S S P “TEHNIČKI SPREMAN” ZA PARAFIRANJE

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (S S P) između Evropske unije i Srbije postao je “tehnički spreman” za parafiranje neposredno po završetku nedavnog sastanka Komiteta za politiku i bezbednost Evropske unije, na kojem su otklonjene i poslednje primedbe, izjavili su danas Tanjugu u Briselu evropski diplomatski izvori.

Odluka o parafiranju S S P, koja je u rukama evropskog komesara za proširenje Olija Rena, u značajnoj meri će zavisiti od izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte o napretku Srbije u dovršenju saradnje s Tribunalom.

Renov kabinet je najavio da će komesar biti u kontaktu s Del Ponteovom sve do 6. novembra, kada će u Briselu biti predstavljen godišnji izveštaj o napretku zemalja regiona.

Tom prilikom bi Ren mogao da se izjasni o parafiranju sporazuma.

Sutradan, 7. novembra, u Beograd bi trebalo da doputuje Pjer Mirel, šef Odeljenja za zapadni Balkan u Direktoratu za proširenje Evropske komisije.

Mirel će u Beogradu predstaviti godišnji izveštaj koji bi, prema evropskim izvorima, trebalo da bude “pozitivno intoniran”, uz značajne zamerke - pre svega u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Najveća zamerka će se odnositi na pitanje Haškog tribunala, što znači da će biti jasno naglašen stav da je za potpisivanje S S P neophodna puna saradnja Beograda, saradnja “koja će voditi ka lociranju, hapšenju i izručenju haških optuženika”.

Srpska ekonomija bi trebalo da opet dobije pozitivnu ocenu, baš kao i zaštita ljudskih i manjinskih prava.

Očekuje se pozitivna ocena i po pitanju regionalne saradnje, ali i poziv na “još tešnje odnose”sa državama regiona.

U tom, regionalnom kontekstu, biće spomenut i napredak povodom potpisivanja sporazuma CEFTA, te sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji - dokumenata koja su ove godine potpisale sve zemlje zapadnog Balkana.

Izvor: RTS

TADIĆ: EU GLAVNO STRATEŠKO OPREDELjENjE SRBIJE

BEOGRAD – Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da je ulazak u EU glavni strateški cilj Srbije i da to opredeljenje nema alternativu.

Tadić je, otvarajući konferenciju Srbija i EU - Jačanje evropske perspektive, rekao da samo ulaskom u EU Srbija može da zadovolji svoje ekonomske i nacionalne interese.

Prema Tadićevim rečima, očuvanje političke stabilnosti u Srbiji je pretpostavka napretka ka EU i uslov bez koga se ne može postići taj strateški cilj.

„Politička stabilnost se obezbeđuje kroz iznalaženje kompromisa, tako što se društvo učini sposobnim da uspostavi dijalog i neguje demokratske vrednosti”, rekao je predsednik Tadić.

Najveće prepreke na putu ka EU su, prema Tadićevim rečima, nerešen status Kosova i Metohije i neokončana saradnja sa Haškim tribunalom.


Tanjug

Nema Evrope bez Srbije
Dušica RADEKA, 30. oktobar 2007

PRVOG januara Hrvatska će postati nestalna članica Saveta bezbednosti, odlučeno je pre dve nedelje u sedištu UN. Može li se ova uloga komšija na svetskoj sceni odraziti na čitav region? Kakve će stavove u razrešenju kosovskog pitanja zastupati u telu u kome je za svaku odluku, pa i onu o budućem statusu Kosova i Metohije, potrebno devet od ukupno 15 glasova zemalja članica? Hrvatski glas, dakle, imaće jednaku težinu kao i glas stalnih članica, recimo, Amerike ili Rusije, s tim što kao i druge nestalne članice neće imati na raspolaganju pravo veta.
- Ne samo da naše članstvo u SB može pozitivno da utiče na region, već Hrvatska može da bude glas malih zemalja - kaže za "Novosti" Tonči Staničić, hrvatski ambasador u Srbiji.

