Beograd -- Sprecijalni predstavnik Vlade Nemačke za predsedavanje OEBS-u Gernot Erler poručio je da neutralna posrednička uloga Srbije između EU i Rusije nije moguća.


"Srbija je na putu u EU i u to spada i postepena primena zajedničke spoljne i bezbednosne politike", rekao je nemački zvaničnik na konferenciji "Beogradski dijalozi".

EU od Beograda, prema njegovim rečima, s pravom očekuje postepenu primenu zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i privrženost vrednostima Unije, u šta, kako je dodao, spada poštovanje međunarodnog prava, primena dogovora, kao i poštovanje teritorijalnog integriteta zemalja.

Erler je uveren da "tu nema prostora za neutralnu poziciju, već samo za jasno opredeljenje":

"Ukoliko bi se Srbija odlučila protiv tih zajedničkih vrednosti, ona bi svakako doprinela jačanju onih političkih snaga u Evropi koje žele da uspore dinamiku evropske integracije", rekao je Erler.

Erler je kazao da se sa velikom pažnjom prati razvoj u Srbiji, dodajući da ona ne samo da ima status kandidata, već je zvanično i počela pristupne pregovore januara prošle godine.

On je izrazio nadu da će uskoro uslediti otvaranje prvih poglavlja u pristupnim pregovorima.

Ukazujući da Srbija, uz to, predsedava ove godine OEBS-u, Erler je rekao da su poznate istorijske i kulturne veze koje Beogradea ima sa Moskvom.

On je poručio da niko te veze ne kritikuje, niti dovodi u pitanje, već ih smatra šansom kada je reč o uspostavljanju poverenja u radu OEBS.

Govoreći o Srbiji, Erler je kazao da je unutrašnjopolitička agenda impresivna i da iza reformskih koraka u mnogim oblastima stoji puno posla, angažovanja, i hrabrost za nepopularna rešenja.

"To su sve reforme koje je Srbija trebalo odavno da uradi, i koje su potrebne Srbiji da bude moderna i konkurentna država, a ne samo za članstvo u EU", objasnio je on dodajući da bi želeo da vidi veće uključenje opozicije u reformske procese.

Erler je ukazao da je potrebno dalje raditi u oblasti vladavine prava, dosledno nastaviti regionalni program pomirenja i približavanja, izražavajući zadovoljstvo što je Srbija poboljšala odnose sa svim svojim susedima.

Kada je reč o odnosu sa Prištinom, on je naglasio da je svaka dobra vest u dijalogu Beograda i Prištine važna, te ocenio da je premijer Vučić iz Brisela doneo jednu pozitivnu vest iz oblasti pravosuđa

"Te vesti su bitne, posebno kada je reč o Poglavlju 35, koje predstavlja otvaranje vrata svih oblasti pristupnih pregovora. Dijalog je i za Evropu od velikog političkog značaja", naglasio je Erler dodajući da u EU postoji konsenzus u vezi širenja na zapadni Balkan.

Nemačka vlada je, kako je podvukao, privržena procesu širenja EU, za evropsku perspektivu ovog regiona.

Izvor: B92

Moze moze...i ima da nam platite da ostanemo neutralni...

Evropa ima još najmanje šest uslova za Srbiju

Sporazum o pravosuđu, koji su potpisali Aleksandar Vučić i Isa Mustafa, neće biti dovoljan za otvaranje poglavlja u pregovorima Srbije i EU.


Italijanka Mogerini je renovirala i „našminkala“ sivi kabinet koji je nasledila od Eštonove: Učesnici dijaloga

To saznaje “Blic” iz više zapadnih diplomatskih izvora, koji naglašavaju da je briselski dogovor o pravosuđu “važan korak”, ali ne i poslednji, za odluku o otvaranju poglavlja 35 posvećenog Kosovu.

Nemačka insistira da upravo kosovsko poglavlje bude prvo otvoreno u pregovorima o članstvu Srbije u EU, a kao uslov traži “punu primenu” Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa.



Tom stavu je bliska Velika Britanija, dok Francuska i Italija smatraju da Beograd treba da bude nagrađen u slučaju napretka sa Prištinom.

U svakom slučaju, postoji bar još šest obaveza iz Briselskog sporazuma koje do sada nisu primenjene, poput dogovora Beograda i Prištine o zajednici srpskih opština i pozivnom broju za Kosovo.

