Srbija nastavlja pregovore sa EU
Autor: Beta | 13.06.2007 - 10:08

Evropska unija i Srbija danas će u Briselu nastaviti pre godinu dana prekinute pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, za koje zvaničnici u Evropskoj komisiji kažu s "opreznim optimizmom" da bi mogli biti okončani ove jeseni.
U današnjoj, zvaničnoj rundi pregovora Evropska komisija će srpskoj delegaciji predstaviti nacrt samog sporazuma, s izmenama koje predlaže EU.
Potom će delegacija srpske vlade, koju predvodi potpredsednik Božidar Đelić, i delegacija Evropske komisije na čelu sa direktorom za zapadni Balkan Pjerom Mirelom nastaviti pregovore o preambuli sporazuma, opštim načelima, političkom dijalogu EU-Srbija, regionalnoj saradnji.
Velika runda tehničkih pregovora EU-Srbija o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju trebalo bi da se održi u prvoj polovini jula o carinama, režimima trgovine, poljoprivredi i industriji, dakle, suštinski o liberalizaciji trgovine.
Evropska komisija će srpskoj delegaciji podneti i svoj predlog dinamike i datuma održavanja sledećih rundi pregovora.

Izvor: Blic

EU Srbiji: Bez Mladića u Haagu nema SSP-a 
Piše: Bruxellesa Augustin Palokaj



Europska Unija danas je obnovila pregovore sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju nakon što je EU utvrdio da je Beograd pokazao jasnu spremnost za suradnju s Haaškim sudom.

No, povjerenik Olli Rehn danas je upozorio da sporazum s Beogradom neće biti potpisan ako se do tada ne postigne puna suradnja s Haaškim sudom koja će dovesti do uhićenja i izručenja u Haag generala Ratka Mladića te svih ostalih optuženika. Time je dao do znanja, iako su pregovori obnovljeni bez Mladićeva uhićenja, da Srbija neće potpisati SSP ako ne ispuni taj uvjet.

Povjerenik Olli Rehn i potpredsjednik vlade Srbije Božidar Đelić danas su ustvrdili da je proces utvrđivanja statusa Kosova odvojen od procesa pregovora Srbije s EU o SSP-u. No, Olli Rehn je rekao da će u procesu integracije u EU Srbija ubuduće morati ispuniti sve međunarodne obveze, pa i odluku o statusu Kosova na bazi Rezolucije UN-a, kao i uvjet suradnje u regiji te dobrih odnosa sa susjedima.

Ambicija je Srbije da do kraja sljedeće godine dobije i status kandidata za članstvo u Europskoj Uniji

Božidar Đelić
Na pitanje je li EU zabrinut zbog približavanja Srbije Rusiji i izjava premijera Koštunice da će pri privatizaciji srpska vlada dati prioritet ruskim kompanijama, Olli Rehn je odgovorio kako “svi želimo imati dobre odnose s Rusijom. No, i kada grlite i prijateljskog velikog medvjeda, morati paziti jer se možete uguštiti. Zato moramo nastaviti put približavanja Srbije Europskoj Uniji”.

Nastavak pregovora nakon više od godinu dana otkako su zamrznuti obje su strane nazvale velikim događajem u odnosima EU i Srbije. Potpredsjednik vlade Srbije, Đelić, izjavio je kako je ambicija Srbije da do kraja sljedeće godine dobije i status kandidata za članstvo u Europskoj Uniji.

 Na traženje da prokomentira izjavu premijera Srbije Vojislava Koštunice da “EU treba poštovati međunarodno pravo i teritorijalni integritet Srbije, čiji je Kosovo dio”, Olli Rehn je odgovorio kako “EU ima svoje uvjete prema državama kandidatima i potencijalnim kandidatima, a Srbija je ta koja traži integraciju u Uniju, a ne obrnuto”.

