Bečev: Vučić nije ni za EU, ni saveznik Putina


 Premijer Srbije Aleksandar Vučić nije ni čovek Evropske unije niti je saveznik Vladimira Putina, a kao novi predsednik žongliraće i sa Istokom i Zapadom kako bi izvukao najbolje od obe strane, dok se demokratija u zemlji pretvara u "šou jednog čoveka", ocenjuje se u tekstu o srpskim izborima objavljenom na sajtu Atlantskog saveta.

"Šta god da se dalje bude dešavalo, vesti iz Srbije neće biti dobre ni za EU ni za SAD. Vučić može da udovolji svojim partnerima na Zapadu i doprinese bezbednosti i regionalnoj stabilnosti, ali njegova cela karijera svedoči o činjenici da je zapadni projekat integrisanja Balkana i istočne Evrope pun problema", napisao je u autorskom članku analitičar Dimitar Bečev, saradnik u Centru Atlantskog saveta za Evroaziju i istraživač u Centru za slovenske, evroazijske i istočnoevropske studije na Univerzitetu Severne Karoline.

Bečev podseća da je naslov jednog Bi-Bi-Sijevog teksta o parlamentarnim izborima u Srbiji 2016. godine glasio "Proevropski premijer Vučić odneo pobedu", dok su ga ove godine strani mediji u izveštajima o pobedi na izborima za predsednika opisivali kao "srpskog saveznika Putina".

"Ko je u pravu i u kom pravcu ide spoljna politika Srbije?", pita Bečev u tekstu pod naslovom "Da li Rusija pobeđuje u Srbiji? Možda, ali ne iz razloga iz kojeg mislite".

Ako je pro-EU definisano kao posvećenost reformi, vladavini prava i odgovornoj vladi, Bečev ocenjuje da je Vučić daleko od toga da ispuni zadatak.

Srbija će, prema njegovom mišljenju, nastaviti pregovore o članstvu u EU i bezbednosnu saradnju s NATO, ali će odbijati da uvede sankcije Rusiji i udvaraće joj se radi ekonomskih koristi i vojne opreme.

"Beograd radi ono što bi mnoge zemlje EU - Austrija, Bugarska, Kipar, Grčka, Mađarska i Italija, da navedem neke, volele da su mogle da rade", navodi Bečev.

Autor dodaje da ne treba misliti da će Srbija "pasti u krilo Rusije" i podseća da su "bivši nacionalisti kao što je Vučić, mladi Slobin (bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević) ministar informisanja", ti koji su počeli da prave kompromise s Prištinom da bi se približili članstvu u EU.

Moskva, Putin i ruski politički komentatori vole da upozoravaju na dugoročne posledice situacije na Kosovu, "ali činjenica je da je Srbija odlučila da isključi Rusiju iz pregovora o takozvanoj normalizaciji 2011. prebacivanjem pitanja iz UN u EU".

Pozive nekih političkih stranaka na prekid saradnje sa Zapadom i okretanje Moskvi nije prihvatila većina Srba koji su, navodi Bečev, "mnogo srećniji s porukom budućeg predsednika da je mogućnost da imaju i jare i pare savršeno ostvarljiva".

"Pravi problem u Srbiji ima veze s njenom putanjom. 'Evropeizacija' Srbije ima više sličnosti s Mađarskom Viktora Orbana nego sa konsolidovanim zapadnim demokratijama", smatra Bečev.

On ocenjuje da demokratija nazaduje u Srbiji, u kojoj Vučić ima čvrstu kontrolu nad medijima, policijom, bezbednosnim službama i poslovima u javnom sektoru, dok se zemlja pretvara u "šou jednog čoveka".

"Situacija je gora nego u Mađarskoj jer Orban teži da koncentriše vlast koristeći formalne zakonodavne promene. U Srbiji, nasuprot tome, to se radi putem neformalnog uticaja. Sadašnji predsednik Tomislav Nikolić odustao je od kandidature za reizbor posle prijateljskog razgovora s Vučićem. Prema glasinama, Nikoliću je rečeno da ako se ne predomisli njegov sin Radomir, gradonačelnik Kragujevca, može biti suočen s krivičnim istragama", napisao je Bečev.