Kako saznajemo, Savet ministara EU bi u martu ili aprilu trebalo da razmatra pregovore sa Srbijom o pristupanju. U teoriji, kažu izvori “Blica”, postoji mogućnost da Savet odobri otvaranje poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, a da
poglavlje 35 ostavi za kasnije, ali to će biti moguće samo ako se Nemačka saglasi, što je malo verovatno.

Premijer Aleksandar Vučić juče je izjavio da očekuje da Srbija “veoma brzo” otvori pregovore sa EU.

- Na njima je da nam kažu i, ako kažu da nismo dovoljno uradili, onda je i to vest - izjavio je Vučić na konferenciji “Beogradski dijalozi”, koju su organizovali Forum Srbija - Nemačka i Beogradski fond za političku izuzetnost.

Govoreći o dijalogu sa predstavnicima Prištine u Briselu, Vučić je rekao da je srpska delegacija imala teške i duge razgovore i da je uradila sve što je mogla da učini.

Šef diplomatije Ivica Dačić izjavio je da je Srbija spremna za otvaranje više poglavlja ove godine i da bi EU trebalo više da uzme u obzir napore Beograda u normalizaciji odnosa s Prištinom.

Samo Vučić bez kravate

Razgovori s predstavnicima EU i Prištine trajali su preksinoć u sedištu Evropske komisije u Briselu od 18 do 2 posle ponoći. Negde usred dijaloga, fotoreporter EK snimio je učesnike, među kojima samo Vučić (i Federika Mogerini) nije imao kravatu. Time je, slučajno ili ne, podsetio na aktuelnog buntovnika, grčkog kolegu Ciprasa.

Nemci: Neutralnost nije moguća

Gernot Erler, poslanik Bundestaga i specijalni predstavnik Vlade Nemačke za predsedavanje OEBS-u, poručio je da neutralna, posrednička uloga Srbije između EU i Rusije nije moguća. “Srbija je na putu ka EU, a u to spada i postepena primena zajedničke spoljne i bezbednosne politike”, rekao je Erler na skupu “Beogradski dijalozi”.

Preuzeto sa ...

Beograd -- Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević kaže da je posle parafiranja Sporazuma o pravosuđu u Briselu momenat za ubrzanje procesa evropske integracije Srbije.


Ona poručuje da je sada pravo vreme i da smo spremni za otvaranje poglavlja u pregovorima o članstvu.

"Parafiranjem Sporazuma o pravosuđu učinjen je još jedan od važnih elemenata u ispunjavanju političkih uslova, a politički uslov jeste nastavak normalizacije, odnosno dijaloga sa Prištinom", kaže Miščević za RTS.

Kako je navela, upravo parafiranjem tog sporazuma pokazana je i politička volja i spremnost da se u teškim uslovima dođe do rezultata koji su kompromis, vođeni idejom da se to radi zbog toga jer je potrebna i normalizacija života na Kosovu i Metohiji ali i zbog ispunjavanje političkih uslova za pregovore.

Podsetila je da su i Beograd i Priština preuzeli obavezu da ne međusobno ne usporavaju na evropskom putu i navela da je sada momenat koji Srbija može iskoristiti kao odskočnu dasku u daljem procesu evropske integracije.

Pregovori, kaže, ne znače broj otvorenih poglavlja nego rad na tim poglavljima i ulazak u dublje reforme i Srbija je u potpunosti spremna da otvori poglavlje 32 o finansijskoj kontroli, kao što je spremna i za poglavlja 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava i bezbednost.

Kada je reč o poglavljima 23 i 24, dogovaramo akcione planove sa Evropskom komisijom, kao i sa civilnim društvom i Skupštinom Srbije, kaže Miščević.

Govoreći o odluci premijera Srbije Aleksandra Vučića da prisustvuje inauguraciji hrvaske predsednice Kolinde Grabar Kitarović, Miščević je rekla da ta odluka sa stanovišta proširenja EU i pregovaračkog procesa nije mogla biti bolja.

Odluka nije mogla biti bolja, kaže Miščević navodeći da je stav i strategija Vlade Srbije jačanje susedske saradnje i uspostavljanje dobrosusedskih odnosa.

"Podsećam vas, prva poseta premijera Vučića upravo je bila BiH i to Sarajevu, ovo je nastavak jedne takve dobre priče koja nam daje samo pozitivna brojanja", poručila je ona.

Izvor: Blic

Pa sad kad im to treba...

Da jos jednom odigraju kartu srba koji im ne daju da napreduju...a eto evropa ih hoce...

Kad narod shvati da su obecanja prazna...ovaj taci ni na mesec nece moci da pobegne..

