Pa za to ti ne treba Ceda. Sa Tomom cemo stvarno stici da mi i Turci ne budemo u Evropi.
A radikali malo bolje znaju kuraniste od nas Srba.
Mozda to i hoce, u pravu si.

E, kad smo vec kod Evrope i nas, i kad ste se vec dotakli teme apropo migracije radne snage evo jedne sveye vesti.

 SARADNJA DOMAĆE I RUMUNSKE SLUŽBE ZAPOŠLJAVANJA
NA POSAO U ŽOMBOLJ
Potpisaivanjem sporazuma između Nacionalne službe zaapošljavanja i rumunske Agencije za zapošljavanje, stvoreni su preduslovi za zapošljavanje naših radnika u susednoj zemlji.
Ovih dana se dosta govori o zapošljavanju u Žombolju gde nemačka kompanija CRH namerava da u svom pogonu za proizvodnju elektromotora za automobilsku industriju zaposli radnike iz pogranične opštine Nova Crnja. Kako saznajemo od mr Tatjane Mijatović, direktora filijale u Zrenjaninu, dogovori su u toku, a kada budu završeni, znaće se i pojedinosti o uslovima pod kojima bi radnici iz Banata mogli da rade u Rumuniji.
Najave su da bi tom poslodavcu bilo potrebno 500 radnika trećeg i četvrtog stepena elektro i metalske struke, kao i nekvalifikovane radnike. Inače, u Žombolju ima samo 300 nezaposlenih radnika, dok je stopa nezaposlenosti u Srednjobanatskom okrugu 36 odsto sa više od 29.000 nezaposlenih radnika. U pograničnoj opštini Nova Crnja, ima oko 2.700 nezaposlenih, a među njima ima dosta radnika traženih profila. Interesovanje za rad u Žombolju, koji je od Srpske Crnje udaljen samo 3,5 kilometra je ogromno.
Kako saznajemo, fabrika CRH bi trebalo da počne da radi ovih dana, a nemački poslodavac bi zaposlio 80 radnika iz novocrnjanske opštine, kojima bi bio odezbeđen i prevoz do radnog mesta i povratak kućama. Mada konkretni razgovori predstoje, pominje se zarada od 200 evra i topli obrok. U samom Žombolju se, inače, gradi 14 fabrika i pogona.
Hoće li, kada dogovori nacionalnih institucija zapošljavanja, biti novih gastarbajtera koji će raditi u susednoj Rumuniji iz koje su nekada dolazili radnici u Srbiju i radili, uglavnom, sezonske poslove.
Svojevremeno je Radoslav Ristanović, direktor Nacionalne službe zapošljavanja, rekao da će Srbija morati da uvozi radnu snagu jer ima dosta radnih mesta koje su poslodavci oglasili, a nema zainteresovanih radnika. Da li ćemo sada, zapravo, govoriti o izvozu radne snage sa našeg tranzicionog područja u zemlje Evropske unije, čiji je član i susedna Rumunija? I to sa svim neophodnim vizama, dok su posle Prvog svetskog rata stanovnici susednih mesta bez ikakvih isprava odlazili u Rumuniju da oru svoje njive, ili da nešto kupe, a na ceni je u to vreme bio i petrolej.

Preuzeto sa www.zrenjanin.org

S tim da dodajem da je Žombolj jedno od "slepih creva" Rumunije!?

Tuzno

EU umorna od širenja


Evropska unija slavi 50 godina od svog nastajanja, odnosno od potpisivanja sporazuma iz Rima 25. marta 1957. godine, od kada je "porasla" sa šest članica osnivača na 27 država koliko danas ima u toj svojevrsnoj "evropskoj porodici" koja predstavlja najdelikatniji eksperiment regionalne saradnje i kolektivnog suvereniteta.

Zemlje osnivači Unije - Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i ondašnja Zapadna Nemačka - i dalje imaju veoma snažnu ulogu u odredjivanju politike bloka, ali nimalo ne zaostaju ni države koje su se sukcesivno uključivale u blok koji se u početku zvao Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i imao ekonomski karakter.

Danas su jednaki u "evropskoj porodici" ne samo oni koji su je osnovali, već i, primera radi, Velika Britanija koja je ušla 1973, Španija 1986, Poljska 2004. ili "najmladje" Bugarska i Rumunija, članice od 1. januara 2007.

Istoričari unije ističu da se učlanjivanjem 1980-ih godina ojačala demokratija na primer u Grčkoj, Španiji i Portugaliji, a da je krajem 1990-ih godina unija pomogla centralnoj i istočnoj Evropi da se transformiše u tržišne demokratije.