(jutarnji.hr)

 SASTANAK UNAPREĐENOG DIJALOGA SRBIJE I EU
 
Ministar finansija Mirko Cvetković je na otvaranju četvrtog sastanka Unapređenog stalnog dijaloga predstavnika Vlade Srbije i Evropske komisije, koji je danas počeo u Beogradu a na kojem se razmatraju reforme u oblasti ekonomije i finansija, izjavio je da su najvažniji zadaci Ministarstva finansija u narednom periodu donošenje budžeta za ovu godinu, održavanje makroekonomske stabilnosti u zemlji i planiranje budžeta za 2008. godinu.

Govoreći o usklađivanju propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije, ministar Cvetković posebno je ukazao na značaj zakona o eksternom revizoru čije se usvajanje očekuje u Narodnoj skupštini i naglasio da se proces harmonizacije ne završava usvajanjem propisa već da je potrebno da se obezbedi i sistem za njihovo efikasno sprovođenje.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić istakao je da je u oblasti monetarne politke najznačajniji zadatak - niska inflacija – već ostvaren. Jelašić je izrazio uverenje da će inflacija na godišnjem nivou u ovoj godini biti između 4 i 8 procenata, dok je projekcija za 2008. između 3 i 6 procenata.

Kada je reč o politici kursa dinara, guverner je naglasio da se kurs nikada slobodnije nije formirao, kao i da su devizne rezerve na rekordno visokom nivou od 12,3 milijardi dolara. 'Planiramo da nastavimo liberalizaciju deviznog tržišta izmeštanjem menjačkih poslova iz centralne banke ka komercijalnim bankama, kao i jačanje uloge stranih učesnika na tržištu deviza u Srbiji', zaključio je guverner Jelašić.

Direktor u Generalnom direktoratu za ekonomiju i finansije Evropske komisije Antonio de Leća izrazio je uverenje da će nova vlada imati ključnu ulogu u političkim i ekonomskim reformama koje Srbiju čekaju na putu približavanja Evropskoj uniji.

Posebno je naglasio da je Evropska komisija ocenila da su ekonomske reforme u 2006. godini napredovale u skladu sa kriterijumima iz Kopenhagena, ali da u nekim sektorima, kao što je jačanje konkurentnosti privatnog sektora i privatizacija, ima prostora za dalje unapređenje.

Na današnjem sastanku stručnjaci Vlade i Narodne banke predstaviće opštu ekonomsku situaciju u Srbiji, pre svega makroekonomske trendove i izglede, fiskalne reforme, monetarnu i deviznu politiku i stanju platnog bilansa. U oblasti funkcionisanja tržišne privrede teme će biti slobodno nadmetanje tržišnih snaga, restrukturiranje i privatizacija državnih preduzeća i reforme sistema regulisanih i kontrolisanih cena. Posebno će se razgovarati o razvoju bankarskog sektora i o sektorima osiguranja, lizinga, tržišta kapitala i o penzijskim fondovima.

Predstavnici Evropske komisije i Vlade Srbije u petak, drugog dana sastanka, razgovaraće o liberalizaciji 'mrežnih' industrija [energetika, telekomunikacije, saobraćaj] i razvoju infrastrukture i sprovođenju Nacionalnog investicionog plana. Razmatraće se i reforma državne uprave i finansija, kao i napredak u razvoju nacionalnog statističkog sistema i o saradnji u oblasti statistike sa Evropskom komisijom i drugim partnerima.

Izvor: RTS

 SASTANAK SAVETA EVROPE U BEOGRADU OD 21. DO 23. JUNA

 Sledeće srede iz Strazbura u Beograd dolaze ambasadori 47 zemalja, na hiljaditi sastanak Saveta Evrope. Istorijski, trodnevni skup održava se u našem glavnom gradu zbog toga što Srbija predsedava Komitetu ministara Saveta Evrope.

Činjenica da će u glavnom gradu Srbije boraviti ambasadori, odnosno stalni predstavnici pri SE iz gotovo svih evropskih zemalja, ilustruje napredak koji je SE učinio od prvog sastanka, 1952. godine, kada imao samo 12 članica, ali i moto srpskog predsedavanja 'Jedna Evropa, naša Evropa'.

Prema najavi Saveta Evrope, učesnići će razmeniti mišljenja o načinima za jačanje regionalne saradnje, uz pomoć insitucionalnih okvira za saradnju kao što su Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi i novoosnovani Savet za regionalnu saradnju koji je zamenio Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope.