Beograd -- Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović očekuje objektivan izveštaj izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Mekalistera.

Ona je istakla da će Mekalister potvrditi da Srbija ozbiljno napreduje na evropskom putu.

"Očekujem da će izveštaj realno oslikati šta smo sve uradili u reformama, a pre svega na ekonomskom planu", rekla je Joksimović za Radio-televiziju Srbije (RTS) i dodala da će Srbija uvažiti sve kritike.

Upitana da prokomentariše to što je Mekalister prilikom svoje posete Beogradu u četvrtak istakao da država mora da garantuje slobodu medija, ona je odgovorila da su nema cenzure u medijima i da svako može da iznese kritiku.

"To je tema koja je najčešće spominjana. U društvu gde postoji cenzura medija ne možete o tome da pričate svaki dan", ocenila je ona.

Komentarišući zahtev za potpunom implementacijom Briselskog sporazuma, Joksimović je istakla da je Srbija započela implementaciju tog sporazuma u svim oblastima i da očekuje da će postignut sporazum o pravosući "deblokirati" otvaranje poglavlja 35.

"Bilo je veoma teško pronaći kompromisno rešenje za pravosuđe brisleski sporazum za nalaženje komprimisnog rešanje, u eu to zaista vrednuju i ja očekujem da će to sigurno otvoren put za otvaranje poglavlja 35", kazala je ona.

Prema njenim rečima, bio bi veliki uspeh kada bismo do kraja prve polovine ove godine uspeli da otvorimo poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava.

"Ne volim da govorim u rokovima, ali ako uspemo da u prvoj polovini godine otvorimo poglavlja, smatrala bih to dobrom dinamikom. Ova, 2015. godina će svakako biti godina za otvaranje poglavlja", rekla je Joksimović.

Ona je istakla da ne očekuje da će Nemačka blokirati Srbiju, ali da očekuje prepreke iz regiona, pre svega iz Hrvatske.

"To se dešava u procesu pregovora, manje više je svaka zemlja to imala. Mi ćemo pokušavati da zaštitimo naše interese", poručila je Joksimović.

Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević takođe je istakla da očekuje pozitivan izveštaj Mekalistera i naglasila da je će to biti važan signal članicama EU.

"Taj izveštaj je značajan, jer on posle izveštaja o napredku iz novembra daje još jedan presek stanja. To je važna politička poruka koja se čita u svim prestonicama država članica", rekla je Miščević danas za televiziju "Pink".

Ona je ocenila da je najveća politička prepreka na putu Srbije ka EU dijalog između Beograda i Prištine, dok je najveća tehnička prepreka rad na otvaranju poglavlja o vladavini prava.

"Ipak ja verujem da je ovo pravo vreme i da je politički moguće da se otvore prva poglavlja. Što se nas tiče, mi smo premni", rekla je Miščević.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister predstaviće svoj izveštaj na plenarnoj sednici koja će se održati u martu.

Izvor: B92

Evropska zajednica je Brod koji tone ,

Članovi Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta raspravljaće danas po drugi put o predlogu rezolucije o napretku Srbije u evropskim integracijama izvestioca Dejvida Mekalistera.

Na Mekalisterov prvi nacrt, koji je odboru predstavljen prošlog meseca, predloženo je čak 222 amandmana, od kojih će samo neki biti ugrađeni u finalnu verziju.


U prvobitnom nacrtu rezolucije, Srbija se pohvaljuje zbog napretka u dijalogu sa Prištinom i sprovođenju unutrašnjih reformi, ali se proziva što još nije usaglasila svoju spoljnu politiku sa EU i pridružila se sankcijama Rusiji.

Veliki broj amandmana podneli su poslanici iz Hrvatske, koji traže da se u rezoluciju uvrste brojna bilateralna pitanja, počevši od pronalaženja nestalih u ratovima 1990-ih, preko korigovanja granice na Dunavu, do univerzalne nadležnosti beogradskog specijalnog suda za ratne zločine, koju Hrvatska osporava.

Međutim, nekoliko poslanika EP iz redova Evropske narodne stranke, najbrojnije grupacije u Parlamentu kojoj pripada i Mekalister, rekli su da su nezadovoljni zbog upornih nastojanja hrvatskih poslanika da svoje zahteve nametnu celom Parlamenta i najavilo da ih neće podržati.

- Poslanici iz Hrvatske gledaju Srbiju kroz vrlo usku prizmu i pokušavaju da diktiraju ton svake rasprave o njoj, što nije u duhu Parlamenta i nailazi na sve manje razumevanja - rekao je poslanik iz jedne zapadnoevropske zemlje koji je insistirao na anonimnosti.

