jeste brate...ali kada imas svoj kamion pa je tvoja zarada...ovako kolac dele dva tri igraca.
Plus stres  .
Losa hrana
kilometri i kilometri ispred tebe
Jos vidis ovako kako ljudi uzivaju dok ti vozis
Uslikao ortak pred Floridu ovog crnog
Ili ovako da se mucis bez kurava...nema na ovu ladnocu nista brate 

Bogatasa uvek ima, to je svuda.  Ja sam bio na Floridi, mnogo lepa drzava, moja omiljena, ali poslovi se teze nalaze. Samo ako si u medicini imas shanse.

Zivotinja je Ciga...ne znas ti njega...

Dobro njega bas briga...on da ima da kocka...a za drugo sta ostane...

Inace imali smo jednog "kolegu" koji je kupio tri laptopa koja nikad nije ni ukljucio....

Uso u neku prodavnicu...sav prljav...i sad ja ne znam sto je on tamo usao...mozda kredit da stavi na telefon...u svakom slucaju...pitao neki komp posto je...i sad ova mu rekla...on je posle nesto pitao...vezano za komp...a ona nesto nervozna bila ...sta ja znam...i rekla mu...kao,...jel imate vi para za to...

U svakom slucaju...on se toliko uvredio da je kupio tri...

Nakrivio joj bas...onako...

I nikad ih nije ni ukljucio...stoje mu tako...ja mislim da je od onih fujitsu simens...tako nesto...

To je sad i zastarelo....

Ali dolazi onako na posao...i prica...kaze...zamisli sta mi rekla....

Evo i sad mi smesno....

 

On to uopste ne zna da koristi...

Ali bas nema pojma...pitanje dal bi znao da nadje ono dugmence da ukljuci...

Ali da vidis kako se uvredio....suze mi posle...

Може максимало 8-9 сати на дан да вози плус одмор од 45 минута између...ако је возио више а мурија га увати најебао је...

Postoje i tu cake koji vozaci koriste pogotov oni koji imaju jos uvek analogne tahografe 
Pogotovo po Evropskom sporazumu gde se moze kombinovati sa dnevnim prekidima i duzinom trajanja voznje.
Mada generalno svi postuju te prekide jer su kazne dosta velike..maksimalna je oko 1400 evra cini mi se.
E sada kako je to u Americi nemam pojma. Mislim da nema puno veze sa nama 

Hrvatska Beogradu meri podobnost za EU

Čime sve zapadni sused može da uslovljava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji. Lista zahteva može biti duga i – neočekivana. „Ogledna vežba“ napravljena je sa uvozom hrvatskih cigareta u Srbiju po povlašćenom tretmanu

Dugo putovanje Srbije ka Evropskoj uniji dodatno bi mogli da otežaju naši susedi, Hrvati. „Listu potraživanja“ od Srbije izložio je, prilikom boravka u Beogradu, hrvatski predsednik Ivo Josipović. Uslove je, ovoga puta, vezao za povlačenje tužbe za genocid. Pomenuo je rešavanje pitanja nestalih osoba, vraćanje kulturnog blaga i procesuiranje ratnih zločina. Već sutra sve nabrojano može postati merilo „podobnosti“ Srbije da uđe u briselsku porodicu.

Jer, evropske procedure nalažu da se za svaki novi stepenik ka evropskim zvezdicama mora dobiti „zeleno svetlo“ svake države članice EU pojedinačno. Što znači da će i hrvatski sabor direktno odlučivati o nama. Prostor za uslovljavanja time je širom otvoren.

„Ogledna vežba“ napravljena je sa uvozom hrvatskih cigareta u Srbiju po povlašćenom tretmanu. Usklađenom akcijom Zagreba i Brisela, Srbija je naterana da popusti.

Čime sve Hrvati mogu da uslovljavaju Srbiju?

- Svim i svačim - uveren je direktor „Veritasa“ Savo Štrbac, jer, kaže, s obzirom na to da je tamo „rođen, odrastao i školovao se“, odlično poznaje taj mentalitet.

- Biće prema nama gori nego Slovenci prema njima kada su ih dugo i beskompromisno ucenjivali oko granice u Piranskom zalivu - kaže Štrbac.

Tužba za genocid je, ističe naš sagovornik, zlatni rudnik za ucene, jer iz nje proističu i drugi zahtevi:

- Insistiraju, recimo, da se reši pitanje nestalih tražeći da Srbija otvori sve evidencije koje sa tim mogu biti u vezi. On ocenjuje i da Brisel ima dvostruke aršine. Jer, kako ističe, evropskoj administraciji je bitno da se urede trgovinski odnosi dveju zemalj, a nije im bitan odnos prema ćirilici u Hrvatskoj.

- To je za njih unutrašnje hrvatsko pitanje. Valjda bi cigarete trebalo da budu unutrašnje pitanje, a ćirilica evropsko, jer se otporom ćirilici krše i evropski zakoni i tekovine.

