Moram nesto ovdje da ispravim... 1€ poslove dobijes ako si duze na birou od jedne godine i vise do tada ti drzava placa postepeno prvo 70% pa sve manje i manje...i 1€ je vise simbolicno nego pravo, jer uz taj 1€ sto dobije taj koji to dobija zaradi drzava mu placa osiguranje,stan,i dobije jos oko 400€ djeparca...ako jos ima djecu onda dobije za djecu .
Sto se tice studiranja....u njemackoj postoji drzavna organizacija koja se zove Bafög, i ona daje ljudima dok god idu u skolu ili na fax(maksimalno do 27 godine) djeparac od maksimalno 550€ mjesecno...u godini se u Hessenu mora placati 1500€ za fax....ako sada netko radi malo pokraj posla i ima tu pomoc od 550€ mjesecno onda uopce nije tesko to placati. Jos dalje, poslje studijuma ako student zavrsi u roku mora samo 25% od toga sto mu je drzava dala da joj i vrati, ako ne zavrsi u roku mora 50% od toga da vrati...tako da nije toliko strasno kako ovdje neki zele docarati neznancima...
I hvala Bogu da sluzbenici ne smiju nista da uzimaju i ako hoces da ponudis policajcu malu novcanicu jos dobijes prijavu, ne kao kod nas gdje moras svakom doktoru nositi po vlasu viskija i prsuta, i koverticu sa malo novca eto samo onako da mu pokazes koliko ga postujes... 

Mozes ti Steva pricati mnogo tih stvari ali pricaj onda o onome o cemu se bas razumijes... Njemacka ima veoma mal postotak korupcije, a to sto se desi sa velikim firmama kao sto je bilo kod Siemens, izvodi se na sud a ne da ga drzava stiti...

I molim vas ima li netko ovdje da mi kaze koliko fax naprimjer prava u Srbiji kosta, godisnje ili nekog drugog smjera...

    
Slovenija, Holandija i EU
16. januar 2008. | 07:28 -> 19:40 | Izvor: B92, FoNet, Beta, Tanjug
Hag, Strazbur, Ljubljana -- Holandija se protivi potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU sa Srbijom sve dok Ratko Mladić ne bude u Hagu.

"Mi ne možemo potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom sve dok taj uslov ne bude ispunjen. Najbolji dokaz pune saradnje jeste da Ratko Mladić bude pred Haškim tribunalom", rekao je ministar spoljnih poslova Holandije Maksim Ferhagen, posle razgovora sa predsedavajućim EU, šefom slovenačke diplomatije Dimitrijem Rupelom.

Holandski ministar je naglasio da je ispunjavanje tog uslova u rukama vlasti Srbije, a ne u rukama EU.

Šef diplomatije Slovenije Dimitrij Rupel ocenio je međutim da je stav holanskih parlamentaraca, koji su jednoglasno podržali holandsku vladu u toj oceni, "puritanski", iako ga, kako je rekao, razume.

Rupel je, napominjući da postoje razlike u pogledima između njega i domaćina, rekao da čak i ako Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne bude potpisan sa Srbijom u januaru, "možemo ga potpisati kasnije, pošto budu podneti dokazi da Srbija sarađuje sa Tribunalom".

Na kraju pomenutih susreta Rupele rekao da, iako su stavovi Holandije bili poznati, ipak je želeo da razmeni mišljenja i stavove, posebno što se tiče Srbije.

"Naš cilj je da do kraja našeg predsedavanja ceo Zapadni Balkan opremi sporazumima koji bi mu utrli put ka evropskoj budućnosti", rekao je on.

"Time želimo da oživimo Solunsku strategiju, kojom je EU 2003. godine odlučila da svim državama Zapadnog Balkana obezbedi evropsku budućnost, odnosno članstvo u EU, kada za to budu ispunjavale uslove", rekao je Rupel na kraju posete Holandiji.

U Hagu da se zatvori krug

Grupa za Srbiju

Rupel je govorio i o formiranju posebne grupe koja bi pratila približavanje Srbije EU i dodao da je Holandija pozdravila tu inicijativu, kao i da namerava da podržava tu grupu.

"Radi se o posebnom trudu da se ubrza uključivanje Srbije u EU", rekao je Rupel, koji kada je pre desetak dana, na Brdu kod Kranja, prvi put najavio formiranje pomenute radne grupe i rekao da bi se ta grupa posebno angažovala oko pomoganja Srbiji da ispuni uslov pune saradnje sa Haškim sudom.
Slovenački ministar je, na kraju svoje posete, domaćine podsetio i na 1991. godinu, kada je prvi put došao u Hag na konferenciju o Jugoslaviji.

