Ma da-šarena laža,uopšte nismo predvidjeni u budžetu EU za period do 2020. to se uklapa i sa  izveštajem CIA-e,koji je javno objavljen.Naravno,ove ,,detalje'' vlast i dobar deo opozicije (SNS,LDP) prećutkuje,a i kako ne bi,kad im je članstvo u EU jedina priča kojom skupljaju glasove od,slabo je reći-naivnih gradjana.

Srbija je dobrodošla u nameri da zatraži status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, s tim da prethodno ispuni bitne "tehničke uslove" i da se sačeka i na važnu odluku o ukidanju viza EU nekim državama Zapadnog Balkana.

To je rekla švedska ministarka za Evropu Sesilija Malmstrem na zasedanju šefova diplomatija EU u Briselu u ponedeljak uveče agenciji Beta.

Švedska ministarka je naglasila da je deblokada pregovora Hrvatske i EU o članstvu veoma povoljan obrt u jačanju procesa uključivanja Zapadnog Balkana u EU.

Sesilija Malmstrem je potvrdila da Švedska kao predsedavajuća EU želi novi zamah u pridruživanju Zapadnog Balkana i da se u tom sklopu gleda i na snažnije pridruživanje Srbije EU.

Dodala je, međutim, da sama kandidatura za članstvo mora naići na visok stepen saglasnosti i kod zemalja članica EU.

Šef švedske diplomatije Karl Bilt izjavio je da je za uspeh moguće molbe Beograda za status kandidata za članstvo bitno da se primenjuje prelazni sporazum EU-Srbija.

Primetio je da svi potencijalni kandidati za članstvo zahtev treba da podnesu tek posle konsultacija sa svim zemljama članicama EU i Evropskom komisijom.

Evropski diplomatski izvori su Beti preneli ocene da zasad Holandija i dalje smatra da sporazum EU sa Srbijom može stupiti na snagu tek kad se odbegli optuženi Ratko Mladić nađe u Hagu.

Procenili su da je moguće, i kad je Hag u pitanju, da se rešenje nađe u formuli na koju je ukazao Bilt - a to je da Mladić bude uhapšen ili da Srbija pruži ubedljive dokaze da čini sve što joj je u moći da ga uhapsi i s tim da to još izričitije ponovo potvrdi tužilaštvo Haškog suda.

Diplomatski izvori u Briselu su podsetili i da u slučaju dosadašnjih kandidatura za članstvo, zemlje podnosioci molbi nisu imale podršku baš svih, ali jesu računale na snažnu potporu većeg broja članica Unije i Evropske komisije.

Izvor: MTS-Mondo

Sve snage Ministarstva spoljnih poslova Srbije usmerene su na to da obezbede da kandidatura naše zemlje za članstvo u EU krajem godine ne završi u prašnjavoj fioci u Briselu, a glavni problem je obezbediti konsenzus svih zemalja članica da formalno priznaju jednostranu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Kako "Blic" saznaje u vrhu Vlade Srbije, priznanje primene SSP očekuje se u novembru.

Procene da bi Srbija, ako propusti kraj godine za podnošenje kandidature, mogla da za članstvo u EU čeka još 15 godina, pokrenule su ovdašnju diplomatiju da učini sve da "uhvati voz" tokom švedskog predsedavanja.

Kako je "Blicu" nezvanično rečeno u Vladi Srbije, na formalnom priznavanju perioda u kome je Srbija jednostrano sprovodila SSP, Beograd radi uz saradnju sa švedskim ministarstvom inostranih poslova čiji je šef, da podsetimo, jedan od najozbiljnijih kandidata za mesto visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Ključni momenti koji će pokazati da li smo na dobrom putu su izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije koji je na dnevnom redu 14. oktobra. Ako on bude pozitivan, sledeći test je priznanje primene SSP, što bi moglo da usledi u novembru, nakon što se završi izbor čelnih ljudi briselske administracije, piše "Blic".