"Velikom eksplozijom" maja 2004. godine su se osam bivših komunističkih država i Malta i Kipar pridružili evropskom bloku.

Ovogodišnji ulazak Bugarske i Rumunije je kao "ujedinjenje evropske porodice" prokomentarisao predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, prenele su agencije.

Medjutim, u EU se sada javlja izvesna rezerva od dalje ekspanzije, a lideri u "evropskoj porodici" insistiraju na tome da će buduća proširenja zavisiti od mogućnosti bloka da u sebe integriše nove, uglavnom, siromašnije države, koje "kucaju na vrata".

U toku su pregovori sa Hrvatskom i delimično sa Turskom, Makedonija je prihvaćena kao kandidat, iako pregovori o prijemu tek treba da počnu.

Komesar za proširenje Oli Ren istakao je da "vrata neće biti zatvorena ni balkanskim državama" koje, kako je rekao "imaju jasnu evropsku perspektivu", podsetila je nemačka novinska agencija DPA..

Ali, zamor od proširenja jasno je vidljiv. Neke stare članice EU uvele su ograničenja za radnu snagu državama koje su se pridružile bloku 2004. godine, a Rumuniji i Bugarskoj prete sankcije ukoliko se ne izbore sa korupcijom i organizovanim kriminalom.

Iako Velika Britanija, Švedska i većine centralnih i istočnih zemlja žele nastavak proširenja EU, u "evropskoj porodici" je dogovoreno da nove države mogu biti primljene u blok samo ukoliko postojeće članice EU budu smatrale da one mogu da se izbore sa finansijskim, socijalnim i institucionalnim problemima, koji ih čekaju na tom putu.

To se odnosi, kažu iz Brisela, na Tursku, Hrvatsku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu,Makedoniju, Albaniju i na Srbiju.

Mnogi evropski zvaničnici ističu da pre bilo kakvog daljeg proširenja treba rešiti problem usvanja novog evropskog ustava koji je EU potreban da bi, kako kažu, efikasno upravljala proširenom Evropom.

Predlog novog evropskog ustava nisu prihvatili gradjani Holandije i Francuske, mnogi smatraju baš iz straha od ulaska pretežno muslimanske Turske u EU.

"Mi ne možemo izaći u susret svakoj državi koja želi da se pridruži", izjavila je namačka kancelarka Angela Merkel decembra prošle godine kada su lideri EU na sastanku u Briselu usvojili politiku usporavanja daljeg proširenja.

Sličan stav imaju i Luksemburg, Belgija i Holandija, a donekle i Francuska.

(Tanjug)

nikad ja mislim

Tihić se žali: EU popušta Dodiku
Subota, 17. mart 2007. 12:18

Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić rekao je da je EU jasno definisala zakonodavnu nadležnost i finansiranje buduće policije BiH, ali su na problemu lokalnih policijskih oblasti "počeli popuštati Miloradu Dodiku".

"Umesto da jasno kažu da je on odgovoran što kasnimo sa reformom policije, pokušavaju nas na indirektan način naterati da zbog EU, legalizujemo policiju RS", rekao je Tihić u intervjuu za sarajevsko "Oslobodjenje".

Tihić je ponovio da se to ne može prihvatiti ni kao nametnuto rešenje jer bi bilo suprotno "presudi najvišeg suda u svetu".

Po Tihićevom mišljenju, potrebna je nova teritorijalna organizacija BiH i napuštanje dvoentitetskog uredjenja, a početak i kraj svih problema u BiH je promena Ustava.

"Preko reforme policije prelama se i ustavna reforma i svaki ponovni pritisak na entitetsku strukturu policije znači i podršku uredjenju koje ne smatramo dobrim", rekao je predsednik SDA.

Izvor:MONDO

kakve ima sad tihic sa ulaskom srbije u eu svasta

Vizne olakšice za neke gradjane Srbije

Evropska komisija i delegacija Vlade Srbije u utorak su postigle dogovor da vize za zemlje EU budu besplatne za odredjene kategorije stanovništva Srbije, saopštila je u Briselu direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević.

Posle tehničkih razgovora srpske delegacije i Evropske komisije u Briselu, ona je navela da će te kategorije stanovništva uživati vizne olakšice u okviru sporazuma EU i Srbije, koji bi trebalo da
bude parafiran početkom aprila.

