Кацин: Холанђани показују више разумевања за Србију


НОВИ САД, 18. септембра (Тањуг) - Досадашњи известилац Европског парламента за Србију, Јелко Кацин, који ће, највероватније, ускоро бити реизабран, изјавио је да Холандија показује више разумевања по питању приближавање наше земље Европској унији.

Наводећи да је у контакту с холандским колегама, Кацин је, у интервјуу новосадском "Дневнику", изнео лични утисак да "сваким даном они све више разумеју да укопавање у властите позиције не води далеко".

"Зато је потребно да из Србије буде што више позитивних сигнала и вести, јер ће то произвести позитивне сигнале на холандској страни", указао је он. Кацин је рекао да ће најновији извештај за ЕП о Србији бити спреман до октобра, а то је први корак да се крене у усвајање резолуције о нашој земљи.

Према његовом мисљењу, проблем држава Западног Балкана је то што саме одређују динамику свог приближавања ЕУ, а "Србија је још увек замрзнута".

"Чекамо следећу прилику да покренемо ствари, а то је извештај Сержа Брамерца Савету безбедости УН у децембру, односно колико ће тај извештај створити услове да парламенти појединих држава - а пре свега Холандије - дају зелено светло за почетак ратификације ШП-а и примену прелазног споразума са Србијом", рекао је он.

Упитан да ли очекује проблеме у будућем раду, пошто је био мета критика појединих представника српске власти, Кацин је одговорио да ће се његов рад, као и до сада, темељити на чињеницама и да ће сарађивати са "свим релевантним представницима политичког живота и грађанског друштва у Србији".

Ljajić: Nema prečice do Evrope

 NIKO
u Srbiji više ne bi trebalo da se zanosi da će Holandija promeniti stav i dozvoliti da se odblokira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bez izručenja Ratka Mladića u Hag, poručio je u ponedeljak za ”Novosti” Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom.
- Nažalost, nema prečice do odmrzavanja SSP sa EU - dodao je Ljajić i naglasio da je hapšenje i izručenje Mladića jedini siguran put do Brisela. - Sve drugo je zavaravanje - bio je izričit Ljajić.
Uz teret prošlosti zbog Srebrenice, kako je naveo, Holanđani sledeće godine imaju izbore, tako da nijedna stranka iz vlasti te zemlje neće da preuzme rizik i popusti pred pritiscima da se Srbiji dozvoli nastavak evropskog puta.
Šef Nacionalnog saveta je istakao da Vlada Srbije čini sve da se Ratko Mladić što pre locira, uhapsi i izruči, ali nije želeo da govori o konkretnim akcijama i potragama za odbeglim generalom.

Izvor: Novosti

  Тема поста:  pismo Vilija Vimera
_
Ovo pismo je od izuzetnog znacaja... Pismo Vilija Vimera, tadasnjeg potpredsednika  Skupstine OEBS, upuceno tadasnjem nemaskom  kancelaru Srederu.
_
  Berlin,  02. 05. 00  Veoma cenjeni gospodine kancelaru,  Krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u  slovačkom glavnom gradu Bratislavi  prisustvujem konferenciji, koju su zajednički  organizovali američko ministarstvo inostranih  dela i American Enterprise Institut ( Spoljnopolitički institut Republikanske stranke).  Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje  NATO-a.  Konferenciji su prisustvovali veoma visoki  politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo  velikog broja predsednika vlada, kao i ministara  inostranih poslova i ministara odbrane iz tog  regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se  naročito istakne:
_
  1.  Organizatori konferencije su zahtevali da se u  krugu savezničkih država što je moguće brže  izvrši međunarodno priznanje nezavisne države  Kosovo.
_
  2.  Organizatori su izjavili da se Savezna  Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog  poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta  iz Helsinkija.
_
  3.  Evropski pravni poredak predstavlja smetnju  za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu  znatno je pogodniji američki pravni poredak za  primenu i u Evropi.
_
  4.  Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije  vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka  generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog  rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo  moraju stacionirati američki vojnici, te da se  tako nadoknadi ono što je propušteno godine  1945.
_
  5.  Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i  dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine,  odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno  dobije mandat UN ili KEBS-a.
_
  6.  Ne umanjujući važnost naknadne legalističke  interpretacije Evropljana da je, naime, kod  širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski  dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije,  bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u  pitanju presedan, na koji se u svako doba svako  može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da  postupaju.

