ЕУ- Србија
Аутор: Мр Дејан Мировић






Раст спољног дуга источноевропских земаља у периоду 2000-2005.

Извор - српски националисти

ЕУ- Србија
Аутор: Мр Дејан Мировић

Сматрамо да упоређивање Србије са земљама попут Немачке или Француске нема никаквог смисла због велике разлике у популацији, историји и економској помоћи („Маршалов план“) која је након Другог светског рата, из политичких разлога, долазила из САД.  Дакле, Србија се може упоређивати само са земљама попут Мађарске, Бугарске, Румуније, Чешке, Пољске, Словачке, Словеније.  Њихова искуства нам могу бити показатељ шта нас чека ако једног дана уђемо у ЕУ.



Интересантно је и запажање овог словеначког професора о ефектима страних инвестиција на повећање конкуренције: „Тврдим да је у малој земљи тешко рећи да то повећава конкуренцију.  Погледајте источноевропске… Сви ти велики ланци уништили су мале трговине… Сматра се да је један трговац у великом ланцу узима посао седморици у малим продавницама“.


Хофбауер пише и какве потресе у Пољској изазива пољопривредна политика ЕУ: „У лето 1999.  хиљаде пољопривредника су блокирале граничне прелазе између Пољске и Немачке да би на тај начин више него симболично протествовали против увоза који за њих значи уништење.  Њихове вође, Анджеј Лепер и Роман Вјежбицки, су осуђени годину дана касније због наводно илегалних демонстрација на тромесечне затворске казне… Упркос томе што је више пута Лепер због организовања блокада и пружања отпора државној сили осуђиван на затворске казне, његова популарност није ништа мања, ни када је у августу 2000.  поводом још једне осуде најавио да ће, у случају потребе, отићи у изгнанство у Белорусију.  Од када је његова Самоодбрана заступљена у Сејму једном јаком фракцијом, нерасположење због аграрне политике Брисела испољава се и у парламенту.  Средином септембра 2002.  комесар ЕУ за аграр, Франц Фишлер, морао је ову околност да узме к знању када је био у Пољској на турнеји добре воље.  Његово излагање пред одбором оба дома у парламенту скоро да се уопште није могло чути због непрекидних звиждука према ЕУ критичких настројених посланика из редова Самоодбране и Лиге пољских породица.  Ожалошћен и осрамоћен отпутовао је овај највиши бриселски сељак из Варшаве“ .

Колико незадовољство влада у Пољској због пољопривредне политике ЕУ говори и чињеница да је само две године након уласка ове земље у ЕУ, у мају 2006.  године, потпреседник владе и министар пољопривреде постао управо лидер Самоодбране Анджеј Лепер.

Корупција

Нема ни никаквих доказа да ће улазак наше земље у ЕУ смањити ниво корупције.  На пример, 16.  марта 1999.  године Европска комисија је била принуђена на колективну оставку због извештаја о финансијским проневерама.  У 20 посто уговора које је закључила Европска агенција за обнову на Балкану 2003.  године су постојале аномалије.  Највећи скандал је изазвало подмићивање службеника Агенције од стране фирме “Сименс“ ради ремонта термоелектране „Никола Тесла“.  Вредност ремонта је била 50 милиона евра.  Тако је „Сименс“ добио посао иако је британско-француски конзорцијум имао бољу понуду.

Такође, британске, француске и холандске компаније су подмићивале званичнике ЕУ да би унапред знале цену жита.  И у „Еуростату“ је 2003.  године избила велика корупционашка афера (што је посебно осетљиво подручје, јер је то статистичка агенција ЕУ) .

Бечки дневник „Prese“ је 2006.  године објавио студију о корупцију у ЕУ аустријског посланика у европском парламенту Хербета Беша.  Према тој студији само у 2004.  години је због различитих нерегуларности у земљама ЕУ нестало 982,3 милиона евра средстава из Фонда за дотацију.  (Беш сматра да се може радити о административно-техничким грешкама, али и о намерним преварама).  Беш је истакао да су нерегуларности нарочито порасле код структурних фондова, а 482,2 милиона евра у 2003.  години на 694,5 милиона евра у 2004.  години.  Аустријски посланик је изнео и да постоје велике нерегуларности код такозваних „средстава за приближавање“ или помоћи за земље кандидате.  У тој области је само у периоду од 2002.  до 2004.  године нестало 2,3 милијарде евра.


Председник немачког савеза пољопривредника, Герд Зоненлајтер, је изјавио 2005.  године: „Већина од око 300. 000 радника потребних за брање шпрагли које ће потрајати до краја јуна доћи ће из Пољске и Чешке“ .  А након уласка у ЕУ око 300. 000 Пољака је отишло у Велику Британију, где раде најтеже послове.  (Чак је и 50. 000 пољских лекара отишло у В.  Британију , иако је у Пољској највећа незапосленост у ЕУ).


Извор - српски националисти

U Nemackoj se valjda i ne pojede 300. 000 spargli godisnje

savim slucajno imam kolegu koje je dosao iz Nemacke.Voleo bi da cujes njega sta prica.

A ja slucajno zivim u Nemackoj

pa gde ti onda cekas vize

Za pocetak zelim samo jednu stvar,a to je da mi za desetodnevni odlazak na more nije potrebno desetak dana da saznam da li sam dobio vizu ili ne....

Ali nece nista ni izgubiti.

а ни су глупе овакве изјаве за улазај у ЕУ

а сто би онда ушли

Ne,nisu glupave te zelje da covek ne zeli da se ponizava i ceka kao stoka pred ambasadama.
Ti uzivash u stajanjima u redu?

krenuli mi da skupljamo dokumenta za vizu za ekskurziju ... jbt , bez zezanja , kilo papira po ucheniku ....

pasosh , kopija svih ispisanih stranica u pasoshu , kopija zdravstvene , kopija svih ispisanih djachke , orbazac za izdavanje vize , izvod iz matichne , potvrda o redovnom pohadjanju skole , kopija caletove zdravstvene , kopija kevine zdravstvene , potvrda o caletovom radu , isto to o kevinom , primanja u zadnjih 3 meseca oba roditelja ....
trebalo i neshto kao potvrda o placanju nekretnina , al kao ,ajd ne treba...

Dovoljan je i profit da Srbija konacno mora da sredi svoje zakonodavstvo da se prilagodi
normama i propisima EU jer ce samo tako moci i robu da prodaje i izvozi ..

Ja nemam vremena za to.Svaka cast onome ko ima vremena da putuje i pritom jos da ceka u redu.Ja sam jedva pasos izvadio.Ja radim i nemam vremena



Koju robu da izvozi?