Vizne olakšice, prema dogovoru Evropske komisije i srpske delegacije, uživaće poslovni ljudi, državni službenici, studenti, postdiplomci, stručnjaci, profesori univeziteta i pripadnici nekih profesija, kao što su advokati i lekari.

U grupu srpskih državljana sa pravom na vizne olakšice spadaju i "humanitarne kategorije" stanovništva, odnosno osobe koja idu na lečenje i invalidi kojima je potrebna pomoć u EU.

Vizne olakšice predvidjene su i u cilju spajanja porodica, koje podrazumeva posete članovima najuže porodice koji rade i žive u državama EU. Za Evropsku komisiju je ostalo sporno da tom kategorijom
obuhvati i braću i sestre kao najbližu porodicu, što je stav srpske strane.

Tanja Miščević je saopštila da vizne olakšice treba da obuhvate i novinare, aktiviste civilnog društva, učesnike sportskih takmičenja, omladinskih susreta, razmene gradova, saradnje i
bratimljenja regiona, kao i penzionere i decu do šest godina.

Srpska delegacija je izdejstvovala da se za vizne olakšice traži minimum nužnih dokumenata, poput indeksa za studente i pozivnog pisma institucije u EU. Za poslovne ljude nužna je potvrda Privredne komore Srbije i pozivno pismo iz države članice.

Tanja Miščević je rekla da je srpska delegacija "prijatno iznenadjena stepenom razumevanja Evropske komisije" za stavove srpske strane i potrebe srpskih gradjana, kao i "činjenicom da je
prihvaćeno jako mnogo stvari" za koje je delegacija Srbije mislila da mogu biti sporne.

Pored do sada utvrdjenih kategorija srpskih gradjana koji treba da uživaju vizne olakšice EU, kao što su djaci, studenti, profesori, stručnjaci i poslovni ljudi, sa Evropskom komisijom je dogovoreno da time budu obuhvaćeni i predstavnici verskih zajednica registrovanih na teritoriji Srbije.

Vizne olakšice će uključivati i neka turistička putovanja, pod uslovom da turističke agencije garantuju za turiste.

"To znači da je reč o turističkim agencijama koje imaju dobru poziciju i u državama EU, dakle da su kredibilni partneri u tom poslu", rekla je Tanja Miščević.

Sve kategorije srpskih gradjana koje budu imale pravo na vizne olakšice EU, dobijaće u konzulatima zemalja EU besplatne vize, umesto do sada važeće tarife od 35 evra po vizi.

U tu kategoriju su ušli penzioneri ako putuju zbog lečenja ili idu u posetu svojoj porodici u nekoj zemlji EU, ili putuju turistički.

Da bi srpski gradjani bili što bolje bili obavešteni kada mogu uživati vizne olakšice za putovanje u zemlje EU, biće izdata brošura koja će sadržati sva potrebna uputstva i koja će biti na
raspolaganju u konzulatima zemalja EU u Srbiji.

Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević rekla je da u doradi teksta sporazuma o readmisiji ostaje još pitanje bivših gradjana bivše SFRJ.

Reč je o tome da se osobama koje, u skladu s ugovorima o readmisiji, treba da budu primljene u neku zemlju bivše Jugoslavije, mora omogućiti da se ponovo uklope u društvo i "normalan život", rekla
je Tanja Miščević.

Prema njenim rečima, najbolji način jeste da im se da državljanstvo, a ne da budu apatridi.

Evropska komisija insistira na formulaciji koja nije u skladu s zakonom o državljanstvu Srbije i tu bi onda bilo objektivnih problema.

Sada se radi na usaglašavanju tog pitanja, a razmatraju se još i pitanja nužnih dokumenata država EU i Srbije za te slučajeve.

Tanja Miščević je dodala da jedini preostali problem predstavlja to da srpska vlada odobri režim bez viza za gradjane Rumunije koji putuju u Srbiju. Srbija ima bezvizni režim za gradjane ostalih
država EU.

Evropska unija očekuje, a srpska delegacija je saopštila da će to biti preporuka budućoj srpskoj vladi, da se bezvizni režim proširi i na državljane Rumunije.

(Beta)

Jbote, ograničeni smo sa svih strana... kao da smo najgori teroristi i kao da nas je sve Hitler pravio...

Ima jedan deo sveta
gde crvena ruža cveta
oko nje postoji žica
nema prolaz čak ni ptica...

Pa cekaj zasto ce Srbima Europa kada iovako voli istok vise....bitno je da mozete za Rusiju da putujete a tko sisa EU...to je Vatikan,Zapad...itd...