S druge strane, u nekim od amandmana koji su podneli drugi poslanici predlaže se čvršći stav EP o neophodnosti što ranijeg otvaranja prvih poglavlja u procesu pridruživanja.

Sutrašnja rasprava, koja treba da počne po podne i da traje oko sat vremena, ima za cilj da dovede do usaglašenog teksta rezolucije, o kojoj će spoljopolitički odbor glasati sutra, a ceo Parlament na plenarnoj sednici u Strazburu u martu.

Mekalister je tokom nedavne posete Beogradu izjavio da veruje da će konačna verzija rezolucije biti uravnotežena i da veruje da će prva poglavlja biti otvorena do kraja godine.

Ministarka bez portfelja u vladi Srbije zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović zjavila je u subotu za Radioteleviziju Srbije da očekuje da će rezolucija realno oslikati napredak ostvaren u prethodnoj godini.

Rezolucije EP nisu obavezaujuće, ali su Evropska komisija i Savet EU dužni da ih uzimu u obzir prilikom odlučivanja.

Izvor: Blic

Brisel -- Zahtevi hrvatskih poslanika da se u rezoluciju EP o Srbiji ugradi niz uslova u vezi sa nerešenim pitanjima u odnosima dve države uglavnom nisu prihvaćeni.
 

Hrvatski zahtevi uglavnom nisu prošli kroz proceduralne filtere parlamenta ili su znatno ublaženi, saznaje Tanjug iz uvida u tekst usaglašenih amandmana.

Članovi Spoljnopolitičkog komiteta EP raspravljaće popodne o predlogu rezolucije izvestioca Dejvida Mekalistera o napretku Srbije u evropskim integracijama i o amandmanima na Mekalisterov prvi nacrt, koji je Komitetu predstavljen prošlog meseca.

Poslanici iz Hrvatske tražili su tada da se u rezoluciju unesu amandmani u kojima se, između ostalog, zahteva korekcija granica na Dunavu, pronalaženje svih nestalih u ratu u Hrvatskoj, kompenzacija za pripadnike hrvatskih oružanih snaga koji su prošli kroz zarobljeničke logore, kao i da Srbija odustane od procesuiranja optuženih za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj.

Većina tih zahteva, međutim, nije ušla u takozvane kompromisne amandmane koji su u međuvremenu usaglašeni kroz konsultacije između poslaničkih grupa i o kojima će se raspravljati u Spoljnopolitičkom komitetu.

Tako se u amandmanima pitanje granice Srbije i Hrvatske uopšte ne pominje, niti se dovodi u pitanje pravo Srbije da sudi optuženima za ratne zločine počinjene na celoj teritoriji bivše Jugoslavije.

Umesto toga, "Srbija se ohrabruje da nastavi saradnju sa Haškim tribunalom i intenzivira domaća suđenja za ratne zločine, uz pojačanu regionalnu saradnju kako bi žrtve i njihova rodbina dočekali pravdu", piše u predloženom amandmanu.

Dodaje se da bi trebalo obeštetiti sve žrtve ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji i njihove porodice, bez konkretnog pominjanja i jedne zemlje ili nacije.

Iako su hrvatski poslanici tražili da se u rezoluciji ponovo osudi puštanje na slobodu Vojislava Šešelja i izostanak glasne osude njegovih stavova od strane zvaničnog Beograda, u kompromisnom amandmanu stoji samo da bi "vlasti Srbije trebalo da se uzdrže od antievropske retorike".

S obzirom na to da su kompromisni amandmani već usaglašeni među glavnim poslaničkim grupama, praktično je izvesno da će oni u tom obliku ući u konačan tekst rezolucije, o kome će se u Spoljnopolitičkom komitetu glasati sutra, a na plenarnoj sednici EP u martu.

Prema ustanovljenoj proceduri, hrvatski poslanici imaju pravo da traže se o njihovim zahtevima koji nisu ušli u kompromisne amandmane glasa posebno, ali dosadašnja praksa pokazuje su šanse da se oni usvoje minimalni.

Rezolucije EP nisu obavezujuće, ali su Evropska komisija i Savet EU dužni da ih uzimaju u obzir prilikom odlučivanja.

Izvor: B92

DAČIĆ SA KERIJEM: Idemo u EU, Rusija nije strateško opredeljenje Srbije

Tanjug

Predsedavajući OEBS-u, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je sinoć posle sastanka sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem da SAD podržavaju politiku Vlade Srbije, reforme koje naša zemlja sprovodi i žele dobre odnose sa Srbijom.