Tada je Holandija predsedavala EU i Rupel je podsetio na podršku koju je Sloveniji pružalo holandsko predsedništvo, zajedno sa zalaganjem tadašnjeg holandskog ministra spoljnih poslova Hansa van den Bruka.

"Tada je izbila jugoslovenska kriza i sada je došlo vreme da tu krizu privedemo kraju", rekao je Rupel u Hagu.

Rupel se ranije danas, u sedištu Haškog tribunala, susreo sa novim tužiocem Seržom Bramercom i predsednikom suda Faustom Pokarom. Bramerc je razgovarao sa Rupelom o raznim temama od zajedničkog interesa, izjavila je danas Tanjugu portparol Tužilaštva Olga Kavran.

On se zahvalio Evropskoj uniji na njenoj podršci i ponovio da, kada se radi o pitanju saradnje Srbije sa Tribunalom, neće davati, zasad, nikakvu novu procenu o saradnji, osim ako neki značajan razvoj događaja to ne bude zahtevao, rekla je Kavran u telefonskoj izjavi Tanjugu.

"Do tada i dalje važi ona procena koju je prethodna tužiteljka Karla del Ponte podnela Savetu bezbednosti UN u decembru 2007. godine", kazala je Kavran.

Janša: Ista pravila za sve

Petering: I Srbija i Kosovo u EU

Predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering je, na zajedničkoj konferenciji za štampu s Jansom, poručio i Kosovu i Srbiji da je za njih perspektiva Evropska unija, dodavši da će to biti dug i težak put jer se svaki akter ocenjuje po rezultatima koje bude ostvario.

"A u EU će morati da žive kao partneri, s tim što je nužno da takvo partnerstvo počne i pre nego što uđu u članstvo Unije", zaključio je Petering.
Slovenački premijer Janez Janša danas je u Evropskom parlamentu (EP) u Strazburu ukazao na nužnost da se prema Srbiji u zahtevima za saradnju s Haškim sudom primene ista merila kakva su u raznim fazama pridruživanja Evropskoj uniji primenjivana i prema drugim državama zapadnog Balkana.

"Slovenija je posebno sklona potezima koji jačaju evropsku perspektivu Srbije i koji bi zato, u ovom vremenu koje je zbog specifičnih razloga teško za stanovnike te zemlje, bio određen signal ohrabrenja", rekao je Janša, odgovarajući na pitanje novinara kako Slovenija misli da ubedi Holandiju da pristane na potpisivanje sporazuma o pridruživanju EU-Srbija.

Obrazlažući program slovenačkog predsedništva EU, Janša je objasnio da Ljubljana time ne predlaže da EU zaboravi na postavljena merila koje treba ispuniti da bi Srbija učinila konkretan korak ka ulasku u Evropsku uniju.

"Razgovaramo da bismo videli koji su to problemi, a za Sloveniju je takođe saradnja s Haškim sudom za zločine na prostoru bivše Jugoslavije veoma važan uslov", rekao je Janša, dodavši da je bez toga veoma teško zamisliti pomirenje i okretanje ka budućnosti.

Ponovio je da za Srbiju, ipak, nužno treba imati ista merila kao i za druge države tog područja i kad je reč o tom merilu saradnje s Haškim sudom.

"To znači da treba videti kakve smo uslove postavljali drugim zemljama, takođe kandidatima (za članstvo u EU), kad se radilo o saradnji s tribunalom u Hagu, i to u kojoj fazi procesa pristupanja u članstvo (EU), a kakve uslove postavljamo Srbiji", rekao je Janša.

Slovenački premijer je istakao da je Srbija imala tradicionalno važnu ulogu na zapadnom Balkanu i dodao da je "nužno da se pravim pristupom i, uprkos mogućim kratkoročnim previranjima i oklevanjima, podstakne njen evropski put".

Tirk i Ban o Kosovu

Generalni sekretar UN Ki Mun Ban razgovarao je sa slovenačkim predsednikom o Kosovu i najavio skoru posetu Sloveniji.

Novoizabrani slovenački predsednik Danilo Tirk susreo se u utorak u Madridu sa generalnim sekretarom UN. Ban i Tirk su, tokom Foruma savezništva civilizacija, razgovarali o sadašnjoj situaciji na Kosovu i sadržaju Rezolucije 1244, ali i o daljim koracima koji su potrebni za rešavanje pitanja Kosova, saopštava kabinet slovenačkog predsednika.

