"Srbija zaslužila kandidaturu"


Minhen -- Ministar odbrane Austrije Norbert Daraboš kaže da je Srbija zaslužila da dobije status kandidata za prijem u članstvo Evropske unije.

Takođe, naglasio je da Srbiji ne treba postavljati nove i previsoke uslove.

"Mišljenja sam da Srbija treba što pre da dobije status kandidata. Mislim da vlada koja je trenutno na vlasti u Srbiji upućuje jasne signale da je zainteresovana za rešenje kosovskog konflitka", rekao je Daraboš.

Prema njegovim rečima, ne bi trebalo kažnjavati vladu koja ima za cilj pozitivno rešenje, već je treba ohrabriti da nastavi taj put.

"Zato sam mišljenja da Srbija status kandidata treba da dobije još u martu", istakao je Daraboš, koji zajedno sa srpskim ministrom Vukom Jeremićem učestvuje na 48. Međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu.

On je ocenio da je stav Austrije dobar, podsećajući da se ministar inostranih poslova Mihael Špindeleger založio za uslovni status kandidata, i kritikovao Nemačku ističući da je odbijanje statusa pogrešna politika.

"Smatram da je politika Nemačke u vezi sa Srbijom i njenim statusom kandidata pogrešna jer bi odbijanje statusa samo ojačalo nacionalne snage, a time i ugrozilo mirovni proces na zapadnom Balkanu", upozorio je Daraboš u izjavi Tanjugu.

Kako je dodao, potrebno je jačati proevropske snage, koje se trude da i u teškoj situaciji pronađu rešenje za pitanje Kosova.

Daraboš je dalje ocenio da smatra da se Srbiji postavljaju previsoki zahtevi.

"Srbija se trudila, a to je spoznala Austrija. Sve države na Balkanu, prema kojima imamo istorijsku obavezu, tretiramo istovetno. Srbija kao velika i važna država je strateški bitna za Evropu. Zato mislim da su postavljeni uslovi dovoljno visoki, time što se traži nastavak dijaloga Beograda i Prištine, što i čini predsednik Srbije Boris Tadić", objasnio je on.

Iako je Austrija priznala Kosovo, i stoji iza svoje odluke, prema njegovim rečima, to je ne sprečava da se zalaže i za Srbiju.

"Sada je pitanje kako će se Srbija ophoditi prema Kosovu, ali mislim da predsednik Tadić i ministar odbrane Dragan Šutanovac imaju pragmatičan stav. Mislim da bi bilo loše kada bi reformski napori bili minirani previše restrektivnom politikom EU", upozorio je Daraboš, ukazujući da je samo uz uključenje Srbije moguće imati održivu stabilnost u regionu.

Kada je reč o međunarodnoj vojnoj misiji na Kosovu Kfor, on je istakao da postoji dalja potreba da se Kfor brine o stabilnosti u ovom delu zapadnog Balkana.

Na severu Kosova, prema njegovim rečima, još postoji nestabilnost, zbog čega je dobro što su zemlje koje učestvuju u Kforu juče donele odluku o nastavku misije.


Izvor: B92

Donacije EU 2,2 milijarde evra


Beograd -- Iz kase Evropske unije u poslednjoj deceniji u Srbiju su stigle 2,2 milijarde evra pomoći, pišu "Večernje novosti".

Procene kažu da smo otkako su ukinute vize uštedeli možda i oko 200 miliona evra, koliko bismo potrošili na njihovo dobijanje. S druge strane, sa samo tri zemlje "kluba 27" - Kiprom, Letonijom i Litvanijom - imamo trgovinsku razmenu "u plusu". U ostale zemlje manje izvozimo, a više uvozimo.

Tako je Srbija iz EU prošle godine uvezla robu vrednu 6,59 milijardi evra, a od izvoza je zaradila skoro dve i po milijarde manje - 4,05 milijardi evra. Brisel nam je dozvolio da izvozimo određene količine proizvoda, a mi smo uspeli da kvote ispunimo do maksimuma samo kada su u pitanju šećer i vino u rinfuzu.

