Saradnja NATO-a i Srbije

Beograd - Srbija nije iskorstila sve mogućnosti koje su joj na raspolaganju članstvom u Partnerstvu za mir, navode predstavnici NATO.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac, navodi da je toga svestan ali da u Vladi Srbije i samo spominjanje evroatlantskih integracija izaziva turbulencije. Za sada, navodi Šuntanovac, NATO ima razumevanje za osetljivi poltički trenutak u kome se Srbija nalazi.

U jeku velikih polemika o odnosima Srbije i NATO, Dom Narodne skupštine bio je domaćin trodnevnog okupljanja članova parlamentrane skupštine NATO.

Obraćajući se parlamentarcima direktor Direkcije za planiranje NATO-a Frenk Boland rekao je da na srpskoj političkoj sceni ima dosta onih koji ne žele da sarađuju sa NATO.

Ipak, navodi Boland, trenutno postoji saglasnosti dve najveće stranke u Vladi da Srbija bude deo Partenrstva za mir.

"Mislim da Srbija nije iskoristila sve mogućnosti koji nudi Partnerstvo za mir. Da li je to problem za NATO? Objektivno nije. Da li je to problem za Srbiju? Mislim da jeste. Jedna koji ima štetu od toga što ne koristi sve prednosti programa, u koji je pristala da se pridruži, je Srbija. Mi mislimo da je to šteta. Voleli bismo da nije tako, ali svaka zemlja odlučuje o svom nivou angažavonja u Partnerstvu".

Ministar odbrane Dragan Šutanovac, kaže da nije trebalo Boland da dođe pa da mi budemo svestni da ne korimo sve potencijale Partnerstva za mir.

"Nažalost, došli smo u situaciju da u okviru svake aktivnosti uz koju se pomenu evroatlanske integracije u Vladi imamo sporenje. Za Ministarstvo odbrane je to velika prepreka sa jedna strane, a sa druge strane nailazimo na razumevanje zemalja sa kojima sarađujemo i njima je jasno da je ovde turbulentna situacija, pre svega zbog Kosova", kaže Šutanovac..

O tome, kako je rekao Šutanovac, govori i činjenica da još nismo usvojili Bezbednosni sporazum, što je obaveza koja proističe iz članstva.

Tokom višesatne rasprave srpski vojni vrh bio je između dve vatre, dok su ih zapadni parlametraci pitali zbog čega Srbija više ne sarađuje sa NATO, naročito po pitanju borbe protiv terorizma, Rusi su kritkovali da su reformom vojske ugorozili moć svojih oružanih snaga.

Načelnik Gerelaštaba general Zdravko Ponoš odbacio je kritike navodeći da je Vojska sada manja, ali daleko efikasnija.

"Činjenica da 25 godina nisu kupovani avioni sama po sebi dovoljno govori, 25 godina, i ne samo avioni, nego i kamioni. Mi nismo započeli reformu pre 25 godina nego pre godinu i po. Tada smo izbarali najbolje od onoga što imamo da bi popunili jedinice i sada su one daleko pokretljivije nego što su bile ranije", kaže Ponoš.

Ruski parlametarci su pitali i zašto je Srbija izručila toliko svojih vojnih lica Tribunalu u Hagu i još se time se ponosi.

Ministar Šutanovac je objasnio da su skoro svi načelnici Generalštaba do 2001. godine bili kreatori politike koja je ovde vođena, a ne puki izvršioci naređenja.
 
B92

BOLAND: NATO NE INSISTIRA NA SMANjENjU POTENCIJALA VOJSKE SRBIJE

BEOGRAD – Direktor Direkcije za planiranje NATO-a Frenk Boland negirao je danas da taj vojni savez insistira na smanjivanju potencijala Vojske Srbije.

Na seminaru u organizaciji Parlamentarne skupštine NATO-a u Beogradu, Boland je rekao da Srbija može da ima onoliko veliku vojsku koliko može da plati, ali je podsetio da je predhodnih godina Srbija izdvajala veoma malo sredstava za svoje oružane snage.

On je rekao da ne postoji jedinstveni model NATO-a za ustrojstvo vojnih snaga, već da svaka država može da tu organizaciju izvrši onako kako ona to želi.

Govoreći o reformi sistema odbrane Srbije, Boland je ocenio da je do sada urađeno mnogo, ali je i podsetio da još nisu usvojeni zakoni o odbrani i o vojsci.

Zvaničnik NATO-a je rekao da je taj savez veoma angažovan u procesu reforme sistema odbrane u Srbiji kroz rad grupe NATO-Srbija i preko svog oficiora za vezu u Beogradu.

