Ucicemo u Eu sve sa Kosovom kada nas budu lepo zamolili ! 

Tuzno ali istinito...

Dvojno državljanstvo Mađara otvara put u Evropu
Iz Srbije bez viza u EU na proleće
Autor: Marija Maleš | 10.01.2008 - 08:22



Postoje velike šanse da već na proleće građanima Srbije bude sasvim ukinut vizni režim za ulazak u zemlje EU, saznaje „Blic“ iz diplomatskih krugova. Prema tvrdnjama na koje se pozivaju naši izvori, predstoji niz vrlo povoljnih dešavanja za Srbiju koja će rukovodstvu u Beogradu ubrzo biti predočena. Prema ovim informacijama, ovaj projekat biće sproveden u delo posle davanja dvojnog državljanstva pripadnicima mađarske nacionalnosti u Srbiji.

Da događaji idu u ovom pravcu ukazuje i susret evropskog komesara za pravosuđe i unutrašnje poslove Franka Fratinija i šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića, nakon koga je naš ministar izjavio da će srpske vlasti i Evropska komisija u najbržem roku početi zajednički rad u cilju potpune liberalizacije viznog režima i ukidanja viza Evropske unije za građane Srbije. Iza ove diplomatski skrojene izjave, prema saznanjima „Blica“, pre potpunog ukidanja vizne rampe za građane Srbije i dolaska na belu šengensku listu, prethodiće odobrenje dvojnog državljanstva za građane mađarske nacionalnosti u Srbiji.
Da podsetimo, taj predlog je svojevremeno, tačnije 2004. godine, odbijen na referendumu u Mađarskoj, jer se sa tim nije složila vladajuća socijalistička partija u ovoj zemlji.
S obzirom na to da je nakon ulaska Mađarske u šengensku zonu između građana Srbije mađarske nacionalnosti i njihove matične države postavljena svojevrsna gvozdena zavesa, predsednica mađarskog parlamenta Katlin Sili, kako su nedavno preneli mađarski mediji, najavila je da o ovom pitanju uskoro treba da bude postignut konsenzus između socijalista i Fidesa, stranke bivšeg premijera Viktora Orbana koja se još odranije zalaže za ovu ideju.
Ono što je posebno značajno za Srbiju, a što je umnogome opredelilo i Budimpeštu da pristane na ovu odluku, tvrde naši izvori, leži u još jednoj činjenici: Srbija na proleće dolazi na takozvanu belu šengensku listu, što drugim rečima znači da vojvođanskim Mađarima, kao i ostalim građanima Srbije, dvojno državljanstvo neće ni biti potrebno jer će i bez njega moći da putuju širom EU.

Dugoročni plan
Prema našim saznanjima, u pitanju je zapravo dugoročni plan kojim Unija želi da na mala vrata u šengensku zonu uvede i Srbiju. Izvori „Blica“ pozivaju se i na reči Žolta Bečaja, predstavnika Mađarske u Evropskom parlamentu, koji je izjavio da se prvi put i Brisel složio sa tim da Mađari u rasejanju treba da dobiju dvojno državljanstvo.
U ostvarenju ove ideje Mađarskoj dodatnu povoljnost predstavlja činjenica da je najveći broj, oko milion, Mađara u rasejanju nastanjen u Rumuniji, koja je od 1. januara ove godine član EU i sledeće godine ulazi u šengensku zonu. Ostaje nerešeno pitanje Mađara u Ukrajini, gde zakonodavstvo ne predviđa dvojno državljanstvo, pa su tu Mađarskoj praktično vezane ruke. Ali gotovo 300.000 vojvođanskih Mađara koji bi ovom odlukom ostvarili davnašnji san o dvojnom državljanstvu, otvorili bi vrata mogućnosti da svi građani Srbije uskoro u EU putuju bez viza.
Ovu tezu potkrepljuje i jučerašnji sastanak Vuka Jeremića i evropskog komesara Olija Rena u Briselu koji su se dogovorili i o formiranju specijalne jedinice ili radne grupe („task fors“) koja bi trebalo da pospeši sve procese koji vode ka punom članstvu Srbije u EU. „Task fors“ će činiti sadašnje slovenačko i buduće francusko predsedništvo, te predstavnici Evropske komisije i Saveta EU, a biće zaduženo da „pomogne Srbiji kako bi se stvorili svi uslovi za potpisivanje SSP u narednim nedeljama i za dobijanje statusa kandidata u ovoj godini“.
Na pitanje da li se Ren osvrnuo na izjavu srpskog premijera Vojislava Koštunice da će EU morati da se opredeli između potpisa sporazuma sa Srbijom ili upućivanja misije na Kosovo bez saglasnosti SB UN, portparolka Olija Rena Kristina Nađ je odgovorila da je komesar Ren „uznemiren“ zbog netačnog prikazivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ona je podvukla da su pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju vođeni između EU i Srbije bez unapred utvrđenih stavova o budućem statusu Kosova i dodala da evropski komesar želi da pomogne Srbiji u pridruživanju EU, ali da to u potpunosti zavisi od spremnosti srpskog naroda i njegovih vođa da ispune potrebne uslove.
Za sutra je najavljen razgovor šefa nemačke diplomatije Franka-Valtera Štajnmajera sa Jeremićem. Kako ističu vodeći nemački političari, Berlin priželjkuje rešenje za Kosovo koje će doneti stabilnost u regionu.

