Ne mogu, ali eto, trce domaci politicari da udovolje, da uliju narodu nadu za datum 

Korupcija, politički pritisci na pravosuđe i medije, neprimenjivanje zakona, netransparentne javne nabavke, oslanjanje na Rusiju - najveće su mane koje Brisel kritikuje.

Evropska komisija će 8. oktobra predstaviti godišnji izveštaj o napretku Srbije i, bez obzira na podršku koju imamo zbog Kosova, biće to sumorni presek stanja koje se mnogo ne popravlja još od 2000. godine.

Pošto se oko Kosova nije dalje ništa pozitivno dogodilo, druge mane postaju vidljivije. Posebno odbijanje da se bude deo EU u onome što je Evropi u ovom trenutku najvažnije, a to je ukrajinska kriza.


- Otvarajući pregovore sa Srbijom, EU je pozvala na progresivno usaglašavanje u spoljnoj politici. Srbija je to radila u visokom procentu, ali ne i u nekoliko pitanja koja su za EU bila najvažnija, a tiču se mera prema Rusiji. I to može da utiče na brzinu napretka - objašnjava za „Blic” Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta.

U procesu pridruživanja važan je glas nevladinih organizacija koje prate napredak u reformama. Okupljene su u Nacionalnom konventu o EU i zato je „Blic” razgovarao sa njihovim predstavnicima.

- Najvažniji problem je široka primena direktnih pogodbi umesto nadmetanja, kao u slučaju „Beograda na vodi” i JAT-a. Nasuprot ovih poslova koji vrede stotine miliona evra, primenjujemo stroge procedure o javnosti iz domaćih zakona na poslove znatno manje vrednosti - kaže Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije.

Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava ističe da bi EK morala da upozori i na stanje u medijima.

- Sloboda medija, ukidanje uticaja politike na medije i dostupnost pravde svim građanima su najvažniji - kaže Petrovićeva.
 
Važne ocene o pravosuđu
- Početkom septembra treba da pošaljemo naš tromesečni prilog o zakonodavnoj aktivnosti. Usvojeno je dosta zakona o kojima smo se konsultovali sa EK. Usvojili smo i Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU i čeka nas intenzivna zakonodavna aktivnost u toku jeseni. Tek nakon toga, EK će napraviti ozbiljan presek. Biće važne i ocene za 23. i 24. poglavlje - kaže za „Blic” Jadranka Joksimović, ministarka zadužena za evropske integracije.

Izvor: Blic

Ma pusite ga bre....

Znaci treba Srbija da bude bedna da bi usla...to tako ispada...

Ua, bagra, oce da oni menjaju sudski sistem, sta mu fali ovakav kakav je. I jos oce da se mesaju u javne nabavke, da nece sutra jos i da kritikuju BusPlus, banda belosvecka 

Pa vi sami sebi ne mozete da pomognete....

Šta Srbiji donose promene u vrhu EU

Izbor Italijanke Federike Mogerini za šeficu diplomatije EU povoljan je za nas. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže za „Blic” da je Mogerinijeva privržena evropskim integracijama Srbije.
Federika Mogerini, tada ministar spoljnih poslova italije, srela se s kolegom Ivicom Dačićem 28. jula i poručila „nema negativnog scenarija za Srbiju“

Iako je Mogerinijeva, prilikom nedavne posete Beogradu, zbog rečenice da Srbija mora da uvede sankcije Rusiji ostavila utisak da voli da razgovara ultimatumima, svi sagovornici „Blica” tvrde da je upravo suprotno.

Šta Srbiji donosi odluka lidera EU da premijer Poljske Donald Tusk i dosadašnja ministarka spoljnih poslova Italije Mogerinijeva zamene dosadašnjeg predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja i Ketrin Ešton?

- Pozdravljam njihov izbor, lično ih poznajem, oboje su bili u Srbiji na moj poziv i znam da su veoma privrženi evropskim integracijama Srbije. Siguran sam da ćemo imati dobru saradnju - rekao je za „Blic” ministar Dačić.

Na dodatno pitanje da li to znači da neće biti pritisaka i ultimatuma, Dačić je odgovorio da očekuje „korektnu saradnju i međusobno poverenje”.

I ministarka Jadranka Joksimović, zadužena za EU integracije u Vladi, nije želela da se posebno osvrće na poslednje poruke Mogerinijeve.

- Njen izbor nije neočekivan. Ona je već dolazila u Beograd u trenutku kad se kandidovala, tako da i taj podatak treba uzeti u obzir pri tumačenju ondašnjih poruka - rekla je Joksimovićeva za „Blic”.

Budući da će Mogerini voditi razgovore Beograda i Prištine, Joksimovićeva je rekla da „očekuje nastavak konstruktivnog i nepristrasnog pristupa u briselskom dijalogu, jer EU je sistem, iako naravno, dosta znači i format ličnosti”.