Slaba privreda problem
Problem je u tome što srpsku privredu pritiskaju brojni nameti, koji su daleko veći nego ono što može da se zaradi od saradnje sa EU. Svako preduzeće ima 48 dažbina. Proizvod je u Srbiji skuplji nego u drugim zemljama i došlo se dotle da ga je lakše uvesti nego napraviti. Imamo rupu od 4,5 milijardi evra, koliko je uvoz veći od izvoza. Zato Brisel pokušava da nas podigne, da nešto probamo da proizvedemo, navodi Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Ovo su ključni podaci koje je prikupila Kancelarija za evropske integracije. Pokazuju da je naša zemlja od ovih odnosa imala neke koristi, ali je dobit daleko od toga da je građani mogu osetiti, odnosno da im se standard - poveća.

Bez obzira na to, EU je najveći trgovinski partner naše zemlje, pa od ukupne trgovine sa svetom na Uniju otpada 56 odsto.

Primenom SSP smanjene su carine i za uvoz i za izvoz. Evropa nam je dozvolila da izvozimo teleće meso, ali smo uspeli da u trgovine starog kontinenta pošaljemo samo 20,4 procenta dozvoljene kvote. Kada je u pitanju flaširano vino, poslali smo im 17,4 procenta predviđene količine.

Iz EU uvozimo naftu, gas, automobile i delove, lekove, poluproizvode od gvožđa, ugalj, telefone, deterdžetne, toalet papir, struju... U EU izvozimo čelik, kukuruz, smrznuto voće, žicu, kablove, električne provodnike, automobilske gume...

Najviše se izvozi u Italiju, Nemačku, Rumuniju i Sloveniju, a najviše uvozi iz Nemačke, Italije i Mađarske.

Ekonomska kriza smanjila je investicije u poslednje dve godine. Ipak, od 2001. do sada u našu zemlju uloženo je oko 17 milijardi evra, a 60 procenata "otpada" na EU.

Evropejci se hvale da je Srbija tokom protekle godine privukla 1,6 milijardi evra, a Hrvati i Slovenci daleko manje. Ipak, na polju investicija postoji i druga strana medalje.

Na primer, u stranim kompanijama koje rade kod nas zaposleno je 268.071 ljudi, što je oko 15 odsto radnika u našoj zemlji. Inostrane firme tako su zabeležile rast zaposlenosti od 10,6 procenata otvaranjem 25.705 radnih mesta.

Bez obzira na to, zaposlenost u Srbiji je na najnižem nivou u poslednjih nekoliko godina.

Oko 2,2 milijarde pomoći koju smo dobili od EU raspodelili smo na brojne projekte. Među njima su tri miliona evra za sudstvo, 22 miliona za program podrške opštinama, deset za reformu hitne medicinske službe, 16 miliona za izbeglice, oko 2,5 miliona za borbu protiv korupcije, u Žeželjev most ugrađeno je 30 miliona evra...

Trenutno učestvujemo u sedam programa pomoći EU, a kada dobijemo status kandidata možemo da konkurišemo za svih 26. Ukoliko dobijemo zeleno svetlo Brisela i postanemo član EU možemo da računamo na 1,4 milijarde evra.

Posledica ukidanja viza je da danas 3,7 miliona naših državljana ima pasoš, dok ih je 2008. godine bilo tri puta manje.

Ako se pretpostavi da je od oko 6,6 miliona ljudi, koliko je prešlo granicu naše zemlje u 2011. godini, trećina putovala u EU, ušteda je oko 77 miliona evra. A ako ih je polovina pakovala kofere za neku od zemalja Šengen sistema onda smo u kasicu stavili 198,8 miliona evra.

Tokom 2011. razne avio-kompanije prevezle su 3,1 milion putnika, što je rekord. Ukupno je bilo 44.923 poletanja aviona.