Nastavak:
_
7.  Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa  severa i juga demokratskim državama kao  susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede  kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno  zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog  prisustva SAD) TRAJNO mora da bude ISKLJUČENA iz  evropskog razvoja. 
_
8.  Severno od Poljske treba da se ostvari  potpuna kontrola nad prilazima Sankt  Peterburga Baltičkom moru. 
_
9.  U svakom procesu pravu naroda na  samoopredeljenje treba dati prednost nad svim  drugim odredbama ili pravilima međunarodnog  prava. 
_
10.  Tvrdnja da je NATO prilikom napada na  Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva  međunarodna pravila, a naročito sve  odgovarajuće odredbe međunarodnog prava –  nije osporavana.  Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo  veoma slobodno i otvoreno, ne može da se  izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena,  naročito kada se ima na umu visok i  kompetentan sastav učesnika i organizatora.  Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da  u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih  ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni  poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog  svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji  iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji  na putu, treba ga ukloniti.  Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda,  Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način  razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo  totalitarnim.
_
  S prijateljskim pozdravima,  (Potpis Vilija Vimera)
_
Izvor je NIN,  8.2.2007.  prevod Nikole Zivkovica  sa nemackog

Ђелић: Данас шаљемо извештај Европској комисији



БЕОГРАД, 25. септембра (Тањуг) - Влада Србије послаће данас Европској комисији званични извештај који ће показати да је Србија испунила све услове да би већ од 1. јануара дошла на белу шенгенску листу, рекао је потпредседник владе за европске интеграције Божидар Ђелић.

Ђелић је, учествујући на панел дискусији под називом "Ка белој шенгенској листи", у организацији невладине организације Групе 484, истакао да ће тиме бити испуњена једна од четири кључне европске слободе - слобода кретања.

Он је рекао да очекује да 15. октобра Комисија за грађанске слободе Европског парламента размотри предлог Европске комисије за визну либерализацију.

Према његовим речима, тај предлог ће, затим, 24. новембра бити размотрен на седници Европског парламента, док се коначна одлука Европске комисије очекује 30. новембра или 1. децембра ове године.

"Наш посао се наставља све док одлука коначно не буде прихваћена, али овим смо постигли велики напредак на мапи пута европских интеграција", нагласио је Ђелић.

Он је, такође, рекао да Србија "може и сутра" да поднесе захтев за чланство у Европској унији и да је то њено право, али је питање какви би били ефекти таквог потеза, јер је потребно предузети конкретне кораке ка чланству у ЕУ.

Ђелић је рекао и да је Влада Србије усвојила стратегију за борбу против организованог криминала, као и уредбу о издавању биометријских пасоша за интерно расељена лице, по процедури истој као и за грађане Србије, са изузетком Косова, где важи специфична процедура због "озбиљних безбедносних проблема".

Он је додао да ће следеће недеље влада Србије предложити продужење старих пасоша на још годину дана, али је нагласио да за те пасоше неће важити безвизни режим.

Ђелић је нагласио да ће влада наставити са реформама и ако Србија 1. јануара дође на белу шенгенску листу, јер овај статус, иако стечен, може бити и одузет, уколико стандарди не буду испуњени.

"Србија жели да гради друштво толеранције, не само због белог шенгена, већ и због очувања права мањина", рекао је Ђелић и додао да догађаји који су се последњих дана одиграли на београдским улицама "не представљају допринос у том правцу".

Шеф политичког сектора делегације Европске комисије у Србији Томас Њоки оценио је да је извештај који ће Влада Србије поднети веома позитиван и похвалио процес и рад министарстава и Владе Србије на путу ка визној либерализацији.

Њоки је додао да на том путу треба решити питање организованог криминала и корупције и нагласио да очекује позитивну одлуку Европске комисије у децембру.

Директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић, рекла је на данашњем скупу да долазак на белу шенгенску листу треба да представља подстицај да се реформе наставе и да тај корак представља само етапу пута ка Европи.

