Борис Тадић у Бриселу
Споразум Србије и ЕУ могућ до краја године
Барозо задовољан „хашким планом”. – „Учинићемо све што је могуће да би Ратко Младић био ухапшен”, изјавио председник Србије

Према извештајима агенција
БРИСЕЛ – Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо изјавио је данас, после разговора са председником Србије Борисом Тадићем, којем је присуствовао и европски комесар за проширења Оли Рен, да постоји могућност да до краја године буде потписан споразум о стабилизацији и придруживању Србије ЕУ. Услов је да што пре буде спроведен Акциони план српске владе за пуну сарадњу са хашким судом.

Барозо је нагласио да је та сарадња, пре свега изручење генерала Ратка Младића, од суштинске важности, јер се тиме осигурава европска перспектива Србије и отвара пут за њено чланство у Унији. „Остварење пуне сарадње с Хашким трибуналом је тренутно најважније питање за наше односе са Европском унијом”, изјавио је Тадић, додајући да ће Србија „учинити све што може да би Ратко Младић био ухапшен”.

Барозо је истакао да је веома задовољан недвосмисленим порукама које је председник Тадић упутио Европској унији и Европској комисији, али је упитао зашто је Акциони план, ако је био неопходан, направљен тек сада. „Није поштено према српском народу да један или пар оптужених за ратне злочине држе у застоју демократску будућност Србије”, сматра Барозо. „Без обзира на то, сада га имамо и хајде да обезбедимо резултате”, изјавио је Барозо и нагласио да је „трансфер Младића кључан за односе ЕУ са Србијом”. Он је истовремено нагласио да  то што су преговори са Београдом заустављени не значи и да су односи ЕУ са Србијом прекинути. „Напротив, имамо велико поштовање према Србији и према њеном народу... Знамо колико је европска перспектива важна за Србију”, рекао је Барозо, најављујући да ће Европска комисија ове недеље представити мандат за преговоре о визним олакшицама за Србију и друге земље западног Балкана, како би студенти и истраживачи могли да добију бесплатне визе за ЕУ. Брисел ће наставити да пружа и финансијску подршку Србији, која је од ЕУ од 2000. године добила милијарду и по евра помоћи, подсетио је Барозо.

Тадић је захвалио Барозу на подршци Акционом плану, истичући да ће он лично дати пуну подршку Влади Србије у спровођењу тог документа у дело, али да је Влада Србије одговорна за стварање атмосфере и за акцију како би Младић коначно отишао у Хаг. Он је такође подвукао да треба много више отворити врата Европе Србији да би се нова европска искуства пренела у Србију и западни Балкан. „Србија ће учинити све што је у њеној моћи да постане члан ЕУ, то је наш циљ, то је разлог што спроводимо велике реформе у земљи”, рекао је председник Србије, истовремено приметивши да је унутар европске двадесет петорке видљив „замор од проширивања”, и изразивши наду да ће се то променити.

Тадић је указао да није задовољан досадашњим преговорима о решавању косметског питања, истакавши да више очекује у будућности од тих преговора. „Поштујемо легитимне интересе албанског народа, али бранимо и легитимне интересе Србије, а то је територијални интегритет и суверенитет наше земље”, казао је Тадић. Он је

упозорио да би независност Космета била преседан и проблем за стабилност Балкана и других подручја света. Зато очекује додатне предлоге специјалног изасланика УН за преговоре о статусу Космета Мартија Ахтисарија за састанак кључних личности Београда и Приштине у Бечу.

Барозо је нагласио да нико не покушава да наметне решење за Космет. „Ми настојимо да се решење пронађе кроз конструктивне разговоре. А кључно је да то буде одрживо решење”, рекао је шеф Европске комисије.

Председник Србије јуче се у Бриселу сусрео и са високим представником Уније за спољну политику и безбедност Хавијером Соланом, а данас ће разговарати са генералним секретаром НАТО-а Јапом де Хопом Схефером, на чији позив је отпутовао у Белгију. Тадић ће говорити и на седници Северноатлантског савета, оперативног тела НАТО-а, у којем учествују амбасадори свих 26 држава чланица.

Посетом српског председника наставља се дипломатска офанзива Београда, коју је јуче започео српски премијер Војислав Коштуница.

--------------------------------------------------------------------------

САОПШТЕЊЕ ФИНСКОГ ПРЕДСЕДНИШТВА ЕУ

План добар, мора се брзо применити

У Бриселу поздрављен акциони план премијера Коштунице и обећана помоћ ЕУ

БРИСЕЛ – Преговори Србије са Европском унијом о стабилизацији и придруживању могу бити обновљени само ефикасном применом акционог плана који води пуној сарадњи са Хашким трибуналом, саопштило је јуче финско председништво ЕУ, после састанка премијера Србије Војислава Коштунице са „тројком” ЕУ. У тексту се такође наводи да је ЕУ привржена европској перспективи Србије и да је спремна да јој конкретним мерама помогне на том путу.

Председавајућа ЕУ, Финска, оценила је да акциони план Владе Србије за сарадњу са Хашким судом представља добру основу коју треба додатно разрадити, и нагласила да одмах мора почети његово ефикасно спровођење. „Само ефикасном применом акционог плана који води пуној сарадњи са Хашким трибуналом, могу бити обновљени преговори о стабилизацији и придруживању и Србија може кренути даље ка ЕУ”, наводи се у саопштењу и додаје да ће ЕУ у сарадњи са Хашким трибуналом пажљиво надгледати примену тог плана.

У саопштењу се поздравља и одлука Владе Србије да постави координатора за читав акциони план и шефа операција за трагање за хашким бегунцима, пре свега генералом Младићем, и његово хапшење и пребацивање у Хаг.

Размотрене су, како се додаје, конкретне могућности за веће ангажовање на том плану: олакшице за издавање виза, успостављање регионалне зоне слободне трговине и финансијска подршка Србији кроз „претприступне инструменте” ЕУ. (Бета)


Izvor: Politika / А. М.

