Opet če­ka­mo
na "ve­li­ke"
Ta­nja MAR­KO­TIĆ, 31. jul 2006

BE­O­GRAD - Ho­će li se Sr­bi­ja na­ći u de­li­kat­noj di­plo­mat­skoj po­zi­ci­ji ako, na pred­sto­je­ćoj je­se­njoj de­ba­ti u Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni UN, bu­de me­đu ze­mlja­ma ko­je ne­će po­dr­ža­ti kan­di­da­tu­ru "če­tvor­ke" - Ja­pa­na, Ne­mač­ke, Bra­zi­la i In­di­je za no­ve stal­ne čla­no­ve? Ili je go­ra op­ci­ja po­dr­ža­ti "G-4", pa se "za­me­ri­ti" još ve­ći­ma...
Upra­vo o to­me su am­ba­sa­do­ri ze­ma­lja "G-4" pro­šle ne­de­lje raz­go­va­ra­li sa še­fom di­plo­ma­ti­je Vu­kom Dra­ško­vi­ćem. Sa sa­stan­ka je Mi­ni­star­stvo iz­da­lo sa­mo krat­ko sa­op­šte­nje u ko­jem se ne pre­ci­zi­ra ka­kav će stav za­u­ze­ti Sr­bi­ja o nji­ho­vom pred­lo­gu za pro­ši­re­nje Sa­ve­ta bez­bed­no­sti, ko­ji pod­ra­zu­me­va da, ume­sto sa­da­šnjih 15, on bro­ji 25 čla­ni­ca. Od tih de­set no­vih, šest bi bi­le stal­ne (G-4 plus dve afrič­ke ze­mlje), a če­ti­ri ro­ti­ra­ju­će.
Na­sta­vak re­for­me UN, a na­ro­či­to pro­ši­re­nja Sa­ve­ta bez­bed­no­sti po­sta­lo je pi­ta­nje ko­je će se, po sve­mu su­de­ći, otvo­ri­ti na pred­sto­je­ćem sep­tem­bar­skom za­se­da­nju Ge­ne­ral­ne Skup­šti­ne UN. Šta će ura­di­ti do­ma­ća di­plo­ma­ti­ja? Ima li Sr­bi­ja is­kri­sta­li­san stav šta ra­di­ti, da ne bi­lo po onoj po­slo­vi­ci ko­ju vo­li da ci­ti­ra šef di­plo­ma­ti­je Vuk Dra­ško­vić: Kad slo­no­vi vo­de rat, ali i kad se lju­be, naj­vi­še stra­da - tra­va...?
Po­moć­nik mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va Sr­bi­je De­jan Ša­ho­vić o po­zi­ci­ji Sr­bi­je ka­že:
- Naš osnov­ni stav je da bi, do od­lu­ke o pro­ši­re­nju Sa­ve­ta bez­bed­no­sti tre­ba­lo do­ći kon­sen­zu­som, što je pred­u­slov da bi ona bi­la spro­vo­di­va.
Ša­ho­vić is­ti­če i da je re­for­ma Sa­ve­ta bez­bed­no­sti po­treb­na, ali da bi ona, uz broj­ča­no po­ve­ća­nje, tre­ba­lo da pod­ra­zu­me­va i iz­me­nu pri­lič­no kon­zer­va­tiv­nih me­to­da ra­da.
Naš sa­go­vor­nik, ko­ji je svo­je­vre­me­no bio šef mi­si­je SRJ pri UN, ne vi­di raz­log da se Sr­bi­ja na­đe u ne­la­god­noj di­plo­mat­skoj po­zi­ci­ji uko­li­ko do­đe do gla­sa­nja o pred­lo­gu G-4, iako je Ja­pan naš naj­ve­ći do­na­tor, a ne­mač­ka reč vr­lo va­žna u EU.
- Na­ša po­zi­ci­ja je ne­la­god­na ono­li­ko ko­li­ko i po­zi­ci­ja mno­gih dru­gih ze­ma­lja. Ja­pan ni­je sa­mo naš, ne­go do­na­tor u svet­skim raz­me­ri­ma. Ne­mač­ka je iz­u­zet­no va­žna, za nas, za re­gi­on, ali i mno­go ši­re. Pre­ma to­me, po­lo­žaj Sr­bi­je ne bi bio ni­šta bo­lji ni go­ri od po­lo­ža­ja dru­gih dr­ža­va, ako bi se ovaj pred­log na­šao na gla­sa­nju.