Mogerinijevu su tokom kandidature za visoku briselsku funkciju koja je veoma značajna za Srbiju mnogi optuživali da je „proruski nastrojena” i njene poruke u Beogradu moguće je čitati i u kontekstu njene želje da to demantuje.

Aleksandar Senić, šef Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, proveo je s njom mnogo vremena i kaže za „Blic” da je Mogerinijeva insistirala na tome da „neće razgovarati jezikom ultimatuma” kao i da „ta reč ne postoji u rečniku EU”.

- Federika Mogerini mi je rekla da Srbiji niko ne postavlja ultimatume i da se tako nešto neće ni desiti. Važna je i činjenica da je Italija životno zainteresovana za izgradnju gasovoda Južni tok - objasnio je Senić.

Na izbor Mogerinijeve umnogome je uticala obaveza novog predsednika EK Žan-Kloda Junkera da u vladi ima najmanje devet do deset žena. Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, kaže za „Blic” da treba imati u vidu da je „Italija jedna od velikih zagovornica proširenja EU”.

- Očigledno se diplomatija najlakše prepušta ženama, jer je Eštonovu nasledila žena. Poznato je da je bilo problema da se pronađu adekvatni kandidati ženskog pola za određene pozicije, a formiranje Evropske komisije je komplikovan proces usaglašavanja između članica EU i obaveza o broju ženskih komesara. Zanimljiv je izbor Tuska za predsednika Evropskog saveta, ne samo zato što će biti prvi iz Istočnog bloka na toj poziciji, već i zato što dolazi iz zemlje koja najviše strahuje od poteza Rusije i možda će imati tvrd stav po tom pitanju - kaže Joksimovićeva za „Blic”.

Fleksibilna prema Rusiji

Profesor Dušan Šiđanski, savetnik aktuelnog predsednika Evropske komisije, smatra da je izbor Mogerinijeve „dobar jer će ona imati širi i fleksibilniji pogled na Rusiju i krizu oko Ukrajine”.
- Ona zna da je ovo opasna situacija, ali i da Italija ima više od 500 značajnih industrijskih poslova i kompanija u Rusiji, tako da će biti fleksibilna - kaže za „Blic” Šiđanski, protivnik uvođenja sankcija Rusiji, jer smatra da one podjednako štete zemljama EU.

Žena komesar za proširenje

Novi komesar za proširenje Evropske unije još nije izabran, a kako „Blic” saznaje iz izvora u Briselu, odluka će biti objavljena u drugoj nedelji septembra.
Zbog obaveze da u Evropskoj komisiji bude desetak žena, briselski izvori „Blica” tvrde da je moguće da ćemo dobiti komesarku za proširenje.
Saznajemo takođe da se trenutno vaga između „nekoliko ozbiljnih kandidata za komesara za proširenje“.

Preuzeto sa ...

Mogerini: Nastaviti politiku proširenja na Zapadni Balkan

Politiku proširenja EU na Zapadni Balkan treba nastaviti, ali konkretni koraci u procesu zavise od reformi u zemljama kandidatima, poručila je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini poslanicima EP



Politiku proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan treba nastaviti, ali konkretni koraci u procesu zavise od reformi u zemljama kandidatima, poručila je danas novoimenovana šefica evropske diplomatije Federika Mogerini poslanicima Evropskog parlamenta.

“Malo je mesta u Evropi gde EU igra tako važnu ulogu kao što je to Zapadni Balkan”, rekla je Mogerini obraćajući se članovima Spoljnopolitičkog komiteta EP u Briselu i dodala da je proceš proširenja ne samo prioritet, nego srž politike EU.

Ona je podsetila da je nedavno obišla sve glavne gradove u regionu kako bi potvrdila da je proširenje prioritet šestomesečnog italijanskog predsedavanja EU i najavila da će u Rimu uskoro biti upriličen sastanak Italije, Srbije i Albanije na visokom nivou.

Mogerini je dodala da se tokom posete Beogradu i Prištini osvedočila da u oba grada postoji jaka politička volja da se dijalog o normalizaciji odnosa nastavi, a dosadašnji dogovori primene.

Aktuelna ministarka inostranih poslova Italije, koja će na funkciju visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost stupiti 1. novembra, je ukazala da konkretni koraci u procesu proširenja zavise od reformi u zemljama kandidatima, i pri tom se posebno osvrnula na Bosnu i Hercegovinu.

“Volela bih da znam šta će biti u Bosni nakon oktobarskih izbora, a verujem da bi i tamnošnji narod to voleo da zna”, rekla je Mogerini odgovarajući na poslaničko pitanje i izrazila nadu da će se posle izbora pristupiti ustavnim reformama.

