Извештаји регионалних завода за статистику показују да су повећања цена у нашој земљи у протеклој години била драстичнија него у било којој суседној држави





Ако је судити по суморној статистици, грађане Србије криза је много више погодила него становнике суседних земаља. Наиме, поскупљења су у нашој земљи у протеклој години била знатно драстичнија него било где у региону.

У периоду од маја 2012. до маја 2013. године, како показују извештаји регионалних завода за статистику које је објавио портал „Макроекономија.орг”, храна је у Србији поскупела за 12,9 одсто, док је у Хрватској то било 6,50 процената, а у Словенији свега 3,3 одсто.  Ни остали показатељи не иду наруку потрошачима у Србији. Рекордери смо и у скоку цена безалкохолних пића, алкохолних пића, дувана, кафе, намештаја...

И за комуналије, показују извештаји завода за статистику, у априлу смо морали да издвојимо већи проценат него 2012. године, а слично је и са трошковима за комуникације, здравство или транспорт. У појединим сегментима у другим државама чак је дошло и до појефтињења, док су у Србији једино појефтинили обућа и поправка обуће и изнајмљивање станова, и то за мање од два процентна поена. Могло би се рећи да је шампион поскупљења у свим државама у региону било – поврће, али смо бар што се тога тиче, иако је тешко у то поверовати, прошли боље од других потрошача, посебно од оних у Црној Гори где је зелениш за годину дана поскупео за чак 40 одсто. Због чега је то тако и зашто је, пре свега храна, у Србији највише поскупела?

Војислав Станковић, експерт у Привредној комори Србије, каже да је веома је тешко коментарисати нивое поскупљења у региону јер на малопродајне цене утиче много тога што се разликује од земље до земље, попут курса или трговачких маржи које нису свуда исте.

– Али, што се Хрватске и Словеније тиче и тога што су код њих поскупљења хране била мања, разлог томе су много веће субвенције у пољопривреди и по становнику и по хектару обрадивих површина него што је то код нас. Могу слободно да кажем да су у тим земљама субвенције од три до шест пута веће него у Србији. Све се то одражава на цене – објашњава Станковић.

Последица тога, закључује он, јесте пад куповне моћи становништва и у Србији је учешће хране у личној потрошњи чак 42,9 одсто, по чему смо најгори у Европи.

– То значи да се становништво одриче хемије, гардеробе и културе због хране. А сваки раст цена води и паду потрошње. Потрошња свињског меса у Србији је 15,4 килограма годишње, а просек у Европској унији је 32 килограма. Потрошња јунетине код нас је 4,4 килограма, а у ЕУ 15 – наводи Станковић, додајући да се у просеку у Србији по глави становника годишње попије 56 литара млека, а у ЕУ 100 литара, док је највећа разлика код путера – код нас 200 грама, док је потрошња у ЕУ између четири и пет килограма.

– Све то указујe да држава мора да поведе рачуна о субвенцијамау пољопривреди, јер је све повезано. Ниске субвенције воде расту цена хране. То значи да без обзира на актуелну ситуацију са буџетом оне морају да се исплаћују јер се на прехрамбеној сигурности становништва не сме штедети – закључује Станковић, уз очекивање да ће ова пољопривредна година бити боља од претходне, што, би како каже, требало да доведе или до благог снижавање цена или барем до њихове стагнације.

Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда, истиче да су овакви подаци нешто на шта на различите начине и конкретним анализама ова организација упозорава већ дуго, а због чега их креатори политике сматрају државним непријатељем.

– Ово о чему сада говоримо догађа се већ годинама, реално куповна моћ потрошача смањена је за 30 одсто у односу на период од пре три, четири године. Основни проблем је што у Србији и даље нема фер конкуренције. Нови трговински ланац који дође на тржиште, два или три месеца нуди ниже цене да би се убрзо уклопио у политику цена коју диктира трговински картел – каже  Богосављевић. Он сматра да је недопустиво да поскупљења у Србији буду толико већа него у државама у региону.

– Ако погледате, рецимо, цену уља која је код нас значајно повећана, а у Македонији за свега четири или пет одсто, јасно је шта се догађа. Како је ово могуће, ако се зна да се огромне количине уља за македонско тржиште производе у Србији. Има још много таквих примера јер управо државе које се пореде велики број кључних животних намирница увозе из наше земље – каже Богосављевић, истичући да су овакви катастрофални показатељи резултат погрешне политике која се водила и чији цех сада плаћају купци.