Nemačka za Ahtisarijev plan
No, Nemačka nije među onim članicama EU koje su najavile da ne žele da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Savezna kancelarka Angela Merkel je krajem decembra rekla da su „propali zaista svi pokušaji da se pregovorima između Srba i Albanaca postigne rešenje“ i da je „sada Evropa odgovorna za pronalaženje rešenja“. Nemačka i dalje kao prikladno rešenje za Kosovo smatra plan posrednika Ujedinjenih nacija (UN) Martija Ahtisarija.
Vuk Jeremić je izjavio da je Srbija i dalje za kompromis kad je reč o rešavanju statusa Kosova i Metohije, ali da traga za pravnim okvirom radi upućivanja misije Evropske unije iz oblasti policije i pravosuđa.
„Mi se zalažemo za nastavak procesa koji bi otvorio šansu da se postigne kompromis po svim pitanjima - kako po pitanju misije EU, tako i po pitanju statusa Kosova i Metohije... Nastavićemo da se zalažemo za takav stav i iznećemo ga na sednici Saveta bezbednosti UN 16. januara“, istakao je Jeremić.

Formalno Unmik, a stvarno EU
Zamena međunarodne administracije na Kosovu i Metohiji neće pratiti konkretna odluka u kojoj će se precizirati da se misija UN zamenjuje misijom EU, saznaje „Blic“. I nadalje ostaje misija Unmik, ali će se pod plaštom reorganizacije ove misije uvesti EU. Kako za naš list pojašnjava međunarodni diplomata uključen u kosovski proces, „formalno će i nadalje biti Unmik, ali praktično to je EU“. Pokriće za ovakvu svoju nameru Brisel pronalazi u Rezoluciji 1244 jer na osnovu nje OEBS i EU već deluju na KiM kao tzv. treći i četvrti stub vlasti UN. Ceo proces neće započeti pre marta, a u redosledu događaja prvo će uslediti koordinisana deklaracija o nezavisnosti u privremenoj skupštini Kosova.
Sve članice Evropske unije, za razliku od različitog viđenja kosovskog statusa, jedinstvene su u stavu o neophodnosti upućivanja misije EU na Kosovo. I ne samo jer je Unmik posle 2004. godine gotovo izgubio kontrolu na KiM, već i jer EU ima ogromno interesovanje da rešava problem koji može imati konsekvence na samu Evropu.
Otuda misija EU ulazi na Kosovo na mala vrata i uz poprilično improvizacije tako što se prethodno OEBS-u mora vratiti deo nadležnosti koje je nekada imao, a ovaj deo procesa mogu blokirati Srbija i Rusija, što je za Brisel popriličan problem.
- Otuda nemali broj diplomata smatra da, ako na Savetu bezbednosti ne bude usvojena nova rezolucija, kadar EU se upućuje na Kosovo uz poprilično improvizacije, ali ne i kršenja Rezolucije 1244 - zaključuje „Blicov“ sagovornik.
Ž. J.


