Beograd -- Predsednica Odbora za spoljne poslove Nacionalne skupštine Francuske Elizabet Gigu pohvalila je danas napredak Srbije u procesu evropskih integracija.

 

Gigu, koja je u Skupštini Srbije razgovarala sa predsednicom Odbora za spoljne poslove Aleksandrom Đurović o napretku Srbije u procesu evrointegracija, istakla je da je uloga Skupštine ne samo donošenje reformskih zakona, već i kontrola njihove primene, ali i održavanje stalnog dijaloga sa gradjanima i civilnim društvom.

Djurović je, kako se navodi u saopštenju Skupštine Srbije, zahvalila Francuskoj na snažnoj podršci koju pruža Srbiji na putu evropskih integracija, poručivši da u Narodnoj skupštini postoji konsenzus po pitanju evropskih integracija.

Ona je podsetila da je u decembru 2013. doneta Rezolucija o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, čime su Narodna skupština i relevantni odbori uključeni u proces pregovora za članstvo.

U kontekstu evropskih integracija DJurović je istakla i značaj regionalne saradnje država zapadnog Balkana i navela da Srbija aktivno učestvuje u svim regionalnim inicijativama.

Sagovornice su razmenile mišljenje i iskustvo i po pitanju zastupljenosti žena u dva parlamenta i značaju funkcija koje obavljaju.

Sastanku su prisustvovale i zamenica predsednice Odbora Dijana Vukomanović i članica Odbora Aleksandra Tomić, kao i ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro.

Jačanje ekonomskih veza Srbije i Francuske
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović razgovarala je danas predsednicom Odbora za spoljne poslove parlamenta Francuske Elizabet Gigu o daljem procesu evropskih integracija Srbije i unapredjenju bilateralnih odnosa dve države.

Na sastanku je ocenjeno da su ekonomski odnosi značajni koliko i politički i da dve države moraju da rade na unapredjenju i proširenju ekonomske saradnje, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

Joksimović i Gigu su se, kako se navodi, takodje složile da će efikasno ekonomsko upravljanje u narednom periodu imati posebnu važnost u daljem procesu evropskih integracija u zemljama regiona.

U tom kontekstu, Joksimović je istakla važnost regionalne saradnje rekavši da je Srbija prva zemlja u regionu koja je osnovala Nacionalni investicioni odbor za infrastrukturne projekte kroz koji će se planirati projekti od regionalnog značaja i koji može poslužiti kao dobar model za sve zemlje Zapadnog Balkana.


Izvor: B92

Jos samo su trebali da se potpisu sa "Alah je milostiv" i super.  Francuzi su tek napredni.  U EU pederi i muslimani, u Americi pederi, muslimani i feministkinje

sad ce le pen da ih zamuslimani...

Jesu zato onog naseg klinca ispeglali u Monpeljeu?

Brisel -- Evropska komisija danas dobija novo rukovodstvo, ali to neće bitno uticati na put Srbije ka EU, kažu analitičari u Briselu.

Nova Evropska komisija na čelu sa Žan-Klod Junkerom stupila je danas na dužnost uz poruku da treba odmah početi sa radom na rešavanju nagomilanih problema u EU. "Vreme je da zasučemo rukave i damo se na posao”, poručio je Junker u jutrošnjem saopštenju za medije.

On je kao glavne ciljeve petogodišnjeg mandata zacrtao smanjenje nezaposlenosti i podsticaj privrednom rastu, uz unapređenje energetske bezbednosti Unije.

U novoj komisiji, za razliku od one kojom je do juče predsedavao Žose Manuel Barozo, postoji i funkcija prvog potpredsednika sa širokim ovlašćenjima, koju je Junker poverio holandskom političaru Fransu Timermansu.

Sem toga, portfelj dosadašnjeg komesara za proširenje promenjen je u "istočno susedstvo i pregovori o proširenju", što je odraz Junkerove procene da do 2019. neće biti prijema novih članica u Uniju.

Ovu poruku novog predsednika o "zavrtanju rukava" ipak ne treba shvatiti doslovno jer je prvi dan Junkerovog mandata pao na Duhove, a to je u Belgiji, kao i u mnogim drugim zemljama EU - neradan dan.

Analitičari u Briselu da novo rukovodstvo EK neće bitno uticati na put Srbije ka EU.

Žozea Manuela Baroza, koji je proveo dva mandata kao predsednik EK, zameniće Žan-Klod Junker, umesto Ketrin Ešton spoljnom politikom EU upravljaće Federika Mogerini, dok će pregovore o proširenju umesto Štefana Filea nadgledati Johanes Han.

Junker je uveo neke novine u strukturi Komisije, pre svega uvođenjem funkcije prvog potpredsednika EK, koju je namenio Holanđaninu Fransu Timermansu i promenio ime Hanovog portfelja iz "proširenje i istočno susedstvo" u "istočno susedstvo i pregovori o proširenju".

On je u nedavnom obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta objasnio promenu portfelja okolnošću da se tokom njegovog mandata ne očekuje prijem novih članica u Uniju.

"Ne stvarajmo iluzije kod onih koji očekuju pristupanje EU da je to moguće u sledećih pet godina", rekao je novi predsednik EK i poručio zemljama kandidatima da će pregovori o proširenju biti nastavljeni, pa i ubrzani ako bude potrebno, ali da nije realno da oni budu zaključeni do 2019. godine".