Dolazak Vučića na mesto predsednika, ocenjuje Bečev, može dodatno pogoršati stvari.

Podsećajući da su i Slobodan Milošević i Boris Tadić uspevali da kao predsednici vuku konce iza scene, Bečev kaže da će Vučić "nesumnjivo naći partijskog lojalistu da vodi kabinet i sprovodi odluke ali da ga ne osporava direktno".

Imajući u vidu podršku koju je Brisel dao Vučiću, Bečev ocenjuje da izgleda da "periferija menja EU".

"Evropski lideri su izabrali savez iz interesa sa onima koji hoće da budu autokrate pre nego istinski reformatori. Evropska zabrinutost za stabilnost nađačava svaku želju za transformacijom zemalja i društava. Ovi izgledi neće učiniti srećnim reformatore u Kijevu ili Tbilisiju i sigurno daju vetar u leđa Kremlju", ocenio je Bečev.

Hebo te, danas u Srbiji svi bi da budu i cetnici i partizani, i rojalisti i komunisti, za Ruse i za EU i za Amere 

Сијарто: Србија заслужује чланство у ЕУ


Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто рекао је да би за Мађарску било неприхватљиво ако било која земља чланица или институција Уније блокира или успори Србију на том путу.

Петер Сијарто је у Суботици, где је присуствовао потписивању уговора о помоћи војвођанским пољопривредницима и малим и средњим предузећима са министарком за европске интеграције Јадранком Јоксимовић, рекао да је интерес свих Мађара, са обе стране границе, да Србија што пре постане чланица ЕУ.

Истичући да та земља подржава процес придруживања Србије, Сијарто је подсетио да су већ послали два саветника као помоћ преговарачком тиму Србије.

"За нас би било потпуно неприхватљиво ако било која држава чланица или било која институција у Бриселу блокира или макар успори тај процес. Мађарска ће у Бриселу учинити све да се тај процес убрза", рекао је Сијарто за Танјуг.

Додао је да Мађарска подржава циљ Владе Србије да затвори преговоре до 2020. године и подвукао да Србија заслужује чланство у ЕУ.

Сијарто је приметио и да је начин на који се Србија односи према мађарској мањини пример за целу ЕУ.

Министарка Јоксимовић је истакла да је Мађарска важна земља Централне Европе, а Београд–Будимпешта важна стратешка линија Централне Европе.

Како је рекла, драгоцена је помоћ Петера Сијарта и целе мађарске владе на челу са Виктором Орбаном, који нас подржавају на ЕУ путу.

"То је једини исправан пут да земља која показује реформе и напредак буде на адекватан начин третирана у процесу ЕУ интеграција", рекла је Јоксимовићева.

Изразила је уверење да ће Србија имати подршку Мађарске за отварање поглавља, за која смо спремни, до краја јуна, додајући да ми радимо све што је до нас да будемо спремни.

"Драгоцено је да имамо овакву подршку наших комшија и сад већ можемо говорити о стратешком партерству Србије и Мађарске", закључила је Јоксимовићева.

Pa kad ne ide iz njihovog dzepa, svakako da jesu za to, lako jje tudjim po gloginjama mlatiti 

Ideja Berlinskog procesa je insistiranje na obavezama EU prema Balkanu    


 Ideja Berlinskog procesa je zajednički pokušaj da se pruži podrška i insistira na obavezama koje je Evropska unija preuzela prema Zapadnom Balkanu, izjavio je 11. aprila ambasador Italije u Beogradu Đuzepe Manco. Na konferenciji o Berlinskom procesu u Beogradu, Manco je rekao da će Italija, kao predsedavajuća samitu zapadnobalkanske šestorke 12. jula u Trstu, zapravo da doprinese integrisanju regiona Zapadnog Balkana, bilo u formi pristupanja ili nekom drugom obliku.