Sa Hagom, što pre - to bolje
Potpuna saradnja sa Hagom ostaje uslov za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ponovili su „Blicu“ u Solaninoj kancelariji. U Briselu nisu mogli ni da potvrde, ni da demantuju da to podrazumeva hapšenje Ratka Mladića, ali su napomenuli da bi za Srbiju bilo dobro da saradnju, u kojoj već ima pomaka, dovede do kraja, „što pre, to bolje“.
Što se tiče slanja misije EU na Kosovo, o čemu je odluka doneta još u decembru, u Solaninoj službi kažu da je proces pripreme u toku, ali da se još ne zna na koji će način biti obezbeđena legalnost te misije.
- Proces pronalaženja te formule je u toku - ističu u Briselu - i zato ne želimo da se bavimo spekulacijama, a ne možemo ni da ocenjujemo izjave srpskog premijera Vojislava Koštunice o misiji, jer nemamo običaj da komentarišemo izjave zvaničnika.
Kad je reč formiranju radne grupe EU za Srbiju, kako je precizirano u Briselu, zasad je to samo predlog Komisije i novog predsedavajućeg Slovenije, koji je nastao prema formuli primenjenoj na Hrvatsku pre nekoliko godina.
- Još nije precizirano koji će biti delokrug rada te grupe, niti kakav će biti njen sastav. Slovenija će već iduće nedelje dati šire objašnjenje - obećali su u Briselu.
T. V.

Izvor: Blic

Sporazum pa ukidanje viza
11. januar 2008. | 08:20 -> 11:52 | Izvor: FoNet, Beta, Tanjug
Beograd, Berlin -- Srbija može da očekuje pristupanje šengenskom viznom režimu ako do marta potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, rekao Kacin.

Neophodno je i da Srbija pripremi nove putne isprave i obezbedi sve tehničke preduslove, kazao je za Blic Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. "Država koja ne potpiše Sporazum ne može očekivati dalje vizne olakšice. U martu očekujemo da se šengenski režim u potpunosti primeni za nove članice i, ako Srbija do tada ispuni pomenute uslove, biće na tom spisku", kaže on.

Kacin je naveo da potpisivanje SSP sa EU Srbiji otvara mnogo novih mogućnosti.

Ukoliko država napreduje, može se dogovoriti da od dana potpisivanja Srbija postaje pridružena članica EU.

"Tada dolazi do olakšica u robnoj razmeni, do slobodnog protoka ljudi, robe, kapitala, ideja i usluga", kazao je Kacin.

"Ukoliko dođe do potpisivanja, brzo ćemo organizovati donatorsku konferenciju za Srbiju. Pripremili bismo i dodatne veće akcije, a u toku francuskog predsedavanja, od 1. jula, to bi se pretvorilo u konkretna dela", kaže on.

On dodaje da to znači da je za šest meseci operativno moguće realizovati te planove, ali je preduslov puna saradnja s Hagom.

Slovenački poslanik u EP potvrdio je da će u najkraćem mogućem roku biti oformljena i radna grupa za Srbiju, čiji će prvi zadatak biti da pomaže Srbiji u potpunoj saradnji s Hagom.

U radnoj grupi bi bili ministri inostranih poslova Slovenije i Francuske, kao sadašnji i budući predsedavajući EU, predstavnici Saveta Evrope i Evropske komisije.

Za sada, oni će raditi samo na saradnji Srbije sa Hagom, zaključio je Kacin.

Zamena pasoša uslov za vize

Pravi momenat za početak dijaloga Srbije i Evropske komisije o potpunoj liberalizaciji viznog režima i ubrzavanje tog procesa biće mart, kada će početi i izdavanje novih putnih isprava, izjavio je savetnik potpredsednika Vlade za evropske integracije Vladimir Todorić.

"Dijalog se, na neki način, i sada vodi, ali može početi veoma brzo posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a možda i ranije", rekao je Todorić za Danas.

Sporazum o viznim olakšicama nije povećao gužve

Ambasade većine zemalja EU u Beogradu počele su da izdaju vize u skladu sa Sporazumom o viznim olakšicama koji je stupio na snagu 1. januara, ali to za sada nije izazvalo bitno povećanje broja zahteva, niti neuobičajene gužve.

Kako je rečeno Beti u ambasadama više evropskih zemalja, Sporazumom je pojednostavljena procedura za određene kategorije stanovništva što se pre svega odnosi na broj potrebnih dokumenata, rok za izdavanje vize (tri do deset dana) i cenu (35 evra ili besplatno).
Prema njegovim rečima, evropski komesar Franko Fratini rekao je da razgovori mogu početi i u februaru.

"Ipak, to ne zavisi od nas, nego od odluke Evropske komisije", rekao je Todorić

Na pitanje Danasa koliko je realno da Srbija na proleće bude na beloj šengenskoj listi, Todorić je precizirao da se ta mogućnost otvara "zamenom putnih isprava, koje su srž priče o liberalizaciji".

