Upravo to i ja mislim,svaka cast Srbiji na ovim zadnjim koracima sto je ucinila,ali ja mislim da ce najteze jos da dodje a to je nezavisno KiM i sigurno ce EU zeljeli da se Kosovo i prizna...u svakom slucaju Srbija ce poslje Kosova i tog pitanja ma kako god bude se zavrsilo biti na pravom putu..

Moze se to izvesti i to onda kada dodje do referenduma za pripajanje. Dosta je Srbima da politicari grade karijere na kosovskom problemu, a Kosovo nikada vise u Srbiji. Do onda ce se videti da li ce se ici na pojedinacno priznavanje ili ce proci kroz savet bezbednosti.

Ne zaboravi da je Kostunica ves potpisao dva medjunarodna ugovora , koja su potpisali i Kosovski albanci kao drzava.
Time i pokazuje da mu je do Kosova stalo zbog politicke funkcije a da ostalo ne moze da izbegne.
Licemerstvo na delu i od njega i od radikala koji to znaju a cute.
Radikali onanisu samo na Tadica.

Ministri EU: Povoljna dinamika u Srbiji
Ponedeljak, 18. jun 2007. 19:49

Šefovi diplomatija Evropske unije u Luksemburgu su pozdravili "povoljnu dinamiku zbivanja" u Srbiji i obnovu pregovora o pridruživanju, i naglasili "podršku ojačanim naporima za brzo usvajanje" rezolucije SB UN o Kosovu, na osnovu plana Martija Ahtisarija.

Potpredsednik srpske vlade Božidar Djelić izjavio da je u Luksemburgu da iz razgovora s nekim ministrima Evropske unije proizlazi da "Srbija dobija podršku za otvaranje novog ciklusa pregovora" o statusu Kosova.

On je objasnio da su "diplomate te koji treba da premoste razlike" i da "Srbija želi kompromisno rešenje za Kosovu i Metohiju koje će poštovati njen teritorijalni integritet".

Djelić je to rekao posle susreta sa sa šefovima francuske diplomatije Bernarom Kušnerom, i slovenačkim ministrom inostranih poslova Dimitrijem Rupelom.

Potpredsednik Vlade Srbije je naglasio da će veoma važna biti poseta Kušnera Beogradu u julu.

"Francuska je veoma važan član Kontakt grupe", istakao je Djelić ukazavši na inicijativu francuskog predsednika Nikole Sarkozija o statusu Kosova.

Djelić je dodao da "ukoliko postoji spremnost da se otvori istinska runda pregovora, Srbija je tu da pruži predloge i s tim će vrlo brzo izaći".

Sarkozi je predložio da Beograd i Priština ponovo direktno pregovaraju, ali da, ako ti pregovori ne daju rezultate, bude usvojen Ahtisarijev plan za Kosovo.

Djelić je objasnio da je to "za Srbiju bilo neprihvatljivo jer se unapred odredjivalo šta bi trebalo da bude ishod, a ako se unapred zna ishod to nisu pregovori".

Rupel, koji se novinarima obratio zajedno s Djelićem, naglasio je da je na zasedanju šefova diplomatija EU bilo reči o nekoj vrsti "moratorijuma, vremena koje se mora uzeti za konačne odluke o statusu Kosova".

Potpredsednik srpske vlade je razgovarao i sa Luišom Amadom, šefom diplomatije Portugala, koja od 1.jula preuzima mesto predsedavajućeg EU.

Šefovi diplomatija EU su, kako saznaje Beta, "ohrabrili" vladu u Beogradu da hapšenjem važnih optuženika Haškog suda "povoljan razvoj nastavi snažnim reformama" i dostizanjem pune saradnje sa tribunalom u Hagu.

Evropski ministri su podvukli da se hitno mora naći rešenje za status Kosova, što je od suštinske važnosti za stvaranje demokratskog i multietničkog Kosova koje će ispuniti obavezu uspostavljanja vladavine zakona, kao i za očuvanje i jačanje regionalne stabilnosti.