Hiljaditi sastanak, planiran za 22. jun, otvoriće ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, u svojstvu predsedavajućeg Komitetom ministara Saveta Evrope.

Učesnicima će se obratiti predsednik Srbije Boris Tadić, koji će govoriti o stanju demokratije u Evropi i svetu, i generalni sekretar SE Teri Dejvis. U diskusiji će učestvovati i Komesar SE za ljudska prava Tomas Hamamberg. Na završetku sastanka očekuje se usvajanje svečane deklaracije.

Izvor: RTS

Roksanda Ninčić, šef Misije Srbije pri EU
Srbija opet na mapi sveta
Autor: K. P. | 17.06.2007 - 00:01
Srbija opet na mapi sveta

Građani Srbije neće odmah osetiti konkretan ekonomski boljitak posle nastavka pregovora o pridruživanju EU. Ne treba sve svoditi na ekonomski momenat, mada i on postoji kroz pristupe evropskim fondovima. Prvo što će građani osetiti jeste da su i oni na mapi sveta. A zatim slede reforme, koje treba da nas dovedu u red stabilnih, uređenih zemalja, koje mogu da uđu u EU, kaže za "Blic nedelje" Roksanda Ninčić, šef Misije Srbije pri EU.

Šta konkretno znače te reforme?


To konkretno znači da moramo imati takvu zaštitu potrošača u kojoj je nezamislivo da imate trovanja salmonelom na svaka dva-tri dana, da nađete ekser u hlebu ili guštera u pivu, kao što se kod nas dešavalo. Ulazak u EU znači da ne sme biti prekomernih zagađenja u bilo kom delu Srbije, jer će morati da se poštuju ekološki standardi. To znači da sudski procesi neće moći da traju i po 20 godina, jer ćemo morati da imamo efikasno sudstvo. EU će gledati kakvi su nam putevi, železnica, avioni. Gledaće koliko su nam sigurne namirnice, koliko efikasno možete da obavite posao u opštini ili drugoj administraciji. To je ono što građani EU imaju, a imaće i građani Srbije kada budu deo te zajednice.

Kako je izgledao vaš posao tokom 13 meseci prekida pregovora?
Svi smo ovde da bismo popravili odnose sa EU i naravno da nije lako kada dođe do zastoja. Ali zastoj nije trajao 13 meseci. Cele prošle godine trajale su intenzivne aktivnosti sa EU, a brojne delegacije su išle u oba smera. Pravi zastoj je nastao tek posle januarskih izbora u Srbiji. Kada nemate vladu, tačnije imate tehničku vladu, onda nemate sagovornika u zemlji koji može da preuzme bilo kakvu obavezu. Tada je nastao pravi zastoj i prekid aktivnosti.

Kako deluje ambasador pri EU u situaciji kada ne zna hoće li Srbija dobiti antievropsku ili demokratsku vladu?
Mi smo ovde, kao i vi u Srbiji, čekali rasplet. Nije to jednostavno, jer je teško odgovoriti na bilo koje pitanje koje vam u Briselu postave. Ali od formiranja Vlade radi se punom parom. Počela je prava diplomatska ofanziva, pa samo u junu imamo posetu četiri srpska ministra Briselu. Ovde su bili ministar odbrane Dragan Šutanovac, ministarka za nauku Ana Pešikan, ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin, a iduće nedelje stiže i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Potpredsednik vlade Božidar Đelić je bio ovde kao šef naše pregovaračke delegacije, a dolazi i sutra u trodnevnu posetu, tokom koje će se videti s brojnim evropskim komesarima, sa Havijerom Solanom i ministrima spoljnih poslova zemalja EU. Dakle, ovim tempom pokušavamo da nadoknadimo izgubljena tri meseca, iako je nemoguće nadoknaditi celu godinu.

Kakva je dinamika daljih pregovora?
Do kraja meseca imaćemo niz sastanaka za narednu rundu pregovora, koja će se održati 12. i 13. jula. Uz puno napora mogli bismo da krajem ove ili početkom sledeće godine potpišemo Sporazum o pridruživanju. Procene su nezahvalne, ali moguće je da Srbija 2008. dobije status kandidata za članstvo u EU. Tek kada postanemo kandidat, počinju pregovori o članstvu u EU. Tada počinju reforme koje nisu lake, ali su korisne za građane.