Govoreći o Makedoniji, ona je ukazala da ne samo Skoplje, već i drugi moraju da pokažu političku volju da se spor oko ustavnog imena reši.

“Da imam ideju kako da se taj problem reši, dobila bih Nobelovu nagradu”, rekla je italijanska ministarka.

Govoreći o izgradnji Južnog toka, koji Italija podržava, Mogerini je ukazala da bi taj gasovod mogao da znatno doprinese energetskoj bezbednosti EU, ali da mora da ispuni sve tehničke i političke uslove.

“Nemojmo se zavaravati, to je i politički problem jer se politička situacija promenila zbog ruske agresije na Ukrajinu”, poručila je ona.

Mogerini će se krajem ovog meseca još jednom pojaviti u EP kako bi zvanično predstavila svoj program, a poslanici će nakon toga glasati o njenom imenovanju.

Preuzeto sa ...

U Briselu je danas počeo četvorodnevni bilateralni skrinig o unutrašnjoj trgovini, a šefica srpskog pregovaračkog tima Tanja Miščević kaže da je reč o najvažnijem poglavlju u procesu proširenja. “


Slobodna trgovina, bez carina i akciza, glavni je razlog postojanja Evropske unije, rekla je Miščević novinarima u pauzi prvog dana skriniga o poglavlju koje se u pregovaračkom procesu vodi pod brojem 1.

 
- “Današnji sastanak je izuzetno koristan, i dobili smo mnogo pohvala na račun toga kako smo naše propise uskladili sa evropskim - izjavila je Jelena Popović, pomoćnica ministra za trgovinu u vladi Srbije, koja je na čelu radne grupe za ovo poglavlje.
 
Ona je objasnila da su nedavno usvojeni propisi znatno olakšali procedure uvoza, što i našim privrednicima omogućava lakši izvoz u EU.
 
- “Skrining će trajati četiri dana, jer poglavlje obuhvata veliki broj proizvoda, od aparata za domaćinstvo do motornih vozila, đubriva i medicinske opreme” - ukazala je ona.
 
Popović je istakla da Srbija već ima adekvatan pravni okvir, koji nameće iste bezbednosne standarde za srpske i evropske proizvode. “Mi smo oko 98 odsto evropskih direktiva preneli u naš sistem” - izjavila je ona.
 
Skrining je proces detaljnog snimanja usklađenosti zakona i propisa zemalja kandidata sa stadardima EU i predstavlja važan deo pregovaračkog procesa o pristupanju Uniji.

Izvor: Blic

EU uvela komesara za zamajavanje Srbije i Crne Gore

Blic    | 11. 09. 2014. - 17:14h | Komentara: 40
Novi evropski komesar za susedstvo i pregovore o proširenju Johanes Han najviše će baviti umirivanjem zemalja koje kucaju na vrata EU, pre svega Srbije i Crne Gore, nakon što je novi predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker najavio da neće biti prijema novih članica u narednih pet godina, piše francuski "Le Mond".


Johanes Han, komesar za susedstvo i pregovore o proširenju
List je u kratkom komentaru novog komesara naveo da je Han izgubio uticajno mesto komesara za regionalnu politiku, u čijoj nadležnosti je raspodela evropskih fondova, i dobio resor koji ima više simboličan značaj - politiku susedstva i proširenja.
 

Pročitajte još
Han: Bez prijema novih članica u dogledno vreme
Austrijski diplomata kome je pripao resor evropske susedske politike i pregovora o proširenju dobro poznaje Zapadni Balkan i istočnu Evropu, navodi se u analizi nezavisnog instituta Karnegi Evropa (Carnegie Europe), koju prenosi EurActiv.rs. Han je 10. septembra rekao da je počastvovan što mu je poveren resor politike susedstva i pregovore o proširenju, istakavši da mu je ta politika bliska.
 
"Odnosi EU sa susedima na istoku i jugu su važniji nego ikada, i izazovniji, i radujem se što ću tesno sarađivati sa budućom visokom predstavnicom Federikom Mogerini na tome", naveo je on u saopštenju.
 
Budući komesar je dodao da mu je politika susedstva bliska i da na mnogo načina predstavlja nastavak njegovog rada kao komesara za regionalnu politiku koji se sastojao od stvaranja veza, pomoganja regionima da stanu na svoje noge, unapređenja bezbednosti, podsticanja prosperiteta i promovisanja evropskih vrednosti.
 
Stručnjak iz oblasti zabave i igara na sreću

Han je član konzervativne Austrijske narodne partije. Bio je ministar nauke u austrijskoj vladi od 2007. do 2010. i vršilac dužnosti ministra pravde od 2008. do 2009. Prethodno je bio član gradske vlade i parlamenta Beča.
 