Boland je podsetio da Srbija izdvaja šest odsto svog budžeta za vojsku i da je zato važno da oružane snage budu efikasne i pod demokratskom komtrolom.


Beta

NATO ne kroji
srpsku vojsku
B. Popović, 27. oktobar 2007

NATO ne insistira na smanjivanju potencijala Vojske Srbije, poručio je u subotu direktor Direkcije za planiranje ove alijanse Frenk Boland. Na trodnevnom seminaru "Srbija i Evropa: izazovi integracija" u organizaciji Parlamentarne skupštine NATO u Beogradu, Boland je rekao da Srbija može da ima onoliko veliku vojsku koliko može da plati.
- Ne postoji jedinstveni model NATO za ustrojstvo vojnih snaga, već da svaka država može da ih organizuje onako kako ona to želi - ocenio je Boland.
Zvaničnik NATO rekao je da je taj savez veoma angažovan u procesu reforme sistema odbrane u Srbiji kroz rad grupe NATO - Srbija i preko svog oficira za vezu u Beogradu.
Jedan od govornika na seminaru u Domu Narodne skupštine bio je i ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac, koji je u svom izlaganju istakao da je tokom sprovođenja reformi u Vojsci Srbije "kapacitet odbrane zemlje podignut na opšteprihvatljiv nivo".
Prvi čovek Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš izjavio je da je tokom sprovođenja reformskih procesa u vojsci smanjen kvantitet, a povećan kvalitet naših oružanih snaga.
Cilj nam je, objasnio je Ponoš, da dobijemo efikasnu, modernu i brojčano manju vojsku, koja će odgovarati ekonomskim sposobnostima države.
- Vlada Srbije i parlament trebalo bi da pomognu da se ubrza reforma oružanih snaga, jer je u dosadašnjoj transformaciji iscrpen postojeći zakonski okvir - rekao je Ponoš. - U narednom periodu prioriteti će nam biti usmereni ka daljim reformama - na unapređenju obuke, potpunoj profesionalizaciji, tehničkoj modernizaciji i unapređenju socijalnog položaja pripadnika vojske.
Ponoš je posebno ukazao na potrebu tehničke modernizacije vojske i podsetio da, u tom smislu, u oružanim snagama nije bilo ozbiljnijih investicija u poslednjih 20 godina.

NAŠA SLABOST

ODGOVARAJUĆI na pitanje ruskog predstavnika na seminaru zašto se Srbija ponosi time što je Haškom tribunalu izručila toliko svojih oficira, ministar vojni Šutanovac je rekao:
- Skoro svi načelnici GŠ do 2001. godine bili su kreatori politike koja je ovde vođena, a ne puki izvršioci naređenja. Naš problem je što se njima bavi međunarodni sud, jer to pokazuje slabost Srbije da se suoči sa onim što je počinjeno u njeno ime. Naša saradnja sa Hagom nije zbog Karle del Ponte, već zato što hoćemo da uspostavimo sistem vrednosti i da stavimo tačku na najsramnije poglavlje u našoj novijoj istoriji.