Mislite li da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti KiM bilo opasnost za stabilnost regiona?
- Stav Hrvatske je da rešenja kosovskog problema ne može biti ako nisu uključene obe strane. Kompromis je zaista najbolji put da se izbegnu problemi. A, pitanje je u kojoj meri će doći do kompromisa, i u kojoj meri će međunarodna zajednica nametnuti rešenje. Sigurno je da će Hrvatska u SB objektivno i konstruktivno pristupiti, jer ni njoj nije u interesu da u regionu nastane kriza ukoliko rešenje ne bude kompromisno.

Kako će se, onda, Hrvatska u SB izjasniti ako se podnese predlog neprihvatljiv za neku od strana? Uzdržano, za, protiv?
- Pred SB nikada neće doći rešenje sa kojim jedna strana nije zadovoljna, a samim tim i zemlje koje je podržavaju, osim ako je namera da se neka velika sila isprovocira, što se veoma retko događa. A Hrvatska je u retkoj poziciji da je kao sagovornik prihvatljiva i Beogradu i Prištini, jer je u dobrim odnosima i sa privremenim institucijama na Kosovu, i sa Unmikom, i sa predstavnicima Srba sa Kosova, i sa srpskom vladom.

Možemo li da očekujemo da Hrvatska pokrene neke konkretne inicijative pomoći Srbiji?
- Predsednik Mesić i premijer Sanader dali su vrlo jasne izjave da nema Evrope bez Srbije i da što pre Srbija uđe u Uniju, to će biti bolje i za region i za Evropu.

Kako unaprediti sveukupne odnose naše dve zemlje koji su i dalje pod tenzijama?
- Odnosi su sasvim dobri. Otvorene političke probleme nemamo, a pitanja ratnog nasleđa rešavaju se zadovoljavajuće. Na ekonomskom planu rast srpskog izvoza u Hrvatsku duplo je veći od rasta hrvatskog u Srbiju, a robna razmena je sve veća.

Ima žalbi da srpske firme ne mogu da učestvuju u privatizaciji vaših preduzeća...
- To je mit. Naša zemlja nema razloga da spreči srpske firme da uđu na njeno tržište, jer nam to nije u interesu. A zbog toga što otvaranjem svog tržišta za srpske firme otvaramo još više srpsko tržište za naše firme. Već je bilo razgovora da se u Srbiji organizuju poslovni ljudi kojima je interes da njihov kapital uđe u Hrvatsku, da odu u našu zemlju i uz pomoć Vlade i Privredne komore zaključe konkretne dogovore. A smatram da je za povećanje obostrane koristi rešenje - zajednička proizvodnja, i nastup na trećim tržištima.
Ipak, bilo je izjava u Hrvatskoj da bi se jedno vaše preduzeće pre prodalo svakoj drugoj nego srpskoj firmi...
- To je bila nespretna izjava, a osoba koja je to rekla posle je povukla šta je rekla. Tu izjavu oštro su osudili predsednik, premijer, predsednik Sabora i Komore, a vrlo su retka pitanja povodom kojih se oni uniformno oglase.

Zašto i posle 12 godina postoje problemi izbeglica, njihovog stanarskog prava, povratka?
- Imam kritike prema srpskoj strani koja je nastavak procesa tj. sprovođenja Sarajevske deklaracije naknadno uslovila rešavanjem pitanja stanarskih prava i radnog staža, i time dovela do blokade celog procesa. Oko staža ima otvorenih pitanja, jer apsurd je ako je neko bio u vojsci i počinio ratne zločine, a traži priznavanje staža provedenog u vojsci. Procena je da bi se vratilo još 15.000-20.000 ljudi. Što se tiče tzv. spiskova za hapšenje, sve informacije dostupne su u konzulatu.

Izbeglice su zabrinute i za svoju bezbednost...
- Pogrešio bih ako bi rekao da nema incidenata, ali je taj broj zanemariv, a vrlo malo njih motivisano je nacionalnim predznakom. One koji to jesu, nikada neću pravdati, već je to otežavajuća okolnost za ono što je kriminal sam po sebi. Opet, mogu i razumeti da se zaboravi racionalnost kada neko blizak strada. Iluzija bi bilo očekivati da samo deset godina od rata nema problema.