Ima bogato iskustvo i u privatnom sektoru pošto je bio član odbora i kasnije generalni direktor grupe Novomatik AG (Novomatic) iz oblasti zabave i igara na sreću. Bio je i na upravnim funkcijama u više austrijskih industrijskih grupa. Od 2010. obavlja funkciju komesara EU za regionalnu politiku.
 
Doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Beču 1987. godine. Bio je optužen za plagiranje u doktoratu, ali je ekspertska komisija utvrdila da njegov rad nije plagijat. Rođen je 1957. godine u Beču. Osim maternjeg nemačkog jezika, govori i engleski.


 

Jadranka Joksimović: Novi komesar EU je već pokazao da je uz Srbiju

Komesar EU Johanes Han je već pomogao Srbiji u procesu dobijanja sredstava iz Fonda solidarnosti, a takođe je došao da obiđe ugrožena poplavljena područja.


Jadranka Joksimović

- Imala sam nekoliko sastanaka sa Hanom povodom apliciranja Srbije za sredstva iz Fonda solidarnosti, na čijem se čelu do sada nalazio, i mogu da kažem da je u pitanju umeren čovek sa velikim iskustvom. Maksimalno je Srbiji izašao u susret oko ubrzanja procedura - rekla je u intervjuu za “Blic” Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije.

Joksimovićeva je naglasila da je pre svega najvažnije to što u opisu posla i nazivu funkcije novog evropskog komesara ostaje oblast proširenja.

Kako objašnjavate to što se Hanova funkcija sada zove “komesar za evropsko susedstvo i pregovore o proširenju”?

- Za nas kao zemlju kandidata naziv te funkcije potvrđuje privrženost i podršku EU nastavku procesa evrointegracija država zapadnog Balkana, a slobodno možemo reći sa naglaskom na očekivanja da će Srbija prednjačiti u dinamici reformi važnih za članstvo u EU. To su poruke i sa konferencije u Berlinu i nove visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku Federike Mogerini.

Ipak, prva poruka Johanesa Hana glasila je da je “realna procena da u dogledno vreme neće biti prijema novih članica u EU”. Da li je to signal usporavanja procesa proširenja?

- Ovaj termin nije u suprotnosti sa našim planovima, s obzirom na to da smo kao prioritete Vlade postavili da Srbija do kraja 2018. uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim i da do 2020. budemo spremni za članstvo. Cilj nam je da uradimo sve što je dobro za naše društvo. Želimo da budemo funkcionalan član EU. Proširenje EU je u obostranom interesu i to je politika u kojoj svi dobijaju.

Još se ne zna kada će i koja pregovaračka poglavlja biti otvorena. Šta očekujete?

- Poslali smo u Brisel pregovaračku poziciju za Poglavlje 32, koje se tiče finansijske kontrole trošenja budžetskih sredstava i, ukoliko se saglase sve države članice, do kraja godine bismo mogli da otvorimo ovo poglavlje. To je važno i zbog toga što je to mehanizam borbe protiv korupcije kojim se bavi važno političko Poglavlje 23. Doneli smo akcione planove za poglavlja 23 i 24 i očekujemo da bismo u februaru ili martu mogli da ih otvorimo.

Šta bi značilo ako Priština za pregovarača zaista imenuje Aljbina Kurtija, vođu “Samoopredeljenja”?

- U poslednje dve godine Srbija je mnogo uradila u pogledu dijaloga, i mislimo da ne bi bilo fer da se na bilo koji način uspori proces pridruživanja zbog političkih dešavanja u Prištini. To jasno govorimo i našim partnerima iz EU. Format dijaloga je potvrđen kroz dosadašnje rezultate i puno smo do sada napora svi uložili. Mi ćemo nastojati da implementirano ono što je već dogovoreno. Neke zemlje EU, i to ne treba kriti, kažu - možete da otvorite Poglavlje 32, ali uz evidentan napredak u implementaciji briselskog dijaloga. Očekujemo da nakon rešavanja političke situaciji u Prištini znamo s kim razgovaramo. Hoćemo da nastavimo dijalog i primenu do sada dogovorenog, ali ne zavisi sve od nas.

Osuda napada na LGBT aktivistu
Da li podržavate ovogodišnju Paradu ponosa? U tom kontekstu, brutalni napad na državljanina Nemačke deluje posebno loše.
- Najoštrije osuđujem napad na stranog LGBT aktivistu, kao i svaku drugu vrstu nasilja i pretnju nasiljem. Očekujem da će počinioci biti ubrzo pronađeni i adekvatno kažnjeni. Učinićemo sve da se obezbedi mogućnost slobode okupljanja i izražavanja različitosti. Nećemo tolerisati nasilje. Pitanje parade nije samo pitanje evropskih integracija, već potrebe da pokažemo sposobnost da uvažimo različitost i poštujemo zagarantovana manjinska prava.

Preuzeto sa ...