PRE­PO­RU­KE
SI­TU­A­CI­JA je uto­li­ko de­li­kat­ni­ja što su SAD pro­šle go­di­ne od­ba­ci­le za­jed­nič­ki pred­log Bra­zi­la, Ne­mač­ke, Ja­pa­na i In­di­je, što je mno­gi­ma bi­la i te ka­kva (pre)po­ru­ka.
Ali, dru­ga stal­na čla­ni­ca SB Ki­na ni­je ni­ma­lo volj­na da po­dr­ži ja­pan­sku kan­di­da­tu­ru. I kan­di­da­tu­re pre­o­sta­le tri ze­mlje ni­su na­i­šle na pre­te­ra­no to­pao do­ček me­đu po­je­di­nim čla­ni­ca­ma UN. Ita­li­ja, re­ci­mo, ni­je sklo­na ne­mač­koj kan­di­da­tu­ri, Ar­gen­ti­na i Mek­si­ko bra­zil­skoj, Pa­ki­stan in­dij­skoj...

OBA­VE­ZNA RE­FOR­MA
EVROP­SKA ko­mi­si­ja na­me­ra­va da sa Cr­nom Go­rom okon­ča pre­go­vo­re o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju što pre bu­de mo­gu­će, ako bu­de ostva­ren na­pre­dak u re­for­mi u va­žnim obla­sti­ma, iz­ja­vi­la je ju­če port­pa­rol ko­me­sa­ra za pro­ši­re­nje EU Oli­ja Re­na Kri­sti­na Na­đi.
Ona je ob­ja­sni­la da su uslo­vi za ubr­za­no pot­pi­si­va­nje Spo­ra­zu­ma sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju s Cr­nom Go­rom re­for­mi­sa­nje naj­va­žni­jih obla­sti, uklju­ču­ju­ći sud­stvo i vla­da­vi­na za­ko­na.


Izvor: Novosti

Vizne olakšice i evroskepticizam

Beograd -- Ograničene vizne olakšice za građane Srbije koje je najavila EU neće zaustaviti rast evroskepticizma u Srbiji.

Stručnjaci smatraju da će uticaj te odluke Evropske unije biti ograničen jer će veoma uzak krug građana imati koristi od nje. Balkan insajt, internet-publikacija Balkanske istraživačke mreže navodi, pozivajući se na mišljenje stručnjaka, da do liberalizacije dolazi isuviše kasno da bi to imalo značajan uticaj na raspoloženje javnog mnjenja i da bi, zapravo, te mere mogle biti kontraproduktivne.

Balkan insajt podseća da je podrška javnosti članstvu Srbije u EU počela da slabi 2003, kada je bila 73 odsto, dok je danas manja od 60 odsto, uz tendenciju pada. Dekan Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević objasnio je da je podrška evropskim integracijama prvobitno bila jaka jer građani nisu znali kako će članstvo u EU uticati na njihove živote. Sada se percepcija menja i ljudi veruju da EU vrši isuviše jak pritisak na Srbiju u pogledu njene saradnje s Haškim sudom", rekao je Teokarević.

Jelica Minić iz nevladine organizacije Evropski pokret smatra da je potez Brisela došao kasno i da će se planirana liberalizacija odnositi na mali broj studenata, ne više od 10 do 12 odsto svih studenata u Srbiji.

Funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović smatra i da će liberalizacija samo smanjiti birokratske formalnosti, ali ih neće otkloniti.

izvor: b92

Evropa Srbiji
otvara vrata
A. MUSLIBEGOVIĆ, 20. avgust 2006

KAO rezultat realizacije "Plana plus" do kraja ove godine očekuje se da Srbija znatno smanji svoj spoljni dug, otvoriće se prostor u budžetu za još veće investicije u infrastrukturu i brži razvoj - kaže za "Novosti" Mlađan Dinkić, ministar finansija, posle prošlonedeljnog predstavljanja "Plana plus" evropskom komesaru za pridruživanje Oliju Renu.

Prema utiscima iz Brisela, kada bi "Plan plus" mogao da počne da se ostvaruje?
- "Plan plus" bi trebalo da krene sa realizacijom od jeseni, ako se u međuvremenu nastave pregovori sa EU. Tada se očekuju i prvi koraci na ublažavanju viznog režima za studente i naučnike, dok bi do potpunog ukidanja viza za sve građane moglo da dođe 2008. godine.

Reakcija Olija Rena na "Plan plus" je, kako se čulo, pozitivna, ali koliko se posle predstavljanja "paketa" promenio stav EU prema Srbiji?
- Posle sastanka sa Renom, Srbiji se otvorila nova perspektiva ubrzanog razvoja. Već iduće godine biće nam dostupni predpristupni fondovi EU, pri čemu će biti dodatno povećani kada postanemo zemlja kandidat. Evropa ima poverenje u budući razvoj srpske privrede, a ohrabruju ih i sve veća strana ulaganja u Srbiju. Ove godine procenjuje se da bi stranih investicija moglo da bude više od 3,5 milijardi dolara.
Da li su tokom sastanka evropski zvaničnici ponudili konkretnu pomoć?
- Voljni su i žele da pomognu infrastrukturne investicije, a rado bi stimulisali i rast zaposlenosti u Srbiji.

Osim tema vezanih za ublažavanje viznog režima, utisak je da je Ren imao sluha i za unapređenje obrazovnog sistema u Srbiji?
- Na jesen će Beograd posetiti i evropski komesar za obrazovanje, a tada bi se dogovorila konkretna podrška EU u oblasti obrazovanja koju predviđa "Plan plus". To podrazumeva više stipendija za naše studente, kao i obuku naših nastavnika. Tako bi se i naš nastavni program modernizovao i prilagodio standardima EU.


