Nemamo opravdanje. Da smo mi pametan narod 24 sata bi ponavljali "zločin protiv čovečnosti" i imena osudjenih oficira, 24 sata sa svih medija, Beara, popović, Krstić, ko je sve bio tamo 10 diverzantski...svaki medij, svaki političar, 24 sata, kao jedan....
И Младић и Караџић...
Ne, samo direktni izvršioci zločina na terenu...jer to je poenta koju pokušavamo da objasnimo
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
Nemamo opravdanje. Da smo mi pametan narod 24 sata bi ponavljali "zločin protiv čovečnosti" i imena osudjenih oficira, 24 sata sa svih medija, Beara, popović, Krstić, ko je sve bio tamo 10 diverzantski...svaki medij, svaki političar, 24 sata, kao jedan....
И Младић и Караџић...
Ne, samo direktni izvršioci zločina na terenu...jer to je poenta koju pokušavamo da objasnimo
Па нису ни они директни извшиоци него комаданти...они су сви фасовали по командној одговорности.
Ионако то већ радимо...па јебени Шешељ већ двадесет година на сва уста говори да је Беара злочинац одговоран за стрељање муслимана...
Њих не занима то...занима их Младић, Караџић, да се каже да је геноцид и да се Република Српска прогласи геноцидном творевином.
Мислим Муслиманима свака част, они су од Сребренице направили мит, комплекс од пола града, шетњица сваке године, резолуције Европе док је Јасеновац на пример зарастао у шипражју и већина Срба не зна ни кад се обележава.
« Poslednja izmena: 12. Jul 2019, 09:52:16 od YuWarez »
Naravno da ih zanima to, ja ti govorim šta treba mi da ponavljamo upravo iz tog razloga, ali uvek i na svakom mestu da ponavljamo i to ne nebitni Šešelj nego svi državni organi. Do ovoga ne bi ni došlo da mi nismo pokušali da zataškamo taj zločin i naša nemoć da precizno rasvetlimo taj slučaj i okrivimo počinioce. Popović, Beara, Nikolić i delovi 10 diverzantskog nisu po komandnoj to su direktni izvršioci na terenu ili što se tiče streljanja iii transporta ili kasnije premeštanja leševa....
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
Укратко, поента расправе, у Сребреници није извршен геноцид, нити је убијено 8.000 људи, што демантују и чланови самог руководства Сребренице, само што њихове изјаве заташкавају, број убијених није могуће утврдити, али је цифра од 8.000 научна фантастика, и у целом свету, колико ме сећање служи није забележен случај ''геноцида'' на простору само 1 општине- општински ''геноцид'', док се у Поточаре сахрањују погинули војници Армије БиХ и паравојних трупа у целокупном периоду ратних дејстава 1992-1995, као и погинули муслимански борци из других делова БиХ, нека имена се на списку појављују више пута док се нека евидентирају као мртви, иако су и даље живи , само да би се оправдао измишљен број убијених, од којих су многи страдали у пробоју, чиме су легитимна оружана мета, а било је и масовних забележених случајева и појава међусобних оружаних сукоба припадника армије БиХ током пробоја
Број стрељаних ратних заробљеника вероватно није већи од 2.000. иначе, ни по самој дефиницији, чак и када би број од 8.000 убијених био истинит, то никако не може бити геноцид јер нису убијани цивили, већ припадници оружаних снага или ратни заробљеници, дакле, оно што је битна разлика, ондашњи муслимани су масовно убијали српске цивиле, док су припадници ВРС убијали муслиманске ратне заробљенике, међу којима је био велики број оних који су били учесници терора над српским цивилима у средњем Подрињу.....
« Poslednja izmena: 12. Jul 2019, 11:12:45 od Odbojkaš »
А, написао је и књигу Планирани хаос...., коју препоручујем за читање
Неколико пута је дотични Ибран Мустафић изјавио да је чак и физички немогуће извршити убиство 8.000 муслимана, јер се супротставља логици, што представља велики проблем за оне који подржавају Хашки наратив о Сребреници, јер човек из сребреничког политичког руководства тврди како су се, у току пробоја ка Тузли муслимани међусобно убијали, и наводи број између 500-1.000 убијених.....
« Poslednja izmena: 12. Jul 2019, 12:05:03 od Odbojkaš »
Каже Ибран Мустафић да је међу жртвама ''геноцида'' који се приписује Србима, можда чак близу 1.000 муслимана који су се између себе убијали..... , а још више убијених муслимана је у току пробоја ка Тузли настрадало од оружаних формација ВРС, можда чак и неколико хиљада, и сви су, они, жртве ''геноцида''
Ево, и првих извештаја команданата батаљона и припадника УНПРОФОР-а, холандских војника који су били присутни на лицу места, али су сви касније смењени......
Citat
Холандски пуковник: Срби нису починили геноцид, већ ослободили Сребреницу! Од ИН4С - 19/08/2018 7
У хронологији новинских текстова о догађајима у Сребреници пада у очи да су војну операцију Војске РС против бошњачких снага, као геноцид окарактерисали холандски политичари и њихови медији. Први који су се супроставили оваквим догађајим били су свједоци – холандски војници који су све гледали својим очима.
Холандски министар за помоћ и развој Јан Пронк, а за њим министар одбране Јорис Ворхуве били су први који су догађаје из Сребренице описали као геноцид, подсјећа Интермагазин.
Холандски војници одмах су се супротставили медијској хистерији о етничком чишћењу, а касније су им се и осталих 1.200 припадника Холандског пјешадијског батаљона, који су у три ротације служили у енклави Сребреница од 1993. до 1995. W3Schools
Сам „неспоразум“ холандске владе са својим војницима званично је почео када је одлазећи са службе у Босни, пуковник Томас Кареманс заповједник батаљона, у Загребу на пригодној конференцији за штампу 25. 7. 1995. похвалио припаднике Војске Републике Српске за веома добро испланирану и изведену акцију ослобађања Сребренице, пише Интермагазин.
Пуковник Кареманс је тада нагласио да је та акција била усмјерена искључиво против муслиманских јединица, а никако против припадника 13. пјешадијског батаљона из Холандије, који је био стациониран у Сребреници. Срби су вјешто надмудрили муслиманске војнике, закључио је Кареманс.
На питање загребачких новинара да објасни своје гледиште о наводном етничком чишћењу у Сребреници, пуковник Кареманс је одговорио да су муслимани попалили 200 српских села око Сребренице и побили становништво које је у њима живјело.
Ова његова изајава „шокантно“ је деловала на стране новинаре који су спремни дошли да нападну Кареманса.
Смијењен је убрзо и Каремансов претпостављени, холандски генерал Кузи. Он је изјавио „да након пада Сребренице српско-босанске трупе нису починиле геноцид над муслиманима („Ди велт“ 12. 7. 1996).
Немачки лист „Ди велт“ је 25. 7. 1995. извијестио да су се репортери новина распитивали код холандских војника, који су се вратили из Сребренице, и увек добијали исти одговор:
„У Сребреници се није збио геноцид!“
Војник из редова холандских плавих шлемова Арнолд Блом је пред државном комисијом Холандије био изричит:
„Када смо патролирали у енклави, муслимани су провоцирали српску ватру. Они су пуцали преко нас и тиме хтјели да постигну да Срби погоде неког од нас како би спољни свијет опет на њих свалио кривицу!“
И, један изузетно дугачак чланак, који се мора детаљно и пажљиво прочитати, јер је повезао неке нити и отворио питања, истовремено сажето понудио одговоре како се дошло до измишљене бројке о 8.000 убијених, који су жртве ''геноцида'' :
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.