U zaključcima zasedanja se kaže da "Savet ministara EU ponovo ističe da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji i da je Unija rešena da radi sa Srbijom na postizanju tog cilja". U tom dokumentu se izražava zadovoljstvo što je nova srpska vlada "na delu iskazala rešenost i preduzela opipljivu i delotvornu akciju za punu saradnju s Haškim sudom".

Evropski ministri su zatražili od Beograda da obezbedi da preostali haški optuženici budu izručeni tribunalu u Hagu.

U njihovim zaključcima se podseća da će brzina i zaključenje pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju posebno zavisiti od napretka Srbije u razvitku neophodnog zakonodavnog okvira i sposobnosti državne uprave da sprovede obaveze iz Sporazuma, kao i od pune saradnje s Haškim sudom.


Izvor: MTS-Mondo

Jelko Kacin, za „Blic“, o stanju u Srbiji
Realna kandidatura za Evropsku uniju
Autor: Ivana Cvetković | 19.06.2007 - 08:27

Službe u Srbiji koje su nadležne za pronalaženje i hapšenje haških optuženika pokazale su volju, sposobnost i koordinaciju koje su dovele do konkretnih akcija. Takođe su pokazale da mogu da učine mnogo više nego što je to do sada bio slučaj, kaže za „Blic“ Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, i napominje da očekuje nova izručenja Haškom tribunalu u najskorije vreme.

- Ako Srbija iskreno krene ka EU, mora ispuniti obaveze koje je prihvatila. Ako želi u budućnost, mora zatvoriti otvorene rane prošlosti, a to je puna saradnja s Tribunalom - kaže Kacin. On takođe ističe da saradnja sa Hagom ne podrazumeva samo izručenja već i zaštitu svedoka i davanje materijalnih i pisanih dokaza, kao i dobar rad Suda za ratne zločine. Istovremeno, Kacin je pohvalio rad glavnog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića uz tvrdnju da „svoj posao radi odlučno, dobro i odgovorno“.
Izjavili ste da Srbija treba da se ogradi od zločina u Srebrenici i da u Skupštini usvoji deklaraciju o tom zločnu.
- Odluka Suda pravde u Hagu govori da nema kolektivne već individualne odgovornosti - kako političke, tako i vojne. Ko je donosio odluke, mora za njih i da odgovara i da snosi sve posledice. Postoji snimljena izjava iz juna 1995. godine u kojoj Ratko Mladić završava svoj nastup rečima: „Sad je došlo vreme da se osvetimo Turcima“. U Srebrenici nema Turaka, pa je je ipak pobijeno 8.000 muškaraca. Živeo sam u nekadašnjoj Jugoslaviji i u osnovnoj školi sam morao da naučim celu pesmu Desanke Maksimović „Krvava bajka“ o mučeničkoj smrti čete đaka. Za ono što se desilo u Kragujevcu među Srbima postoji istorijsko pamćenje i taj masakr je smešten u vašu i našu svest, a događaje iz 1995. tek treba smestiti u svest sadašnjih generacija Srba. Ako Skupština Srbije osudi genocid i to jasno pokaže svima koji su sarađivali sa Mladićem i krili ga, takva deklaracija će omogućiti novo poglavlje u odnosima između Srbije i BiH.
Hoće li usvajanje deklaracije biti uslov za pristupanje Srbije EU?
- Ne mogu da razumem zašto je potrebno toliko vremena da bilo kom Srbinu i Srpkinji objasnim šta se dogodilo u Srebrenici i kakve to veze ima ili nema sa Srbijom.
Da li će izveštaj koji ćete Evropskom parlamentu podneti o Srbiji biti pozitivan?
- Do sada nije bilo nikakvog izveštaja jer nije bilo o čemu da se izveštava. Ali pošto je haška tužiteljka Karla del Ponte ustanovila da je došlo do znatno bolje saradnje, proces približavanja je ponovo krenuo, ali procenu treba praviti na osnovu samih dela. Po tome što sam čuo i doživeo prilikom boravka u Srbiji, mogu reći da će moj izveštaj biti pozitivan.
Kako vidite rešenje budućeg statusa Kosova?
- U očima Evropskog parlamenta i evropskih institucija Kosovo nije u nadležnosti Srbije već uprave UN. Ja sam izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, a za Kosovo nisam nadležan.
Očekujete li jedinstven stav EU prema pitanju Kosova?
- EU će dokazati da vodi zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.
Da li će EU jednostrano priznati nezavisno Kosovo ako se ne usvoji rezolucija UN?
- Bilo bi dobro da se Srbi bave Srbijom i svojom budućnošću, a probleme kojima se bavi međunarodna zajednica nek ostave međunarodnoj zajednici da u skladu s međunarodnim standardima i na Kosovu obezbedi budućnost koja je vredna ljudskog dostojanstva i u kojoj se poštuju ljudska prava.
Na osnovu Rezolucije 1244 KiM je deo Srbije.
- Već sam rekao da je jasno da Kosovo nije u nadležnosti Srbije. Zato smatram da je Ahtisarijev plan u poređenju s postojećim stanjem, pomak dalje. Takođe, hoću na naglasim da Evropski parlament u izveštaju o Kosovu ne govori o nezavisnosti već o nadziranom suverenitetu.
Hoće li uslov za ulazak Srbije u EU biti da prizna nezavisno Kosovo?
- Zemlje zapadnog Balkana moći će da uđu u EU kada ispune uslove i kada o tome odluče. U EU mogu ući samo države, a Kosovo nije država.
Kada će Srbija postati članica EU?
- Realno je da Srbija postane kandidat za članstvo, ali nije realno razmišljati o datumima. Treba se prvo pokazati na delima, a članstvo dolazi posle toga.