Ban je slovenačkog predsednika obavestio i o razgovorima koje je povodom pomenutih tema vodio sa više svetskih lidera, a zanimali su ga i prioriteti slovenačkog predsedavanja Evropskoj uniji. Ban je slovenačkog predsednika obavestio o tome da će krajem januara posetiti Sloveniju.

Pa slusni malo nekad onog ''narkomana''...

Holandija: Nema SSP bez Mladića
17. januar 2008. | 07:39 -> 17:31 | Izvor: Tanjug
Brisel, Beograd, Beč -- Holandija ponovila da neće dozvoliti da Srbija potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju dok Ratko Mladić ne bude u Hagu.

"Uvek smo govorili, i jasno ponavljam, da mora da dođe do pune saradnje Srbije s Haškim tribunalom. To znači da se Mladić mora naći u zatvoru Haškog tribunala", izjavio je holandski ministar za Evropu Frans Timermans u intervjuu današnjem broju briselskog dnevnika "Soar".

"Soar" je ocenio da je jučerašnja poseta Holandiji šefa slovenačke diplomatije Dimitrija Rupela bila neuspešna, jer Rupel nije uspeo da ubedi svoje sagovornike da pristanu na potpisivanje SSP 28. januara.

Istakavši da Holandija "veoma blisko sarađuje s Belgijom na ovom slučaju", Timermans je rekao da bi, prema navodima bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, "za srpske vlasti trebalo da bude lako da izruče Mladića", a da je situacija s preostalom trojicom optuženika "manje jasna".

Na konstataciju novinara da su Holandija i Belgija "sve više izolovane" po ovom pitanju jer ostale države članice žele da pošalju pozitivan signal Srbiji pred očekivano proglašenje nezavisnosti Kosova, Timermans je odgovorio da "ne treba povezivati ova dva slučaja".

"Sam predsednik Boris Tadić je rekao da se SSP ne može nikada smatrati poklonom koji bi mogao da Srbiju ubedi da prizna nezavisnost Kosova", izjavio je holandski ministar.

Objašnjavajući zbog čega je Holandiji veoma bitan "legalizam", Timermans je istakao da je Hag "svetska metropola međunarodnog prava" zbog prisustva više međunarodnih sudova.

"Imamo određenu odgovornost prema funkcionisanju tih institucija. Takođe, postoji veoma mučna situacija vezana za Srebrenicu, koja se dotiče svih Holanđana. (...) Činjenica je da ti zločini kojima su Holanđani bili svedoci imaju direktan uticaj na naš stav po pitanju ratnih zločina u Jugoslaviji", naglasio je holandski ministar za Evropu.

Ren: Još moguće potpisivanje SSP

Uprkos tvrdom stavu Holandije i Belgije, evropski komesar za proširenje Oli Ren smatra da još ima šansi da Srbija u januaru potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

"Puna saradnja sa Haškim tribunalom uslov je za potpisivanje SSP sa Evropskom unijom. Ne sumnjam da srpske vlasti dobro znaju šta treba da rade", rekao je Ren za Blic. Ren je dodao da je on za što skorije potpisivanje Sporazuma, ali da tačan datum još nije dogovoren.

Evropski komesar je ponovo istakao i da su rešavanje budućeg statusa Kosova i integracija Srbije u EU dva odvojena procesa.

"Razočaran sam što vidim da se u političkoj debati u Srbiji Sporazum netačno predstavlja", kaže on.

"Sporazum i celokupan njegov sadržaj su proizvod pregovora izmedu EU i Srbije kao ravnopravnih partnera i bez prejudiciranja budućeg statusa Kosova", naveo je on.

"Sporazum nije nešto što EU nameće bilo kojoj zemlji, nego priznanje privilegovanih odnosa sa EU koji donose opipljivu korist", rekao je on.

Bramerc sutra sa Solanom i Renom

Saradnja sa Srbijom biće jedna od glavnih tema sutrašnjeg prvog sastanka visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana u Brisleu sa novim glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom, izjavila je danas Tanjugu Solanin portparol Kristina Galjak.

Izvori EU u Briselu smatraju da se šanse za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 28. januara sa Srbijom znatno smanjuju nakon jasne poruke Holandije da uslov za potpisivanje ostaje hapšenje i izručivanje Ratka Mladića Haškom sudu.