Izvor: Novosti

Ren: Spremni za Srbiju
Željko PANTELIĆ, 27. oktobar 2007

OD STALNOG DOPISNIKA: BRISEL

KOMESAR za proširenje EU Oli Ren u prošlu sredu je u Evropskom parlamentu ocenio da se odnosi Srbije i EU nalaze na kritičnoj raskrsnici, jer istovremeno na dnevni red dolaze - status Kosova i Metohije, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), saradnja sa Haškim tribunalom. Ova lista proširena je i na Republiku Srpsku i njene odnose sa Sarajevom i Beogradom.
U intermecu između rezolucije EP o Srbiji, izglasane u Strazburu u četvrtak, i čekanja izveštaja glavnog haškog tužioca Karle del Ponte, Ren je odgovorio na nekoliko pitanja “Novosti”.
* Kako ocenjujete rezoluciju EP o odnosima Srbije i EU, koju su mnogi ocenili kao izbalansiranu i, u suštini, pozitivnu za Srbiju?
- Jelko Kacin je napravio odličan izveštaj, koji je obuhvatio sve najznačajnije aspekte tekućih odnosa između EU i Srbije. Čestitao sam mu tokom debate u sredu u Evropskom parlamentu. Ta debata je dodatno ojačala posvećenost i odlučnost EU prema evropskim perspektivama Srbije.
* Da li će biti parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pre izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u 2007. godini?
- Tehnički deo posla na SSP je završen i trenutno je nacrt na proveri kod država članica EU. Doboro poznati uslov za potpisivanje je puna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom.
* Kada će EU biti spremna za parafiranje SSP?
- Evropska komisija će, u jednom trenutku, biti spremna da parafira Sporazum pod uslovom da Srbija ozbiljno i značajno intenzivira svoju saradnju sa Haškim tribunalom. U svakom slučaju, ne želim da spekulišem kada će doći taj momenat. Uzećemo, veoma ozbiljno, u obzir poslednju ocenu saradnje koju će dati Karla del Ponte kada budemo odlučivali o parafiranju SSP.
* Da li još verujete da je tehnički izvodljivo da potpišemo SSP do kraja 2007. godine, čak i ako Srbija, u međuvremenu, dostigne punu saradnju sa Haškim tribunalom?
- Što se tiče saradnje, već sam rekao da je vidim više kao polupunu nego polupraznu čašu. Istovremeno, jasno sam rekao srpskoj vladi da je potpisivanje SSP, definitivno, dostižno u kratkom periodu. To je sada, više, pitanje političke volje. Mi ćemo biti spremni čim Srbija bude spremna da ispuni uslove. Lopta je u srpskom dvorištu.
* Osim političke volje ministara unutrašnjih poslova zemalja članica EU, šta je još neophodno Srbiji da dobije bezvizni režim sa EU - reforme u pravosuđu, policiji, službama bezbednosti, kvalitetne putne isprave?
- Srbija mora da uradi sve što će ubediti ministre unutrašnjih poslova EU da iz Srbije ne preti nikakav emigrantski talas, krijumčarenja svih vrsta i drugi problemi koji bi mogli da se pojave uspostavljanjem bezviznog režima sa Srbijom. Napravićemo prvi korak u tom smeru kada ugovor o olakšavanju viznog režima i readmisiji stupi na snagu, početkom 2008. godine. Po stupanju na snagu tih ugovora, Evropska komisija namerava da otvori dijalog o liberalizaciji viznog režima u prvim mesecima sledeće godine. To ima veliki značaj i zbog toga što, konkretno, pokazujemo šta Evropi zaista znače mlade generacije.

Izvor: Novosti

Kavran: Prerano za izveštaj Del Ponteove EU
Ponedeljak, 29. oktobar 2007. 11:26

Kada će glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte podneti EU novi izveštaj o saradnji Srbije još nije tačno utvrdjeno, jer se radi na "rešavanju preostalih pitanja", izjavila je njena predstavnica Olga Kavran.

"Još nije utvrdjen konkretan datum...Radi se na rešavanju preostalih pitanja", odgovorila je Kavranova na pitanje kada će tužiteljka svoju procenu o saradnji Srbije preneti evropskom komesaru Oliju Renu.

Prema njenim rečima, Del Ponteova i Ren su u stalnom kontaktu, ali je "prerano" da tužiteljka, posle posete Srbiji krajem prošle sedmice, sačini i podnese novi izveštaj.

"To bi bilo prerano učiniti sada, zato što se radi na nekim rešenjima", rekla je Kavranova.
Kavranova je nagovestila da bi o svojoj proceni saradnje Srbije tužiteljka mogla obavestiti EU "za nedelju-dve dana".

Sredinom oktobra, Del Ponteova je šefovima diplomatije EU u Luksemburgu rekla da je Srbija ostvarila izvestan napredak u saradnji, ali da saradnja ne može biti potpuna bez pronalaženja i hapšenja optuženih koji su još na slobodi, a naročito Ratka Mladića. EU je potom odložila parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.

Tokom posete Beogradu, Del Ponteova je tvrdila da je Mladić u Srbiji i naznačila da EU ne treba da potpiše sporazum sa Srbijom, ako on ne bude uhapšen.


Izvor: MTS-Mondo

Todorović: NATO je neprijateljski nastrojen prema Srbiji

Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović ocenio je danas da Srbija ne treba da zauzme neutralan stav prema NATO, već da treba da precizira da je taj vojni savez neprijateljski nastrojen prema Srbiji.

"Na isti način mi nemamo šta da tražimo u Evropskoj uniji jer nam sada otima Kosovo i okrenuta je protiv interesa Srbije", rekao je Todorović novinarima u Skupštini Srbije povodom deklaracije o vojnoj neutarlnosti Demokratske stranke Srbije.

Funkcioner SRS rekao je da Srbija mora da se okrene prema prijateljskim državama, prema Rusiji, Kini i Belorusiji, arapskom svetu i Latinskoj Americi.

"Ima dovoljan broj zemalja na svetu sa kojima možemo da sarađujemo kao ravnopravan partner", rekao je Todorović.

Beta

 NAĐ: DO GODIŠNJEG IZVEŠTAJA EK BIĆE JOŠ RAZGOVORA
 
 Evropski komesar Oli Ren razgovarao je telefonom o saradnji Srbije i Haškog trubunala sa glavnim tužiocem tog suda Karlom del Ponte, posle njenog povratka iz posete Beogradu, izjavila je Renov portparol Kristina Nađ.