Izvor: Blic

Đelić: Srbija može do šengen liste
19. jun 2007. | 14:40 | Izvor: FoNet
Strazbur -- Božidar Đelić u EK potvrđeno da uz napore i određene uslove, Srbija može da dođe do bele šengenske liste u bliskoj budućnosti.

"Za sada nemamo datum, ali očekujemo da to bude kraj 2008. godine i početak 2009. Volja Evropske unije postoji za ovaj proces i to je za mene najvažniji utisak sa ovog sastanka", rekao je Đelić novinarima.

On je rekao da je u razgovoru sa potpredsednikom Evropske komisije Frankom Fratinijem dogovoreno da u septembru njegov tim dođe u Srbiju da se vidi dokle se stiglo u reformi pravosuđa, policije, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i dijalogu kada je reč o viznoj liberalizaciji.

"Mi nećemo po automatizmu dobiti belu šengensku listu, ali najvažnije je da dobijemo podršku, da je to otvorena mogućnost za Srbiju u bliskoj budućnosti", naglasio je Đelić.

Đelić je naveo da Srbija u ovom procesu neće morati da čeka da ostale zemlje zapadnog Balkana dostignu standarde.

(B92)

Сарадња Србије и Румуније у области правосуђа


Румунија ће подржати Србију у процесу придруживања Европској унији и са Београдом поделити искуство из периода своје припреме за ЕУ, изјавио је данас у Букурешту румунски министар правде Тудор Киуариу.

Киуариу је разговарао са амбасадором Србије у Букурешту Душаном Црногорчевићем о унапређењу сарадње две земље у правосуђу, саопштило је Министарство правде.

Амбасадор Црногорчевић је позвао румунског министра да посети Београд и састане се с новим министром правде Душаном Петровићем.

Србија и Румунија потписале су 30. јануара у Букурешту Протокол о сарадњи министарстава правде.


Izvor: Beta

Sta smo docekali, da nas Rumunija podrzava u pridruzivanju u EU.Ostalo je jos i Albanija da nas podrzi.

 За Балкан 3,9 милијарди евра помоћи ЕУ


Европска унија (ЕУ) ће у идуће две године земљама Западног Балкана и Турској дати укупно 3,9 милијарди евра помоћи, а Србија ће до 2009. добити 572,4 милиона евра финансијске потпоре из европских фондова.