Bramerc će se sutra u Briselu sastati i sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom.
Upitan da li ocenu premijera Srbije Vojislava Koštunice da će "EU morati da bira izmedu slanja svoje misije na Kosovo i potpisivanja Sporazuma sa Srbijom" shvata kao ultimatum, Ren je odgovorio da ne, jer "ultimatumi nisu evropski način rešavanja problema".

Ren je rekao da je pitanje Kosova "suštinski evropsko pitanje" i da "nakon neuspelih pregovora u UN, EU mora preuzeti odgovornost da bi omogućila da se završi statusni proces".

"Savet ministara je 14. decembra 2007. ponovo potvrdio odlučnost EU da reši status Kosova i da igra vodeću ulogu u sprovodenju rešenja u okviru jasne evropske perspektive čitavog regiona. Modaliteti za raspoređivanje evropske misije (ESDP) biće utvrđeni na Savetu ministara spoljnih poslova EU, uključujući i pravnu osnovu", rekao je evropski komesar.

Austrija za potpisivanje Sporazuma

Ministarka inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik je rekla da EU mora da uputi Srbiji jasne signale ohrabrenja, dodajući da se zalaže za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.

"Želimo brz početak dijaloga između Evropske komisije i Srbije o liberalizaciji viznog režima. Moramo ljudima u regionu oduzeti osećaj izolacije i istovremeno ostvariti dobitak u bezbednosti za sve u Evropi", podvukla je Plasnikova.

Osvrnuvši se na predsedničke izbore u Srbiji, Plasnikova je ocenila da stanovnici Srbije u nedelju, na predsedničkim izborima, biraju između približavanja Evropskoj uniji i izolacije od ostatka Evrope, dodajući da je Srbija pred prekretnicom.

Na izborima u nedelju stanovništvo Srbije ima izbor - da nastavi kurs približavanja, ili izolacije od ostatka Evrope, naglasila je Plasnikova u saopštenju posle razgovora sa šefom nemačke diplomatije Frank-Valterom Štajnmajerom.

Ljajić: Može i bez Mladića

Rasim Ljajić (FoNet, arhiv)
Rasim Ljajić (FoNet, arhiv)
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić smatra da Sporazum sa EU može biti potpisan bez izručenja Ratka Mladića.

"Verujem da možemo, iako se tome najglasnije protivi Holandija. Ako uverimo Tribunal da će naši napori dati rezultata, mislim da je to moguće", kazao je Ljajić.

"Radimo na lociranju svih optuženika. Mladić jeste personifikacija odnosa Tribunala prema nama, ali radimo na hapšenju svih optuženih, pa i (Stojana) Župljanina i (Gorana) Hadžića", rekao je on za Blic.

"Kada ćemo do njih doći, ne može da se predvidi. Objektivno, nismo im na tragu, da bismo mogli da kažemo da će to biti brzo. Ali, ako se akcija nastavi ovakvim intenzitetom, to će sigurno dati rezultat", rekao je Ljajić.

On očekuje da Hag neće biti prepreka potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

"U kontaktu sam sa predstavnicima Tribunala i EU. Pokazaćemo im realno stanje, ali očekujem da Hag ne bude prepreka potpisivanju Sporazuma", rekao je Ljajić.

Rasim Ljajić će se sastati naredne nedelje u Briselu sa evropskim komesarom Olijem Renom kako bi ga "iz prve ruke" obavestio o tome dokle se stiglo u saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, saznala je danas agencija Tanjug.

Ljajić u Brisel putuje na Renov poziv i obavestiće evropskog komesara o svim sprovedenim i planiranim potragama koje državni vrh preduzima u cilju ispunjenja obaveza Srbije prema haškom sudu.

"Male šanse za potpisivanje"

Stručnjak za međuanrodne odnose Milan Pajević, saradnik ISAC fonda, za B92 kaže da su šanse za potpisivanje ugovora vrlo male.

"Postoji neka mala, mali promil nade da bi možda neko eventulano mogao da ubedi Holandiju do 28. januara da pristanu na potpisivanje Sporazuma. Ali mislim da su za to vrlo male šanse pogotovo sve ovo što se kod nas dešava nemože da odobrovolji ni Holandiju ni bilo koga u Briselu da se tome izađe u susret. EU nikada nije ni odsutajala od svog uslova koji je vezan za Haški tribunal a naročito je Holandija na tome uvek insistirala jer je, da posetim, jedna holandska vlada pala upravo zbog Srebrenice", kaže Pajević.

On napominje i da se u razmatranjima da li ima šanse da se do 28. januara tvrdi stav Holandije na neki način omekša, zaboravlja da Srbija sama mora da učini nešto kako bi traženi uslovi bili ispunejni.

