Na putu Srbije ka Evropi Haški tribunal poslednja ozbiljna repreka
Otvoren put mesu i vinu iz Srbije ka EU
Autor: Ž. Jevtić | 12.09.2007 - 08:48

Srbija će u Evropsku uniju bez carine moći da izvozi 180.000 tona šećera godišnje, 8.700 tona teletine, čak 63.000 hektolitara vina, a domaći proizvodi biće zaštićeni. To je samo deo ekonomskih pogodnosti koje će građani Srbije osetiti u svakodnevnom životu, a koje će postati realnost kada Srbija, kako se najavljuje, krajem godine potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SPP) sa EU. Tehnički deo pregovora uspešno je okončan pre dva dana, ali Srbiju od potpisivanja sporazuma sa EU i dalje deli politički deo priče - saradnja sa sudom u Hagu.

Prvi korak koji prethodi potpisivanju sporazuma jeste njegovo parafiranje koje označava da su pregovori i zvanično završeni i to bi trebalo da se dogodi u prvoj polovini oktobra u Beogradu. Parafiranje će označiti i da je sporazum spreman, ali da potpis i njegova primena čekaju pozitivnu ocenu evropskog komesara Olija Rena o saradnji Srbije s Hagom.
Ren je po okončanju poslednje, pete runde pregovora, pre dva dana, izjavio da će njegova ocena u velikoj meri zavisiti od stava glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte. Ona će u Srbiju doputovati krajem meseca, a pozitivna ocena Del Ponteove bi omogućila Renu da da zeleno svetlo za proceduru potpisivanja sporazuma. Ren je objasnio i šta znači puna saradnja: da je Beograd učinio sve što može da bi doveo do situacije u kojoj mogu da se lociraju, uhapse i izruče Hagu Ratko Mladić i ostali optuženi pred Haškim tribunalom.
Ipak, Srbija je završila ogroman posao. Kraj tehničkih pregovora praktično znači da je Srbija sa EU utvrdila režim trgovine za poljoprivredne, industrijske i druge proizvode. Sada znamo koliko i kojih proizvoda će Srbija moći da izvozi bez carine, a koliko će EU moći da izvozi na naše tržište, ali i koji su proizvodi koje je naša država odlučila da štiti.
- Dala bih visoku peticu za završene pregovore u kojima nijedna od strana nije popuštala, nego su došle do obostrano dobrog dogovora. Mi smo, praktično, pri kraju i nedostaje nam malo političkih i tehničkih preduslova pa da kažemo da smo preskočili ogroman stepenik ka EU - kaže za „Blic“ Tanja Miščević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji.
Ona dodaje da je, ipak, saradnja sa Haškim tribunalom jedan od glavnih preduslova da Srbija zaokruži priču. Sledi i manje komplikovan tehnički deo jer je za parafiranje sporazuma važno da članice unutar odbora EU vide tekst sporazuma. Članice EU treba da procene da li trgovinski režim uspostavljen sporazumom odgovara njihovim trgovinskim interesima.
Sporazum je, praktično, osnova kojim EU od kandidata - pridružene države traži da započne proces harmonizacije sa sistemom Evropske unije. Šta to Srbiji još nedostaje?
- Mi smo još 2003. godine započeli sa usklađivanjem sa EU, ali predstoji nam još i usvajanje seta zakona - kaže Miščevićeva.
Neke zakone Srbija je već donela, ali nedostaju, između ostalog, zakon o javnim nabavkama, izmena Zakona o zaštiti konkurencije, zakon o državnoj pomoći.
- Taj set zakona je važan, ali njega mora da prati i osnivanje odgovarajućih institucija koje treba da ga sprovode. Služba za javne nabavke postoji, ali nedostaje nam, primera radi, komisija ili agencija za državnu pomoć - dodaje Miščevićeva.
Evropska unija je za zemlje zapadnog Balkana još 2000. godine uspostavila neke norme u vezi sa trgovinom. Srbija ih je imala i do sada, ali potpisivanjem sporazuma one više nisu samo dobra volja EU, već njena obaveza. Parafiranje sporazuma u oktobru označiće da su pregovori i zvanično završeni. Kada Srbija bude potpisivala sporazum, praktično će potpisati i takozvani privremeni sporazum i sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. U privremenom se nalaze iste stavke kao i u onom glavnom sporazumu i počinju ubrzo da važe, dok sporazum o stabilizaciji i pridruživanju počinje da važi kada ga ratifikuje svih 27 članica EU, a to može trajati i godinu dana.
Osim što se sporazumom preciziraju odnosi Srbije i EU do trenutka članstva u njemu se i naglašava i potencira „eventualnost učešća Srbije u EU“.
- Stalno govorim da nije pitanje kada će Srbija postati članica EU, već kada će biti spremna za to članstvo, a to je 2012. godina kao rok da Srbija pripremi sebe, svoje društvo i ekonomiju - zaključuje Miščevićeva.