I istoričar Radoš Ljušić očekuje da će hrvatska uslovljavati Srbiju:

- Hrvatska izgrađuju državu, članica je Evropske unije, oseća sigurnost i zna da iza nje neko čvrsto stoji. Mogu od nas stalno da traže više nego od bilo koga drugog. Mi, s druge strane, zbog približavanja Briselu ne možemo da zauzmemo čvrst stav prema Hrvatima. I sociolog Slobodan Antonić naglašava da je za Hrvate važno savezništvo sa jakim državama EU:

- Vrlo je nezgodno kada imate suseda sa dosta spornih međusobnih pitanja, a taj sused je saveznik država koje vas uslovljavaju. Zahtev Brisela da se cigarete iz Hrvatske uvoze „povlašćeno“ najbolji je pokazatelj. Jer, Hrvatska i ne mora direktno da nas ucenjuje, to će umesto nje učiniti njeni saveznici.

Naš sagovornik je uveren da će lista zahteva biti podugačka i da može da uključi i pitanja na koja mi sada i ne pomišljamo.

Da ostavimo po strani da ni granična međa između dveju zemalja, na Dunavu, nije dogovorena...

***

GRČKA I MAKEDONIJA PRIMER USLOVLJAVANJA

Brojni su primeri u kojima jedna zemlja, članica Evropske unije, može da zakoči drugu, kandidata, u procesu evropskih integracija. Oni se viđaju najčešće kod suseda, a onaj ko je prvi ušao u EU ima komotnu prednost da od drugog praktično zahteva šta poželi.

Spor između Grčke i Makedonije je eklatantan primer kako sused može da blokira put zemlje kandidata ka EU. Naši južni susedi su status kandidata dobili još sredinom prošle decenije u slično vreme kad i Hrvatska, koja je već postala član unije. Makedonci su, dakle, izgubili čitav ciklus prijemnog procesa, a epitet pripadnosti bivšoj Jugoslaviji i dalje prati ovu zemlju, jer se s njenim imenom ne slažu Grci, smatrajući to geografskom pretenzijom. Grci nastupaju s daleko jače pozicije, jer kao članica EU imaju pravo veta, dok Makedonci mogu da se uzdaju samo u popustljivost svojih južnih suseda. Brojni pregovari zasad su ostali bezuspešni. Ne popuštaju ni Skoplje, ni Atina, samo što je atinski glas teži na tasu odlučivanja.

I Slovenija je iskoristila svoje prisustvo u EU da od suseda Hrvata izvuče maksimum oko granice u Piranskom zalivu, usporavajući u jednom trenutku njihov prijem. Mađarska je, tako, pokušala da izdejstvuje što bolji položaj svoje manjine u Rumuniji. Makedoncima brige neće prestati jer će, verovatno, svoje manjinske zahtve izručiti i Bugarska.


NESPOJIVO Šta tačno znači zahtev da se duvanski proizvodi iz Hrvatske uvoze po četiri puta nižim carinskim tarifama nego što su tarife u EU, čija je Hrvatska članica, a zbog čega više nije u CEFTA sporazumu?
- I pravno i ekonomski, a to je skandalozno. Smanjiće se prihodi u našem budžetu, biće manje para za zdravstvo i školstvo, a u Hrvatskoj će biti obrnuto. Da ne pominjem problem zaposlenih u duvanskoj industriji - kaže ekonomista Dejan Mirović.
- Države koje su pristupile EU ne mogu biti članice CEFTA. To je slučaj sa Poljskom, Češkom, Slovačkom, Mađarskom, Slovenijom, Rumunijom i Bugarskom iz prvobitnih CEFTA ugovora.

Preuzeto sa ...

Put Srbije u EU: Najlakše zadatke ne možemo da rešimo

Loše ocene iz Brisela dobijamo i zbog ne tako teških obaveza. Prava manjina i medijske slobode moguće brzo ostavriti

PRVI sastanak Saveta za primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju biće održan u ponedeljak u Luksemburgu. EU će predstavljati visoka predstavnica Ketrin Ešton i komesar za proširenje Štefan File, dok će Srbiju zastupati premijer Ivica Dačić. Na taj način približićemo se uniji za još jedan korak, ali je potrebno još mnogo hodanja, da bi se stiglo do evropskog društva. Pred Srbijom na ovom putu stoji dosta obaveza, među kojima ispunjavanje nekih iziskuje ogroman napor, dok bi određeni zadaci mogli da se relativno lako i brzo reše.

Ispada da smo na nepoznatoj s više jednačina i na lekcijama koje zadaju glavobolju ispit položili s desetkom, kao što je to, na primer, normalizacija odnosa s Kosovom. Ali na neka daleko manje škakljiva pitanja, za koja nije potreban gotovo nikakav napor, nismo uspeli pozitivno da odgovorimo, a takav je, recimo, slučaj sa organizovanjem parade ponosa. Veća politička podrška u ovom domenu, koju traži EU, ne bi trebalo da iziskuje Sizifove muke.