"Dokle god sadrži koncept integracije, to je dobro. Moramo da radimo na tome da EU postane bliska i pokaže svoje liderstvo u ovom procesu", rekao je italijanski ambasador.

On je kazao i da se ne zna kako će Evropska unija izgledati u narednim godinama.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja je izjavio da ne veruje da je moguće napraviti carinsku uniju na Balkanu, dodajući da je to "preveliki zalogaj".

"Lično ne smatram da ćemo biti u stanju da napravimo carinsku uniju na Balkanu, već je moguće poboljšanje u okviru postojećeg sporazuma", kazao je on.

Crnobrnja je rekao da je EU od kada je osnovana 1957. godine postavila kao prvi cilj stvaranje carinske unije i da "čisto sumnja da mi to možemo da uradimo brže od EU".

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Predrag Bjelić rekao je da bi carinska unija bila "viši nivo integracija".

"U tom slučaju bi morala da bude uvedena zajednička carinska tarifa i tada bi se unutrašnje granice izbrisale, a uspostavile spoljne, što bi omogućilo slobodno kretanje domaće i strane robe u okviru te unije", rekao je Bjelić.

On je naveo da je jedna od inicijativa da se uspostavi zajedničko tržište radne snage, a ne samo slobodan protok robe, a da je predloženo i zajedničko tržište koje bi omogućilo slobodno kretanje rada i kapitala.

Saradnik Oksfordskog instituta za energetske studije Aleksandar Kovačević kazao je da je Berlinski proces "omogućio da se stvori privid kreditne sposobnosti, ali i da EU brine o ovim zemljama".

"Ostaje pitanje u kakvoj je vezi Berlinski proces s kineskim i ruskim investicijama, da li će one ostati, da li će biti sprovedene, a ako ne, kako će se zaustaviti", naveo je on.

Kovačević je rekao da je manja šteta infrastrukturi naneta u bombardovanju 1999. godine nego što je nastala kao posledica dugotrajnog nedovoljnog održavanja. Dodao je da nikada poplave nisu zahvatile veću površinu nego 2014, što je, kako je naveo, posledica gubitka šuma, neodržavanja rečnih kanala, a ne padavina kojih je bilo manje nego ranije.

Direktorka regionalne kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert" Ursula Koh-Laugvic navela je da je EU nedavno obeležila 60. rođendan i da dalje veruje u tu organizaciju.

"Utisak je da se nalazimo u večitoj krizi, ali to posmatram kao najbolji način da se posvetimo svom cilju", rekla je ona, citirajući jednog od osnivača Unije, Žana Monea.

Kako je navela, bez obzira na probleme, "ne treba zaboraviti da smo na dobrom putu".

Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić ukazala je na potrebu da Berlinski proces, evrointegracije i regionalna saradnja "mnogo bolje komuniciraju".

"Problem komunikacije je ozbiljno pitanje kojim ćemo morati da se bavimo mnogo više. Ova inicijativa je pogled civilnog društva, a ne administracije. Mi smo želeli da posle tri godine napravimo procenu zašto je nastao Berlinski proces i analizirali smo kontekst u kojem je nastao, i neke od najjačih, ali i neke od najslabijih strana", rekla je Minić.

Kako je navela, posebnu pažnu su fokusirali na agendu povezivanja i apelovali da se evropska budućnost regiona mnogo intenzivnije predstavi javnosti i promoviše, jer je to "prostor u kojem se krećemo i bitan je za našu budućnost".

Ona je dodala da se političari u regionu "okreću sukobima" i usmeravaju pažnju ka fiktivnom neprijatelju kada ne mogu da reše probleme u svojoj zemlji.

Konferencija o dosadašnjim rezultatima Berlinskog procesa održava se u Beogradu u organizaciji Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije "Fridrih Ebert", uoči samita ZB6 u Trstu.