Sporazum štiti domaću proizvodnju
Tokom pregovora utvrđena je zona slobodne trgovine između Srbije i EU, pojašnjava za „Blic“ Vladimir Međak, savetnik u vladinoj Kancelariji za pridruživanje EU i koordinator pregovora. On dodaje da su pregovori vođeni o industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Srbija sporazumom dobija nacionalnu kvotu, to jest, objašnjenje koliko i kojih proizvoda može da izveze na tržište EU bez carine.
Vlada Srbije zaštitila je rokom određene domaće proizvode. To znači da će u periodu od, na primer, šest godina za industrijske proizvode iz EU, poput automobila, postojati carina. U grupu zaštićenih rokom spadaju i igračke, keramika, obuća, to jest sve ono što se i u Srbiji proizvodi. Isti princip postoji i za poljoprivredne proizvode, i to posebno one koje proizvodimo. Carine će se ukidati fazno, ali sa izuzetkom 20 odsto domaćih proizvoda koji će i dalje imati carinsku zaštitu. To su, primera radi, pšenica, kukuruz...

Vino - Srbija će u EU bez carine moći da izvozi godišnje 63.000 hektolitara vina. Ako želi može i više, ali za ostatak će platiti carinu i taj princip važi za sve ostale proizvode.

Šećer - Nacionalna kvota 180.000 tona godišnje. Šećer je i do sada bio najbolji izvozni artikal Srbije, s tim što sporazum ostavlja mogućnost da ugovorne strane Srbija i EU daju jedne drugima dodatne koncesije.

Teletina - Godišnji izvoz bez carine 8.700 tona. Do sada je Srbija izvozila samo 20 odsto od te količine. Međutim, tek ove godine pet klanica dobilo je sertifikate da imaju kvalitet u skladu sa standardima EU.

Izvor: Blic

ZA DEVET MESECI ZAVRŠEN SKORO CEO PROCES PREGOVARANJA

BEOGRAD (Tanjug) - Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević izjavila je danas da je za devet meseci skoro završen ceo proces pregovaranja o pridruživanju EU i da ''nijednog trenutka nismo učinili nijedan ustupak a da pre toga nismo unapred izračunali koliko će nas to koštati''.

''Mislim da nema više nikakvog znaka pitanja u vezi pridruživanja EU i da ćemo taj proces moći u potpunosti da završimo ukoliko postoji ocena Tribunala da je saradnja na dobrom ili visokom nivou'', rekla je Miščević gostujući na RTS - u.

DJELIĆ: PORTUGAL ZA POTPISIVANJE SPORAZUMA SRBIJA - EU !!!

LISABON (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić izjavio je danas u Lisabonu da će portugalski ministar inostranih poslova Luiš Amado preporučiti da Evropska unija, ne samo parafira, već i potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, do kraja portugalskog predsedavanja Unijom.

Djelić je nakon susreta sa šefom portugalske diplomatije izrazio zadovoljstvo tim razgovorima, u kojima je od sagovornika u Lisabonu dobio i uveravanja da će Portugal pomoći Srbiji da dođe na ''belu šengensku listu''.

Privredne posledice zbližavanja Srbije i Evropske unije

Predstavnici Evropske unije i Srbije usaglasili su tekst Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, koji označava naredni korak Beograda na dugom putu ka očekivanom prijemu u Uniju.

Sporazum predvidja da u trgovini izmedju Evropske unije i Srbije u narednih šest godina bude ukinut najveći deo carina i drugih barijera. To, sa jedne strane, otvara nove mogućnosti za srpski izvoz, ali i izlaže domaću privredu većoj konkurenciji iz Evrope.