Otvorena vrata Evrope
Ž. PANTELIĆ, 18. jul 2006

Od stalnog dopisnika BRISEL

SRPSKI predsednik Boris Tadić i visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana u jednočasovnom razgovoru sagledali su u utorak u Briselu sve ključne teme u odnosima Srbije i Evropske unije, kao i situaciju u regionu. Visoki predstavnik EU Solana je naglasio da je Akcioni plan koji je u ponedeljak veče predstavio premijer Koštunica naišao na veoma pozitivne reakcije trojke Evropske unije i da je otvorio vrata za produbljivanje saradnje između Beograda i Brisela.

- Srbija ima evropske perspektive i činjenica da smo juče imali premijera Koštunicu a danas predsednika Tadića, dovoljno govori o tome da su odnosi između Srbije i Evropske unije u uzlaznoj liniji. Danas je Srbija veoma važna zemlja jer je ona stub stabilnosti u regionu, a samim tim i u Evropskoj uniji - izjavio je Solana.

Predsednik Tadić, koji je u poslednjih 15 minuta sa Solanom bio i u četiri oka, bez prisustva njihovih savetnika, naglasio je da je Srbija sa Akcionim planom stvorila uslove da dodatno učvrsti svoje odnose sa Evropskom unijom.

- Žao mi je što Akcioni plan nije ranije predstavljen, baš kao što mi je žao što Evropska unija nije pomogla Srbiji kao što je Hrvatskoj u stvaranju Akcionog plana, ali se nadam da ćemo imati adekvatnu podršku Evropske unije u realizaciji tog plana. Uveren sam da ćemo uspešno u sledećih nekoliko meseci realizovati plan, a u to me uveravaju rešenja za mesta dva koordinatora u realizaciji plana - rekao je Tadić.

Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana nije želeo da komentariše mogućnost da u Srbiji budu održani izbori pre rešenja za konačan status Kosova, rekavši da to nije u njegovoj nadležnosti i da o tome treba da odluče političke snage u Srbiji. Za razliku od Solane, Tadić je bio vrlo precizan da izbori treba da se održe pre konačnog rešenja za budući status Kosova.

- Kakvo god da bude rešenje za Kosovo postojaće opasnost da se ono zloupotrebljava u izbornoj kampanji i to može da proizvede tešku političku situaciju u zemlji. Smatram da izbori treba da proteknu u dobroj atmosferi i zato je mnogo bolje da to učinimo pre nego što se odredi konačan status Kosova - ocenio je Tadić.

Srpski predsednik je ponovio da bi nezavisnost Kosova mogla da ima neželjene efekte ne samo u regionu već i u čitavom svetu i da o tome najbolje govore stavovi svih predsednika susednih država na Balkanu.

Predsednik Tadić se sreo i sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Kofijem Ananom sa kojim je razmenio stavove o situaciji na Kosovu i Metohiji.


TADIĆ SA BAROZOM
KRITIČAN MOMENAT

- ZA sve nas je veoma važno da Srbija ima evropsku budućnost i da će postati član EU. Hapšenje Ratka Mladića je suštinski važno za odnose sa EU, ali i za imidž Srbije u svetu. Nije fer da cela Srbija plaće ceh zbog jednog ratnog zločinca. To mora da bude rešeno što pre, jer još uvek postoji realna mogućnost da potpšemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju do kraja ove godine - izjavio je u utorak u Briselu Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, posle sastanka sa Borisom Tadićem, predsednikom Srbije.
Razgovor Baroza i Tadića se bazirao na tri ključne teme: saradnja sa Haškim tribunalom, pregovori o konačnom statusu Kosova i Metohije i na evropskim perspektivama Srbije.

- Podržavmao Ahtisarija i njegove napore da dođe do rešenja za konačni status Kosova. Ne želimo da nametnemo rešenje već da do njega, kroz konstruktivne razgovore, stignemo. Istovremeno se zalažemo i za održivo rešenje statusa Kosova - rekao je Barozo.

Predsednik EK je posebno želeo da naglasi da EU nije zamrzla odnose sa Srbijom, posle stavljanja na čekanje pregovora o SSP, naprotiv:

- Vrlo smo posvećeni razvoju odnosa sa Srbijom, gajimo veliko poštovanje za Srbiju i njene građane i znamo koliko su važne evropske perspektive. Zato smo i odlučili da preduzmemo konkretne korake. Ove nedelje EK će usvojiti mandate za pregovore o viznim olakšicama. To znači da će mladi ljudi i druge kategorije stanovništva moći da putuju u zemlje EU sa besplatnim vizama. U Srbiju smo investirali u poslednjih šest godina milijardu i po evra i spremni smo da nastavimo - podvukao je Barozo.

Srpski predsednik se takođe fokusirao u svom izlaganju na pitanja vezana za Hag, Kosovo i evropske integracije Srbije.


- Srbija će uraditi sve da uhapsi sve optužene, posebno Ratka Mladića. Ovo je kritičan momenat za Srbiju jer bez rešenja "haškog" problema, ne možemo da poboljšamo odnose sa EU. Ljudi koji su angažovani za realizaciju Akcionog plana su garancija za uspeh. Ali je isto tako i na Vladi da stvori odgovarajuću atmosferu u zemlji za hapšenje Mladića i njegovo prebacivanje u Hag. Ja ću u tom poslu podržati Vladu - kazao je naš predsednik.

Pričajući o Kosovu i Metohiji, Tadić je ponovio da bi nezavisnost bila pretnja ne samo za stabilnost na Balkanu već i u drugim regionima sveta.

- Moram da kažem da nisam zadovoljan dosadašnjim tokom pregovora ali očekujem da će biti bolje u sledećoj fazi. Srbija pokušava da stigne do kompromisa. Pokušavamo da potvrdimo da smo demokratska, legitimna država koja istovremeno poštuje legitimne interese Albanaca na Kosovu, ali isto tako brani legitimne interese Srbije, a to su teritorijalni integritet i suverenitet - precizirao je Tadić.