На данашњој панел дискусији учествовало је око 50 представника владе Србије, делегације Европске комисије, невладиних организација и амбасада.

Учесници су расправљали о појединим аспектима мапе пута за визну либерализацију, као што су сигурност докумената и заштита података, улога споразума о реадмисији, контрола миграција и борба против корупције и организованог криминала.

Dugačak put do EU

UBEĐEN sam u to da će državljani Srbije koji imaju crveni pasoš moći da putuju bez viza od 1. januara, ostalo je, međutim, da srpska strana ispuni još nekoliko stavki pre nego što mi u svojstvu predsedavajućeg EU možemo proglasiti ukidanje odluke o vizama, izjavio je ambasador Švedske u Beogradu Kristen Bringeus.
-
Švedska je veoma snažan zagovarač proširenja EU i mi vidimo budućnost Srbije u okviru Unije, ali je to dug put i veoma veliki posao koji srpska strana mora da obavi - rekao je Bringeus.
- Ja se obično služim primerom ekologije, jer 40 odsto uslova koje vaša zemlja mora da ispuni da bi bila u EU upravo se tiče očuvanja i zaštite životne sredine. I to je ono što je važno: da će biti obavljen taj reformski unutrašnji proces u Srbiji - dodao je ambasador Švedske.
Kada je u pitanju zahtev za članstvo, svima je poznato gde je sada problem: da se ne slažu baš sve članice EU u tome da Srbija sarađuje s Haškim tribunalom, rekao je Bringeus i dodao da Švedska smatra da Srbija u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom i da sada moraju da ubede Holanđane da je to tako.
- Što se tiče podnošenja zahteva za članstvo u EU, uveren sam u to da će se to desiti u terminu koji je konstruktivan za srpsku vladu - kazao je švedski ambasador i ukazao da je najjednostavniji način za odmrzavanje SSP da se uhapse dvojica preostalih optuženika za ratne zločine Ratko Mladić i Goran Hadžić.
Bringeus je naveo da je dugoročno gledano, budućnost Kosova u EU, ukazujući da će kada ceo region bude deo Unije, kontakt granica potpuno izgubiti svoj smisao.

Izvor: Novosti

Novi šef EK optimista oko deblokade SSP-a
Nedelja, 11. oktobar 2009. 09:52    


Novi šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da je "razumni optimista" i da očekuje da će Savet ministara EU deblokirati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ukoliko predstojeća misija haškog tužioca Serža Bramerca donese dobre rezultate.

"Prvo je na Srbiji da demonstrira da nakon devet godina sada ulaže sve napore da pronađe i uhapsi dva preostala begunca. Što se toga tiče, trebalo bi da budemo optimisti jer je već 44 od 46 optuženih za ratne zločine pronađeno, imamo dobru saradnju što se tiče svedoka, pristup dokumentima", rekao je Dežer u intervjuu za sutrašnji "Blic".

On je dodao da je "tu i činjenica da je na čelu tima za saradnju sa Tribunalom ministar Rasim Ljajić koji je aktivno posvećen tome, kao i da je dobro poznati ekspert tužilac Vladimir Vukčević koordinator operativnog tima".

"Ono što je važno je da Srbija dokazuje da čini sve što se tiče saradnje sa Tribunalom", kazao je Dežer.

Prema njegovim rečima, "druga važna stvar je da su tokom novembra najavljene važne posete haškog tužioca Bramerca i, kako mediji ovde navode, holandskog ministra Maksima Ferhagena i to će biti prilike da se razmotre navedene činjenice".

"S obzirom na sve to, mislim da možemo da budemo razumni optimisti i očekujemo da će Savet ministara EU deblokirati SSP", zaklučio je Dežer.

On je kazao da je ukidanje viza za građane Srbije od 1. januara sledeće godine "jasan zajednički cilj koji imamo sa vlastima u Srbiji, kao i sa vlastima u zemljama celog regiona".

Podsetivši da je Komisija u julu predložila da Srbija, Crna Gora i Makedonija dobiju bezvizni režim i da je od tada mnogo toga urađeno, Dežer je istakao da "ostaje da se proveri da su svi uslovi ispunjeni".