Što se tiče datuma 28. januar, Pajević kaže da ga EU nikada nije isticala kao ključni već da su ga tako predstavljali pojedini domaći političari.

"Taj datum je pumpan, da tako kažem sa naše strane. EU nije nikada tvrdo rekla da će to morati da bude potpisano 28. januara. Inače se oko EU radi o jednom dugotrajnom procesu i potpisivanje Sporazuma je samo jedna stepenica na tom putu i ne treba mu pridavati neki istorijski i odlučujući značaj. Ako ne bude potpisan 28. januara biće potpisan nekog drugog datuma, a mi ovde našim ponašanjem treba da učinimo sve da do tog potpisivanja što pre i što brže dođe. Mi se svakako u EU nećemo prošvercovati i mislim da najzad svi naši političari to trebaju da shvate", smatra Pajević.

Sagovornik B92 koji ima dobre kontakte u Briselu, kaže i da različite izjave koje poslednjih mesec-dva dolaze iz vlade u vezi sa evrospkim integracijama takođe ne idu u korist Srbije.

Рен: Што пре споразум ЕУ и Србије, уз испуњавање услова


БРИСЕЛ, 18. јануара 2008. (Бета) - Европски комесар Оли Рен заложио се данас, у разговору с хашким тужиоцем Сержом Брамерцом, за "што скорије потписивање споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ-Србија, уз нужно испуњавање услова пуне сарадње (Београда) с Хашким судом".

То је новинарима пренела Ренова представница за штампу Кристина Нађ. Она је додала да је Рен нагласио да "Србија мора учинити све што је у њеној моћи да се пронађу и ухапсе сви преостали одбегли оптуженици, што мора водити изручењу Хагу Ратка Младића и осталих".

Зато комесар Рен подржава иницијативу словеначког председништва ЕУ да се формира радна група ЕУ "с циљем да се омогући брз напредак Србије на путу ка Унији и помогне у испуњавању услова за достизање тог циља, што укључује и пуну сарадњу с Хашким судом".

Кристина Нађ је додала да словеначко председништво ЕУ сада, уз подршку Европске комисије, ради на изради тачног мандата и састава те "радне групе".

Расправа о Србији ће у ЕУ, по њеним речима, бити настављена идућих дана, а сутра ће у Словенији комесар Рен учествовати на састанку шефова дипломатија председавајућег ЕУ, европских држава Контакт групе и високог представника Солане.

Samo Boris Tadić može da stabilizuje državu i uvede je u Evropsku uniju

http://www.dailymotion.com/video/x43q2p_boris-tadi-za-jaku-i-stabilnu-srbij_ads

Сад је касно за рекламе.

jak covek nema sta uveo bi nas samo da ima povodac ko je on da nas uvodi    ako te ko pita mi i jesmo u evropi

Geografski jesmo u Evropi,ali u glavama negde drugde...

Мени се не свиђа "евроатлантска" прича.   Ево и зашто...  
      

VUKOVI I OVCE

Vrebali vukovi na stado ovaca, no dočepati ih se nisu mogli zbog pasa što su čuvali
te ovce, pa uvide da im se valja poslužiti varkom.    Pošalju ovcama poslanike
zahtijevajući od njih da im predaju pse jer su oni, rekoše, krivi za njihovo uzajamno
neprijateljstvo, pa će, izruče li im ovce pse, između vukova i ovaca zavladati mir.    
Ovce, ne sluteći što ih čeka, predadoše pse, a vukovi, dočepavši se pasa, lako poklaše
nebranjeno stado.    

Tako i oni gradovi koji lakomisleno izdaju narodne vođe, i sami ubrzo
neprijateljima padnu u ruke.    


VUK I JANJE

Opazi vuk janje kraj neke rijeke i htjede ga pojesti, ali s opravdanim razlogom.    
Stoga stade uzvodno i poče ga okrivljavati da mu muti vodu i ne dopušta mu da pije.    
Kada janje odgovori da vuk pije na gornjem kraju, a i inače nije moguće da mu ono
muti vodu jer se nalazi nizvodno od njega, kaza vuk ne postigavši cilja: “Prošle si
godine uvrijedilo mojeg oca.   ” Kada mu janje reče da se tada još nije bilo ni rodilo, reče
mu vuk: “Ma koliko ti smislilo opravdanja, ja ću te ipak pojesti.   ”

Priča pokazuje da pred onima koji već unaprijed smjeraju nekome
nanijeti nepravdu, ne pomaže ni pravedna obrana.    

Ezop