Izvor: Novosti

Sr­bi­ja mo­ra u EU i NA­TO
D. MAR­KO­VIĆ, 21. avgust 2006

Mi­ni­stri ino­stra­nih po­slo­va Sr­bi­je i Slo­vač­ke, Vuk Dra­ško­vić i Jan Ku­biš, sa­gla­si­li su se u ponedeljak u Be­o­gra­du da Sr­bi­ja mo­ra što pre da ot­poč­ne pre­go­vo­re o pri­klju­če­nju EU, a, ka­ko je re­kao slo­vač­ki mi­ni­star, "za­jed­nič­ki cilj - Evro­pe, i Slo­vač­ke i Sr­bi­je je da Be­o­grad što pre pri­stu­pi Part­ner­stvu za mir, pa i NA­TO".
- Pri­stu­pa­nje Sr­bi­je Part­ner­stvu za mir bi­la bi naj­go­ra vest za sve ko­ji ov­de po­dr­ža­va­ju ne­is­po­ru­či­va­nje ha­ških op­tu­že­ni­ka Tri­bu­na­lu, jer Bi u tom slu­ča­ju svi oni mo­ra­li vr­lo br­zo da se na­đu u pri­tvo­ru - re­kao je Dra­ško­vić. On je na­gla­sio da je "Sr­bi­ja iz­ne­na­đe­Na bez­o­se­ćaj­no­šću ne­kih u Evro­pi, ko­ji za­go­va­ra­ju for­mi­ra­nje jed­ne dr­ža­ve - Ko­so­va - na te­ri­to­ri­jI su­ve­re­ne Sr­bi­je.
Šef di­plo­ma­ti­je Sr­bi­je je u obra­ća­nju no­vi­na­ri­ma po­sle raz­me­ne mi­šlje­nja sa slo­vač­kim ko­le­gom, po­seb­no na­gla­sio da "pri­ja­telj­ska Slo­vač­ka iz­u­zet­no raz­u­me sve na­še pro­ble­me" i iz­ra­zio na­du da će Bra­ti­sla­va po­mo­ći da re­še­nje za Ko­so­vo ne bu­de na­met­nu­to i da "svi bu­du do­bit­ni­ci, ni­ko po­ra­žen"...
Slo­vač­ki mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Ku­biš na­gla­sio je da je ov­de do­šao kao "pred­stav­nik ze­mlje - čla­ni­ce Eu i NA­TO", do­da­ju­ći da "Evro­pa ne idi sta­bi­lan, bez­be­dan i per­spek­ti­van kon­ti­nent bez Sr­bi­je". Po­se­ban pro­blem je, ka­ko je re­kao, Ko­so­vo i naš glav­ni za­da­tak je de­cen­tra­li­za­ci­ja, za­šti­ta ma­nji­na i nji­ho­ve kul­tur­ne ba­šti­ne, raz­voj pri­vre­de i po­vra­tak ra­se­lje­nih, iz­ra­ziv­ši na­du da će Mar­ti Ah­ti­sa­ri i Kon­takt gru­pa us­pe­ti u ostva­ri­va­nju tog ci­lja.
Šef slo­vač­ke di­plo­ma­ti­je Jan Ku­biš je na­ja­vio sko­ru po­se­tu pre­mi­je­ra Sr­bi­je Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­ce Bra­ti­sla­vi, kao i pred­sed­ni­ka Ta­di­ća, ali po­čet­kom sle­de­će go­di­ne.

AM­BA­SA­DO­RI SR­BI­JE
JE­DAN od no­vi­na­ra na kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu za­tra­žio je od še­fa srp­ske di­plo­ma­ti­je da "ako ne mo­že da ka­že ime­na no­vih am­ba­sa­do­ra Sr­bi­je, on­da bar da na­ve­de ze­mlje slu­žbo­va­nja".
- Mo­gu da vam od­go­vo­rim ozbilj­no, ili neo­zbilj­no. Ozbilj­no: am­ba­sa­do­re pred­la­že šef di­plo­ma­ti­je, vla­da odo­bra­va, a uka­ze pot­pi­su­je pred­sed­nik Re­pu­bli­ke. A onaj dru­gi od­go­vor je - na­dam se da će su­tra Cr­ve­na zve­zda po­be­di­ti i da ne­će pa­da­ti ki­ša - od­go­vo­rio je Dra­ško­vić iz­ve­šta­ču B-92.


Izvor: Novosti

Karla otvara
evropski put
M. B., 22. avgust 2006

Ima nagoveštaja da bi pregovori sa EU mogli da budu nastavljeni već sledećeg meseca, kaže za "Novosti" Tanja Miščević, šef Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji.
Ona svoj optimizam zasniva na osnovu pozitivnih izjava iz Haga, ali i naših vlasti.
- Očekujem da bi Tribunal trebalo da se oglasi sledećeg meseca i iskreno se nadam da će spremnost Beograda na saradnju sa haškim sudom biti ocenjena kao zadovoljavajuća - prognozira Miščevićeva. - Ali, kao što se zna, glavnu reč će imati glavna tužiteljka Karla del Ponte i od njenog stava zavisi naš put ka Briselu.
Miščevićeva ne isključuje mogućnost da se, kao u slučaju Hrvatske i Gotovine, pregovori nastave i ako Ratko Mladić ne bude u Ševeningenu, ali dodaje da od "parafa" na sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nema ništa ako ratni lider bosanskih Srba ne bude uhapšen.