Како је у Бриселу саопштила Европска комисија, данас је усвојена стратегија финансијске потпоре из Програма предприступне помоћи (ИПА) земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ за период од 2007. до 2009. године.

Црна Гора ће добити 97,3 милиона евра помоћи, Босна и Херцеговина 226 милиона, Косово (на темељу резолуције СБУН 1244) 199,1 милиона, Хрватска 438,5 милиона, Македонија 210,4 милиона, Турска 1,6 милијарди евра, док је за заједничке пројекте планирано 402,7 милиона евра.

Албанија, Босна, Црна Гора и Србија добиће новац из буџета ЕУ да би побољшале рад институција власти и правне државе, за економски и социјални развој, као и за усвајање закона и оспособљавање државне управе да се закони спроводе у пракси.

Европски комесар Оли Рен изјавио је тим поводом да је "суштина процеса проширења ЕУ да политичке, економске и институционалне реформе доведу до опипљивих резултата у пракси у свим тим земљама".

Он је рекао да ће финансијска подршка ЕУ омогућити остварење пројеката који ће побољшати живот грађана на Западном Балкану и у Турској и везе суседних земаља, укључујући и контакте са државама ЕУ у пројектима прекограничне сарадње.

За заједничке пројекте новац ће добијати више земаља, и то за регионалну сарадњу, инфраструктуру, правосуђе и унутрашње послове, уређење унутрашњег тржишта и трговине и тржишне привреде, као и за подршку цивилном друштву, образовању, омладини и истраживању.


Izvor: Beta

Рен: Перспектива ЕУ спасила Србију од национализма


Европски комесар Оли Рен оценио је данас у Стразбуру да се Србија, по избору Томислава Николића из Српске радикалне странке на чело парламента, "у последњи час спасила урушавања у екстремни национализам", захваљујући европској перспективи и формирању "у минут до дванаест" реформске, проевропске владе.

Рен је то рекао у излагању о "Великом европском изазову-политичког јачања и постепеног проширивања ЕУ".

Он је навео да је преокрет у Србији био "раван најбољем трилеру" и да је сарадња нове владе с Хашким судом одмах омогућила обнову преговора ЕУ-Србија о стабилизацији и придруживању.

Европски комесар је указао на то да су "залози у игри за стабилност региона још већи, ако се имају на уму расправе у Савету безбедности УН о статусу Косова, на темељу плана Мартија Ахтисарија".

Он је предочио да је нужна резолуција СБ УН да би Европска унија преузела главну улогу у будућем међународном цивилном присуству на Косову.

"Према томе, Западни Балкан, некадашње буре барута Европе, данас је на путу да поврати своје нормализовано место у Европи, у равни са свим осталим земљама ЕУ", каже Рен.

"А да поново приближно наведем речи (бившег британског премијера Винстона) Ццерчила, крајње је време да земље Западног Балкана буду у стању да се од произвођача преобразе у потрошача историје", ставио је до знања Рен.

И, како је закључио, "нужно је да их Европска унија чврсто подржи, пружајући им опипљиву и доследну европску перспективу".

Рен је оценио и да "Турској кроз преговоре понуђена перспектива уласка у чланство ЕУ, почива на стратегијској и историјској визији која се намеће више него икад".


Izvor: Beta

COBEL: EVROPSKE INTEGRACIJE NEĆE BITI NAMETANE SRBIJI !!!

Ambasador Nemačke u Beogradu Andreas Cobel izjavio je danas u Nišu da evropske integracije neće biti nametnute Srbiji već da je to stvar izbora građana.

„Evropske integracije neće biti nametnute, to je politička ponuda, a vi ćete odlučiti da li ćete to prihvatiti. Ako prihvatite, onda prihvatate i demokratske vrednosti koje postoje u srpskoj tradiciji, ali nisu mogle da dođu do izražaja pod autoritarnim režimom”, rekao je Cobel.

Nemački amabasador je danas učestvovao na konferenciji „Srbija na putu ka EU - uloga nevladinih organizacija u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji” na niškom Univerzitetu.

Beta