Berlinski proces koji obuhvata obuhvata šest zemalja EU i šest zemalja Zapadnog Balkana, pokrenut je 28. avgusta 2014. godine kao forum susreta na najvišem nivou predstavnika vlada Zapadnog Balkana, privrednih komora i civilnog društva.

Godišnja okupljanja u Berlinu, Beču, Parizu, kao i predstojeće u Trstu, imaju za cilj da potvrde evropsku perspektivu Zapadnog Balkana u vreme kada je dalje proširenje EU odloženo za narednu deceniju. Ovi kanali saradnje trebalo bi da doprinesu povezanosti u regionu, poboljšanju poslovnog okruženja, uključivanju domaćih preduzeća u regionalne vrednosne lance i podržavaju bliže funkcionalne integracije ZB u EU, rečeno je na skupu  Beogradu.

Savet Evrope zabrinut zbog loših uslova i pretrpanosti zatvora u Srbiji

Savet Evrope (SE) pozvao je danas države-članice da pritvor koriste samo kao poslednju opciju i obezbede adekvatne uslove za boravak zatvorenika, navodi se u danas objavljenom godišnjem izveštaju Komiteta SE za sprečavanje torture (CPT).

Stručnjaci SE su prilikom posete zatvorima u Evropi utvrdili da je veliki broj zatvora pretrpan i da veliki broj zatvorenika boravi u veoma lošim uslovima.

Zatvori u Srbiji su u velikoj meri pretrpani, ali je procenat pritvorenih lica u ukupnom broju zatvorenika relativno mali, navodi se u izveštaju.

Po podacima SE, u Srbiji su 2015. godine pritvorenici činili 15,3 procenta ukupnog broja zatvorenika. Na 100 raspoloživih mesta dolazi 106,4 lica.

Komitet SE ukazao je na potrebu da države članice osiguraju upotrebu alternativnih pritvorskih mera do sudjenja, kao što su privremena obustava pritvora, kaucija, kućni pritvor, oduzimanje putnih isprava, elektronski i sudski nadzor.

Ovo mere trebalo bi da se uzmu u obzir i kada se radi o stranim državljanima koji se zadržavaju u pritvoru zbog opasnosti od bekstva.

Generalni sekretar SE Torbjorn Jagland rekao je da je izveštaj Komiteta za sprečavanje korupcije ukazao na ozbiljne nedostatke u kojima se drže pritvorenici u zatvorima u Evropi.

Jagland je pozvao 47 članica SE da obezbede da uslovi u njihovim zatvorima odgovaraju standardima za poštovanje ljudskih prava, kao i da se pritvor koristi samo kada je to apsolutno neophodno, što bi moglo da smanji prenatrpanost zatvora.

 

US>..?

"Учешће цивилног друштва важно у процесу ЕУ интеграција"


Докле се стигло у процесу европских интеграција и какво је стање у сваком поглављу теме су четврте пленарне седнице Националног конвента о Европској унији, која ће бити одржана у понедељак, 24. априла, у Скупштини Србије.

Шефица Преговарачког тима Тања Мишчевић пред седницу Конвента каже да укључивање цивилног друштва у процес приступања омогућава већу ширину мишљења и погледа у оквиру процеса за чији је успех инклузивност важан чинилац, јер се он односи и утиче на сваки део друштва.

"Због тога је цивилно друштво, преко Националног конвента за ЕУ, укључено у процес усвајања свих докумената из преговарачког процеса, који омогућавају отварање поглавља", навела је Мишчевићева у разговору за портал Јуропијен Вестерн Балканс.

Додаје и да је Конвент први пут потпуно био укључен у прављење акционих планова и стратегија за различите области у преговарачком процесу, а неке од њих су поглавље 1- слобода кретања робе, 3 - право пословног настањивања и слобода пружања услуга, те 11- пољоприведа и рурални развој.