Potrebno je obezbediti konsenzus svih država članica EU da bi to moglo da se dogodi. Jer, podnositi kandidaturu bez toga je rizik da ona završi u fijoci,kaže izvor "Blica" iz Vlade uz napomenu da ni jedna od zemalja Zapadnog Balkana koje su do sada podnele kandidaturu nisu bile ohrabrivane da to urade, već im je poručivano da sačekaju razumniji rok.

U Evropskoj komisiji postoji raspoloženje da, saznaje "Blic", predlog o formalnom priznanju primene SSP stavi na dnevni red krajem oktobra, da bi Savet EU o tome odlučivao u novembru, kada se očekuje i odluka o ukidanju viza za građane tri zemlje Zapadnog Balkana.

Izvor: MTS-Mondo

Билт: Србија улаже све напоре да ухапси Младића


БРИСЕЛ, 15. септембра 2009. (Бета) - Шеф шведске дипломатије Карл Билт је данас у Бриселу изјавио да Србија улаже све напоре да ухапси хашког оптуженика Ратка Младића, али је приметио да у томе још нема успеха што кочи напоре за деблокаду њеног придруживања ЕУ.

Ссведски министар, који председава заседању шефова диопломатија ЕУ, нагласио је да се нада да би холандско противљење стављању на снагу прелазног трговинског споразума ЕУ-Србија могло бити превазиђено до краја године, уз опаску да "није сигуран у то".

Билт је додао да ће Младић у једном часу свакако бити ухапшен, али да би више желео да се то догоди "пре него касније".

На питање агенције Бета да ближе објасни изјаву да Београд мора или ухапсити Младића или пружити убедљиве доказе да чини све да се то постигне, Билт је подсетио да је већ раније рекао да, по његовом мишљењу "српске власти чине све што могу да га (Младића) ухапсе".

"Такву информацију је (хашки тужилац Серж) Брамерц пре пар месеци дао нама министрима иностраних послова Европске уније", рекао је Билт. Оно што српске власти "нису учиниле, то је да у тим напорима нису имале успеха и то је веома за жаљење", додао је.

Ссведски министар је подвукао да "Младић није једини бегунац на свету", али да се морају "уложити сви напори да се он ухвати". "И ја сам сигуран да ће се то и догодити у једном часу, али бих више желео да то буде пре него касније", закључио је председавајући заседања шефова дипломатија ЕУ.

На питање да ли се и за проблем између Холандије и Србије може наћи решење по моделу да су "обе стране победници", како је сам оценио обрт у спору Словеније и и Хрватске, Билт је одговорио: "Ја желим да се надам, али не могу да у то будем сигуран".

"Али кад настојите да решите тешкоће између две земље, а увек има тешкоћа између земаља, покушавате да утврдите где је решење да обе стране побеђују..."Свако је победник кад ситуација буде боља, а свако губи ако се стање погорша", предочио је Билт.

Западни Балкан није био на дневном реду дводневног заседања министара ЕУ који су једино добили на увид анализу прилика у Босни и Херцеговини.

Ђелић сутра у Бриселу




БЕОГРАД, 16. септембра 2009. (Бета) - Потпредседник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић и европски комесар за проширење Оли Рен потписаће сутра у Бриселу финансијски споразум о буџетској помоћи ИПА 2009 у вредности од 100 милиона евра.

Ђелић путује у Брисел на позив генералног директора Генералног директората за проширење Европске уније Мајкла Лија у оквиру припрема годишњег извештаја о напретку Србије у процесу европске интеграције, саопштила је владина прес служба.

Поред Мајкла Лија, Ђелић ће у Бриселу разговарати и са европским комесаром за монетарна и економска питања Жоакином Алмуњом и са директором за Западни Балкан Генералног директората за проширење Европске уније Пјером Мирелом.

Sve što treba da im kaže je da smo mi i dalje ispred Bugarske po svim standardima EU...
Šta?!Bugarska je članica EU?!