PRIORITET
- SRBIJA ima jedan prioritet, jedan cilj - da postane član EU. Uraadićemo sve što je u našoj moći da postanemo član EU. Znamo da postoje poteškoće u procesu proširenja EU, ali očekujemo da će za nekoliko godina biti bolja atmosfera za prijem u EU i zato mi moramo da počnemo sa strukturnim reformama već sada, da bismo bili spremni kada kucne čas za ulazak u EU - izjavio je predsednik Tadić.


Izvor: Novosti

Tадић са Схефером у седишту НАТО
У Партнерству за мир можда до краја 2006
Позитивно оцењен Акциони план српске владе уз наду да ће његовим спровођењем Србија ући у предворје алијансе

БРИСЕЛ – Генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер изјавио је јуче у Бриселу, после разговора са српским председником Борисом Тадићем, да на самиту НАТО-а у Риги, у новембру, може бити упућен „позитиван сигнал” Србији за улазак у Партнерство за мир.

Схефер је подвукао да је Акциони план српске владе веома добар корак ка пуној сарадњи с хашким судом и да се нада да ће његовим спровођењем Србија испунити услове и моћи да постане чланица Партнерства за мир до краја 2006.

Челник НАТО-а је тиме одговорио на питање новинара да ли Србија може постати чланица Атлантског савеза и ако оптужени Ратко Младић не буде изручен трибуналу у Хагу.

Тадић је истакао да у Риги треба очекивати „позитивне сигнале” лидера НАТО-а о најбржем могућем уласку Србије у Партнерство за мир, приметивши да су Србија, Црна Гора и БиХ једине земље у Европи које нису у евроатлантским структурама што је, како је рекао, и неприхватљиво и опасно.

Тадић је истакао да су приоритетни циљеви Србије улазак у Европску унију и чланство НАТО, уз опаску да би било пожељно да се чланство у НАТО-у сагледа у перспективи чињенице да би и Хрватска, Македонија и Албанија тада требало да постану чланице Атлантског савеза.

Схефер је изнео мишљење да је „сасвим остварив циљ да Србија постане члан ЕУ и члан НАТО-а, чим буду испуњени нужни услови”. „Атлантски савезници су поздравили акциони план који је представљен у циљу хапшења Ратка Младића. Тај акциони план са хартије сад мора бити претворен у дело”, рекао је Схефер.

Схефер је нагласио да је „Кфор на Косову да заштити и већину и мањину” и додао да НАТО подржава Србију „кроз сарадњу у одбрани, кроз војни уред за везу који ће бити отворен”.

Схефер је рекао да је ово важна година за НАТО у односу на перспективу западног Балкана и изразио уверење да ће са самита НАТО-а у Риги бити упућен позитиван сигнал оним земљама на западном Балкану које имају акционе планове за улазак у чланство Атлантског савеза. „И желим, и на томе радим заједно с нашим српским пријатељима, да се сагледа да тад може бити упућен позитиван сигнал и Србији. А на Србима је, а не на Атлантском савезу, да се то оствари”, рекао је генерални секретар НАТО-а.

Схефер је додао да је позив председнику Тадићу и његова посета „знак да сви ми желимо да се оствари тај циљ”.

Председник Србије је указао на то да су већ остварене важне реформе у српским оружаним снагама и нагласио да је веома уверен да ће до 2010. године бити завршена прва фаза тих реформи. „Добићемо професионалну армију са стандардима НАТО-а, која може бити веома корисна за мир и стабилност у региону”, рекао је Тадић и додао да у том циљу и постоји сарадња са НАТО-ом и да је то важно за Војску Србије и за регионалну стабилност.

Изражавајући жељу да Србија што пре уђе у Партнерство за мир, Тадић је рекао да, уколико би Србија остала изван евроатлантских структура, то „не би било корисно и било би веома опасно”.

Говорећи о Космету, Тадић је изнео оцену да политичка ситуација у региону у великој мери зависи од ситуације на Космету, додавши да веома цени присуство НАТО-а у тој покрајини, али је указао да су Срби у веома тешком положају и да очекује да ће НАТО и Кфор бити у стању да реше све могуће проблеме у будућности.

Поводом преговора о Космету, Тадић је пружио уверавања да ће Србија у преговарачком процесу учествовати као демократска земља, без обзира на све изазове с којима ће се суочавати. „И бранити свој територијални интегритет и суверенитет”, закључио је Тадић.

Са Тадићем је на састанку с челницима НАТО-а био и заступник начелника генералштаба Војске Србије генерал Здравко Понош, који је оценио да је важна и сама чињеница да се он састао с високим званичницима НАТО-а, укључујући председника војног комитета Атлантског савеза. (Бета)

-----------------------------------------------------------

Канцеларија за везу

БРИСЕЛ – Борис Тадић је изјавио јуче у Бриселу, непосредно после разговора с Јапом де Хоп Схефером, да очекује да ће, у септембру, бити отворена канцеларија за везу НАТО-а у Београду. „Имамо врло снажну сарадњу с НАТО-ом, чак и бољу него што имају многе земље које су већ чланице Партнерства за мир”, изјавио је Тадић. (Танјуг)


