Pregovori 19. decembra

EU najverovatnije zakazuje konferenciju sa Srbijom na Nikoljdan. Počeće se s poglavljima koja se tiču finansijske kontrole i Kosova



VRH Evropske unije sve je bliže odluci da upali zeleno svetlo za naredni korak Srbije ka članstvu i narednu međuvladinu konferenciju zakaže za 19. decembar, kada će se u Briselu na sednici Evropskog saveta okupiti šefovi država i vlada zemalja članica - saznaju „Novosti“.

Prema našim informacijama, tada bi bila otvorena i prva poglavlja, 32 i 35, koja se odnose na finansijsku kontrolu i normalizaciju odnosa sa Prištinom. Na ovakvom redu vožnje posebno insistira Italija koja bi da „pogura“ integracije Srbije pre nego što okonča šestomesečno predsedavanje EU i prepusti ga Letoniji.

Čak je i Berlin, koji zastupa najtvrđi stav o brzini evropskog puta Beograda, spreman da popusti posle pomaka u primeni Briselskog sporazuma. Nemačka je pozdravila poslednje dogovore koje su tehnički timovi Beograda i Prištine postigli o integrisanom upravljanju prelazima, slobodi kretanja i distribuciji struje, održavanju Parade ponosa, kao i o formiranju radne grupe za otkrivanje okolnosti paljenja ambasada 2008.

Vetar u leđa Srbiji biće i godišnji izveštaj o napretku, koji Evropska komisija objavljuje u oktobru, a u kojem će odlazeći komesar za proširenje Štefan File zatražiti otvaranje poglavlja u decembru.

Kako tvrde naši izvori bliski briselskoj administracija, „opcija B“ je da Evropski savet u decembru, u svojim zaključcima, kaže da je Srbija spremna za otvaranje poglavlja i da se naredna međunarodna konferencija zakaže posle novogodišnjih praznika, na godišnjicu početka pregovora Srbije i EU - 21. januara 2015.

Šefica našeg pregovaračkog tima Tanja Miščević kaže za „Novosti“ da je Srbija spremna da već u oktobru otvori poglavlje 32, za koje je gotova i pregovaračka pozicija:

- Poznato je da neke zemlje insistiraju da se među prvima otvori i poglavlje 35, koje se odnosi i na KiM. Tu će ključ biti nastavak dijaloga na visokom političkom nivou. Ukoliko Priština u narednim nedeljama formira nove institucije, biće dovoljno vremena do decembra da se napravi pomak u nastavku normalizacije odnosa.

O PRAVDI DOGODINE UKOLIKO se ostvari plan da se međuvladina konferencija održi u decembru, najkasnije u januaru, ključna poglavlja 23 i 24, o bezbednosti i vladavini prava, najverovatnije će biti otvorena narednog marta.

Preuzeto sa ...

Evropska Unija nije ekonomska unija, da su ekonomski kriterijumi u pitanju, u nju nikada ne bi bile primljene Rumunija i Bugarska na primer, jer ekonomskim kriterijuma nisu blizu ni danas, godinama posle prijema. Nije ni unija politicka, jer da jeste, nikada ne bi bio primljen Kipar cija polovina teritorije je i dalje okupirana od zemlje koja nije clan unije, Turske.
EU je konglomerat drzava sa neizvesnim politickim ciljevima i Srbija bi morala da se drzi izvan toga. Da gleda svoje interese, da saradjuje i trguje sa svima i gleda svoja posla. I ni za zivu glavu da se ne ujedinjuje sa tudjim narodima, koji joj, uzgred budi receno, u najmanju ruku nisu naklonjeni.

tacno

Han: Srbija da razmotri odluku o neuvođenju sankcija Rusiji

Komesar Evropske unije za susedstvo i pregovore o proširenju u novom sazivu Evropske komisije, Johanes Han, izjavio je da, ukoliko želi da postane članica Unije, Srbija mora pažljivo da razmotri svoju odluku da ne podrži sankcije EU protiv Rusije



BRISEL - Komesar Evropske unije za susedstvo i pregovore o proširenju u novom sazivu Evropske komisije, Johanes Han, izjavio je da, ukoliko želi da postane članica Unije, Srbija mora pažljivo da razmotri svoju odluku da ne podrži sankcije EU protiv Rusije.

Han je u obraćanju Evropskom parlamentu takođe rekao da ako Beograd želi da "napreduje ka članstvu, moraće da pošalje pravi signal" kad je reč o sankcijama protiv Rusije.

