Srbija opet na crnom šengenu? :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

AZILANTI UGROŽAVAJU VIZNU LIBERALIZACIJU
Srbija opet na crnom šengenu?

Srbija opet na crnom šengenu?Većina zemalja Evropske unije protivi se ukidanju “belog šengena”, ali ako se u junu ispostavi da broj azilanata nije opao za prvih pet meseci postoji mogućnost da se Srbiji po brzom postupku uvedu vize, prvo na tri meseca, a ako se u međuvremenu ne spusti broj azilanata građani Srbije bi opet mogli zauvek da izgube mogućnost slobodnog putovanja u zemlje Šengena

“Bezvizni režim za građane Srbije mogao bi da se ukine ako do juna ne padne broj ljudi koji traže politički azil”, kaže za “Akter” Aleksandra Štiglmajer iz nevladine organizacije Evropska inicijativa za stabilnost (ESI, European Stability Initiative). Najglasniji zagovornici ukidanja „belog šengena” su Francuska, Holandija i Belgija, zemlje u kojima se prijavilo najviše lažnih političkih azilanata. Već od januara prošle godine, kad su etnički Albanci i Romi sa juga Srbije počeli da migriraju ka tim zemljama, bilo je jasno da je motiv ekonomske prirode, a ne političke, jer se pravo na azil dobija kao mera zaštite građana jedne zemlje u slučaju njihovog sistematskog progona ili progona grupa u nedemokratskim režimima. U prošloj godini bilo je čak 70.000 zahteva za azil, dok je u 2009, dok je još na snazi bio vizni režim, taj broj bio svega 5.000.

„Broj azilanata nije značajno opao i malo je toga urađeno kako bi se taj broj smanjio”, upozorila je Štiglmajerova, koja je za vreme rata devedesetih bila ratni izveštač iz Bosne.

Ona je novinaru “Aktera” u Briselu rekla da se među potencijalnim azilantima brzo proširi vest koje zemlje su naročito “pogodne”, odnosno koje pružaju pravo na zdravstveno osiguranje, smeštaj, hranu, socijalna davanja, te obrazovanje za decu.

“Taj obično polugodišnji period dok traje obrada zahteva za azil dovoljan je da se imigranti snađu, ostanu u zemlji i započnu rad na crno iako im se zahtev za azil po pravilu odbije. Zato će Belgija, u koju i dalje pristiže značajan broj nepoželjnih, pokušati da spusti broj obrade zahteva sa šest meseci na dve nedelje. Nadamo se da će sada isto tako među azilantima da se proširi vest kako se ne isplati pozajmljivati novac za put i prolaziti kroz sve peripetije za tako kratko vreme”, dodaje Štiglmajerova.
VIZE NA LEDU

Većina zemalja Evropske unije protivi se ukidanju “belog šengena”.

“Ako se u junu ispostavi da broj azilanata nije opao za prvih pet meseci, postoji mogućnost da se Srbiji po brzom postupku uvedu vize. Prvo na tri meseca, a ako se u međuvremenu ne spusti broj azilanata građani Srbije bi opet mogli zauvek da izgube mogućnost slobodnog putovanja u zemlje Šengena. Ne postoji mogućnost da, na primer, ambasade zemalja odluče da zahteve za azil obrađuju u ambasadama u Srbiji, s obzirom na to da je to suprotno međunarodnim konvencijama, niti da samo pojedine zemlje uvedu vize, jer politika Šengena nije takva”, objašnjava naša sagovornica.

Inače, European Stability Initiative kao neprofitna organizacija do sada je objavila 68 izveštaja o problemima u zemljama jugoistočne Evrope koji se tiču „belog šengena” i procesa integracija u Evropsku uniju.

Da Evropska komisija razmatra privremenu suspenziju bezviznog režima zbog velikog broja azilanata, potvrdila je krajem februara i Tanja Fajon, izvestilac Evropskog parlamenta za vizni režim za zemlje zapadnog Balkana.

“To bi praktično bila odluka da se vizna liberalizacija ‘zaledi’ na određeno vreme po hitnom postupku. Ovaj princip, koji je već neko vreme u opticaju, predložen je da bi odluke mogle da se donose brzo, bez promene uredbe i celog procesa odlučivanja. Bila bi potrebna samo saglasnost zemalja članica. Donošenjem takve odluke zaobišao bi se Evropski parlament”, kazala je Fajonova i upozorila da sve više ima ozbiljnih kritika zemalja članica i bojazni zbog sve većeg broja azilanata, te da srpske vlasti moraju da poštuju preuzete obaveze ako ne žele da se Srbija vrati na “crnu šengensku listu”.