Izvor: Politika

Srbija pred Partnerstvom
Željko PANTELIĆ, 19. jul 2006

Od stalnog dopisnika Brisel
PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić otišao je zadovoljan iz Brisela, uveren da je naša zemlja preokrenula negativni trend u odnosima sa EU i vratila se na put ka evroatlantskim integracijama.
Tadić je svoju posetu Briselu završio razgovorima sa generalnim sekretarom Severnoatlantske alijanse Jap de hop Sheferom i članovima Saveta Nato. Shefer se pridru‘io predsedniku Evropske komisije Barozu i visokom predstavniku EU Solani u nedvosmislenom stavu da će Srbija biti Član EU.
- Poziv predsedniku Tadiću da dođe u Brisel je pokazatelj koliko je Natu stalo do Srbije. Iskreno se nadamo da će Srbija biti član EU i NATO. To je cilj koji, realno, mo‘emo da dostignemo. Naravno, pre toga, moraju da budu ispunjeni pojedini uslovi. Va‘no je da Akcioni plan pretočimo sa papira u konkretne akcije - rekao je Shefer, najavljujući pozitivne signale za Srbiju, već na samitu Nato u novembru u Rigi.
- Nato ima interese u Srbiji zato što je Srbija ključna zemlja za region. Kad pričamo o stabilnosti u regionu ne mo‘emo je zamisliti bez Srbije, to je kristalno jasno - ocenio je Shefer.
Srpski predsednik, koji se zadr‘ao gotovo dva časa u razgovoru sa članovima Saveta Nato (pošto je čak 20 od 26 ambasadora zemalja članica aktivno učestvovalo u debati), izjavio je da očekuje da Srbija vrlo brzo uđe u program Partnerstvo za mir.
- Dobili smo pozitivne signale za veoma brz ulazak Srbije u Partnerstvo. Samo smo mi, Crna Gora i BiH, na severnoj polulopti planete, izvan evroatlantskih struktura, a to je, generalno gledano, vrlo opasna situacija. S druge strane, Srbija sa Nato ima bolju saradnju čak i od nekih zemalja koje su u Partnerstvu - rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je naglasio da je dobar deo svog nastupa u sedištu Nato posvetio zaštiti Srba na Kosovu i da je dobio čvrstva uveravanja da će Nato zaštititi naše sunarodnike u Pokrajini pod protektoratom UN.
- Srbi su u vrloj teškoj situaciji na KOsovu. Tokom pregovaračkog procesa biće izazova, ali vas uveravam da će Srbija učestvovati u pregovaračkom procesu kao demokratska zemlja. Mi pregovaramo i branimo naše nacionalne interese, branimo naš teritorijalni integritet i suverenitet, ali istovremeno poštujemo demokratske i evropske vrednosti - kazao je Tadić.

OPTIMIZAM
ODGOVARAJUĆI na pitanje “Novosti” - da li Srbija, još ima šansu da potpiše sporazum o Partnerstvu za mir u ovoj godini, Shefer je precizirao:
- Ja sam optimista da mo‘emo stići do ugovora o PZM sa Srbijom u ovoj godini. Ja ću biti taj koji će pritisnuti da Srbija bude istog popodneva ili jutra u PZM, kada ispuni uslove, a to je, kao što znate, puna saradnja sa Haškim tribunalom. Neka Srbija odradi taj deo posla, ja ću uraditi ostalo.

OFANZIVA
- IMAMO punu saradnju između predsednika i premijera u Srbiji. Koštunica i ja delimo odgovornost. I on i ja smo u diplomatskoj akciji, pokušavamo da objasnimo poziciju Srbije i da dobijemo što je moguće veću podršku za naše stavove - rekao je predsednik Tadić, demantujući informacije koje su kru‘ile po briselskim diplomatskim kuloarima da su odnosi između njega i Koštunice u ozbiljnoj krizi.


Izvor: Novosti

Partnerstvo za mir u novembru?
Brisel -- Generalni sekretar NATO-a rekao predsedniku Srbije da postoje šanse da Srbija u novembru dobije poziv za Partnerstvo za mir.

Jap de Hop Shefer je Borisu Tadiću, tokom sastanka u Briselu, rekao da postoje velike šanse da Srbija u novembru dobije poziv za priključenje Partnerstvu za mir ako ispuni uslov saradnje s Haškim tribunalom, da je Akcioni plan Vlade Srbije veoma dobar korak ka punoj saradnji s Haškim sudom i da se nada da će njegovim sprovođenjem Srbija moći da postane članica Partnerstva do kraja 2006.

Shefer kaže da je 2006. značajna godina za Srbiju i da će joj NATO i svi saveznici pomoći da je što lakše prebrodi. "To je važna godina za NATO u vezi sa zapadnim Balkanom jer će na jesen biti održan samit Alijanse u Rigi i sasvim sam siguran da će tada biti upućeni pozitivni signali državama koje s nama imaju sporazum o prijemu. Želim da sa srpskim prijateljima uradimo posao koji će za ishod imati poziv iz Rige, pozitivan signal i za Srbiju. Na Srbiji je, a ne na NATO-u, da to omogući", kaže Shefer.

Boris Tadić je čelnicima NATO-a poručio da nije korisno, odnosno da je veoma opasno imati Srbiju van evroatlantskih struktura. Tadić je naveo da se nada skorom članstvu u Partnerstvu za mir i tešnjoj saradnji Srbije i Severnoatlantskog pakta. S tim u vezi, on je najavio otvaranje Kancelarije NATO-a u Beogradu, u septembru, i saradnju na svim drugim nivoima, dodavši da je to važno ne samo za snage i oficire Srbije, već i za regionalnu stabilnost. "Mislim da su sve reforme odbrambenog sistema u Srbiji izuzetno značajne. Dosta je postignuto i vrlo naporno radimo, pa sam optimista i verujem da ćemo do 2010. završiti prvu fazu reformi i imati profesionalnu armiju. Sa standardima NATO-a ta armija, te oružane snage, mogu biti veoma korisne kada je reč o miru i stabilnosti u regionu", rekao je Tadić.

Na sastanku u sedištu NATO-a, s Tadićem je bio i zastupnik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general Zdravko Ponoš, koji je ocenio da je važna i činjenica da se on sastao sa zvaničnicima NATO-a, uključujući predsednika Vojnog komiteta Atlantskog saveza. "Istraživali smo način da na profesionalnom planu ojačamo međusobnu saradnju jednog dana, kad se stvore politički uslovi. Stanje ne može biti promenjeno preko noći. Pitanje interoperabilnosti naših snaga sa snagama NATO-a stoji. To nam ne treba samo za neke misije daleko od našeg regiona, to nam treba i u saradnji s KFOR-om", kaže Ponoš.