RADIĆ
HRVATSKA je raspisala poternicu za Miroslavom Radićem iako ga je haški sud oslobodio krivice. Da li se to odluka ovog suda ne poštuje?
- Hrvatska je bila vrlo kritička prema toj presudi i nezadovoljna kalkulacijom tužilaštva Haškog tribunala. Očigledno je da su mislili da će Radića lakše osuditi ako to bude samo za zločin na Ovčari, a on se u Hrvatskoj optužuje za više ratnih zločina.


SADAŠNjI POLITIČARI NISU KRIVI
Predsednik Srbije u Zagrebu izvinio se građanima Hrvatske. Da li bi od hrvatskih zvaničnika koji dođu u Beograd mogao da stigne uzvratni gest?
- Verujem da je civilizacijski i dugoročno politički mudro tako nešto učiniti, ali nemojmo da insistiramo da uvek sve bude recipročno. Predsednik Mesić se u Beogradu prilikom prve posete septembra 2003. izvinio svima kojima su Hrvati učinili zlo. Još smo osetljivi na ta vremena i sve zavisi od prilike. Niko od sadašnjih političara u Srbiji nije kriv za rat. Vraćati se na priču ko je prvi počeo, politički je slepo i samo može da našteti dobroj saradnji.

Izvor: Novosti

Brže sa zakonima
VN, 30. oktobar 2007

Direktorka Vladine Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević pozvala je poslanike Skupštine Srbije da do 8. novembra usvoje Predloge zakona o viznim olakšicima i o readmisiji.
- Bitno je da pokažemo koliko to nama znači, jer smo mi ti koji su pričali da nam je važno da za svoje građane imamo olakšanje viznog režima. To je važan momenat za razumevanje i osećanje da pripadamo Evropi i veoma je važno da parlamentarci to izraze pre nego što taj proces bude gotov u EU - rekla je ona novinarima u Skupštini.
Miščevićeva je objasnila da je Sporazum o viznim olakšicama usvojen 24. oktobra na plenumu Evropskog parlamenta a da procedura ne zahteva da svaka država posebno ratifikuje taj dokument.
- Akt formalne potvrde se očekuje 8. novembra na Savetu ministara EU - rekla je ona i dodala da bi vizne olakšice mogle da stupe na snagu dva meseca posle potvrde, odnosno 8. januara 2008. godine.
Miščevićeva je novinarima kazala da je usvajanje tih zakonskih predloga "mnogo važnije za Srbiju nego za EU", i izrazila očekivanje da u parlamentu neće biti poteškoća da oni budu usvojeni.


Izvor: Novosti

„FAJNENŠEL TAJMS”: DALEKO JE EVROPSKA UNIJA ZA ZAPADNI BALKAN

LONDON – Za većinu zemalja zapadnog Balkana malo je verovatno da će uskoro postati članice Evropske, piše danas „Fajnenšel tajms”, prenoseći zaključke iz izveštaja Evropske komisije.

Prema izveštaju, do kojeg je „Fajnenšel tajms” došao pre zvaničnog objavljivanja, korupcija, organizovani kriminal i međunacionalne napetosti usporavaju reforme u zemljama zapadnog Balkana.

Istovremeno, primena vladavine prava kroz reformu pravosuđa i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala označeni su kao glavni prioriteti za te zemlje da bi ušle u EU.

Kako prenosi „Bi-Bi-Si” na srpskom jeziku, korupcija je raširena i ukorenjena u društvima Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Turske, a mere koje se preduzimaju protiv korupcije su nesrazmerne veličini problema.

Visoki zvaničnik Evropske komisije je rekao tom listu da je novi talas proširenja EU još daleko, zbog zamora evropskih vlada i više od toga, birača u 27 zemalja članica.