На седници ће бити речи и о трећем сету препорука за вођење приступних преговора у Књизи препорука Националног конвента о ЕУ, која, како објашњава координаторка Наташа Драгојловић, представља сведочанство о томе како су преговори вођени, којом динамиком и са којим кључним темама и тачкама преговора, какви су били ставови Владе, а какви цивилног друштва.

"Структуирана је тако да даје преглед садржаја поглавља, кључне делове докумената на бази којих се преговори воде, преглед активности које су Радне групе имале и препоруке и мишљења које су том приликом настајале", навела је Драгојловићева.

Истакла је да је могуће измерити реалан утицај препорука цивилног друштва које су на озбиљан и критички начин допринеле садржају докумената на бази којих се воде преговори, јер су први пут упознати са чињеницама које су препоруке усвојене, а које нису и због чега.

Учесници дискусије биће председница парламента Маја Гојковић, министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, као и Тања Мишчевић, а на почетку седнице биће представљени досадашњи резултати рада Конвента.

На крају пленарне седнице предвиђено је да по један члан из сваке Радне групе представи какво је тренутно стање у поглављу којим се та радна група бави, чиме ће јавности бити представљено колико је Србија напредовала у сваком од поглавља.

Национални конвент о ЕУ је платформа цивилног друштва, која окупља око 700 организација и чији је циљ да активно доприноси садржају преговора са ЕУ.

Joksimović: Niko nas ne tera u EU


 Više od 700 organizacija civilnog društva kroz Nacionalni konvent o EU daje doprinos pregovorima o pristupanju EU, i nakon tri godine rada priprema uspostavljanje novih radnih grupa i jačanje postojećih, rečeno je 24. aprila na Četvrtom plenarnom zasedanju Konventa. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ovu priliku je iskoristila da pozove civilno društvo da pojača ulogu informisanja građana, i jasno stavi do znanja da Srbiju u EU niko ne tera, već da je reč o političkoj odluci koja je doneta pre više od jedne decenije, a i dalje je legitimna.

 

Na sednici, kojoj je prisustvovalo više od 700 Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da Srbiju niko ne ucenjuje i ne tera da ide u EU i pozvala je i organizacije civilnog društva da u komunikaciji sa građanima to jasno kažu.

"Kao predstavnici civilnog društva trebalo bi da razbijate percepciju da nas neko na nešto tera", rekla je ona na četvrtom plenarnom zasedanju Nacionalnog konventa o EU, organizacije više od 700 organizacija civilnog društva koje učestvuju u konsultacijama o pregovaračkim pozicijama u pregovorima sa EU.

Navela je da tu "površnu i netačnu percepciju da nešto moramo" na demagoški način podržavaju ne samo stranke nego i interesne grupe, i širi se predstava "da smo ucenjeni". Joksimović je rekla da je put ka EU i unutrašnjepolitička i spoljnopolitička odluka koja je doneta pre više od deceniju, i utemeljena je i formalnim ugovorima u okviru evropskih integracija.

 
Navela je da će uprkos problemima u Uniji i troškovima koji, kako je navela nisu samo finansijski, koristi od pridruživanja Uniji mnogo veće, i to između ostalog i na ekonomskom, bezbednosnom i kulturnom planu.

Takva odluka je legitimna dok god se građani na izborima opredeljuju za vlade čiji cilj je put u EU, a građani će, kako je istakla, pre pristupana ionako moći o tome sami da odluče na referendumu.

Rekla je da "nije preterano osetljiva" na kritike koje dolaze iz EU i koje su po njenoj oceni "često pokazatelj frustracije što se postavljeni standardi ne primenjuju uvek u zemljama EU".

Ocenila je da po pitanju odnosa na Zapadnom Balkanu EU treba da bude "jasnija u podršci stabilnosti regiona ako želi da zadrži legitimitet i kredibilitet" kao osnova mira i prosperiteta.

Ministarka za evropske integracije rekla je da Srbija "ima izgleda da zadrži dobru dinamiku tokom malteškog predsedavanja EU" u prvoj polovini ove godine, i nakon toga.