Izvor: B92

INTERVJU : Andreas Cobel, ambasador SR Nemačke u Srbiji
Želimo Srbiju na "beloj" šengen listi
Umesto da se objašnjava stanovništvu zašto je situacija na Kosovu takva kakva jeste, preventivno se zauzima uloga žrtve i žali: "Žele da nam oduzmu Kosovo". Moram da kažem da to nije politika za 21. vek. - Investitori koji imaju nameru da ovde dugoročno rade očekuju sigurnost za svoje poslovne planove

- Od prvih dana početka pregovora o statusu Kosova stalno čujemo od Beograda da će rešenje, navodno, biti nametnuto. Umesto da je fokus na pregovorima, da se traže kompromisi, pogotovo u interesu kosovskih Srba, umesto da se objašnjava stanovništvu Srbije zašto je situacija na Kosovu takva kakva jeste, preventivno se zauzima uloga žrtve i žali: "Žele da nam oduzmu Kosovo". Moram da kažem da to nije politika za 21. vek, usmerena na evropske integracije - rekao je, u intervjuu za Glas javnosti, ambasador SR Nemačke u Beogradu Andreas Cobel, odgovarajući na pitanje da li očekuje da rešenje za Kosovo i Metohiju bude nametnuto od strane Vašingtona ili će biti doneto dogovorom na sednici SB UN.

Ako vas pitamo kakav je stav Nemačke o Kosovu i Metohiji, verovatno ćete reći da ste za svaki dogovor koji postignu dve strane. Ipak, da se Berlin pita, koja bi opcija bila najbolja?

- Mi zaista želimo rešenje na osnovu dogovora s kojim obe strane mogu da žive. Inače, međunarodna zajednica ne bi ovlastila Martija Ahtisarija kao posrednika u tim pregovorima. Naravno, to zahteva da obe strane imaju realistična očekivanja i da ista i objašnjavaju svojim narodima. U prvoj rundi pregovora o statusu Kosova u Beču smo prvi put imali najviše političke predstavnike Srbije i Kosova za istim stolom, gde su izlagali svoje stavove u direktnom razgovoru. Ovi stavovi su još udaljeni jedni od drugih, ali se nadamo da će se obe strane polako približavati i da će se razvijati dinamika koja će omogućiti rešenje koje je prihvatljivo za sve ljude na Kosovu. LJudi na Kosovu moraju konačno dobiti ono što im nedostaje decenijama: sigurnost, najveći stepen samoopredeljenja i mogućnost privrednog prosperiteta. Ne smemo zaboraviti: U centru ovih pregovora su ljudi, a ne teritorije.

Da li su tačne priče da se Beogradu nude velike investicije i brz ulazak u EU u zamenu za pristanak na nezavisnost Kosova? Kako biste se vi osećali da vam neko ponudi ogroman novac u zamenu za nezavisnost, recimo Bavarske. Da li biste na to pristali?

- Ne želim da učestvujem u ovim besmislenim spekulacijama. Srbija će ući u EU kada ispuni uslove za to. I to je, pre svega, u vašim rukama.

Nemačka 1. januara 2007. preuzima predsedavanje EU. Šta će to u praktičnom smislu značiti za Srbiju?
- Savezna vlada je u prošlosti bezrezervno podržavala evropsku perspektivu Srbije i Crne Gore i nastaviće, naravno, da podržava Srbiju i za vreme nemačkog predsedavanja Savetom EU. Nadam se da ćemo do tada imati merljiv rezultat sprovođenja akcionog plana i da će biti obnovljeni pregovori o Sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje između Srbije i EU. Onda bi vreme nemačkog predsedavanja Savetom EU moglo da predstavlja dobru priliku za Srbiju kako bi se unapredile reforme i stvarali bolji uslovi za život njenih građana.

Da li će se Nemačka zauzeti za olakšice u viznom režimu EU kad je reč o Srbiji?
- Naš zajednički cilj je, naravno, da i Srbija u dogledno vreme bude uključena na "belu" šengensku listu. Za to se mora ispuniti niz uslova, npr. obezbeđenje efikasne kontrole granica i uvođenje putnih isprava koje se ne mogu falsifikovati.

Već je uočljiv strah Vašingtona i Brisela od eventualnog dolaska radikala (SRS) na vlast. Kako bi se Nemačka ponašala prema Srbiji ako bi se to i desilo?
- Smatram da pitanje treba da glasi drugačije: Ko bi trebalo više da se plaši snaga iz prošlosti? Vašington, ili Brisel, ili Srbija?

Kako vam izgledaju naši političari prilikom susreta s liderima sa Zapada? Da li mnogo traže, da li su tihi ili drčni, ili ispunjavaju baš svaki zahtev koji im se postavi?
- Prepuštam srpskim biračima da donose takve ocene.

Prema vašem mišljenju, kakvi su uslovi za investiranje u Srbiju? Da li imate konkretan podatak o nekoj nemačkoj firmi koja bi bila zainteresovana za ulaganje?
- Postoji nekoliko takvih nemačkih firmi. Međutim, investitori koji imaju nameru da ovde dugoročno rade - i Srbija ima hitnu potrebu za takvim investitorima kako bi pokrenula svoju privredu - naravno očekuju određenu meru sigurnosti za svoje poslovne planove. Potrebni su im administracija koja funkcioniše i koja je spremna da donosi odluke, sistem pravosuđa koji pruža pravni okvir za ulaganja i politička stabilnost. Zbog toga je, na primer, sporazum sa EU, koji će unaprediti reformske procese koji su ovde potrebni, toliko bitan.
      
EKSPERTI IZ VIZBADENA NA SUĐENJU ZA UBISTVO ĐINĐIĆA

Stručnjaci iz Instituta za kriminalistiku u Vizbadenu već dvaput nisu došli da svedoče na suđenju optuženima za ubistvo pokojnog premijera Đinđića uz objašnjenje da je praksa njihove ustanove da svoje eksperte ne šalje u druge zemlje. S obzirom na to da je njihov nalaz više puta osporavan od strane odbrane, ali i advokata ranjenog Đinđićevog telohranitelja, da li bi vaši stručnjaci mogli da prekrše praksu i pojave se na suđenju u Beogradu, a ne da svedoče putem video-linka?
- Zaista nije praksa Instituta za kriminalistiku da šalje svoje eksperte u druge zemlje. Ponuda video-linka i dalje postoji. Svedočenje putem video-linka nije nova procedura, i ne vidim nikakvih razloga da se ne bi i ovde koristila ta mogućnost. Odluka o tome mora se doneti u Beogradu.