Među lakše zadatke trebalo bi da spada i primena medijske strategije i usvajanje zakona o javnom informisanju i medijima, aktivna zaštita medija, boraca za ljudska prava i drugih ugroženih grupa, kao i dosledna primena zakonskog okvira za zaštitu manjina, u oblasti obrazovanja, upotrebe jezika, pristupa medijima i verskim obredima na maternjem jeziku. U istom težinskom košu je i obaveza delovanja na smanjenju broja lažnih azilanata.

Srbija više ne bi smela da čeka ni na usklađivanje svog zakonodavstva i njegovu primenu u oblasti zaštite životne sredine. Isto važi i za kontrolu državne pomoći, dok dalje usaglašavanje zakona s pravnim tekovinama EU zavisi od efikasnosti rada skupštine. U tom kontekstu treba posmatrati i očekivani zakon o finansiranju Vojvodine.

Da ekonomska situacija nije teška, verovatno ne bi trebalo da predstavlja veliki problem ni odobravanje dodatnih finansijskih sredstava manjinskim grupama. Nešto teže će biti i usklađivanje s Evropom kada je reč o genetički modifikovanoj hrani, imajući u vidu značajan otpor građana u tom domenu. Ipak, ni to nisu nerešivi zadaci.


KOMPLIKOVANA PITANJA

U KOLONI teških obaveza, čeka nas borba s korupcijom i organizovanim kriminalom. Evropa očekuje efikasne istrage i presude. Od toga zavise i ostali uslovi, koje sada nije lako ispuniti, a koji se odnose na efikasnu primenu zakona, nezavisnost ključnih institucija, a naročito pravosuđa, poboljšanje poslovnog okruženja i razvijanje konkurentnog privatnog sektora. Komplikovani zadaci su i restrukturiranje ekonomije i reforma javne administracije.

Preuzeto sa ...

Fratini: Evropa nije dar, već naporan rad

Iskusnij italijanski političar Franko Fratini preuzeo dužnost savetnika srpske vlade: Uz naporan rad, moguće je u EU do 2020. godine. Gledajte u naredne generacije



PLAN koji je zacrtao prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, da Srbija postane član EU do 2020, jeste ambiciozan, ali dostižan. Verujem da Evropa neće biti kompletna, a region u potpunosti konsolidovan i stabilan bez Srbije u EU, i zato sam spreman da vam na tom putu pružim maksimalnu podršku i pomoć.

Franko Fratini, bivši šef italijanske diplomatije i nekadašnji potpredsednik Evropske komisije, koji od utorka i zvanično savetuje Vladu Srbije u procesu evrointegracija, poručio je posle sastanka sa Vučićem i mnogobrojnim srpskim zvaničnicima da je sada „najvažnije prionuti na sve domaće zadatke“:

- Bilo je zemalja koje su uspele da okončaju pregovore za šest godina. Sada sve zavisi od političke volje i napornog rada, a ja to vidim kod Vučića i premijera Ivice Dačića, koji praktično i ne spavaju, kako bi ostvarili ono što je u interesu vaše zemlje i svih građana.

On ne krije da u Evropi raste raspoloženje protiv daljeg proširenja i poručuje da članstvo u EU nije nikakav dar za Srbiju, već rezultat napornog rada.

- Političari gledaju u naredne izbore, a državnici u naredne generacije. To treba da primenite i u Srbiji. Ovo je bila istorijska godina za vašu zemlju, mnoge pozitivne stvari su učinjene, uključujući Briselski sporazum i Evropa je to prepoznala.

Fratini upozorava da će veliki izazov biti reformisati pravosuđe i uspostaviti potpuno vladavinu prava, kao i nastaviti borbu protiv korupcije i kriminala.

Italijanski diplomata je objasnio da nema ničeg neobičnog u tome što je prihvatio da besplatno savetuje srpsku vladu:

- Tokom cele svoje evropske karijere zalažem se da se nastavi proširenje EU i na ceo Balkan. Ja sam građanin „ujedinjene evropske države“ i verujem da je to i u našem interesu. Ne treba mi novac, jer imam lep posao u Italiji i rad na ovakvoj političkoj ideji za mene je zadovoljstvo.

Potpredsednik Vučić se zahvalio Fratiniju na prihvaćenom pozivu da svojim dugogodišnjim iskustvom pomogne Srbiji na putu ka EU, a posebno u vezi sa poglavljima 23 i 24 pristupnih pregovora.

ISTE TALASNE DUŽINE FRATINI je objasnio kako je došlo do toga da prihvati poziv da savetuje Vladu: - SNS, koju predvodi Vučić, kandidovala se za mesto stalnog posmatrača u Evropskoj narodnoj partiji. Tako smo se upoznali, a zatim su usledili razgovarali o tome kako mogu da pomognem i podržim Srbiju. Odmah smo se razumeli, uspostavljeno je međusobno poverenje i usledio je i Vučićev poziv.

Preuzeto sa ...