Zakon o putnim ispravama usvojen je u decembru, a prema njegovim odredbama, građani će od marta dobijati nove pasoše.

On dodaje da bi bilo neodgovorno da bilo ko iz Srbije kaže da ćemo potpunu liberalizaciju viznog režima dobiti na proleće.

"Mi ćemo za to biti spremni zamenom pasoša, a postoji i spremnost Evropske komisije da se Srbiji, kada ispuni kriterijume, maksimalno izađe u susret. Na to ukazuju izjave slovenačkih i predstavnika Komisije. Mi u takve namere ne sumnjamo", rekao je on.

Porastao broj ilegalnih ulazaka u Nemačku

Broj ilegalnih ulazaka u Nemačku drastično je porastao od ulaska Poljske i Češke u šengensku zonu 21. decembra 2007. i ukidanja kontrole na nemačkim granicama prema ovim zemljama.

Dnevnik "Bild" se poziva na interne statistike Savezne policije i navodi da je na nemačkim istočnim granicama od širenja Šengena do 7. januara uhvaćeno 614 osoba koje su pokušale da ilegalno uđu u Nemačku.

Pored toga list citira policijske stručnjake koji tvrde da je stvarna brojka ilegalnih ulazaka 10 puta veća. Jer, posle smanjivanja policijskih snaga u pograničnoj zoni, kontroliše se samo još svako 2000. vozilo.

Sindikat nemačkih policajaca je nove brojke danas protumačio kao potvrdu da je došlo upravo do onoga od čega se uoči širenja Šengena i strahovalo.

Ova organizacije je ranije širenje Šengena nazvala "neodgovornim", jer "nisu sprovedene dogovorene bezbednosne mere".

Upozorila je da nije blagovremeno završen modernizovani sistem potrage za prestupnicima unutar šengenskih država, kao i da nedostaju odgovarajuće pravne osnove za hvatanje kriminalaca izvan granica sopstvene zemlje.

"Misija EU sprovodiće politiku SAD"
12. januar 2008. | 10:34 -> 11:39 | Izvor: B92, Beta, Tanjug
Beograd -- Slobodan Samardžić smatra da Srbija još ne treba da potpiše Sporazum o stabilizicaiji i pridruživanju sa EU zbog Kosova.

Ministar za Kosovo i Metohiju izjavio je, gostujući u emisiji Poligraf TV B92, da Srbija ne može da potpiše Sporazum sa Evropskom unijom sve dok taj sporazum bude, kako se izrazio, u funkciji proglašenja nezavisnosti Kosova. On je objasnio da ne bi bilo dramatično ako Srbija ne potpiše Sporazum 28. januara, jer se on realizuje u narednih deset godina.

"Kad se tim sporazumom rešava jedna tako rđava stvar, Srbija kaže: odlučite se, mi to nećemo uraditi, vi se odlučite, a što se tiče potpisivanja, kada razjasnimo stvari koje ste vi iskomplikovali, mi ćemo ga potpisati", rekao je Samardžić.

Samardžić je ponovio da se Srbija protivi slanju misije Evropske unije na Kosovo bez odluke Ujedinjenih nacija, jer smatra da je njen zadatak da sprovede Ahtisarijev plan o nadgledanoj nezavisnosti Kosova.

Ministar za Kosovo i Metohiju izjavio je da je Srbija voljna da potpiše parafirani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, ali ne ako se time, kao što se njemu sada čini, ugrožava suverenitet Srbije na Kosovu.

On je rekao da će Vlada doneti odluku o potpisivanju. "Ja sam rekao koji su parametri, a ako ga oni ponude, Vlada će o tome doneti odluku", kazao je Samardžić.

Govoreći o eventualnom dolasku misije Evropske unije bez odluke Saveta bezbednosti, Samardžić je rekao da Srbija takvu odluku ne može da prihvati i da će, ako to toga ipak dođe, intenzivirati svoje prisustvo u pokrajini kroz organizovanje života lojalnih građana.

"Mi nemamo problem sa sadržajem te misije i sa tim što je to evropska misija... Naš je problem što evropska misija ne sprovodi evropsku politiku na Kosovu, koje na žalost nema, već sprovodi američku politiku na Kosovu", smatra on.

"Kada ona bude sprovodila evropsku politiku, ako se ona jednom bude formulisala, mi ćemo razgovarati sa njima, jer je u duhu evropskog rešenja kompromis, to je ono što do sada nismo imali", objasnio je Samardžić.