"Potpredsednik Evropske komisije Žak Baro za nekoliko nedelja ide na sastanak ministara unutrašnjih poslova zemalja EU, koji su, naravno, uvek zabrinuti za bezbednost svojih građana. On će morati da ih uveri da je sve urađeno na tom polju i da je sve provereno. Budući da su mnoge pripreme završene, veoma sam optimističan i čak zajedno sa vlastima u Srbiji planiramo posete građana Srbije za januar sledeće godine zemljama članicama EU", kazao je Dežer.


Izvor: MTS-Mondo

НОВИ ПРЕДЛОГ ГРЧКЕ ЗА БАЛКАН


АТИНА, 13. октобар 2009. (ФоНет) - Вршилац дужности министра спољних послова Грчке Димитрис Друцас рекао је данас, после разговора са министром спољних послова Србије Вуком Јеремићем, да Грчка предлаже нову мапу пута за чланство држава Западног Балкана у Европској унији (ЕУ), по којој би оне до 2014.године требало да постану пуноправне чланице ЕУ.

Друцас је нагласио да Грчка подржава европске интеграцијЕ држава у региону.

Јеремић је истакао да је стратешки приоритет Владе Србије чланство у ЕУ, да је захвалан Владе Грчке на подршци и да са великим ентузијазмом Србија прихвата предлог нове мапе пута за Западни Балкан.

Јеремић ће током поподнева разговарати са новим грчким премијером Јоргосом Папандреуом.

Јеремић је први страни званичник који ће у Атини разговарати са Папандреуом од ступања на функци

intervju: Volfram Mas, ambasador Nemačke
Srbija može brže od drugih ka EU
Autor: T. Trikić | Foto:FoNet | 03.11.2009. - 05:00


Neće biti dodatnih uslova za ulazak Srbije u EU. Ne postoje nikakve prepreke na njenom putu ka Uniji - kaže Volfram Mas, ambasador Nemačke u Beogradu. U razgovoru povodom dve decenije pada Berlinskog zida, jedne od istorijskih prekretnica u novijoj istoriji Evrope i sveta, on otkriva kako je doživeo taj trenutak i govori o tome kakva će biti politika nove nemačke vlade prema zapadnom Balkanu.

- Ne očekujem nikakve promene u politici nove vlade prema proširenju EU, jer evropska politika i posebno nemački stav prema proširenju nisu bili predmet međupartijskih nesuglasica. To se odnosi i na zapadni Balkan. Kriterijumi za proširenje EU su ostali isti. Sve što se traži od Srbije tražilo se i traži i od svih ostalih kandidata za EU. Nema posebnih uslova za Srbiju.
 

Doris Pak, nemački član Evropskog parlamenta, ovih dana je rekla da Srbija neće ući u EU dok ne reši svoj problem sa Kosovom?
- Gospođa Pak ne govori u ime nemačke vlade. Drugo, ona je rekla, koliko sam video u medijima, da se zalaže za razumnu saradnju u regionu. To nije ništa novo. A ta razumna saradnja u regionu ne znači da će EU tražiti od Srbije da prizna Kosovo. Dobrosusedski odnosi nemaju nikakve veze sa priznanjem.

Vlada Srbije je najavila da će kandidaturu za EU podneti u decembru. Ako se to desi, kad ocenjujete da Srbija može da uđe u Uniju?
- Nerado govorim o datumima. Jedino mogu da vas posavetujem da na putu ka EU idete korak po korak i da ne pokušavate da neki korak preskočite. Ako govorimo o potrebnom vremenu, u poslednjih deset godina 12 novih članica je ušlo u EU i svi znamo koliko im je vremena bilo potrebno. Uveren sam da Srbija ima potencijal da sve neophodne mere, prevashodno pravne prirode, donese brže od mnogih drugih zemalja koje su pristupile EU. Postoji politička volja za to iskazana formiranjem proevropske vlade. Postoji i volja da stvari napreduju što brže, što dokazuje usvajanje neophodnih propisa. Impresioniran sam rešenošću Kancelarije za evropske integracije i time koliko vredno radi na tome.

Može li nešto da prikoči napredovanje Srbije na njenom putu ka EU?
- Iskreno verujem da ne može. Najveći posao je administrativni i zato ne vidim bilo kakve prepreke, bar ne ako ova vlada ne promeni politiku.