Izvor: Novosti

Ohra­bri­te Sr­bi­ju
VN, 31. avgust 2006

BRI­SEL - Šef di­plo­ma­ti­je Sr­bi­je Vuk Dra­ško­vić is­ta­kao je u pi­smu čel­ni­ci­ma NA­TO i EU da bi brz ula­zak Sr­bi­je u pro­gram Part­ner­stvo za mir i ob­no­va pre­go­vo­ra o pri­dru­ži­va­nju s EU snažno po­mo­gli učvr­šći­va­nju pro­e­vrop­skih de­mo­krat­skih sna­ga i ot­kla­nja­nju pre­pre­ka u sa­rad­nji s Ha­škim su­dom.
Je­dan zva­nič­nik u se­di­štu NA­TO je po­tvr­dio agen­ci­ji Be­ta da je ge­ne­ral­ni se­kre­tar te or­ga­ni­za­ci­je Jap de Hop She­fer, ko­ji se ju­če vra­tio s od­mo­ra, pro­či­tao Dra­ško­vi­će­vo pi­smo, ali da za­sad ne­ma ni­ka­kvog re­a­go­va­nja na iz­ne­se­ne pred­lo­ge srp­skog mi­ni­stra.
Evrop­ski i NA­TO iz­vo­ri u Bri­se­lu su is­ta­kli da je Dra­ško­vić ko­pi­ju ovog pi­sma upu­tio i še­fo­vi­ma di­plo­ma­ti­ja Atlant­skog sa­ve­za, pred­sed­ni­ku Evrop­ske ko­mi­si­je Žo­zeu Ma­nu­e­lu Ba­ro­zu, evrop­skom ko­me­sa­ru Oli­ju Re­nu i vi­so­kom pred­stav­ni­ku EU Ha­vi­je­ru So­la­ni.
Dra­ško­vić is­ti­če da bi po­dr­škom iz Bri­se­la pro­e­vrop­ske sna­ge u Sr­bi­ji bi­le snažno ohra­bre­ne, a da bi za učvr­šće­nje Sr­bi­je na de­mo­krat­skom pro­e­vrop­skom pu­tu bi­lo od­lu­ču­ju­će da se ob­no­ve pre­go­vo­ri o spo­ra­zu­mu o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju s Evrop­skom uni­jom.
Dra­ško­vić je po­seb­no is­ta­kao da je ve­li­ka ve­ći­na Sr­ba pro­e­vrop­ski i de­mo­krat­ski opre­de­lje­na, ali da nji­ho­ve na­de tre­ba ohra­bri­ti, a ne osta­vi­ti ih da stal­no če­ka­ju i uvek pred so­bom ima­ju pre­pre­ke ko­je spu­ta­va­ju na­pre­dak.


Izvor: Novosti

EU: Nastavak pregovora u oktobru?
Beograd -- Vlasti Srbije dobile su neformalnu potvrdu iz Brisela da će pregovori sa EU biti nastavljeni početkom oktobra, piše Blic.

Izručenje bivšeg komandanta Republike Srpske Ratka Mladića, optuženog za ratne zločine, ostaje uslov kada je reč o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, citira Blic neimenovanog sagovornika.

Sada se kompletira dokumentacija o tome gde je sve Mladić tražen i šta je sve urađeno, što je nedavno tražila i glavna tužiteljka Haškog suda Karla del Ponte, tvrdi izvor Blica.


Izvor: B92

Dinkić u Briselu sa zvaničnicima EU
Beograd -- Mlađan Dinkić otputovao je u Brisel gde će se sutra sastati sa visokim zvaničnicima EU radi unapređenja saradnje Srbije i EU.

Ministar finansija Srbije će se u ponedeljak, 4. septembra sastati sa predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, evropskim komesarom za ekonomska i monetarna pitanja Joakimom Almunjom i evropskom komesararkom za spoljne odnose i odnose sa susedima EU Benitom Ferero-Valdner, saopšteno je iz Dinkićevog kabineta.

Ta poseta, kako je navedeno, predstavlja nastavak aktivnosti Vlade Srbije na realizaciji Plana za unapređenje saradnje između Srbije i EU, nazvanog "paket plus".