Dačić je rekao da je Keri dao podršku onome što se u Srbiji dešava - politici Vlade Srbije, reformama koje Srbija sprovodi i, samim tim, ukazao da SAD žele dobre odnose sa našom zemljom.

"Keri je pozdravio napredak u Briselskom dijalogu, liderske korake Srbije u stabilizaciji prilika na Balkanu i mislim da je to veliko priznanje za Srbiju i velika pohvala i satisfakcija za sve ono što je Srbija uradila u proteklim godinama", istakao je Dačić.

Dačić, koji večeras završava višednevnu posetu SAD u kojoj je boravio u svojstvu predsedavajućeg OEBS-u, rekao je da je imao veoma dobar sastanak sa Kerijem i da su razgovarali o srpskom predsedavanju OEBS-u i bilateralnim odnosima SAD i Srbije.

Dačić je, kako je naveo, izneo čvrstu garanciju da će Srbija biti objektivan i pošten posrednik u deeskalaciji raznih kriza koje postoje na teritoriji OEBS-a i izrazio zadovoljstvo što SAD pružaju podršku srpskom predsedavanju OEBS-u.
Srpski šef diplomatije je, kako je rekao, ukazao da je Srbija značajan faktor mira i stabilnosti u regionu i da želi partnerske odnose sa SAD.

 "Postoje predrasude prema Srbiji na Zapadu"

"Upoznao sam Kerija i sa političkom situacijom u Srbiji u smislu određenih predrasuda koje možda postoje na Zapadu", naveo je Dačić podsetivši da su neki protumačili iz Kerijevog govora u Kongresu da se Srbija sa nekim drugim državama nalazi na "liniji vatre".

"Ukazao sam mu na različitost pozicije Srbije u odnosu na neke druge zemlje i da za nas uopšte nije upitno da li idemo u EU ili ne, da naši tradicionalni i prijateljski odnosi sa Rusijom apsolutno nemaju nikakve veze sa opredeljenjem da želimo da budemo članica EU", istakao je srpski šef diplomatije.

On je naglasio da, samim tim, to opredeljenje Srbije ničim nije dovedeno u pitanje niti, pak, postoje bilo kakvi pritisci Rusije u tom smislu.

 "Srbija ne pripada geografski tom području koje bi se moglo definisati kao evroazijska zona i samim tim takva vrsta pritisaka niti postoji niti ima bilo kakvih razloga za to", rekao je Dačić.

Keri je, kako je Dačić objasnio, u govoru u Kongresu nabrojao čitav niz zemalja gde se ta pitanja problematizuju i oko toga nastaje pitanje za celu državu, a to je - hoće li u EU, ili u specifične odnose sa Rusijom.

"Srbija nije među tim zemljama i to i sam Keri kaže...To pominjanje je više bilo nabrajanje nego što Srbija može da se podvede pod jednu takvu kategoriju. Kod nas takva dilema ne postoji", naglasio je Dačić.

Keri je, prema Dačicjevim rečima, rekao da mu je poznato da je naša situacija drugačija u odnosu na situaciju nekih drugih zemaja i da ćemo mi nastaviti našu saradnju.

 
Keri u Srbiji u decembru?

Dačić je izrazio očekivanje da će Keri doći u posetu Srbiji kada dođe na Ministarski savet OEBS-a u decembru, što će, kako je rekao, biti prilika za dalji razvoj naših bilateralnih odnosa.

Dačić je, kao predsedavajući OEBS-u, naveo da je Kerija upoznao i sa trenutnim razvojem situacije i pregovora što se tiče Ukrajine, o sprovođenju sporazuma iz Minska, početku povlačenja teškog naoružanja, prekidu vatre, kao i o pregovorima vezanim za novu misiju, pošto postojećoj ističe mandat krajem marta.

Prema Dačićevim rečima, Keri je istakao da SAD žele deeskalaciju krize, da nisu za konfronataciju i da su privržene sporazumu iz Minska.

Dačić je najavio da će sutra u Beču održati sastanak sa trojkom OEBS-a na ambasadorskom nivou i sa generalnim sekretarom, uz video uključenje specijalnog predstavnika u Ukrajini Hajdi Taljavini i šefova posmatračkih misija Apakana i Pikara, kako bi razmotrili trenutnu situaciju i dalje korake uz sprovođenje onoga što je dogovoreno u Minsku.