Ona je istakla da će, na temelju susreta sa srpskim čelnicima, izvučeni zaključci Karle del Ponte biti uzeti strogo u obzir kad Evropska komisija bude razmatrala da li će parafirati ili ne sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.

Nađ je dodala i da će biti još kontakata pre nego što 6. novembra bude objavljen godišnji izveštaj Evropske komisije o sprovedenim reformama u državama Zapadnog Balkana.

Izvor: RTS

Čeka se samo Ren
Ž. P., 29. oktobar 2007

Komesar za proširenje EU Oli Ren doneće odluku o parafiranju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, pre utorka 6. novembra.
- Komesar Ren razgovarao je telefonom sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Karlom del Ponte posle njene dvodnevne posete Beogradu. Dogovoreno je da se čuju još jednom pre objavljivanja izveštaja o napretku zemalja iz programa proširenja EU sledeće nedelje, kada će se Ren izjasniti o parafiranju - izjavila je Kristina Nađ, portparol komesara Rena.
Savet EU je, inače, u ponedeljak završio posao oko usklađivanja pozicija zemalja članica EU i Evropske komisije oko nacrta teksta SSP. Na taj način EU je od danas tehnički spremna da parafira SSP sa Srbijom i sada isključivo zavisi od Beograda i Karle del Ponte kada će i da li će SSP biti parafiran.
U tekstu sporazuma, koji je tehnički bio zaključen između pregovaračkih timova Srbije i EU 10. septembra, došlo je samo do sitnih promena, koje su više jezičke nego suštinske prirode. U međuvremenu su pale i sve rezerve koje su zemlje članice EU imale na pojedine članove SSP, pogotovo one koji su se odnosili na poljoprivredu, prehrambene proizvode i geografsko poreklo proizvoda.


NE SLAŽU SE
S PUTINOM
KRISTINA Nađ rekla je da se Evropska komisija ne slaže sa stavom ruskog predsednika Vladimira Putina koji je, upozoravajući na posledice kršenja međunarodnog prava, uporedio slučaj Kosova s Belgijom.
- Evropska komisija i dalje veruje da je Kosovo jedinstven slučaj i da zato ne može da posluži kao presedan za druge slučajeve u svetu - rekla je Kristina Nađ.

Izvor: Novosti

Predlog zakona o viznim olakšicama prošao nadležni odbor

Članovi Odbora za evropske integracije usvojili su danas u načelu Predlog zakona o viznim olakšicama između Srbije i Evropske zajednice.

Na sednici odbora održanoj u zgradi Doma Narodne skupštine, prihvaćen je i zakonski predlog Sporazuma između Srbije i Evropske zajednice koji reguliše pitanje readmisije.

Odbor je, takođe, prihvatio Predlog zakona o azilu i Predlog zakona o udruženjima.

Članovi odbora ukazali su na potrebu da se ti zakonski predlozi usvoje u parlamentu jer regulišu važnu oblast koja se tiče napora da se olakša dobijanje viza za građane Srbije.

Takođe je ocenjeno da ti budući zakoni predstavljaju korak bliže stavljanju Srbije na takozvanu "belu šengensku listu".

Izvestioci odbora iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i iz Ministarstva unutrašnjih poslova ocenili su da su ti zakonski predlozi u skladu sa odgovarajućom pravnom regulativom država Evropske unije.

Izvor: Press

 KONFERENCIJA 'SRBIJA I EU - JAČANJE EVROPSKE PERSPEKTIVE'

U organizaciji Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji i Beogradskog fonda za političku izuzetnost, danas će početi dvodnevna konferencija 'Srbija i EU - jačanje evropske perspektive'.

Predviđeno je da se na otvaranju skupa učesnicima obrati predsednik Srbije Boris Tadić, a govoriće i potpredsednik vlade Božidar Đelić, ambasador Portugala, države predsedavajuće EU, Paolo da Sliva, kao i predsednik Foruma za međunarodne odnose Ivo Visković.

Tema konferencije su evropske integracije u Srbiji pred očekivano potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, saopštila je vladina Kancelarija za pridruživanje EU.

Posebna pažnja biće posvećena stavovima građana naše zemlje o EU, slici Srbije u državama članicama Unije, kao i najefikasnijim metodama za podizanje svesti o EU u zemljama regiona.

Na konferenciji će učestvovati više državnih i zvaničnika EU, predstavnika diplomatskih misija, kao i međunarodni eksperti, predstavnici srpskih medija i istaknuti predstavnici civilnog društva.

Izvor: RTS