Брамерц у петак у Бриселу са Летермом



ХАГ, 16. септембра 2009. (Бета) - Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамец разговараће у петак, 18. септембра, у Бриселу са министром иностраних послова Белгије Ивом Летермом (Yвес Летерме), саопштило је данас тужилаштво у Хагу.

Тема разговора Брамерца и Летерма биће спровођење стратегије окончања рада Трибунала и сарадња држава бивше Југославије са хашким тужилаштвом.

Белгија је, уз Холандију, једина земља Европске уније која се противи даљем приближавању Србије Унији док не буде ухапшен генерал Ратко Младић, кога је Трибунал оптужио за геноцид над несрбима у БиХ.

Став власти у Бриселу и Хагу је да Унија примену споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом може деблокирати тек када Београд буде у потпуности сарађивао са Трибуналом, односно ухапсио и Трибуналу предао генерала Младића.

Тужилац Брамерц од преузимања дужности у јануару прошле године није променио оцену своје претходнице Карле Дел Понте (Царла) да српске власти не сарађују у потпуности, иако је пред Саветом безбедности УН нагласио да је хапшењем Радована Караџића, прошлог лета, остварен значајан напредак у сарадњи.

Вордсворт: Корак по корак ка ЕУ





БЕОГРАД, 16. септембра 2009. (Бета) - Амбасадор Велике Британије у Београду Стивен Вордсворт (Степхен Wордсwортх) оценио је данас да би Србија требало да сачека са подношењем захтева за добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији (ЕУ), до ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању.

Вордсворт је на панел дискусији Летње школе за демократију рекао да процес придруживања Европској унији има своје фазе и да треба да се одвија "корак по корак".

Он је указао да постоји ризик одбијања захтева за статус кандидата за чланство у ЕУ, јер је за то неопходан консензус свих чланица Савета министара ЕУ.

"Делимо заједнички циљ који има Србија и разумемо фрустрацију због тога што је процес заустављен, али је могуће да подношење кандидатуре за чланство једноставно не успе", рекао је Вордсворт.

Директор Балканског форума за демократију Иван Вејвода рекао је да Србија до краја године ипак треба да преда захтев за кандидатуру, јер ће тиме бити створен утисак да тај процес напредује.

"Сама ЕУ зна да је важно одржати динамику европског процеса, јер је то сигнал земљама региона да ствари напредују", рекао је Вејвода и оценио да је постављање захтева "двосмеран процес" о коме одлучује ЕУ.

Вејвода је оценио да је Србија имала тешку годину али да се са успехом суочила са многобројним изазовима, као и да је након једностраног проглашења независности Косова избегнут "најгори сценарио".

Заменик директора Хеленске опсерваторије са Лондонске школе економије и политичких наука Спирос Економидис рекао је да регион западног Балкана има јасну европску перспективу, али и да нема јасног обећања да ће све земље које заврше процес реформи бити и примљене у ЕУ.

"Европска перспектива не значи да ће се напори земаља које су у процесу придруживања завршити пријемом у чланство ЕУ", рекао је Економидис и додао да за процес интеграција није одговорна само ЕУ, већ и владе земаља које су заинтересоване за то чланство.

Састанак о напретку Србије у области пољоприведе




БЕОГРАД, 16. септембра 2009. (Бета) - У Београду ће сутра почети доводневни састанак Унапређеног сталног дијалога представника Владе Србије и Европске комисије о напретку Србије у областима пољопривреде, рибарства, безбедности хране, ветеринарске и фитосанитарне политике.

Делегацију Србије чине представници ресорних министарстава, док ће Европску комисију представљати експерти из Генералних директората за пољопривреду, за здравље и заштиту потрошача, за проширење и представници Делегације Европске комисије у Србији.

Први дан састанака говориће о усклађивању законодавства, припремљености у случају болести животиња у Србији, постројењим у прехрамбеној индустрији, лабораторијама.