Kad je reč o Kosovu, Han je izrazio nadu da će politički dijalog između Beograda i Prištine biti nastavljen i dodao da su pet članica EU koje dosad nisu priznale nezavisnost Kosova pokazale "određeni pomak" po tom pitanju.

On je istakao i da tokom njegovog petogodišnjeg mandata neće biti proširenja Unije, čime je potvrdio ranije najave novoizabranog predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da se nijedna država neće pridružiti Uniji do kraja decenije, objavljeno je na sajtu Radija Slobodne Evrope.

Realistično, nijedna zemlja neće u tom periodu biti spremna na pridruživanje Uniji, ali to ne znači da će proces proširenja biti obustavljen, jer će se pregovori o pridruživanju nastaviti sa državama kao što su Srbija i Crna Gora, naveo je Han.

Novi komesar EU zadužen za proširenje je istakao da zemlje kandidati ne mogu da ostvare napredak prema članstvu u EU ukoliko se prethodno ne osobode nasleđa prošlosti, navodeći da će na poziciji komesara preduzeti sve napore za stabilizaciju regiona, a posebno za unapređenje i produbljenje dijaloga između Beograda i Prištine.

Han je istakao da region Zapadnog Balkana ne može da bude "crna rupa" Evrope kad je reč o saobraćajnoj i energetskoj infrastrukturi i podvukao da će Unija raditi na tome da poveže zemlje regiona, kako međusobno, tako i sa Evropskom unijom.

Han će dužnost komesara EU za susedstvo i pregovore o proširenju preuzeti 1. novembra, pošto njegovo imenovanje potvrdi Evropski parlament. On je do sada obavljao funkciju komesara za regionalnu politiku.

Han: Tokom mog petogodišnjeg mandata neće biti proširenja EU

Komesar Evropske unije za susedstvo i pregovore o proširenju u novom sazivu Evropske komisije, Johanes Han, izjavio je danas da tokom njegovog petogodišnjeg mandata neće biti proširenja Unije.

Han je u obraćanju Evropskom parlamentu tako potvrdio ranije najave novoizabranog predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da se nijedna država neće pridružiti Uniji do kraja decenije, objavljeno je na sajtu Radija Slobodne Evrope.

Realistično, nijedna zemlja neće u tom periodu biti spremna na pridruživanje Uniji, ali to ne znači da će proces proširenja biti obustavljen, jer će se pregovori o pridruživanju nastaviti sa državama kao što su Srbija i Crna Gora, naveo je Han.

Novi komesar EU zadužen za proširenje je istakao da zemlje kandidati ne mogu da ostvare napredak prema članstvu u EU ukoliko se prethodno ne osobode nasleđa prošlosti, navodeći da će na poziciji komesara preduzeti sve napore za stabilizaciju regiona, a posebno za unapređenje i produbljenje dijaloga između Beograda i Prištine.

Han je istakao da region Zapadnog Balkana ne može da bude "crna rupa" Evrope kad je reč o saobraćajnoj i energetskoj infrastrukturi i podvukao da će Unija raditi na tome da poveže zemlje regiona, kako međusobno, tako i sa Evropskom unijom.

Han će dužnost komesara EU za susedstvo i pregovore o proširenju preuzeti 1. novembra, pošto njegovo imenovanje potvrdi Evropski parlament.

On je do sada obavljao funkciju komesara za regionalnu politiku.

Preuzeto sa ...

Vilhelm: Podrška Nemačke i drugih iz EU evropskom putu Srbije

Ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm priredio je sinoć prijem povodom Dana ujedinjena Nemačke, kojem je prisustvovao srpski državni vrh.



Prijemu su prisustvovali predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik vlade i šef diplomatije Ivica Dačić, patrijarh Irinej, ministri, predstavnici političkih partija, diplomatskog kora i kulturnog i javnog života u Srbiji.

- Nemačka i druge članice EU podržavaju put Srbije ka Uniji i nadamo se da će Srbija uskoro biti članica EU - izjavio je Vilhelm u obraćanju zvanicama.

Ocenivši da je Srbija u protekle tri godine ostvarila znatan napredak na evropskom putu, Vilhelm je naglasio i da nemačko-srpski odnosi nikad nisu bili bolji nego danas.
 
O tome, kako je rekao, svedoči i nedavna poseta premijera Vučića Nemačkoj, gde je razgovarao sa kancelarkom Angelom Merkel, kao i konferencija o Zapadnom Balkanu, koja je održana krajem avgusta u Berlinu.
 