Tokom 2011. godine bilo je oko 7.500 azilanata, a 2010. godine 17.715. Najviše se "bežalo" u Nemačku, Belgiju, Švedsku i Luksemburg.

"Evropska unija je u prethodnih nekoliko godina najveći investitor, donator i trgovinski partner naše zemlje. Na primer, u Italiju smo tokom 2010. godine izvezli robu u vrednosti od 844 miliona evra, a u Rusiju, Kinu, Tursku i SAD zajedno - 528 miliona evra. Od kada su sklopljeni trgovinski sporazumi sa EU, beleži se suficit u razmeni sa zemljama Unije u oblasti poljoprivrede", kaže Milica Delević, direktorka kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije.

"Primenom SSP zbog manje naplate carina Srbija godišnje gubi 180 miliona evra. U budućnosti bi carinski prihodi u trgovini sa EU trebalo potpuno da nestanu, dok istovremeno Srbija neće dobiti kompenzaciju iz evropskih fondova, kao što su je dobile Hrvatska i zemlje istočne Evrope. Svesno srljamo u ekonomsku propast jer se dogmatski držimo SSP. Ovo nije pitanje političkog stava, nego čiste računice", navodi Slobodan Samardžić, poslanik DSS.

Izvor: B92

"Nemačka bez stava o kandidaturi"


Minhen -- Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić kaže da Nemačka još ne zna kako će se postaviti na sledećem sastanku ministara EU u vezi sa statusom kandidata za Srbiju.

"Kada je reč o Srbiji i evropskoj budućnosti zapadnog Balkana, ono što mogu da kažem jeste da Nemačka još uvek nije odlučila kako će se postaviti na sledećem sastanku ministara spoljnih poslova EU", rekao je Jeremić nakon razgovora sa šefom nemačke diplomatije Gvidom Vesterveleom u Minhenu.

"Međutim, kakva god bude bila odluka, važno je zadržati stabilnost u odnosima. Bitno je zadržati visok nivo komunikacije i angažovanosti", podvukao je on, dodajući da u ovom trenutku nije moguće reći ili predvideti kakva će biti odluka Nemačke.

Jeremić je istakao da je bitno da se ostane u dijalogu.

"Mislim da sve strane imaju najbolju moguću volju, ali kakva će biti odluka pokazaće vreme", naveo je šef srpske diplomatije.

On je podsetio da će sledeći sastanak šefova diplomatija EU biti održan 28.februara.

"Bićemo u intenzivnoj komunikaciji ministar Vestervele i ja, kao i sa svim ministrima spoljnih poslova. Mislim da svi imaju najbolju volju da se postigne najbolje moguće rešenje. Daleko smo od toga da se u ovom trenutku može reći kakva će odluka biti", ukazao je Jeremić.

On je dodao da je sa Vesterveleom razgovarao i o bilateralnim odnosima dve zemlje, kao i aktuelnoj situaciji u svetu, posebno o stanju na Bliskom istoku, koje je bila dominantna tema poslednjeg dana minhenskog skupa.

Tokom učešća na Međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji, na kojoj se okupilo više od 350 predstavnika država i eksperata iz celog sveta, Jeremić je obavio niz bilateralnih razgovora.

Između ostalog, on se sastao sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevom, sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom, kao i zamenikom američke državne sekretarke Hilari Klinton, Filom Gordonom.

Jeremić je takođe razgovarao i sa zamenikom ministra spoljnih poslova Izraela Danijelom Ajalonom, zamenikom predsednika vlade i ministrom spoljnih poslova Moldavije Jurijem Leankom, ministrom spoljnih poslova Poljske Radoslavom Šikorskim.

Isto tako, on je imao susret sa ministrom spoljnih poslova Litvanije Audroniusom Ažubalisem, šefom ukrajinske diplomatije Kostjatinom Griščenkom, ministrom za evropske integracije Finske Aleksandrom Stubom, ministrom inostranih poslova Turske Ahmetom Davutogluom, šefom švedske diplomatije Karlom Biltom i ministrom spoljnih poslova Rumunije Kristijanom Dijakoneskuom.