"Zadržavamo dobru dinamiku"

 

Ne govoreći o konkretnim planovima u pogledu broja poglavlja, navela je da je pregovaračka pozicija za poglavlje 30 u pregovorima sa EU o spoljnim ekonomskim odnosima usvojena 24. aprila na sednici skupštinskog odbora za evropske integracije, a da su nedavno usvojene i pozicije za poglavlje 7 - pravo intelektualne svojine, 29 - carinska unija, kao i da se finalizuje pozicija za poglavlj 6 - pravo privrednih društava.

Šefica tima za pregovore sa EU Tanja Miščević rekla je će u maju biti predstavljeni prvi izveštaji o sprovođenju akcionih planova u oblasti vladavine prava, pravosuđa, pravde, slobode i bezbednosti, odnosno o poglavljima 23 i 24 u pregovorima sa EU.

"Radujemo se da čujemo šta će biti analiza i rezultati jer ćemo onda mi znati kako bolje, dalje i više", rekla je ona.

Ona je novinarima nakon skupa rekla da je za sada Srbija privremeno zatvorila dva poglavlja u pregovorima sa EU, i da je isuviše rano govoriti o zatvaranju novih poglavlja jer je potrebno da se Srbija usredsredi na primenu.

Dodala je i da politika proširenja više nije u vrhu političke agende EU, koja sada mora da se posveti i važnim pitanjima poput istupanja Velike Britanije.

Planirano jačanje Konventa o EU,

 

Zamenik predsednika Narodne skupštine Vladimir Marinković rekao je na skupu da je Konvent do sada učestvovao u razmatranju predloga 7 pregovaračkih pozicija u Skupštini, i da su u tom procesu uočeni i nedostaci čije otklanjanje će omogućiti još efikasnije učešće Konventa.

Koordinatorka Nacionalnog konventa Nataša Dragojlović istakla je da ova organizacija, koja je počela da radi pre tri godine kao mehanizam učešća civilnog društva u evropskim integracijama, sada broji više od 700 organizacija i ulčestvuje u diskusiji o pregovaračkim pozicijama, pruža analitičku podršku vlastima i informacije javosti.

"Nismo se nadali da ćemo stvarno postati pravi akter u pregovorima, ali to se dogodilo", navela je Dragojlović.

Ona je rekla da je Konvent do sada održao 146 sednica, sa više od 2.000 predstavnika, uradio 23 analize, 3 filma i imao 720 objava u medijima.

Navela je da ova organizacija ima 21 radnu grupu, i da je planirana nova grupa za transport, i jačanje grupe za intelektualnu svojinu, kako bi se uskladila sa potrebama tokom pregovora.

Konvent, kako je podsetila, učestvuje između ostalog u konsultacijama o pregovaračkim poglavljima, o Programu ekonomskih reformi u okviru pristupanja, i dodala je da se preporuke u velikom procentu razmatraju i uključuju u tekstove.

Ko više kasni, NVO ili Vlada?

 

Na skupu je ministarka Joksimović prebacila Konventu za kašnjenje skupa od oko pola sata sa početkom skupa, navodeći da to nije u skladu sa načelima dobre uprave za koje se zalažu.

 

Dragojlović iz Konventa je objasnila da je deo  učesnika bio u Skupštini na raspravi o poglavlju 30, što je navela i šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević, koja je i sama sa zakašnjenjem došla na skup.

Dragojlović je navela i da Konvent takođe ima razumevanja kada vlasti kasno dostave neki tekst propisa na konsultacije, i da je to bio slučaj i sa pregovaračkom pozicijom za poglavlje 30, koju je Konvent, kako je rekla, dobio u četvrtak.

"Bilo bi čudno da niste imali razumevanja, ali sve je moguće", rekla je Joksimović.

Na skupu u zgradi Narodne skupštine u ulici Kralja Milana učestvovao je veliki broj članova Konventa iz nevladinih organizacija, sindikata, fakulteta i drugih organizacija.