Како се наводи, други дан теме ће бити билатерална трговина примарним пољопривредним производима и прерађеним пољопривредним производима, једнострана примена Прелазног споразума, мере у области руралног развоја и приступање Светској трговинској организацији.

Аустрија за то да се Прелазни споразум одблокира у октобру


БЕЧ, 16. септембра (Тањуг) - Шеф дипломатије Аустрије Михаел Сспинделегер изјавио је данас да његова земља подржава пут Србије ка ЕУ и најавио да ће већ у октобру покушати да обезбеди деблокаду Прелазног трговинског споразума између Србије и ЕУ, што је, сматра Аустрија, предуслов за кандидатуру Србије за чланство у Унији.

"Подржавамо Србију и улажемо напоре да се одблокира Прелазни трговински споразум. Тај споразум је важан корак напред. Ми ћемо се унутар ЕУ и даље залагати за његову деблокаду", поручио је шеф аустријске дипломатије, после разговора са потпредседником Владе Србије Божидаром Ђелићем у Бечу.

Сспинделегер је казао да ће, уколико покушај да се у октобру деблокира Прелазни споразум не уроди плодом, наставити с напорима у том правцу после следећег извештаја главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца, који се очекује у новембру.

Следећа прилика за деблокаду Споразума био би децембарски састанак ЕУ.

Аустријски министар је, такође, рекао да Аустрија жели да подстакне визну либерализацију која треба да ступи на снагу 2010.године, јер је то, како је рекао, важан корак за Србију и друге земље региона.

"Међутим, све земље морају испунити предуслове, али полазим од тога да ће они бити испуњени на време",додао је Шпинделегер.

Када је реч о најави Србије да ће до краја године поднети кандидатуру за чланство у ЕУ, Сспинделегер је казао да се "морају предузимати један корак за другим".

"Морамо бити реални. Без деблокаде Прелазног споразума не би имало смисла водити већу дискусију о чланству Србије у ЕУ", рекао је Шпинделегер.

Он, такође, није желео да прогнозира када ће Србија стићи до чланства у ЕУ.

Српски вицепремијер је истакао да је закључак Савета Владе Србије за европске интеграције да Београд поднесе своју кандидатуру што пре и по могућности до краја године.

"Србија је кључна земља Југоисточне Европе, то је привилегија и обавеза да у сваком тренутку радимо на европским интеграцијама у потпуности у сагласности и уз подршку свих наших европских партнера", истакао је Ђелић.

Он је додао да су у процесу европских интеграција најважнији конретни резултати, а не маркетиншки потези и стицање "краторочног поена":

"Нема ваљаног разлога да било ко покуша да ради нешто мимо постојећих процедура".

Ђелић је додао да Србија има снажну подршку европских земаља и да је стога уверен да ћемо добити подршку и у предстојећем периоду, не само да поднесемо кандидатуру, јер је то само један папир, већ да она буде прихваћена и да веома брзо после тога Србија постане кандидат и почну преговори.

"У том смислу данашњи састанак представља учвршћивање савезништва Аустрије и Србије на нашем европском путу и уз њену подршку и подршку других земаља уверен сам да ћемо у предстојећем периоду успети да деблокирамо Прелазни споразум и поднесемо кандидатуру", рекао је Ђелић.

Говорећи о односима двеју држава, Шпинделгер их је оценио као генерално добре, док је Ђелић подсетио да је Аустрија један од најзначајнијих савезника Србије на њеном путу ка ЕУ.

Шпинделегер и Ђелић су разговарали и о другим елементима европске полтике, а посебно о чињеници да Аустрија и Србија имају значајан интерес да се изради Дунавска стратегија ЕУ.

"Ми ћемо веома активно радити на том питању са Аустријом. Та стратегија нуди велике могућности у домену туризма,еколигије и транспорта", рекао је Ђелић.

"Рачунамо на подршку Аустрије за јачање регионалне интеграције у склопу европског пута региона у домену транспорта и енергије, где Аустрија има изузетно значајне позиције", закључио је Ђелић.