Izvor: B92

Fini u sredu u Beogradu donosi podršku Srbiji na putu ka EU


Predsednik Poslaničkog doma italijanskog parlamenta Đanfranko Fini posetiće Beograd u sredu, 8. februara, kako bi srpskim vlastima preneo "političku poruku podrške Italije u naporima Srbije na putu ka EU", preneli su neki italijanski mediji.

Fini će se u Beogradu sastati s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, navela je italijanska agencija Tmnjuz.

 

"Italija želi Srbiji da uputi poruku ohrabrenja u njenom procesu evrointegracija", uoči odluke 27 zemalja članica EU o dodeljivanju Srbiji statusa kandidata u martu, rekao je za Tmnjuz Finijev diplomatski savetnik, Alesandro Korteze.

 

"Mi smo na strani Srbije i na nivou parlamentarne saradnje učinićemo sve kako bi Beograd u martu uspeo da ostvari svoje želje na putu ka EU", dodao je taj zvaničnik.

 

Fini će u Beogradu razgovarati i s potpredsednikom vlade i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, predsednicom srpskog parlamenta Slavicom Đukić Dejanović, kao i šefovima poslaničkih grupa.

 

Teme razgovora Finija sa srpskim zvaničnicima biće i saradnja parlamenata u Beogradu i Rimu i aktivnosti u okviru Jadransko-jonske inicijative, čije su obe zemlje članice.

Izvor: Blic

Kako bi bilo divno da ladno popuše kanidaturu i napokon padnu sa vlasti. Pa nek se onda hvale hapšenjima Karadžića i Mladića do mile volje.

Delević: Još korak do cilja


Beograd -- Srbija je napravila pomak u ispunjavanju uslova koje je pred nju postavio Evropski savet, kaže Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.


Do 2. marta, kada EU donosi odluku o kandidaturi, možemo učiniti dovoljno da države članice zaključe da smo ostvarili napredak u odnosu na decembar i da će se taj napredak nastaviti, dodaje Delevićeva.

"Važno je da države članice zaključe da smo napravili pomak u ispunjavanju uslova koje je definisao Evropski savet. A ti uslovi su poznati: primena dogovora koji su postignuti sa Prištinom, napredak u primeni integrisanog upravljanja prelazima, postizanje dogovora o regionalnom predstavljanju i slobodno kretanje međunarodnih misija na celoj teritoriji Kosmeta", kaže Delevićeva.

Delevićeva kaže da je Srbija zaokružila pravni okvir za primenu postignutih sporazuma i neko vreme se oni primenjuju.

"Trenutno se vode razgovori o predstavljanju Prištine na regionalnim skupovima, za koje se nadamo da će biti uspešni", kaže Delevićeva.


Izvor: B92

Dobicemo kandidaturu sigurno tj. siguran sam 99%

Varikio: Italija za dodelu statusa kandidata Srbiji


Italija će podržati dodelu statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji Srbiji na zasednju Evropskog saveta u martu, izjavio je ambasador Italije u Srbiji Armando Varikio.

"Italija dugo podržava Srbiju na njenom evropskom putu i sve političke snage u zemlji se sa time slažu ", rekao je Varikio novinarima u Beogradu.


On je naveo da će to biti potvrđeno i u sredu kada u Srbiju bude došao predsednik italijanskog parlamenta Đanfranko Fini.
 

Predsednik Poslaničkog doma italijanskog parlamenta Djanfranko Fini doputovaće 8. februara u zvaničnu posetu Beogradu gde će "preneti političku podršku Italije aspiracijama Srbije na putu ka EU", javili su mediji u Italiji.