Stručnjak za Balkan iz Brisela, Lučija Montanaro-Žankovski, objašnjava da sporazum ima važne finansijske i trgovinske posledice, između ostalog i zbog toga što će srpskim firmama biti lakše da svoje proizvode izvoze u EU:

"On je veoma važan za Srbiju zato što se takav sporazum smatra glavnom kapijom ka članstvu u Uniji. Sklapanje sporazuma je znak da je zemlja čvrsto na putu da postane deo EU. Iako je i ranije bilo dogovora o partnerstvu, stvari sada postaju ozbiljnije - sporazum ima važne finansijske i trgovinske posledice. Njegovo usaglašavanje istovremeno predstavlja priznanje da je zemlja ostvarila napredak u reformama".

Kad kažete finansijske i trgovinske, pretpostavljam da mislite na činjenicu da će srpskim firmama biti lakše da svoje proizvode izvoze u EU?

"To je jedna stvar, preferencijalni tretman u trgovini. Druga stvar je finansijska pomoć Evropske unije, koju će Srbija dobijati kako bi reformisala odredjene institucije. U suštini, što je neka zemlja bliže članstvu u EU, to ona iz Brisela dobija više finansijske pomoći. Prošle godine smo, na primer, imali ogromnu razliku u pomoći koju su od EU dobile Bugarska i Srbija. Bugarska je dobila daleko više jer je bila na pragu ulaska u Uniju. To može da izgleda paradoksalno, jer što je zemlja dalje od Evropske unije, to joj je finansijska pomoć potrebnija, ali u svakom slučaju ovo je veliki korak za Srbiju. Pritisak za hapšenje Ratka Mladića će se nastaviti, jer bez toga verovatno neće biti ratifikacije sporazuma".

"To je ogroman spektar zakona, mehanizama i standarda koji su usvojeni u Evropskoj unji. Da bi neka zemlja ušla u Uniju, ona mora da usvoji i primeni kompletno evropsko pravo, koje sadrži 80 hiljada stranica. Srbija još uvek nije u toj fazi, ali će morati da sprovede niz reformi - od standarda u veterini i u proizvodnji hrane, preko borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, do primene pravila o slobodnoj konkurenciji na tržištu. Usvajanje evropskih standarda ima posledice za praktično svaki segment društva i privrede. Neke od tih reformi su u Srbiji već počele, ali sada će morati da budu odlučno nastavljene."

Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji znači da se u trgovini izmedju Srbije i zemalja EU postepeno ukidaju carine. To znači da će odredjeni segmenti srpske privrede verovatno imati problema da se nose sa konkurencijom iz EU. Koliko je moguće da se u tom slučaju opadne podrška gradjana za ulazak u Uniju?

"Može da dodje do negativnih regovanja, i ekonomskih i političkih. To smo već videli u nekim od bivših socijalisitičkih zemalja, koje su sada članice Unije. Na političkom planu je, na primer, u nekim zemljama došlo do jačanja nacionalističkih snaga, dok su na ekonomskom planu neki segmenti privrede morali da budu zatvoreni jer nisu mogli da se nose sa konkurencijom, ili su morali da ulože veliki napor kako bi dostigli evropske standarde. Sa druge strane, za Srbiju taj proces otvara nove perspektive razvoja, jer ona ima jaku državnu administraciju i veće ekonomske potencijale u odnosu na druge zemlje u regionu."

"Mislim da ta opasnost postoji. Sa jedne strane i zemlje članice EU i funkcioneri u evropskim institucijama žele da pomognu Srbiji i da priznaju da se ona nalazi u teškoj situaciji. Bez obzira na to, Koštunica je odavno obećao da će Mladić biti isporučen, i Evropska unija može da izgubi strpljenje. Može jednostavno da se desi da zemlje Unije koje se zalažu za konstruktivniji pristup prema Srbiji ostanu bez argumenata ukoliko Beograd ne ispuni obećanje u vezi sa Mladićem", kaže za BBC Lučija Montanaro-Žankovski, stručnjak za Balkan iz Brisela.