TUNIŽANSKI PROBLEM
Evropa ne muči muku samo sa lažnim azilantima iz Srbije, već na njena vrata kucaju i mnogi “pravi” sa severa Afrike. Italijanski premijer Silvio Berluskoni i francuski predsednik Nikola Sarkozi zatražili su krajem aprila reviziju “belog šengena” zbog velike navale migranata, pre svega iz Tunisa. Od januara je na italijanske obale prispelo oko 25.000 Tunižana. S obzirom na to da govore francuski jezik, Francuska se zabrinula da bi mogli da ih deportuju u tu zemlju koja već godinama ne zna kako da se izbori sa Alžircima. Zato će Italija i Francuska zatražiti 10 milijardi evra od EU kako bi “pomogle procesu demokratizacije severne Afrike”. Drugim rečima, da bi imale dovoljno novca da se nose sa imigrantima u budžetima osiromašenim recesijom.

NAJVEĆI USPEH VLADE

Srbija opet na crnom šengenu?Početkom ove godine oformljena je Komisija za praćenje primene bezviznog režima, a njen predsednik Nenad Banović kaže da je broj ljudi koji kao imigranti odlaze u zemlje zapadne Evrope smanjen za trećinu.

„U jednom trenutku pojedine zemlje članice EU, pre svega Francuska i Belgija, spominjale su eventualno uvođenje bezbednosne klauzule, zbog toga što se broj osoba koje traže azil u njihovim zemljama povećao za određeni procenat. Međutim, sa ostvarenim rezultatima sa kojima će komisija izaći pred eksperte evropske misije ta eventualnost biće eliminisana i ne postoji u ovom trenutku mogućnost za uvođenje bezbednosne klauzule”, uveren je Banović.

Na graničnim prelazima sa Mađarskom i Slovenijom povećane su provere sumnjivih putnika, a Banović, koji je i načelnik Uprave granične policije, kaže da se na graničnim prelazima obavlja kontrola – proveravaju se svrha putovanja, povratna karta, osiguranje i novčana sredstva.

“U poslednjih 15 dana podeljeno je 35.000 flajera sa objašnjenjem šta znači vizna liberalizacija, da ona ne podrazumeva rad na crno, dobijanje radne dozvole ili brzu zaradu, nego pravo slobode kretanja, dodajući da ljudi odlaze pretežno iz ekonomskih razloga”, kaže on.

Među potencijalnim azilantima se brzo proširi vest koje zemlje su naročito “pogodne”, odnosno koje pružaju pravo na zdravstveno osiguranje, smeštaj, hranu, socijalna davanja, te obrazovanje za decu. Taj obično polugodišnji period dok traje obrada zahteva za azil dovoljan je da se imigranti snađu, ostanu u zemlji i započnu rad na crno iako im se zahtev za azil po pravilu odbije

U prvom talasu, tokom prošlog marta, zahtevima za azil etničkih Albanaca sa juga Srbije je najviše bila pogođena Belgija. Tokom drugog talasa, u jesen 2010, na udaru su se našle Švedska, Nemačka i Belgija. Ovaj put se radilo o građanima romske nacionalnosti koji su takođe iz ekonomskih motiva zatražili azil u zemljama koje su davale najveće povlastice tokom procedure odlučivanja o njihovom zahtevu.

U Akcionom planu Vlade Srbije, koji je pisan kao spisak obaveza koje treba da se ispune do septembra 2011, kako bi zemlja dobila status kandidata za članstvo u EU, kao nedostatak koji je uočila Evropska komisija navodi se da je porast zahteva za azil registrovan u avgustu i septembru 2010, kao i da vlada treba da nastavi da informiše građane o pravima i obavezama koji proističu iz bezviznog režima.

Mogućnost da građani Srbije putuju bez viza u anketama javnog mnjenja se izdvaja kao najveći uspeh vladajuće koalicije u prethodne tri godine. Pitanje je da li će kabinet Mirka Cvetkovića biti dovoljno mudar i efikasan da ne izgubi tu svetlu tačku vladavine u predizbornoj godini.

akter.co.rs