Evro u prednosti

Veliki broj Nemaca, ali i Srba, i dalje žali za nemačkom markom. Da li i vama nedostaje ili ste naučili da volite evro?
- Nemam erotski odnos prema novcu, ali su prednosti zajedničke evropske valute očigledne: evro nije samo veliki korak na putu ka evropskom ujedinjenju, već donosi i prednosti u praksi. Mislite samo na veliki broj turista na prostoru evra koji više ne moraju da menjaju novac i stalno računaju.

KUHINJA I KALORIJE

Kada biste morali da navedete samo po jednu stvar koja vam smeta i koja vam se dopada u Srbiji, šta bi to bilo?
- Naveo bih istu stvar: Kuhinja ovde je dobra, ali ima previše kalorija.      
   
   



RRA vas je javno optužila da neprimereno lobirate za RTL. Čak su vam pretili krivičnom prijavom od koje vas navodno samo štiti diplomatski imunitet. Gde je zapravo problem, zašto RTL nije uzet u obzir prilikom dodeljivanja TV frekvencija?
- Kao prvo, u dobrom sam društvu: I Vrhovnom sudu, koji je ukinuo samovoljnu odluku Agencije, RRA je pretila tužbom. I verovatno će uskoro pretiti i nadležnom ministru Draganu Kojadinoviću, koji je proces dodele dozvola za emitovanje nazvao kršenjem prava i koji traži da se smene članovi RRA. Ovde se ne radi prvenstveno o RTL-u, nego o procesu koji je trebalo da stvori red u medijskoj sceni, a koji umesto toga proizvodi skandale. I međunarodne organizacije, npr. Oebs, krajnje kritički su se izjasnile o ponašanju RRA. Tako se konstatuje u jednoj pravnoj ekspertizi o dodeli dozvola za emitovanje, za koju je nalog dao Oebs i koju RAA poseduje, da je RRA u svojim odlukama kršila ne samo srpske zakone, nego i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Odluke su rezultat - doslovno citiram iz ekspertize - "svesnog nepoštovanja zakona i samovoljnog odlučivanja". Ako već RRA ne shvata ozbiljno takvu poražavajuću kritiku, onda će, nadam se, to sada uraditi sud i kasnije Vlada Srbije.

Nemačka je zemlja u kojoj živi veliki broj drugih nacija. Koje su vam od njih najsimpatičnije?
- Ne ocenjujem ljude po njihovoj nacionalnosti, nego po njihovim ličnim osobinama.

Kako objašnjavate činjenicu da su svi Nemci jednostavno ludi za fudbalom?
- Ne znam da li se Nemci tu razlikuju od mnogo drugih stanovnika naše planete. To smo videli na poslednjem Svetskom prvenstvu u fudbalu. Ceo svet je bio svedok ove sportske manifestacije i doprineo je tome da je Prvenstvo stvarno postalo događaj koji je povezao narode. To što se dešavalo na ulicama gradova u Nemačkoj u kojima su se igrale utakmice, gde su navijači 32 reprezentacije zajedno slavili, najbolji je dokaz da je ovo prvenstvo zapravo bilo više nego fudbalski turnir.
E. G.

Izvor: Glas Javnosti

Ohra­bru­ju­ći sig­na­li
VN, 26. jul 2006

SA­STA­NAK Una­pre­đe­nog stal­nog di­ja­lo­ga Sr­bi­je i Evrop­ske Uni­je ohra­bru­ju­ći je sig­nal u od­no­si­ma na­še ze­mlje sa EU, iz­ja­vi­la je ju­če Iva­na Du­lić Mar­ko­vić pot­pred­sed­nik Vla­de Sr­bi­je na otva­ra­nju sku­pa.
- To nas pod­sti­če da na­por­no ra­di­mo da bi­smo re­ši­li pro­blem, ko­ji nas je pri­vre­me­no za­u­sta­vio na pu­tu evrop­skih in­te­gra­ci­ja i da na­sta­vi­mo za­po­če­te re­for­me - re­kla je Du­lić Mar­ko­vić.
Go­vo­re­ći u ime dr­ža­va čla­ni­ca, am­ba­sa­dor pred­se­da­va­ju­ćeg EU Fin­ske Ana Ma­ri­ja Kor­pi pod­se­ti­la je da je ovaj, pr­vi sa­sta­nak EU i Sr­bi­je, pri­li­ka da se raz­ma­tra spro­vo­đe­nje pri­o­ri­te­ta iz Evrop­skog part­ner­stva.
Ona je iz­ra­zi­la oče­ki­va­nja da će Ak­ci­o­ni plan za okon­ča­nje sa­rad­nje sa Ha­škim su­dom br­zo do­ve­sti do re­zul­ta­ta i da će ti­me bi­ti omo­gu­ćen na­sta­vak pre­go­vo­ra o Spo­ra­zu­mu o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju.
Evrop­ska per­spek­ti­va je ključ­ni ele­ment eko­nom­sko-so­ci­jal­nog raz­vo­ja Sr­bi­je, i EU je, ima­ju­ći to u vi­du, usvo­ji­la no­vi, iz­me­nje­ni man­dat za pre­go­vo­re o za­klju­če­nju SSP i po­kre­nu­la pro­ce­du­ru da se na je­sen ot­poč­ne sa pre­go­vo­ri­ma o li­be­ra­li­za­ci­ji vi­znog re­ži­ma, is­ta­kla je Kor­pi.
Za Sr­bi­ju su otvo­re­na 23 pro­gra­ma EU, uklju­ču­ju­ći i bu­du­ći glav­ni in­stru­ment pret­pri­stup­ne po­mo­ći IPA, is­ta­kla je am­ba­sa­dor Fin­ske.
Di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za za­pad­ni Bal­kan Evrop­ske ko­mi­si­je Raj­nhard Pri­be na­gla­sio je da je usva­ja­nje ovog man­da­ta za pre­go­vo­re bi­tan sig­nal, ko­ji uka­zu­je da su dr­ža­ve čla­ni­ce EU sa­gla­sne da tre­ba na­sta­vi­ti di­ja­log sa Sr­bi­jom i da će Spo­ra­zum bi­ti za­klju­čen do kra­ja go­di­ne, uko­li­ko neo­p­hod­na pret­po­stav­ka o pu­noj sa­rad­nji sa Tri­bu­na­lom bu­de ostva­re­na.