Nikolić je poželeo Nemačkoj da “mudro predvodi EU, što je i zaslužila”, kao i da podrži članstvo Srbije u EU.
 
On je podsetio da je istorija bila obeležena sukobima Nemaca i Srba, dok dve zemlje danas po mnogim svetskim pitanjima dele skoro identične stavove, mada ima i pitanja bitnih za Srbiju, gde im se mišljenja razmimoilaze.
 
- Već 15 godina Nemci i Srbi žive u miru u nemačkom nastojanju da se u Srbiji živi bolje - rekao je Nikolić i izrazio nadu da će mir između dve zemlje trajati još najmanje 150 godina.
 
- Šta poželeti nemačkoj naciji, a da već nije ostvarila? Da nastavite da živete kako zaslužujete svojim radom, disciplinom i odnosom prema državi - rekao je predsednik Srbije.

- A nama (da poželim) da standard života bar približimo standardu života u Nemačkoj - dodao je Nikolić.

Preuzeto sa ...

Karen Donfrid: Logično je da Srbija uvede sankcije Rusiji

Proces pridruživanja EU i zalaganje za teritorijalni integritet Ukrajine vode ka odluci da se podrže sankcije protiv Rusije - kaže za “Blic” Karen Donfrid, predsednica nemačkog Maršalovog fonda.
Karen Donfrid

Sa bivšom savetnicom za bezbednost i evropska pitanja predsednika SAD Baraka Obame razgovarali smo tokom održavanja Beogradskog bezbednosnog foruma koji je prethodna tri dana okupio brojne ugledne ličnosti.

Kako komentarišete odbijanje Beograda da uvede sankcije Rusiji?

- Srbija nije jedina koja pokušava da izbalansira odnose između EU i Rusije. Mnoge članice EU takođe imaju duboke veze sa Rusijom, a odlučile su da uvedu sankcije. Pokazale su želju da učine sve što je u njihovoj moći, bez obzira na to koliko će ih to koštati, da bi zaštitile teritorijalni integritet Ukrajine. Deo pridruživanja EU je prihvatanje istih vrednosti. Spremnost premijera Srbije da javno kaže da podržava terotorijalni integritet Ukrajine i da Krim vidi kao deo Ukrajine ostavila je utisak na mene. Time je potvrdio isto što i EU kad je odlučila da uvede sankcije. To po meni vodi i ka odluci da se podrže sankcije protiv Rusije.

Da li mislite da bi EU mogla kazniti Srbiju zbog odbijanja?

- Više je to pitanje želje EU i SAD da se Srbija pridruži njihovim sankcijama prema Rusiji, nego pitanje kazne. Ne znam da EU ima neki mehanizam za to. Za SAD je veoma važno što je pokazana snažna solidarnost prekoatlantskih saveznika i što se svih 28 država EU dogovorilo oko uvođenja sankcija.

U Briselu kažu da neće biti proširenja narednih pet godina. Da li će ga uopšte biti?

- Verujem da će EU nastaviti da se širi. EU i srpska vlada posvećeni su tom procesu i moguće je da će Srbija postati član EU 2020. Jedan od temeljnih principa za koje su se SAD zalagale u posthladnoratovskoj eri bila je izgradnja celovite, slobodne i mirne Evrope, a mehanizam za to je bilo proširenje EU i NATO.

Problem samo sporazumi

Kako će Zapad gledati na posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu?
- Predsednik Putin dolazi da bi obeležio dan oslobođenja, na isti način kao što je u junu prisustvovao obeležavanju dana D. Ne verujem da će bilo ko u SAD reći da nije prikladno sećati se značajnih događaja iz istorije. Zabrinutost bi se mogla javiti ako bi tokom Putinove posete bili potpisani sporazumi koji bi posetu odveli u drugom pravcu. Ugovori koji bi bili u suprotnosti sa sankcijama bi na izvestan način sugerisali stav da je prihvatljivo ono što je Rusija uradila Ukrajini.

Preuzeto sa ...

Da samo sto mi nismo clan EU...

Sto da nas oni prime u clanstvo ako mi i ovako sve ispunjavamo...





Словенија, бура због југоносталгичне изјаве

Словеначка демократска странка (СДС) бившег премијера Јанеза Јанше је од председника парламента Милана Брглеза затражила да објасни своје изјаве за лист "Младина" које се могу схватити као југоносталгичне, односно одобравање поступака режима у бившој Југославији и непоштовање сопствене државе, пренела је агенција Хина.