BBC

POSTEPENO UKIDANJE CARINE NA ROBU IZ EU


BEOGRAD , 13. septembra (Tanjug) - Srbija će, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU, koji će stupiti na snagu parafiranjem u okrobru, biti obavaezna da u prelaznom periodu od šest godina ukine carine na robu iz EU, izjavio je danas potpredsednik vlade Božidar Djelić.

On je na konferenciji za štampu rekao da je tim sporazumom EU istovremeno potvrdila slobodan pristup robi iz Srbije na tržište EU.

Prema njegovim rečima, brzina liberalizacije i stepen zaštite zavise od stepena osetljivosti industrijskih proizvoda, a prema njemu su definisane tri kategorije proizvoda čija liberalizacija će biti ostavrena kroz dve, pet i šest godina.

Najveći stepen zaštite imaće najvažnije grane domaće industrije - hemijski proizvodi, drvni, nameštaj, automobili, obuća, igračke i keramika. Za proizvode koji se ne nalaze na listama carine će biti ukinute u momentu stupanja na snagu sporazuma, kazao je Djelić.

Postepeno će biti ukinute i carine na poljoprivredne proizvode, ali uz zadržavanje carine za oko 20 odsto pojedinih proizvoda i posle prelaznog perioda, u koje su i šećer, suncokretovo ulje i cigarete.

Meso, mleko i žito ostaće na visokom stepenu zaštite, tokom tranzicionog perioda, kao i voće i povrće, kao što su parađz, paprika, šljiva i jabuka, koje će biti zaštićeno i sezonskim carinama, precizirao mje potpredsednik Vlade Srbije.

Prema njegovim rečima šest klanica u Srbiji dobilo je sertifikat za izvoz u EU telećeg mesa uz kvotu od 8.700 tona u vrednosti 30 miliona evra.

Srbija je dobila i kvotu za izvoz 180.000 tona šećera i prvi put godišnju kvotu za izvoz vina od 63.000 hektolitara vina.

Obezbeđene su i kvote za izvoz 15 tona pastrmke i 60 tona šarana iz Srbije u EU.

Djelić je rekao da imamo između tri i pet godina prelazni period za prilagođavanje i javnih preduzeća, a dogovoreno je i da Uredba o prometu naftnih derivata bude održana do 2010. godine.

Usaglašavanje Sporazuma je snažan signal investitorima da je Srbija pogodno tržište za ulaganja, poručio je Djelić.

DJELIĆ: EU REŠENA DA UBRZA INTEGRACIJU SRBIJE

LONDON (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić izjavio je danas da je Evropska unija rešena da ubrza evropsku integraciju Srbije i da bi sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa evropskim blokom mogao da bude potpisan do kraja godine.

Srbija je tehnički zaključila sporazum sa EU o stabilizaciji i pridruživanju i to je veoma važno, jer će to biti prvi i poslednji ugovor koji će naša zemlja potpisati sa EU pre nego što joj se priključi, rekao je Djelić u intervjuu Bi-Bi-Siju (BBC).

SRBIJA MORA DA ZNA KUDA IDE


BEOGRAD , 13. septembra (Tanjug) - Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, ocenio je da bi parlament, ali i građani na narednim izborima, morali da se izjasne o eventualnoj promeni u pravcu evroatlantskih integracija Srbije.

"Srbija ne bi trebalo da se priklanja ni Rusiji ni Sjedinjenim Američkim Državama, to je apsurdna dilema. Ali . Do sada je bilo neupitno da je temeljna i dugoročna orijentacija Srbije da se pridruži evroatlantskim integacijama. Sada se to dovodi u pitanje. To bi bila kardinalna promena o kojoj parlament mora da se izjasni, ali i građani na narednim izborima, izjavio je za sutrašnji "Blic", Kovačević koji je nedavno izabran za predsednika Spoljnopolitičkog saveta pri Ministarstvu spoljnih poslova.

Kovačević je dalje ocenio kao "najgoru soluciju", najavu SAD da će jednostano priznati nezavisnost Kosova, mimo odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Bilo bi to treći put da SAD zaobilaze jedini kompetentan organ u tim pitanjima - Savet bezbednosti (posle bombadovanja Jugoslavije 1999. i napada na Irak 2003,), čime bi jedini sistem globalne bezbednosti koji svet ima - UN - bio doveden na potpunu marginu u međunarodnim odnosima," primetio je Kovačević koji je poznih 1980-tih bio jugoslovenski ambasador u Vašingtonu.