PLAN PLUS
Iva­na Du­lić - Mar­ko­vić iz­ja­vi­la je ju­če da se "Plan plus", ko­ji bi tre­ba­lo da po­pra­vi od­no­se Sr­bi­je i Evrop­ske uni­je, od­no­si na "ne­ke eko­nom­ske i po­li­tič­ke mo­guć­no­sti" ko­je bi Sr­bi­ja ima­la uko­li­ko što pre is­pu­ni Ak­ci­o­ni plan o za­vr­šet­ku sa­rad­nje sa Ha­škim tri­bu­na­lom.
Du­li­će­va je re­kla da je taj plan "još u rad­noj ver­zi­ji" i da će ga ona sa mi­ni­strom fi­nan­si­ja Mla­đa­nom Din­ki­ćem 17. av­gu­sta pred­sta­vi­ti Evrop­skoj ko­mi­si­ji u Bri­se­lu.


Izvor: Novosti

Srednjoevropska alijansa za Srbiju?
Beograd -- Dimitrij Rupel predložio formiranje grupe zemalja, koja bi se zalagala za stvaranje povoljnije međunarodne klime za Srbiju.

Po predlogu ministra spoljnih poslova Slovenije, u toj grupi bi bile Slovenija, Austrija i zemlje Višegradske grupe, odnosno Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka: "Da stvorimo jednu grupu prijatelja Srbije. Grupu koja bi mogla da, ako je to naravno poželjno, da prenosi neke poruke i da stvori neku klimu za podršku u ovo vreme kad se raspravlja o budućnosti zapadnog Balkana, Srbije, Kosova.“

Jelica Minić iz Evropskog pokreta smatra da je Rupelova inicijativa dobrodošla za Srbiju. Ona kaže da bi to moglo predstavljati novinu u spoljnoj politici Srbije, za koju podseća da poslednje dve decenije nije negovala ozbiljnija prijateljstva sa drugim državama. Jelica Minić za B92 objašnjava i da se punopravne članice Višegradske grupe često sastaju sa Slovenijom i Austrijom.

"Imajući u vidu da Slovačka preuzima predsedavanje u Višegradskoj grupi, a Slovačka je zemlja koja je nama u više prilika izuzetno pomogla, ovde se donekle prepoznaje Slovački rukopis. Naravno, vrlo je dobro što je  to došlo od Slovenije. Verujem da bi ta grupa koja nije beznačajna, to su ipak šest zemalja, članica Evropske unije, zaista mogla puno doprineti jednom unapređivanju statusa Srbije u Međunarodnoj zajednici, posebno u EU, a dugoročno i u menjanju jednog izuzetno lošeg imidža Srbije", kaže Minićeva.

Ona Rupelov predlog vidi kao veoma ozbiljan i smatra da ga ne bi trebalo podcenjivati.

"Stav Srbije se premalo čuje"

Slovenački ministar je, tokom posete novih prostorija slovenačke ambasade u Beogradu, izjavio i da prvi neposredni pregovori između Beograda i Prištine nisu bili podsticajni i pozitivni za Srbiju, ali time priča još nije završena, prenosi slovenačka POP TV.

Rupel je rekao i da rešenja pitanja Kosova, koje Srbija ne bi mogla dugoročno da prihvati, ne bi mogla ni da vode do stabilnosti u regiji. Povodom mogućih rešenja statusa Kosova, Rupel je pomenuo nemački predlog, koji predviđa oblik privremenog uređenja Kosova, bez spoljne politike i vojske. Zanimljivo je da se je upravo slovenački ministar odbrane, Karl Erjavec u svom prošlonedeljnom članku u listu Finance, zalagao za suprotno, ne samo da Kosovo ima svoju vojsku, već i da istu treba ojačati.

Prema Rupelovim rečima, nemački predlog predviđa da bi do nezavisnosti Kosova došlo pošto pokrajina ispuni određene uslove, i da je slovenačka ocena da takav uslov bi trebalo da bude i da ceo zapadni Balkan uđe u EU i kada Srbija bude članica EU.

Slovenački šef diplomatije je kazao i da se stav Srbije, po pitanju Kosova, premalo čuje i da bi mogao i bolje. Glavna prepreka boljoj čujnosti srpskog stava je i nepotpuna saradnja sa sudom u Hagu, rekao je Rupel, ali da je Slovenija zadovoljna Akcionim planom za saradnju sa Haškim tribunalom, koji je Srbija nedavno predstavila.