Брглез је, наиме, у недавном разговору за  Младину, између осталог, рекао да самостална Словенија "у смислу државотворности" представља "корак назад", као и да је бивша СФРЈ, у околностима у којима је деловала, имала међународни кредибилитет и идентитет, иако је настала комунистичком револуцијом.

MIlan Brglez.jpg
Милан Брглез
Такве изјаве у словеначкој јавности изазивају неодобравање и поделе, па их је потребно добро објаснити, упозорио је у отвореном писму Брглеза председник заступничког клуба СДС-а Јоже Танко.

На Брглезове спорне изјаве за Младину још оштрије је реаговало више удружења блиских Јаншиној странци која су од Брглеза затражила да размисли о оставци.

Удружења "Европска Словенија" и "Вредности словеначког осамостаљења", у отвореном писму Брглезу, наводе да његове опаске да је Словенија у односу на време бивше СФРЈ изгубила "компаративне предности" у региону, као и да би Словенци у основним школама зато опет требало да уче "српско-хрватски", сугеришу да он није прекинуо са старим политичким менталитетом и југоносталгијом.

У писму се, такође, наводи да се зато поставља питање може ли он представљати државу и њене уставне вредности.

Брглез је члан странке премијера Мире Церара (СМЦ) и један од њених оснивача, а до уласка у политику био је професор међународних односа на Факултету политичких наука у Љубљани.

1

Beograd -- Nadam se da ćemo uskoro završiti proces skrininga i početi otvaranje pregovaračkih poglavlja, rekao je za odlazeći komesar za proširenje EU Štefan File.

File, koji je u sredu predstavio godišnji paket izveštaja o proširenju uključujući i Izveštaj o napretku Srbije ka EU, naveo je za RTS da je ocena poslednjih godinu dana u izveštaju objektivna i veoma pozitivna za Srbiju i da uvažava napore preduzete kod kuće i u regionu.

Prema njegovim rečima, Srbija je u poslednjih 12 meseci donela neke važne mere u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije.

"Srbija je tek otvorila pregovore i niko nije očekivao da će završiti ceo zahtevni posao pre nego što je uopšte otvorila poglavlja 23 i 24. Sada je najvažnije dosadašnji dobar rad prevesti u ambiciozni akcioni plan za ova poglavlja", rekao je File.

Kako je dodao, premijerima i ministrima uvek govori da je potrebno osigurati da mere iz akcionog plana donesu konkretne promene u životu, ne u nekoj dalekoj budućnosti nego već danas, za građane Srbije.

Naveo je da je došlo do određenog pogoršanja u oblasti medijskih sloboda, ali da usvajanje medijskih zakona daje prostora za napredak u ovoj oblasti.

"Važno je imati u vidu da, iako situacija daje povoda za zabrinutost, medijska slika u Srbiji je ipak neuporedivo bolja ako je posmatramo u kontekstu stanja medijskih sloboda u ostatku regiona", napomenuo je File.

U osvrtu na činjenicu da je u Izveštaju konstatovano da je usklađenost spoljne politike Srbije i EU značajno opala u prošloj godini, on je istakao da taj trend treba da bude preokrenut.

"Prva prilika da se tako nešto uradi biće kada otvorimo Poglavlje 31 koje se upravo bavi ovom temom. Mi verujemo da to poglavlje treba da u pregovorima bude otvoreno što pre, kako bi u intenzivnijoj komunikaciji između partnera došlo do što većeg postepenog usaglašavanja. Pravilo kaže da puna usaglašenost treba da bude postignuta danom ulaska Srbije u EU - ali trend treba da bude pozitivan", rekao je odlazeći komesar EU.

Povodom predstojeće poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji on ka že da ta poseta ne treba da brine bilo koga u Evropi.

Srbija je, dodaje, već više puta jasno demonstrirala svoju evropsku orijentaciju da bi ona bila ugrožena ili promenjena zbog jedne posete.

"Što se tiče otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom, zemljama članicama sam rekao da poglavlja 23, 24 i 35 treba da budu otvorena među prvima, ali ne obavezno prva. Zemlje kandidate treba posmatrati u odnosu na njihove potrebe i zasluge. Ako zasluge idu u prilog otvaranja nekog drugog poglavlja, pre ova tri najvažnija, ne vidim zašto to ne bi bilo učinjeno", naglasio je komesar.

Štefan File kaže da je optimista i veruje da će uskoro, na početku mandata njegovog naslednika Johanesa Hana, biti održana prva Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvoreno prvo pregovaračko poglavlje.