Kovačević je dalje naveo kako su zemlje-članice Evropske unije već podeljene oko najave SAD da će jednostrano priznati nezavisnost Kosova.

"Više zemalja članica, bilo zbog blizine regiona ili uporedivnih problema kod kuće, rezervisano je prema ideji nezavisnosti Kosova, a posebno da se pitanje reši van Saveta bezbednosti. Među njima je i uticajna Španija, a izgleda da je i Berlin u nedoumici. To je pravi test za EU - kako obezbediti jedinstvo i reafirmisati se kao treći, relativno nezavistan ključni faktor, pored SAD i Rusije," primetio je Kovačević.

Kovačević je dalje izneo kako "Rusija svakako ostaje na svom već proklamovanom stanovištu i ona će biti žestoko protiv priznavanja nezavisnosti van Saveta bezbednosti, u kome ima pravo veta. Ranije se moglo spekulisati da će Rusija možda napraviti neki dil sa Amerikom i za popuštanje u pitanaju Kosova u zamenu za američke ustupke u pitanjima raketnog štita ili uključenja Gruzija u NATO. Međutim, ispostavilo se da su u pitanju strateški stavovi Moskve," istakao je Kovačević.

Kovačević je, takođe, upozorio da region Zapadnog Balkana ulazi u period pojačane nestabilnosti, bez obzira na to kakvo rešenje za Kosmet bude doneto, mada "ni sa produžavanjem statusa kvo stabilnost ne bi bila održana. Ipak, ne verujem u mogućnost novih oružanih sukoba i velikog talasa nasilja," zaključio je Kovačević.

PRIZNANjE NEZAVISNOSTI KOSOVA UDALjAVA SRBIJU OD EU

BOSTON – Bostonski list „Boston gloub” prenosi danas ocenu srpskih zvaničnika da će Beograd izgubiti evropsku perspektivu ako Zapad prizna nezavisnost Kosova, kao i da bi to praktično onemogućilo dalju saradnju s Haškim sudom.

Podsećajući na NATO bombardovanje SR Jugoslavije pre osam godina, list navodi da je srdžba građana Srbije prema Zapadu oživljena pošto su zapadne vlade, posebno SAD, počele da govore o priznavanju Kosova kao nezavisne države.

„Boston gloub” prenosi ocenu zapadnih političara da će pošto nema pomirenja Srba i Albanaca, priznanje nezavisnosti pomoći stabilizaciji regiona.

„Srpski političari, čak i prozapadni, kažu da će priznanje nezavisnosti Kosova doneti novu eru izolacije Srbije i neprijateljstva prema Zapadu”, navodi se u tekstu i dodaje da će to Evropu ostaviti bez uticaja u Srbiji.

Kako se navodi, Evropa je pokušala da integriše Srbiju u NATO i EU, a da je Srbija kao „regionalna sila” očekivala brz pristup u Uniju, pogotovo zato što su mnogi susedi već u njoj. Tom putu u EU se, međutim, isprečio problem saradnje s Hagom koju je EU uporno zahtevala, što je Srbija „tek na mahove ispunjavala”.

Prenoseći raspoloženje srpskih političara prema problemu Kosova, list citira ministra za infrastrukturu Velimira Ilića koji je rekao da ako Zapad prizna Kosovo, „onda nam EU nije potrebna”.

„To je težak izbor, ali Srbija ima svoj ponos i svoj integritet”, prenosi „Boston gloub” Ilićeve reči i navodi da je on jedini viši vladin zvaničnik koji je rekao tako nešto.

List prenosi i ocenu član srpskog pregovaračkog tima za Kosovo Leona Koena koji je u „Dnevniku” napisao da priznanje nezavisnosti Kosova „može voditi lancu događaja s nepredvidivim posledicama, uključjući gubitak evropske perspektive za Srbiju”.

Pomoćnica ministra spoljnih poslova zadužena za evropske integracije smatra, prenosi list, da bi podrška u javnom mnenju za hapšenje i isporučivanje optuženih pred Haškim sudom praktično nestala ako bi došlo do priznanja nezavisnosti Kosova.