Prema pomenutom izveštaju, očekuje se da će samo Hrvatska ući u EU u sledećih pet godina.

Posle nje, to će uraditi najverovatnije i Makedonija koja je u izveštaju EK pohvaljena za poboljšanje stanja ljudskih prava i suđenja za korupciju na visokom nivou.

Fonet

Nastavlja se konferencija o evropskoj perspektivi Srbije

U Beogradu se danas nastavlja konferencija "Srbija i EU - jačanje evropske perspektive" na kojoj će biti razmotrena dinamika približavanja Srbije Evropskoj uniji.

Tema konferencije su evropske integracije Srbije uoči očekivanog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Tokom drugog dana konferencije, u Skupštini grada Beograda će govoriti pomoćnica ministra spoljnih poslova Srbije Milica Delević Đilas, ambasadorka Srbije pri EU Roksanda Ninčić, predsedavajući Prvog radnog stola Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović, poslanik Evropskog parlamenta Marčcelo Vernola i drugi.

Na skupu će, osim zvaničnika EU i Srbije, učestvovati i predstavnici diplomatskih misija, međunarodni eksperti, predstavnici srpskih medija i nevladinih organizacija.

Konferenciju su organizovali Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji i Beogradski fond za političku izuzetnost.

Izvor: Press

Srbija treba
da ubrza reforme
Željko PANTELIĆ, 31. oktobar 2007

REFORME u Srbiji su usporene. Demokratske snage su krhke. Uprkos formiranju reformski orijentisane vlade, ekstremističke partije i nacionalistička retorika su i dalje jaki i negativno utiču na političku klimu, a rezultati nove proreformske vlade su polovični - piše u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, u koji su "Novosti" imale uvid.
Komisija je u izveštaju navela da su među najvećim izazovima i problemima na zapadnom Balkanu - status Kosova, izgradnja institucija u BiH i - evropski kurs Srbije!
U delu izveštaja vezanog za Kosovo, EK je naglasila da je postojeći status Kosova neodrživ i da ga treba rešiti bez daljeg odugovlačenja. Srbija je kritikovana zbog "nekonstruktivnog" odnosa prema delegacijama sa Kosova na regionalnim skupovima i zbog ohrabrivanja Srba sa KiM da bojkotuju privremene organe samouprave i predstojeće izbore.
Najpozitivnija rečenica u izveštaju, koji će biti objavljen 6. novembra glasi: "Srbija će biti u stanju da vrlo dobro i brzo implementira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ako bude adekvatno koristila svoje kapacitete. Ipak, naglašeno je da će samo puna saradnja sa Haškim tribunalom omogućiti potpisivanje SSP.
Srbija je napravila napredak u pojedinim političkim kriterijumima na liniji sa evropskim partnerstvom. Izbori su održani po međunarodnim standardima. Kosovo nastavlja da dominira političkom agendom. Nacionalistička retorika je i dalje veoma jaka i negativno utiče na političku klimu - navodi se u izveštaju EK. Na udaru kritike našao se srpski parlament čiji rad, kako kažu, koči politička situacija.
Prema stavu EK, Vlada je istakla veliku važnost evropskih integracija u svom programu, ali su rezultati bili polovični. Na drugoj strani, pohvalu je dobila srpska administracija koja je učestvovala u pregovorima o SSP.
Kao što je bilo i očekivano, najlošije ocene idu na račun pravosuđa, koje spada u ključne prioritete evropskog partnerstva. Zamera se što je proces reformi u pravosuđu usporen, što serija zakona na liniji sa evropskim standardima nije implementirana, što nisu konstituisani Ustavni sud, Apelacioni sud a posebno se kritikuju ustavna rešenja za pravosuđe koja nisu u skladu sa evropskim standardima.
EK kaže da je bilo malo napretka i u oblasti od koje zavisi liberalizacija viznog režima i da Srbija mora da uskladi svoj vizni režim prema trećim zemljama koji važi u EU. Konstatuje se da je novi zakon o policiji u fazi implementacije i da sada mora da bude posvećena pažnja jačanju prefesionalnih i administrativnih kapaciteta policije i povećanju transparentnosti u njenom radu.
Kada je reč o pohvalama, navodi se da su, generalno gledano, administrativni kapaciteti Srbije dobri i da je naša zemlja na dobrom putu da dostigne evropske standarde u poštovanju ljudskih prava i zaštiti manjina.
Međuetnička situacija u Vojvodini nastavlja da se popravlja. Situacija na jugu Srbije je stabilna ali i dalje ima tenzija. Bilo je napretka u stvaranju multietničkih policijskih snaga, ali tenzije i dalje postoje unutar albanske zajednice i u odnosima sa Srbima. Stanje u Sandžaku se pogoršalo unutar bošnjačke zajednice zbog internih sukoba - stoji u izveštaju.
Srbija je dobila plus za pozitivnu ulogu u poboljšanju regionalne saradnje, ali je upozorena da mora da pokaže konstruktivniji pristup prema učešću Kosova u regionalnim forumima i organizacijama. Generalno, smatraju u Briselu, bilateralni odnosi Srbije sa komšijskim zemljama su dobri.
Civilna kontrola vojske, jedan od ključnih prioritete evropskog partnerstva, poboljšana je. U sledećem periodu treba obezbediti efektivnu parlamentarnu i finansijsku kontrolu vojske.
Srpska ekonomija je dobila pozitivne ocene, ali su u ovogodišnjem izveštaju citirane i ozbiljnije zamerke a napredak u makroekonomskoj politici je okvalifikovan kao polovičan. Istovremeno, EK je zapazila da nova vlada nije voljna da ubrza privatizaciju preostalih državnih preduzeća i hronično veliku stopu nezaposlenosti.