Kako vidite situaciju u BiH? Ako njeni lideri ne postignu dogovor, da li je moguće novo nasilje?
- Nadam se da neće biti novog nasilja u Bosni. Svi bi izgubili na tome. Za tu zemlju bilo bi najbolje da iskoristi šansu da postane članica EU što je moguće pre ako bude živela po standardima EU. Ulazak u Uniju bio bi najbolje rešenje za sve ljude u BiH, nezavisno od nacionalne pripadnosti.

Kojih istorijskih pouka treba da se prisetimo na godišnjicu pada Berlinskog zida?
- Da diktatura, tiranija mogu da tlače ljude izvesno vreme, ali da će na kraju sloboda pobediti i da čak ni zidovi to ne mogu da spreče. Druga stvar je radost što je moja zemlja, koja je u prošlosti činila zločine i bila u sukobu praktično sa celim svetom, imala sreće da su naši susedi bili spremni da nam pruže ruku i daju nam šansu za novi početak. Mi smo tu šansu iskoristili izvlačeći neophodne lekcije i preispitujući vlastitu prošlost. Rezultat je da su te zemlje koje su toliko propatile zbog nas danas naši najbolji prijatelji. 

Gde ste vi bili kada je pao Berlinski zid?
- U to vreme službovao sam na Jamajki. Imali smo bebu i zbog toga smo često dolazili u Majami da kupujemo stvari za nju. Odseli smo u stanu mog kolege. Pazio sam da ne diram stvari po kući. Tog popodneva vratio sam se iz kupovine sa suprugom i ćerkicom i pošto smo se malo odmorili, odlučio sam da ispitam kako radi televizor. Tada nisam mnogo znao o kablovskoj televiziji. Pipao sam dugmiće i najzad našao Si-En-En. Bio sam zaprepašćen kad sam video ljude kako stoje na zidu. Pozvao sam suprugu. Rekao sam joj: „Ovo moraš da vidiš“. Narednih 12 sati presedeli smo ispred televizora. Nismo ni spavali. Bio sam toliko fasciniran onim što sam video, jer to niko nije očekivao.

Da li ste pre toga odlazili u Istočnu Nemačku?
- Nemam rođake na istoku. Do pada Berlinskog zida tamo sam ponekad poslovno putovao. Čuo sam razne strašne stvari, ali tek sam iz svog iskustva shvatio o čemu su pričali. Na jednom od mojih putovanja zaustavili su me, bez ikakvog razloga, i odveli u sobu golih zidova na ispitivanje. To je trajalo oko 20 minuta. Bio sam preplašen. Mogli su da rade sa mnom šta hoće i niko to ne bi saznao. To mi je pomoglo da shvatim pod kakvim ograničenjima su živeli ljudi koji su danas deo moje zemlje.

Jesu li ostale neke razlike između istoka i zapada Nemačke?
- Posle ujedinjenja prevalili smo dug put. Privreda na istoku je bila zaostala. Mnoga preduzeća su propala, morala su da se otvaraju nova radna mesta. Ljudi nisu bili spremni za to. Uložen je ogroman novac u transformaciju istoka. Ali i pored toga, ostaju problemi.

Tadić u „Sava centru“
Boris Tadić, predsednik Srbije, govoriće na svečanosti koja će se povodom Dana Nemačke u Srbiji održati u „Sava centru“ 7. novembra, a na gala koncertu Simfonijski hor i orkestar prikazaće muzičku istoriju Nemačke uz vizuelni performans srpskih umetnika. U okviru Dana Nemačke predviđen je i simpozijum o energetskoj efikasnosti, a 9-13. novembra emisija „Dizanje“ Radija B92 biće emitovana uživo iz Berlina. U nizu performansa umetnik Frank Beltner pravi i ruši zid na Trgu Republike.

Izvor: Blic

Ma само што нисмо ушли. Треба само устати у 7, умити се, опрати зубе и ето нас у еу и решили смо све проблеме - освојили европу и сачували КИМ, паре ће да пљуште са свих страна, акције грађана скочиће са 1000 на 10000 јевра. Зато народе на изборе и гласај.