„Boston gloub” prenosi da su zapadne vlade spremne da se reši budući status Kosova kako bi se ono stabilizovalo, ali i smirili Albanci koji čine većinu na Kosovu.

„SAD su otvoreno govorile o priznavanju Kosova i traže od Evropljana da prihvate taj plan”, piše list.

U tekstu se dodaje da je EU „saterala sebe u ćošak” budući da je tražila da se rešenje za Kosovo donese u Savetu bezbednosti UN, što je Rusija blokirala. „To ostavlja Evropu podeljenu upravo dok pokušava da iskaže snažnu spoljnu politiku”.

Beta

PRODIJEVA INICIJATIVA: NAPITAK ILI NOVO PAKOVANJE SEDATIVA?


BRISEL , 14. septembra (Tanjug) - Pismo italijanskog premijera Romana Prodija o potrebi da se Srbiji omogući brži put ka Evropskoj uniji izazvao je interesovanje i dobar ođek u evropskim institucijama, ali bez obzira na pozitivne korake koje predlaže, ono ostavlja dilemu oko povezanosti s “kosovskim kontekstom”.

Postavlja se, naime, pitanje da li je to jedna nova, potpuno sveža inicijativa koja nema nikakve veze s rešavanjem statusa Kosova i Metohije ili se, pak, radi o prepakivanju prošlogodišnje slične inicijative koja se tada jasnije prepisivala kao - “kosovski sedativ”.

Prodijeva inicijativa ističe zahtev da se brže reše dva ključna koraka koja slede u procesu integracije Srbije u Evropu: dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU i liberalizacija viznog režima.

Pitanje ubrzanog dobijanja statusa kandidata je, međutim, već početkom godine - neposredno pred januarske izbore u Srbiji, najavio evropski komesar za proširenje Oli Ren, ističući da je to moguće ukoliko Srbija do kraja godine potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (S S P), čemu naravno prethodi ispunjenje pune saradnje s Haškim tribunalom.

Pitanje vizne liberalizacije je, takođe, pokrenuto pre par meseci, kada je evropski komesar za proširenje Franko Fratini, nakon susreta s potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Djelićem u Strazburu, najavio za septembar početak pripremnih razgovora za pregovore o ukidanju viznog režima.

Prodijeve ideje su stoga sasvim logičan sled okolnosti: naime, ove nedelje su okončani pregovori o S S P, a iduće nedelje, 18. septembra, će biti potpisan sporazum o viznim olakšicama i readmisiji.

Njegovu inicijativu su pozdravili Ren i Djelić početkom nedelje, kao i predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, nakon susreta s predsednikom Evropske komisije Zzozeom Manuelom Barozom.

Koštunica je, međutim, naglasio da je “s druge strane, bilo da je u pitanju Italija ili bilo koja druga zemlja, Srbija ne misli o bilo kakvoj trgovini kada je u pitanju Kosovo jer Kosovo ne može biti predmet bilo kakve trgovine”.

Iako se u Prodijevom pismu ne prejudicira rešenje statusa, u komentarima italijanskog premijera tim povodom se naslućuje da se ono stavlja u kontekst “teške kosovske situacije” koja se nalazi pred Srbijom.

"Pozitivna hitnost" kojom se Srbiji želi otvoriti ubrzan evropski integrativni proces, ipak, ne može da izbegne poređenje s “negativnom hitnošću” kojom se želi okončati proces rešavanja statusa Kosova i Metohije.

Odgovore na dileme ćemo međutim, možda, moći da dobijemo posle posete Karle del Ponte Beogradu (krajem septembra), verovatne rasprave o Prodijevoj inicijativi na sastanku Saveta ministara EU u Luksemburgu (sredinom oktobra) i po postavljanju članica prema ozbiljnoj i opasnoj pretnji koja se nadvila nad Balkanom u formi najava jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta.

Prodi: Srbiji status kandidata !!!

Brisel - Romano Prodi se u pismu institucijama i članicama EU založio za što skoriji prijem Srbije u EU.