KORUPCIJA VELIKI PROBLEM
Srbija je veliki minus dobila i kada je reč o korupciji koja je, kako je ocenjeno, veoma raširena.
- Potrebno je osnovati antikorupcijsku agenciju i implementirati antikorupcijski plan. Borba protiv korupcije mora da bude sistematska, uključujući i finansijsku kontrolu, transparentnost javnih nabavki i efektivan parlamentarni nadzor - kaže se u izveštaju. Beograd je kritikovan i za sporost u implementaciji zakona o prevenciji pranja novca. Takođe je registrovan samo mali napredak u borbi protiv organizovanog kriminala.

Izvor: Novosti

Ime - pod hitno
Ivana ĐORĐEVIĆ, 31. oktobar 2007

SPECIJALNO ZA NOVOSTI ATINA

PREGOVARAČ UN za pitanje naziva Republike Makedonije, Matju Nimic, za četvrtak je najavio obnavljanje pregovora Atine i Skoplja, uz jasan plan i želju da ih podigne na ministarski nivo.

Prema pisanju atinske štampe, Nimicov cilj je da se problem reši do decembra - a svakako pre odlučujuće faze u vezi sa pitanjem Kosmeta. Vašington je jasno stavio na znanje da ne želi otvorenim pitanje naziva Republike Makedonije dok se približava rasplet oko Kosova i u svetlu perspektive jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine.

Pored toga, Nimic je izneo stav da bi bilo značajno rešiti pitanje naziva Republike Makedonije pre Samita na vrhu NATO. Naime, grčka vlada i premijer Karamanlis su najavili veto na ovom samitu ako se pitanje imena ne reši na način koji bi bio prihvatljiv za Atinu.

Po svemu sudeći, Atina je spremna za kompromis sa Skopljem u pitanju naziva Republike Makedonije. Dve zemlje su u sporu više od deset godina, od kada je ova bivša jugoslovenska republika stekla nezavisnost. Grčka ne prihvata da se ova zemlja zove Makedonija jer se tako zove i veliki severnogrčki region. Deo šireg geografskog regiona Makedonija se nalazi i u Bugarskoj, a najveći deo sa Solunom je u balkanskim ratovima pripao Grčkoj.
U međuvremenu, već godinama su u toku pregovori o nazivu Makedonije pod pokroviteljstvom UN. Skoplje je pod ustavnim nazivom Republika Makedonija obezbedilo bilateralno priznanje velikog broja zemalja, ali u međunarodnim institucijama se naziva Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, na zahtev Grčke.