Većina analitičara, uključujući urednika briselskog lista na engleskom jeziku Tobija Vogela, smatra da je ova procena realistična i da važi i za Srbiju, koja je poslednjih meseci brže od ostalih kandidata sa Zapadnog Balkana napredovala u procesu proširenja.

"Crna Gora je posustala sa reformama, Bosna i Makedonija su u blokadi, pa je Srbija izbila na čelo regate, ali pred njom je još dug put", kaže Vogel za Tanjug.

On smatra da će Han, kao poznavalac regiona i sposoban tehnokrata dobro obavljati posao, ali podseća da je Evropski savet, koga čine predstavnici zemalja članica, odavno preuzeo političku kontrolu nad procesom proširenja kroz odlučivanje o otvaranju i zatvaranju poglavlja.

"O tempu pregovora više će se pitati Berlin, London i Pariz nego Brisel", kaže on.

Iako postoje slabašne šanse da Srbija prva pregovaračka poglavlja otvori u decembru, Tanjugovi diplomatski izvori kažu da Nemačka još insistira da se prvo otvori poglavlje 35 koje je vezano za proces normalizacije Beograda i Prištine, što će biti moguće tek početkom sledeće godine.

S obzirom na to da je u slučaju Srbije važan napredak u poglavlju 35, a ne samo za poglavlja 23 i 24 kao kod ostalih kandidata, mnogo će zavisiti od Mogerini, koja će uz ostale funkcije od Ešton preuzeti "olakšavanje" dijaloga, pošto u Briselu ne vole reč "posredovanje".

One koji kažu da je Mogerini relativno neiskusna u međunarodnim odnosima, jer je kao šefica italijanske diplomatije provela tek nekoliko meseci, treba podsetiti da je i Ešton kad je stupila na funkciju dočekana sa istom skepsom, kaže Roza Balfur iz Centra za evropsku politiku.

"Ne vidim ni jedan razlog da Mogerini bude manje uspešna od Ešton u rukovođenju dijalogom", rekla je ona, ukazujući da je Mogerini nakon imenovanja odmah posetila Beograd i Prištinu.

Za sada,međutim, nastavak dijaloga zavisi od razrešenja ustavno-političke krize na Kosovu, gde političari ni pet meseci nakon izbora nisu uspeli da se dogovore o formiranju nove vlade, ali to je okolnost na koji ni Brisel ni Beograd ne mogu da utiču.

Izvor: B92

Kafana zadnja shansa...

Beograd -- Šefica srpskog pregovaračkog tima Tanja Miščević izjavila je da se nada da će Srbija do kraja godine otvoriti prvo od 35 pregovaračkih poglavlja na putu u EU.

Miščević je, u Jutarnjem dnevniku Radija B92 izjavila da jedan broj članica EU podržava predlog Italije da pregovori budu otvoreni do kraja godine ali da ima i onih koji početak vezuju za normalizaciju odnosa sa Kosovom.

„Ne mogu vam reći ni da sam optimista ni da sam pesimista, ali nadam se i mi smo tehnički potpuno spremni za otvaranje prvog poglavlja do kraja godine“. Miščević dodaje da bi pregovori mogli da počnu od poglavlja 32 koje se odnosi na kontrolu trošenja sredstava iz budžeta.

Šefica pregovaračkog tima kaže da činjenica da u novoj Evropskoj komisiji nema komesara koji bi se bavio samo proširenjem ne menja ništa u odnosima sa Srbijom.

„To, sem u naslovu, neće promeniti ništa. Ostaje Generalni direktorat za proširenje a unutar njega i Direktorat za Zapadni Balkan i naravno jedinica koja će se baviti Srbijom.“

Govoreći o novom evropskom komesaru Johanesu Hanu, koji kao nadležan za susedske odnose i proširenje, danas preuzima dužnost u Evropskoj komisiji, Miščević podseća da je Austrijanac pokazao veliku naklonost prema Srbiji, posle majskih poplava.

„Odmah je odreagovao i došao u Srbiju da se lično uveri u prilike a potom je pomogao vladi da napravi sve planove za nalaženje rešenja za pomoć nastradalima. To će reći da dobro poznaje načine na koje funkcioniše Evropska unija. Han jako dobro poznaje Brisel i briselsku birokratiju jer je prethodnih pet godina radio u Komisiji“.

Miščević smatra da nije zanemarljivo što Han dolazi iz Austrije koja je tradicionalno zainteresovana za Srbiju i koja podržava proširenje Unije na zemlje Zapadnog Balkana. Han je, dodaje ona, posebno zainteresovan za povezivanje zemalja dunavskog regiona. Saradnja sa Hanom, ipak, neće biti lakša nego što je do sada bila, upozorava Miščević:

„On će svakako insistirati na praćenju uslova i ispunjavanja svih standarda koji su postavljeni“.

Izvor: Blic

Jebalo ih Kosovo ,nek bace nuklearnu bombu da niko ne zivi tamo sledecih 1000 godina.

Kad Arapi investiraju u Adu Ciganliju onda se vidi u kom smeru duva vetar .

Ma samo nek pozajme jos para za Srbiju to se nikada nece otplatiti ni ovako ni onako ,
Kad Nemacka I Francuska primaju 615 miliona evra pomoc zbog posustale ekonomije bice nesto valjda I za ove druge .
Kao I za USA sa dugom od 13 triliona $ prosta matematicka formula pokazuje i za evropu da ce doci do kolapsiranja
finansija ,za sad je jos uvek lako printovati lovu kad zatreba .

13....kakvih 13...to samo budale veruju...to je 1013....