Izvor: B92

Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da je zadovoljna Izveštajem Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU, jer u dobroj meri odslikava realnost i da su započete ekonomske reforme prepoznate kao dobre mere.

Jadranka Joksimović: Nemačka smatra da je poglavlje 32, koje odnosi na finansijsku kontrolu, moguće otvoriti u paketu sa poglavljem 35
Joksimović je, u Jutarnjem programu TV Pink, rekla da svaki izveštaj o napretku nikada ne može da bude idealan, ali da predstavlja indikator o tome koliko je Srbija u poslednjih godinu dana uradila da se poboljša život građana.

Ona je ukazala da u oblastima gde je zaista ostvaren napredak ima pozitivnih ocena, dok ima problema, posebno kada su u pitanju pravosuđe i brzina i dostupnost pravde, i da je u tom smislu Izveštaj potpuno objektivan.

Joksimović je rekla da su pozitivno ocenjene mere fiskalne konsolidacije i usvojeni ekonomski zakoni i da je veoma dobro ocenjen napredak u političkim poglavljima 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, stanje ljudskih i manjinskih prava, medije i reformu pravosuđa, jer su doneti brojni pozitivni zakoni.

"Dobre su stvari, koje se tiču regionalne uloge Srbije", rekla je ministarka i dodala da se insistira na regionalnoj saradnji i stabilnosti u čemu je prepoznata uloga Srbije i da je "ovo najbolji izveštaj od svih zemalja u regionu, koje su u statusu kandidata".

Podsetivši da u pregovorima ima 35 poglavlja, Joksimović je rekla da su zamerke odnose na "pogoršanje uslova za slobodno izražavanje u medijima" i smatra da je to malo preoštra ocena, ali da ima prostora za unapređenje u toj oblasti u kojoj su doneta tri važna medijska zakona.

Govoreći o medijima, Joksimović je rekla da nema novca u zemlji i da država nije najveći oglašivač, da autocenzura nije nešto što može da se uvede dekretom, niti da se dekretom iskoreni.
 
Izgubili smo 10 do 12 godina

Joksimović je navela da su problemi postojanje više od 150 preduzeća u restrukturiranju, koja su na teretu države, glomazan državni aparat i slab i mali privatni sektor.

Zato je potrebna reforma državnog sektora i rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, istakla je ona, ukazujući da je izgubljeno 10 do 12 godina i da je to period kada su obavljene loše privatizacije preduzeća.

Joksimović je najavila da će uskoro posetiti Berlin, gde će u razgovoru sa nemačkim zvaničnicima biti učinjeno sve da se predstavi ono što je Srbija uradila i da je zaslužila otvaranja poglavlja do kraja godine.

Prema njenim rečima, Nemačka smatra da je poglavlje 32, koje odnosi na finansijsku kontrolu, moguće otvoriti u paketu sa poglavljem 35, koje se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, odnosno napredak u tom dijalogu.

Izvor: Blic

Beograd -- Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport rekao je da je EK dala preporuku da se pregovori sa Srbijom otvore poglavljem 32, koje se tiče finansijske kontrole.

Ipak, on je istakao da je konačna odluka na državama članicama, te da je Evropska unija fokusirana na oblasti pokrivene poglavljima 23 i 24.

"EK je uputila preporuku državama članicama vezano za poglavlje 32, ali konačna odluka je na državama članicama kojim redosledom će se poglavlja otvarati", rekao je Davenport.

Davenport je, predstavljajući izveštaj EK o napretku Srbije u procesu evrointegracija skupštinskim odborima za evropske integracije i spoljne poslove, istakao da je EU kao prioritet ima poglavlja koja se tiču vladavine prava i sloboda, te da bi ona trebalo da budu otvorena na samom početku.

"Ključni fokus Komisije u narednih šest meseci i kasnije biće na oblastima pokrivenim pregovaračkim poglavljima 23 i 24 - da i ona na samom početku budu otvorena", ukazao je Davenport.

Ambasador EU je potvrdio da se odlazeći evropski komesar za proširenje Štefan File zalaže da se i poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost, otvori ranije u pregovorima i da se spoljnoj politici pokloni više pažnje tokom pregovora.

"Komesar File je juče pred Evropskim parlamentom rekao da poglavlje 31 treba ranije u pregovorima da se otvori i da spoljna politika dobije veći prioritet, ali konačnu reč će dati države članice", naglasio je Davenport.

Izvor: B92