Рад као игра!

Дечак из села Буара крај Ужица, иако има само четири године, уме да обавља већину сеоских послова. Косидбу, цепање дрва, чишћење стаје и копање доживљава као игру, а не као обавезу.

Миљко Гавриловић из села Буара крај Ужица има само четири године, а већ зна да обавља већину послова у сеоском домаћинству. Зна да коси, копа, храни стоку, цепа дрва, чисти стају.

Све послове доживљава као игру, а не као обавезу, иако расте у породици у којој се рад и обавезе подразумевају.

Миљко каже да је све послове научио од бабе и деде.

"Почео је да ради кад је имао две године, пошто ми увек нешто радимо, а он је стално са нама", каже Миљков отац Бобан.

Нико га не присиљава да ради, он то воли и има жељу да помаже родитељима. Миљкова бака Аница каже да увек иде за њима и тражи да ради све послове које обављају.

"Ако узмем мотику хоће и он. Ако узмем балу да положим стоци каже бако ја ћу", прича његова бака Аница.

Миљка све занима, а највише аутомобили, камиони и пољопривредне машине. Одрастао је у породици која живи од земље и од стоке и у којој је све подређено раду.

Извор: РТС

ТВ репортажу можете погледати овде

То је зато што им не купују играчке, већ им дају секире, чекиће и лопате , тако да они оруђе доживљавају као играчке.

Моја генерација је имала играчке и улицу, а данашња генерација само рачунар.
Зато деце на улици и игралиштима има само када нестане струје.

jbg. nije svima život "med i mleko"

Zamisli, dete sa sela radi seoske poslove! Kakva ekskluziva. Pa sta ce drugo da radi, da nece mozda da cepa atome!
I moj brat i sestre od ujaka od malih nogu rade seoske poslove, posto jelte žive na selu, pa nisu izasli u novine. Dobro ne objave vest da frizer sisa musterije!

Питање је коме је живот ''мед и млеко'', да ли деци која блеје по цео дан испред рачунара док им родитељи једва спајају крај са крајем или деца на селу која се ''играју'' са секирама и вилама ?

pa recimo da sam pod ovim "med i mleko" mislio da nisu sva deca razmažena , čak i u periodu od 4 godine...Ogromna većina dece kod nas u dobi od 4 godine nema pojma za šta služe vile ili motike , a kamoli kako se koriste...

Чини ми се да генерално деца са села од малих ногу се уче да не буду размажена, односно да буду послушна и да раде.
Али нека деца са села имају могућности за неке додатне активности, као рецимо бављење спортом (то су рецимо деца из БГ села), док друга деца са села нису повезана са неким културним и спортским центрима.

Кад већ спомињем културне центре, морам да споменем да је Борча имала биоскоп када је Нови Београд био мочвара, сам песак, жабе и бамбуси.
Али данас ако хоћеш да посетиш најбоље биоскопе у Србији, мораћеш да прошеташ до НБГ-а.

Posteno, vecina ljudi koje znam, a da su ih roditelji terali da rade po seoskom domacinstvu(a to je 90% ljudi sa sela), zna da obavlja sve ovo u veoma ranim godinama. 

Buar je predgradje ne selo

Jbg Gambi : Borca city nikad nece biti!