Vlada u Atini je sada spremna za kompleksan naziv susedne zemlje koji bi sadržao i reč Makedonija. Cilj je da se iz naziva jasno vidi razlika u odnosu na grčku i bugarsku Makedoniju.Nedavno je ovaj problem u ovakvom duhu razmatran i na sednici vlade u Atini.

Opozicija, po svemu sudeći, neće praviti veće probleme vladi u postizanju kompromisa sa Skopljem. To je za Karamanlisovu vladu važno kako bi ojačala grčke pozicije u odnosu na posrednika UN u pregovorima sa Skopljem Matjua Nimica, ali još više u odnosu na Vašington koji vrši pritiske i želi prijem Skoplja u NATO. Naravno, vladi je značajno političko jedinstvo i u odnosu na samo Skoplje.

Izvor: Novosti

Vera u brz paraf
VN, 3. novembar 2007

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izrazili su očekivanje da će Sporazum o pridruživanju i asocijaciji sa EU biti parafiran vrlo brzo.
Đelić je rekao da je tekst sporazuma već usaglašen između Srbije i Evropske komisije, kao i između Evropske komisije i zemalja članica. Prema njegovim rečima, datum parafiranja sporazuma trebalo bi da bude saopšten početkom sledeće nedelje.
Rasim Ljajić je rekao da se nada da će Srbija, najkasnije u narednih deset dana, parafirati Sporazum o stabilizaciji sa EU.
- Nadam se da će ono što smo uradili proteklih dana i nedelja i sve što ćemo učiniti u narednom periodu biti dovoljno da ubedi Evropsku komisiju u naše iskrene napore da što pre završimo saradnju sa Haškim tribunalom - kazao je Ljajić.


Izvor: Novosti

Đelić i Ljajić se nadaju brzom parafiranju sporazuma sa EU

Poptredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim LJajić izrazili su danas očekivanje da će Sporazum o pridruživanju i asocijaciji sa EU biti parafiran vrlo brzo.

Đelić je novinarima nakon skupa o korupciji u beogradskom Sava centru rekao da je tekst sporazuma već usaglašen između Srbije i Evropske komisije kao i između Evropske komisije i zemalja članica.

Prema njegovim rečima, datum parafiranja sporazuma trebalo bi da bude saopšten početkom sledeće nedelje.

On nije želeo da komentariše kakav će biti izveštaj glavne tužilteljke Haškog tribubala Karle del Ponte o saradnji Srbije sa tim sudom ali je istakao da je Vlada Srbije uradila sve što je bilo u njenoj moći.

"Parafiranje sporazuma je važan čin a potpisivanje je momenat kada počinje njegova primena", istakao je Đelić i dodao da očekuje da će Srbije vrlo brzo da potpiše sporazum.

Rasim Ljajić je agenciji Beta rekao da se nada da će Srbija najkasnije u narednih deset danas parafirati Sporazum o stabilizaciji sa EU.

"Ja se nadam da će se ono što smo uradili proteklih dana i nedelja i sve što ćemo učiniti u narednom periodu biti dovoljno da ubedi Evropsku komisiju u naše iskrene napore da što pre završimo saradnju sa Haškim tribunalom, kazao je LJajić.

On je dodao da nakon parafiranja Sporazuma očekuje dalji pritisak međunarodne zajednice jer bez, kako je naglasio, konkretnih koraka u saradnji koji podrazumevaju izručenje preostalih haških optuženika Tribunalu teško da će Sporazum biti i definitivno potpisan.

"U ovom trenutku je najvažnije je parafiramo Sporazum i da se na taj način vrednuju napori koje ulažemo. Nadam se da će takav takav pristup biti daleko bolji nego dosadašnji pristup putem ucena i ultimatuma", rekao je Ljajić.