On je rekao da bi, u slučaju da Evropska unije bude učestvovala u "otimanju Kosova i Metohije", Srbija morala da preispita svoju politiku i odnos prema evropskoj dvadesetsedmorici.

Koštunica i Tadić oprečno o potpisivanju

Vojislav Koštunica ponovo je poslao saopštenje u kome je pozvao EU da odustane od "protivpravnog slanja misije" na Kosovo i da ne narušava teritorijalnu celovitost Srbije.

Koštunica je naveo da je Skupština Srbije u Rezoluciji o Kosovu i Metohiji, glasovima više od 220 narodnih poslanika, utvrdila da bi "odluka EU o slanju misije za sprovođenje odbačenog Ahtisarijevog plana predstavljala akt ugrožavanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije".

"Sigurno je da 28. januara može biti ili potpisan Sporazum sa Srbijom ili će EU doneti odluku da svojom Misijom rasparčava Srbiju. Jedno i drugo ne idu zajedno i na EU je da napravi izbor", naveo je Koštunica.

Sa druge strane, predsednik Srbije Boris Tadić kaže da je Srbija na pragu potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji će biti od velike koristi privredi Srbije.

Predsednik Srbije je za agenciju Srna naveo da je Vlada ovlastila svog potpredsednika da potpiše Sporazum, dodajući da je važno da Srbija čini sve što ojačava njenu poziciju i otvara nove ekonomske perspektive za sve građane.

"Samo takva, jaka i stabilna Srbija može da brani sve svoje nacionalne interese', istakao je Tadić.

On je rekao da Srbija nikad neće prihvatiti nezavisnost Kosova i da će svoju pokrajinu braniti pregovorima i argumentima, ističući da tu ne sme biti nikakve predaje.

Miščevićeva: SSP ne dotiče pitanje Kosova

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne vezuje pitanje Kosova za ostvarivanje procesa pridruživanja i to pitanje se u Sporazumu ne pominje, kaže Tanja Miščević.

Taj sporazum (SSP) uopšte ne dotiče temu kandidature i budućeg stupanja u članstvo EU, izjavila je šefica Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević

Ona je novosadskom "Dnevniku" rekla da je namena tog sporazuma da naše tržišne uslove uskladi s onima koji postoje u EU, odnosno da uskladi standarde kako bi Srbija mogla da izvozi svoju robu na tržište EU i liberalizuje domaće tržište za robu koja dolazi iz EU.

Ona nije želela da spekuliše o tome da li bi moglo doći do odlaganja najavljenog termina za potpisivanje tog sporazuma i kakve bi to posledice moglo imati po dalji tok evrointegracija, navodeći da je "to ipak političko, a ne tehničko pitanje".

Tanja Miščević je rekla da je bilo primera da se menjaju delovi SSP-a, ali te promene, prema njenim rečima, "isključuju bilo kakva politička pitanja, pošto je SSP uglavnom trgovinski sporazum".

Potpisivanjem SSP-a više novca za privredu

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija će dobiti tri puta više sredstava iz evropskih fondova za razvoj privrede, što znači da će i naša ekonomija i prihodi moći da se uvećaju za toliko, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

On je u razgovoru sa studentima Tehnološko-metalurškog fakulteta rekao da će u tom slučaju ukupne investicije u Srbiji u infrastrukturu u narednih pet godina biti najveće u njenoj istoriji, računajući i sredstva iz budžeta i ona iz evropskih fondova.

Ukidanje viynog režima naročito je važno za one gradjane koji su nezaposleni, nemaju šta da jedu, nemaju nikakvih kvalifikacija i samo čekaju da putuju u Evropu. Sve je to lepo ali dajte prvo narodu posao i plate, a ne da rade za 200 eura. Neće imati za kartu do Evrope.

Motke u ruke i na ulicu ili pljunuti u šake pa raditi a ne kriviti sve osim sebe !

Mnogi bi radili ali nemaju gde , a mnogi rade ali za male pare, jer gazde imaju bazene i šalju decu na školovanje u inostranstvo...

Sve dok neuđemo u EU plate će biti 200 eura, možda i manje, 2,5 eura kao za vreme Slobe. Tajkunima odgovara izolovanost zemlje, jer tako imaju jeftinu radnu snagu. Da smo u EU, nebi morao da radiš za 200 eura, nego bi stavio ličnu kartu u dzep i otišao bilo gde u evropu i našao posao. Onda bi tajkuni i ovde morali da povećaju plate.