Dinkić će visoke zvaničnike EU informisati o napretku koji je ostvaren u sprovođenju ekonomskih reformi i još jednom istaći značaj koji za Srbiju ima partnerstvo sa EU.

Dinkić i potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković u Briselu su 17. avgusta ove godine evropskom komesaru za proširenje EU Oliju Renu predstavili "paket plus".

Od evropskog zvaničnika tada je zatraženo da se otpiše milijarda dolara duga Pariskom klubu za izgradnju "koridora deset" na jugu Srbije.

Predloženo je da se deo tog duga upotrebi za ekološke projekte i razvoj infrastrukture u siromašnim opštinama, a zatraženi su i veći pretpristupni fondovi EU Srbiji za podršku realizaciji projekata regionalnog značaja u okviru Nacionalnog investicionog plana, koji je usvojila Vlada Srbije.

Paketom plus predviđeno je i potpuno ukidanje viza za građane Srbije do 2008. godine kao i vizne olakšice za studente i naučnike tokom ove i naredne godine.

Zatraženo je i da Srbija dobije status zemlje kandidata i to najkasnije do 2008. godine.


Izvor: B92

 DINKIĆ U BRISELU O UNAPREĐENJU SARADNJE IZMEĐU SRBIJE I EU

Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić otputovao je u Brisel gde će se u ponedeljak, 4. septembra, sastati sa visokim zvaničnicima EU radi nastavka aktivnosti na realizaciji Plana za unapređenje saradnje između Srbije i EU.

Dinkić će se sastati sa predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, evropskim komesarom za ekonomska i monetarna pitanja Joakimom Almunjom i evropskom komesararkom za spoljne odnose i odnose sa susedima EU Benitom Ferero-Valdner, saopšteno je iz Dinkićevog kabineta.

Ta poseta, kako je navedeno, predstavlja nastavak aktivnosti Vlade Srbije na realizaciji Plana za unapređenje saradnje između Srbije i EU, nazvanog 'paket plus'. Dinkić će visoke zvaničnike EU informisati o napretku koji je ostvaren u sprovođenju ekonomskih reformi i još jednom istaći značaj koji za Srbiju ima partnerstvo sa EU.


Izvor: RTS

Din­kić kod So­la­ne
VN, 3. septembar 2006

BE­O­GRAD - Mi­ni­star fi­nan­si­ja Mla­đan Din­kić ot­pu­to­vao je u nedelju u Bri­sel gde će raz­go­va­ra­ti sa zva­nič­ni­ci­ma Evrop­ske uni­je (UN).
Din­kić će se sa­sta­ti sa vi­so­kim pred­stav­ni­kom EU za spolj­nu po­li­ti­ku i bez­bed­nost Ha­vi­je­rom So­la­nom, evrop­skim ko­me­sa­rom sa eko­nom­ska i mo­ne­tar­na pi­ta­nja Jo­a­ki­mom Al­mu­njom i evrop­skim ko­me­sa­rom za spolj­ne od­no­se i od­no­se sa su­se­di­ma EU Be­ni­tom Fe­re­ro - Vald­ner.
Ka­ko je Ta­nju­gu sa­op­šte­no iz Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, po­se­ta pred­sta­vlja na­sta­vak ak­tiv­no­sti Vla­de Sr­bi­je na re­a­li­za­ci­ji Pla­na za una­pre­đe­nje sa­rad­nje Sr­bi­je i EU, ko­ji je po­znat i kao "pa­ket plus".
U raz­go­vo­ri­ma sa vi­so­kim zva­nič­ni­ci­ma EU, Din­kić će ih in­for­mi­sa­ti o na­pret­ku ko­ji je ostva­ren u spro­vo­đe­nju eko­nom­skih re­for­mi i po­no­vo is­ta­ći zna­čaj ko­ji za Sr­bi­ju ima part­ner­stvo sa EU.
 

Izvor: Novosti