Kosovo i EU, dva pitanja
Pitanje Kosova i pridruživanja EU ne zavise direktno jedno od drugog. Reč je o dva odvojena procesa, koja se doduše odvijaju u isto vreme. Kosovo je problem koji nije prevashodno u domenu EU, već SB UN. Ne mislim da iko u Briselu veruje da Srbiji može kompenzovati eventualnu neprijatnu odluku o Kosovu nekom odlukom ovde. Te dve stvari ne treba povezivati.

Izvor: Blic

Po svemu sudeći,možemo računati da će Srbija postati punopravan član Evropske unije izmedju 2012. i 2014. godine !!!

A, to znači mnogo bolji kvalitet života !!!

Predsednik Srbije B. Tadić je veliki optimista, uveren je da za vrlo kratko vreme možemo računati na bolji standard od nekih zemalja u okruženju koje su već u EU !!!

To je Tadić izjavio večeras u nacionalnom dnevniku TV Pink !!!

Nadam se da ovoga puta nećemo uprskati dobru šansu, da ćemo brzo i efikasno nadoknaditi propuštenu deceniju !!!

Morace da se sredi obstrukcija u skupstini, da mogu da se izglasaju zakoni koji su osnova institucija.

Nadam se da će uspeti, jer kad su mogli da oforme koaliciju za izbor Vlade, valjda će moći da je zadrže i za donošenje proevropskih zakona !!!

Bar se nadam !!!

Mada nas bliska prošlost podsdeća da je u zemlji Srbiji i njenom Parlamentu sve moguće !!!

EU: Bez Srbije prazan brod !!!

(Od stalnog dopisnika Vecernjih novosti iz Brisela)

U EU postoji konsenzus oko forsiranja evropskih integracija Srbije. Taj konsenzus ima samo dva preduslova: puna saradnja sa Haškim tribunalom i da se Srbija uzdrži od nelogičnih poteza u procesu rešavanja statusa Kosova. - Imamo punu podršku Evropske komisije i komesara Rena da forsiramo pregovarački proces sa Srbijom i da napredujemo brzo - izjavio je u intervjuu "Novostima" Pjer Mirel, direktor za zapadni Balkan u Direkciji za proširenje EU i šef pregovaračkog tima EU u pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom.

* Kako ocenjujete prvu rundu pregovora o SSP održanu posle više od godinu dana?

- Naše je zadovoljstvo što smo nastavili pregovore. Imamo SSP sa Albanijom, Crnom Gorom, sa BiH smo završili tehnički deo pregovora i jedina zemlja koja je nedostajala u čitavom procesu je bila Srbija. Kako možemo da imamo stabilnost i napredak ka EU zapadnog Balkana, ako nemamo Srbiju na tom brodu. Runda održana u sredu je bila uspešna. Proverili smo gde smo i nastavili sa pitanjima koje nismo uzimali u razmatranje pre, kao što su unutrašnji poslovi i pravosuđe. Pregovori su išli vrlo dobro i ne vidimo nijedan ozbiljan problem.

* Čak ni u trgovinskom delu sporazuma?

- Tradicionalno, trgovinski deo SSP je najteži za pregovaranje. Očekujemo da do kraja juna dobijemo srpsku ponudu za trgovinski deo sporazuma. Uzećemo u razmatranje i istovremeno poslati našu punudu Beogradu. I mi, i srpski pregovarački tim ćemo prostudirati te ponude i naći se 12. i 13. jula u Beogradu, da vidimo gde smo. Ta runda će biti u velikoj meri posvećena trgovini. Pokušaćemo da napravimo veći napredak, kako bismo ubrzali put ka ka zaključivanju tehničkog dela pregovora.

* Da li bismo mogli tehnički deo da zaključimo pre avgusta?

- Teško je reći. Sve zavisi od pregovaračke runde sredinom jula. Ako napravimo veliki napredak - sve je moguće.