Izvor: Blic

Kamsvag: Srbija trebalo da dobije status kandidata u decembru


- Srbija trebalo da dobije status kandidata za EU već u decembru, jer je u poređenju sa drugim zemljama postigla značajan napredak na putu evrointegracija i da u predstojećim fazama na putu evrointegracije, odnosi sa zemljama u regionu predstavljaju ključni uslov njenog napretka, izjavio je ambasador Norveške u Beogradu Nils Ragnar Kamsvag.

Kamsvag je rekao da je vlada Srbije zainteresovana za trajno rešenje pitanja Kosova i da je predsednik Boris Tadić u više navrata naglasio spremnost Srbije da se pronadje trajno rešenje nudeći i plan od četiri tačke.
 

"Ali nije nimalo iznenadjujuće što je neophodno dosta vremena da se dodje do rešenja problema koji izaziva toliko tenzija na domaćem frontu. Medjutim, primetno je da jeste postignut izvestan napredak u pozicijama o tom pitanju", rekao je ambasador u intervjuu radiju Slobodna Evropa.
 

Govoreći o predstojećim fazama Srbije na putu evrointegracije, norveški diplomata je istakao da su odnosi sa zemljama u regionu ključni uslov njenog napretka, podsetivši da su i druge države-aspiranti za članstvo u EU "morale ispuniti kriterijum bliske i snažne saradnje sa svim susedima".
 

"U tom smislu je i pronalaženje rešenja za učešće Prištine u medjunarodnim organizacijama, na regionalnim i medjunarodnim forumima, kao i nastojanje da dve strane uspostave što bolje uzajamne odnose, što je u interesu i jedne i druge", rekao je Kamsvag.
 

Kamsvag je dodao da su zemlje-članice EU postavile jasne kriterijume, odnosno, uslove koje Srbija mora da ispuni za dobijanje statusa kandidata, kad je u pitanju normalizovanje odnosa sa Prištinom, ali da se mora priznati da na tom planu nisu vidjeni neki veći pomaci.
 

Dodeljivanje statusa kandidata Srbiji u decembru, da je do toga došlo, bio bi i signal raspoloženja da se prizna napredak koji je ostvarila, rekao je ambasador.
On je izrazio uverenje i da Srbija može ekonomski napredovati samo ukoliko bude nastavila već trasiranim putem evrointegracije. S te tačke gledišta, važno je da buduća vlada na delu pokaže da je opredeljena za kontinuitet evrointegracije svoje zemlje.
 

Upitan da li veruje da će i partija Tomislava Nikolića, Srpska napredna stranka, biti opredeljena za proevropsku agendu, Kamsvag je rekao da ga razgovori sa Nikolićem uveravaju da on zastupa veoma snažnu evropsku orijentaciju.
 

"Ono što je izvesno jeste da aktuelna vlada ima iza sebe već solidan rezultat u evrointegracijama, a ako Nikolićeva stranka bude formirala buduću vladu...nad njom će visiti znak pitanja sve dok vlada koju bude sastavila ne pokaže na delu svoj politički kurs".

Izvor: Blic

Italija će podržati Srbiju


Beograd -- Ambasador Italije u Srbiji Armando Varikio izjavio je u Beogradu da će Italija, podržati dodeljivanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

"Italija već dugo podržava Srbiju na njenom evropskom putu i sa tim se slažu sve političke snage u zemlji", rekao je Varikio novinarima na skupu na Medicnskom fakultetu.

Ambasador je dodao da će italijanska podrška Srbiji na evropskom putu biti potvrđena i prilikom posete predsednika Poslaničkog doma italijanskog parlamenta Đanfranka Finija koji u Beograd dolazi u sredu.

Italijanski mediji juče su najavili da će Fini 8. februara posetiti Beograd kako bi srpskim vlastima preneo "političku poruku podrške Italije u naporima Srbije na putu ka EU".

Izvor: B92

Još će se srbiji gomila uvijeta staviti na teret,predani su vam generali,a imate strašnih problema na Kosovu,jer dok srbija ne prizna kosovo,ništa od ulaska u EU.