Premijer Italije u pismu traži od članica i institucija Evropske unije sagledavanje mogućnosti za članstvo Srbije u EU, "u posebnom času njene istorije i istorije regiona". Prodi kaže da je uveren da Srbiji, "od koje, kao središta Zapadnog Balkana, mnogo zavisi trajna normalizacija celog regiona", treba dati status kandidata za članstvo u EU.

Više zemalja EU istovremeno je tražilo da prethodno bude razjašnjeno šta će vlasti u Beogradu učiniti kako bi postigle punu saradnju s Haškim sudom i da potom bude razmatrana Prodijeva inicijativa.

Veoma povoljno je u svim članicama i telima EU ocenjeno okončanje tehničkih pregovora o Sporazumu o pridruženju EU-Srbija, a sada se očekuje poseta haške tužiteljke Karle del Ponte Beogradu i, na temelju njenog izveštaja, ocena Evropske komisije da odmah može biti parafiran, a do kraja godine i potpisan taj sporazum.

Zato, prema diplomatskim izvorima EU, šef italijanske diplomatije Masimo Dalema i nije pokrenuo to pitanje na nedavnom ministarskom sastanku EU u Portugalu.

Povoljno mišljenje o toj inicijativi Rima na zasedanju šefova diplomatija EU u Vijani du Kastelu izneo je evropski komesar Oli Ren, koji je ponovio da je puna saradnja Beograda sa sudom u Hagu uslov za dalju integracije Srbije u Evropu.

Prodi navodi da srpske vlasti moraju ispuniti bitnu obavezu pune saradnje s Haškim sudom. Primećuje se, takođe, da, kako je to rekla i Karla del Ponte, Beograd sada sasvim sarađuje s Haškim sudom. "A upravo proverom pravog stepena te saradnje i proverom političke rešenosti da se to ostvari moći ćemo da se pozabavimo tim pitanjem", navodi se u Prodijevom pismu.

"Ako zaista želimo da Beogradu uputimo pravu poruku i na delu dokažemo da Srbiju smatramo strateškim partnerom u regionu i da nisu samo reči kad Srbiji kažemo da je vidimo kao članicu evropske porodice, onda sam ubeđen da je kucnuo čas da na dnevni red budu stavljeni i izgledi za članstvo Srbije u EU i postepeno ukidanje evropskih viza za srpske državljane", naveo je Prodi.

On primećuje da liberalizaciji viza treba prići prvenstveno s političkog stanovišta, odnosno razjasniti da li je Srbija pretnja kad je reč o ilegalnoj imigraciji i masovnom prilivu njenih stanovnika u zemlje EU i zaključuje da, prema njemu, te opasnosti ne postoje. "U stvari, znamo da postojeći režim viznih ograničenja samo može podstaći ilegalnu imigraciju i druge nelegalne aktivnosti", navodi Prodi.

Diplomate u Briselu misle da Prodi u suštini traži da se Srbiji omogući da, s obzirom na to da je dobrim privrednim rezultatima i sposobnošću svoje državne uprave i institucija dokazala kapacitet da sprovodi nužne evropske reforme, ubrzano krene ka statusu kandidata za članstvo u EU.

"Ja ni na koji način ne predlažem da se naši napori usredsrede na Beograd na štetu ostatka regiona, i svakako ne da se Srbija nagradi za ono što liči na verovatan ishod pregovora o Kosovu. Svi dobro znamo da bi prvo bila ozbiljna politička greška, a drugo sasvim nerealno", kaže Prodi.


Koštunica: Italija shvata

Premijer Srbije Vojislav Koštunica, na pitanje da kaže kako gleda na inicijativu Prodija, prilikom posete Briselu je rekao da je Italija prijateljska zemlja koja bolje razume stanje u regionu i kosovski problem.

"Ne samo italijanske vlasti, već rekao bih i italijanska javnost i intelektualci shvataju šta Kosovo znači za stabilnost regiona, šta Kosovo znači za Srbe i Albance i mogućnost da žive zajedno", rekao je Koštunica.

On je ocenio da su okončani tehnički pregovori sa EU veoma dobre vesti i da će se vlasti Srbije posvetiti sprovođenju obaveza prema EU, naglasivši da je Srbija vrlo jasno opredeljena za članstvo u EU.
 
Beta