* Iskustvo EU pokazuje da su u pregovorima o SSP najkritčniji delovi koji govore o poljoprivredi. Da li je to slučaj i sa Srbijom?

- SSP je u trgovinskom smislu asimetričan sporazum, u kojem EU dozvoljava slobodan pristup industrijskim proizvodima i velikom delu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz zemlje potpisnice SSP. Istovremeno te zemlje mogu da zadrže povlašćeni položaj za pojedine proizvode u tranzicionom periodu, o kojem se dogovorimo, pre potpune liberalizacije. Mi ćemo morati da ispitamo koje proizvode Srbija predlaže za taj tranzicioni period i verovatno će među najtežim pitanjima biti poljoprivredni proizvodi.

* Rumunija i Bugarska su tražile uvid u deo SSP koji se tiče poljprivrede, koliko to može da uspori pregovarački proces?
- Ne mnogo. Rumunija i Bugarska su vrlo zainteresovane za ta pitanja jer tokom pregovora, pre njihovog zamrzavanja, nisu bile članice EU. Sada su one deo EU i normalno je da se one interesuju za detalje kao što su poljoprivredni aspekti SSP.

* U Srbiji vlada optimizam da bi Beograd mogao da potpiše SSP čak u ovoj godini?

- Pred nama su tri važna mometna do poptisivanja SSP: završetak tehničkog dela pregovora, parafiranje SSP i potpisivanje SSP. Završetak tehničkog dela pregovora zavisi od toga koliko ćemo se brzo dogovoriti oko trgovinskog dela sporazuma. Da bih dao precizniju prognozu moramo da sačekamo da vidimo srpsku ponudu krajem juna i onda ćemo moći da kažemo koliko brzo možemo da završimo tehnički deo pregovora.

* Od zaključivanja tehničkog dela pregovora do parafiranja sporazuma neophodno je mesec-dva, što znači da bi paraf mogao da stigne u 2007. godini?

- Da. Realistično je da parafiramo SSP u ovoj godini. Za potpisivanje SSP je malo teže, jer mi imamo sada vrlo opsežnu proceduru zbog proširenja EU. Eto, morao sam da objasnim Crnogorcima da mi ne želimo da usporimo Crnu Goru u potpisivanju SSP da bismo sačekali Srbiju. Nije tako, procedura za potpisivanje SSP zahteva vreme. Kada završimo tehnički deo pregovora mi šaljemo tekst u sve komesarijate EK koji proveravaju da li je sve urađeno po propisima i imamo još jedno interno savetovanje na kojem utvrđujemo da nema nesporazuma ili greški u tekstu sporazumu. Tada ceo tekst šaljemo na prevod na sve zvanične jezike EU. Zatim, EK mora da donese odluku da pošalje SSP Savetu EU. U Savetu imamo dodatnu, tzv. jezičko-pravnu kontrolu teksta, da bi obezbedili uniformno tumačenje SSP na svim jezicima EU. Samo za tu kontrolu u Savetu je potrebno osam nedelja.

* Ima li šanse da se taj proces ubrza?

- Pa, moglo bi u slučaju Srbije, s obzirom na to da ćemo već imati tekst SSP sa Crnom Gorom, i budući da su i jezik i tekst sporazuma u dobroj meri podudarni to bi moglo da ubrza proceduru za Srbiju. Međutim, tek posle komletne procedure, koju sam pomenuo, stižemo do potpisivanja SSP.

* Može li Srbija da dobije kandidaturu do kraja 2008. godine?

- Mi već duže govorimo da to najviše zavisi od zemlje potencijalnog kandidata, koliko brzo napreduje u reformama i implementaciji SSP. Moje iskustvo me uči da budem obazriv i preferiram da napravimo korak koji stoji pred nama pa da onda pričamo o sledećem. Mi sa Srbijom treba prvo da potpišemo SSP pa onda da pričamo o kandidaturi.

NOVOSTI, Željko PANTELIĆ

Mnogo zavisi od Kosova. Ako dobije nezavisnost, Srbija ce morati da ga prizna.
A koliko vidim dobice ga.
Dakle?