Izvor: B92

Vuk u tr­ci sa Evro­pom
P. VA­SI­LjE­VIĆ, 27. jul 2006

BE­O­GRAD - Na­ja­vlje­ni sep­tem­bar­ski ras­plet oko iz­bo­ra mi­ni­sta­ra ino­stra­nih po­slo­va i od­bra­ne u par­la­men­tu di­rekt­no će da za­vi­si od na­stav­ka pre­go­vo­ra Sr­bi­je sa EU - sa­zna­ju "No­vo­sti" od vi­še iz­vo­ra bli­skih vla­da­ju­ćoj ko­a­li­ci­ji.
Uko­li­ko Ak­ci­o­ni plan za sa­rad­nju sa Ha­gom ne da re­zul­ta­te i EU do 30. sep­tem­bra i ne upa­li ze­le­no sve­tlo za na­sta­vak pre­go­vo­ra o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju sa Sr­bi­jom, ve­li­ka je ve­ro­vat­no­ća da iz­bor Vu­ka Dra­ško­vi­ća za še­fa di­plo­ma­ti­je i Zo­ra­na Stan­ko­vi­ća za mi­ni­stra od­bra­ne ne­će ni sti­ći na dnev­ni red skup­šti­ne.
G17 plus bi, u tom slu­ča­ju, ne sa­mo na­pu­sti­la Vla­du i par­la­ment, ka­ko je na­ja­vi­la, već bi, sa­zna­je­mo u toj stran­ci, in­si­sti­ra­la na do­go­vo­ru sa DS i DSS o ras­pi­si­va­nju no­vih iz­bo­ra u "ja­ko krat­kom ro­ku".
Ta­ko bi vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja iz­gu­bi­la ve­ći­nu, a iz­bor no­vih mi­ni­sta­ra bio bi bes­po­tre­ban. Vla­da bi na­sta­vi­la sa ra­dom sa­mo dok se ne po­pu­ni "pra­zni­na" - do iz­bo­ra no­ve.
Pred­log DS i SPO u slu­ča­ju ta­kvog ras­ple­ta mo­gao bi da bu­de da se ras­pi­šu iz­bo­ri za usta­vo­tvor­nu skup­šti­nu, či­me bi se, auto­mat­ski "ubi­le dve mu­ve".
Pre­ma dru­gom sce­na­ri­ju, u slu­ča­ju da EU na­sta­vi pre­go­vo­re sa Sr­bi­jom, G17 od­sta­je u Vla­di i par­la­men­tu.
- U tom slu­ča­ju Vla­da bi pre­ži­ve­la do kra­ja man­da­ta - tvr­di Če­do­mir An­tić, član pred­sed­ni­štva G17 plus. - Zna­či, još ce­lu go­di­nu.
Pre­ma na­šim sa­zna­nji­ma, od­mah po­sle na­stav­ka pre­go­vo­ra, bi­li bi sa­zva­ni i stra­nač­ki do­go­vo­ri na "naj­vi­šem ni­vou", ka­ko bi se raz­re­ši­la kom­pli­ko­va­na ma­te­ma­tič­ka jed­na­či­na, u ko­joj je glav­na "ne­po­zna­ta" - Vuk Dra­ško­vić.
U SPS nam ka­žu da ne­ma te ce­ne za ko­ju bi po­di­gli ru­ku za nje­ga, dok u SPO in­si­sti­ra­ju na iz­bo­ru svog li­de­ra. So­ci­ja­li­sti sma­tra­ju da "pre­pre­ka Vuk" mo­že la­ko da se pre­sko­či jer bi Vla­da ima­la ve­ći­nu i bez tri po­sla­ni­ka SPO. Sa 131 spa­la bi na 128 po­sla­ni­ka.
Po­li­tič­ka čar­ši­ja već je po­če­la da li­ci­ti­ra i spe­ku­li­še ka­ko bi te ru­pe mo­gle da se po­pu­ne, uko­li­ko Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca od­lu­či da i bez Dra­ško­vi­ća i SPO Vla­da op­sta­ne.
G17 je u po­sled­nje vre­me da­vao ja­sne sig­na­le da že­li još ne­ko mi­ni­star­stvo, pre sve­ga ino­stra­nih po­slo­va - gde su vi­đe­ni Mi­lan Pa­je­vić ili Če­do­mir An­tić, kao i kul­tu­re gde "gu­ra­ju" Ne­boj­šu Bra­di­ća.

VER­KO SE NE "PE­CA"
SPE­KU­LI­ŠE se i da je stran­ka Ve­ro­lju­ba Ste­va­no­vi­ća SDPO, (na­sta­la od od­met­nu­tog kri­la SPO, ima­ju se­dam po­sla­ni­ka), "ba­ci­la oko" na mi­ni­star­stva biv­ših sa­bo­ra­ca - kul­tu­re i di­ja­spo­re.
U cen­tra­li SDPO, me­đu­tim, de­man­tu­ju te gla­si­ne i tvr­de da još na to i ne po­mi­šlja­ju.
- Te be­smi­sle­ne iz­mi­šljo­ti­ne ustva­ri su sa­mo ne­či­ji prob­ni ba­lo­ni, ko­je ve­ro­vat­no pu­šta opo­zi­ci­ja - re­kli su nam u cen­tra­li SDPO do­da­ju­ći da li­de­ri stran­ke Ve­ro­ljub Ste­va­no­vić i Vo­ji­slav Mi­ha­i­lo­vić od­bi­ja­ju da se "pe­ca­ju" i da ko­men­ta­ri­šu "ku­lo­ar­ske pat­ke".


Izvor: Novosti

Građani EU za pridruživanje Srbije
Brisel -- Sve više građana zemalja EU podržava ulazak Srbije u Uniju, pokazuje poslednje istraživanje Evropske komisije "Eurobarometar".

Rezultati istraživanja pokazuju da je 47 odsto ispitanika podržalo ulazak Srbije u EU dok je protiv bilo 39 odsto, piše "Blic" u izdanju od nedelje dodajući da takav rezultat predstavlja povećanje podrške Srbiji za osam procenata u odnosu na istraživanje od pre šest meseci.

Najraspoloženiji da Srbiju prime u EU su Grci, Slovenci, Šveđani, Danci, Kiprani i Holanđani, a ulasku se najviše protive Austrijanci, Nemci, Finci, Mađari i Italijani, pokazalo je istraživanje "Eurobarametar" urađeno u martu.

Šef Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević ocenila je da je veća podrška građana EU rezultat toga sto sada iz Srbije ne stižu samo negativne vesti i dodala da tome ide u prilog i činjenica da Evropska komisija hvali napredak Srbije u pregovorima. Ona je rekla i da se sada vidi i spremnost Srbije da pregovara o statusu Kosova što nailazi na pozitivnu ocenu, da su ekonomski pokazatelji bolji ali i da je Srbija privlačna turistička destinacija za građane EU.

Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da, od zemalja Zapadnog Balkana, građani 25 zemalja EU najviše žele da im se pridruži Hrvatska, zatim Makedonija, SCG i na kraju Albanija.


Izvor: B92