И. Албуновић, С. Деспотовић

објављено: 01.07.2013.


Politika

 

Zašto je hrana u Srbiji najskuplja

Beograd -- Srbija je lider po cenama u regionu, najviše kada je reč o prehrambenim proizvodima, podatak je sajta makroekonomija.

Monopolizovano tržište, prošlogodišnja suša i nedovoljne subvencije u poljoprivredi, doveli su do poražavajućeg prvog mesta, procenjuju stručnjaci, piše RTS.rs.

Porast cena u Srbiji pratili su tanji novčanici, pa zato i ne čudi što je srpska potrošačka korpa praznija nego evropska i korpa naših suseda. To potvrđuju i podaci, koji kažu, da stanovnik Srbije godišnje pojede oko 15 kilograma svinjskog mesa, a stanovnik EU u proseku duplo više.

Monopolizovano tržište, prošlogodišnja suša i nedovoljne subvencije u poljoprivredi, doveli su do poražavajućeg prvog mesta, procenjuju stručnjaci.
Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije kaže da problem treba tražiti i u niskim subvencijama koje su tri do pet puta niže u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju, kako po glavi stanovnika tako po hektaru obradivih površina.

 Cene je krojila i prošlogodišnja suša, kažu pojedini ekonomisti. Ipak, njihove prognoze su optimistične.

Ekonomista Goran Nikolić kaže da je od početka godine zabeležen veoma nizak rast cena praktično stagnaciju.
"Imajući u vidu da je na pomolu dobra poljoprivredna godina, možemo očekivati da će cene hrane značajno usporiti tako da ove godine možemo očekivati relativno spor rast cena hrane", kaže Nikolić.

Za godinu dana u Srbiji je hrana poskupela čak 12,99 odsto, Makedoniji 5,3, Crnoj Gori 6,5. Sloveniji 3,3 a Hrvatskoj 6,5 odsto. Istovremeno, električna energija čija cena takođe ulazi u vrednost prehrambenih namirnica, pored Hrvatske, najmanje je porasla u Srbiji.
Porast cena za zaštitnike potrošača nije iznenađenje jer su to najavljivali, kako kažu, i to na sav glas. Ocenjuju da je srpsko tržište monopolizovano i zatvoreno.

"Nedopustivo je da su cene proizvoda domaćih proizvođača kud i kamo veće u odnosu na iste proizvode u zemljama u okruženju i onda vam prosto para uši i smeta podatak da je ulje u Srbiji poskupelo 15 odsto, a u Makednosi svega jedan odsto, a to je naš proizvođač", kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

 Na stabilniju poljoprivrednu politiku, bolju ponudu i pad cena, najveći uticaj imaće, procenjuju stručnjaci, nastavak evrointegracija i konkurencija.

Izvor

Макар смо у нечему ''лидери'' ...

и даље је све сувише јефтино

Tako je bre,samo sam se pitao kada će opet da se potegne dobri stari ''suša'' izgovor. 


Jebala ih suša. Svake godine ista kretenska priča. Mogu da se kladim da će i ove godine isto da cmizdre i izmišljaju.

Наша клопа јесте можда скупа за наше услове-али зато имаш квалитет,органску храну(ако се мало исцимаш код неког на селу),а то цимање нам је донела "блажена и никад непрежељена демонкратија" јер си раније имао све квалитетно на дохват руке.
На западу и тој ЕУ којој сви тежите,људи једу пластику
Зато,вади паре,не питај за цену и уживај у укусу квалитетне клопе-док још можеш 

Suša ... Nemaština ...Svaki put se nađe neki izgovor a ustvari izgovora uopšte i nema .. kao što reče mrgec


Ja bih samo na ovo dodao ... ko zna kad će to biti

hahahah

Kad bi znali sta ljudi jedu po svetu...ne bi ovako komentarisali...

Sta mislis koliko su u srbiji revnosne inspekcije ? I koliko su potkupljive ?

Sta mislis o kvalitetu recimo Zlatiborca ili Matijevicevih proizvoda ?

Za ovu ideju o plastici se ne bih slozio.

Seti se alfatoksin afere.