Toliko bi trebala da znas, da nemamo pare za takav trzisni pristup, vec da se drzava pozajmljuje da to ucini podnosljivim. Time zaduzuje sledece generacije, koje placaju tako kako smo i mi platili i placamo dugove drugova.

stoka na vlasti!!!

ИЗИТ: Србија високо задужена

Према процени ИЗИТ-а, Србија се већ налази у зони високе задужености, јер се однос спољног дуга Србије према БДП-у ближи граници од 80 одсто. Цене повећане због неефикасне државе и пада динара, сматрају у ИЗИТ-у.
Генератор раста спољног дуга је јавни сектор, чији дуг је повећан са око 10 милијарди долара у мају на 10,2 милијарде у јуну.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/762842/%D0%98%D0%97%D0%98%D0%A2%3A+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE+%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0.html

Niste pomenuli da je taj dug pre dolaska DOS-a bio 200% umesto tih 70% sada.

BDP SRbije je grubo 36 milijardi $. Znaci 80%, dug bi bio negde 28 milijardi.
Da li je?

Ma jeste! Kolku su štetu napravili bombardovanjem? 


Када се гледа у еврима, спољни дуг Србије порастао је са 22,79 милијарди на 23,83 милијарде, односно 4,6 одсто.

Генератор раста спољног дуга је јавни сектор, чији дуг је повећан са око 10 милијарди долара у мају на 10,2 милијарде у јуну.

У односу на децембар смањен је за 2,2 одсто, али то проистиче само из курсних разлика, објаснио је он, додајући да је изражено у еврима, спољни дуг јавног сектора порастао за чак 15,5 одсто.

Oni uzimaju da je 80% prag za visoku zaduženost, i to znači da trenutno spadamo u srednje zadužene zemlje.

Ovo je već 10. godina kako slušamo o "strašnom dugu," a posle svega toga još uvek nismo prešli u grupu visoko zaduženih.

Nego naprotiv - pošto je dug pre 2001. godine zaista bio iznad tih 80%, onda je prava priča to da smo u poslednjoj deceniji uspeli da iz grupe visoko zaduženih siđemo u grupu srednje zaduženih država.
 
Po tvom onda ispada da su Đelić i Dinkić uspeli da poprave tu štetu od bombardovanja, jer je za njihove vlasti dug oboren sa trocifrenog procenta na dvocifren.

Ajde opet iz pocetka:
Kod strateskih proizvoda (psenica, kukuruz, suncokret, meso, mleko a u nekim drugim drzavama nafta, kafa, pamuk) nebi trebalo da postoji slobodno, to jest trzisno formiranje otkupnih cena tih proizvoda jer su to proizvodi koji ne postaju roba samim iznosenjem na trziste zato sto proizvodjac nema direktnog osnova za formiranje trzisne cene (kolika je vrednost barela nafte kad se odbiju troskovi samog vadjenja i transporta iste do rafinerije,  kolika je cena celika kad se odbiju troskovi vadjenja i prerade rude, ko ce da odredi kolika je cena psenice kad se odbiju troskovi proizvodnje i koliko, u tom slucaju, kosta za godinu dana mojih deset hektara zemlje na kojima sam posejao tu psenicu jer je zemlja moje sredstvo za rad) kao kod proizvoda gde su imputni troskovi jasno odredjeni ili u trgovini gde bi sve trebalo da bude jasno.
E sad, tema rasprave moze da bude dali se drzava u odredjivanju cene strateskih proizvoda (ili proizvoda iz primarne proizvodnje) vodi trzisnim ili socijalnim principom. Ozbiljna vlada (citaj ozbiljna drzava) bi se u uslovima koji kod nas vladaju odlucila da bude negde na sredini izmedju jednog i drugog, ali je problem nastao u tome sto je ovde previse ljudi koji su zaposleni u vladinom i bankarskom sektoru (citaj birokrata) koji nista ne proizvode a preveliko su glasacko telo da bi bilo ko smeo da ih naljuti. Takodje je problem i sa ljudima (tvojim omiljenim) koji rade u sektoru usluga i u trgovini, koji proizvode neke usluge koje ili ne mogu da naplate ili nista i ne vrede i koji su isto tako na ledjima proizvodnje koja je sve samo ne na zdravim nogama.
Pa cak i Svajcarci koji bi, koliko ih ima, mogli da zive samo od bankarske provizije, svim silama razvijaju upravo proizvodnju hrane na svom tlu.
Tvoja osnovna, da ne kazem logicka, greska je u tome sto smatras je novac nesto sto ima apsolutnu vrednost, a vrednost novca je u stvari ekvivalent snazi privrede jedne zemlje. Sto ce reci - dzabe mi ti litar mleka platis trideset dinara kad ja sa trideset dinara ne mogu da kupim ni jedno pivo.
Sad, niko ti nije kriv sto si u Srbiji gde je osnova privrede poljoprivreda.
Ajde priuceni ekonomista i srucnjaku za pare, ponovo u skolu.
A da je drzava kriva za nestasicu mleka - jeste, ali zato jer je pustila da Salford divlja po Srbiji bez ikakve kontrole, pa kad su ljudi rasprodali, a vi po gradovima pojeli (opet za male pare), te krave koje daju jeftino mleko i  meso, sad morate da pomuzete onog skorpijevog kuratog bika, neko ruskog a neko, bogami, i americkog.

Strateske proizvode uvek regresira drzava, pretpostavljajuci da se od njih prave dobra, na koje drzava uzima dobar porez, pa je to regresiranje uracunato, da bi se stimulisala proizvodnja primarnog sektora. To sto smo mi kao drzava teska balvanija i ne proizvodimo nista, sem patriotizma i srpstva naravno, to daje kao rezultat jako slabo punjenje budzeta
Od zitarica se prave na hiljade proizvoda. Drzava takodje treba da garantuje pravedan otkup primarnih proizvoda, da ne stignes kao sa mlekom da ljudi odustaju od stocnog fonda.
Ali to su normalne postavke za normalne ljude. Sto u Srbiji nije slucaj.
Partokratski sistem je takav da jednostavno svako grabi sta moze, dok pecina zhvalavi, pljuje i brsti ono sto drzava zajmi pa opterecuje sledece generacije.

Isto tako imamo i veliki problem sa izvozom zbog nerealnog kursa. Kazu nasi poljoprivredni proizvodi najskuplji u Evropi a niko ne kaze da je realan kurs ne sto nego barem sto pedeset dinara.
I tako ja proizvedem litar mleka i krenem da ga prodam u Nemacku i okacim mu cenu 0,3 evra (sto mu dodje oko 30 dinara koliko minimum bi trebalo da ga plate). Dodje Nemac i kaze - necu tvoje mleko za 0.3 kad imam moje za 0.2 evra. Jebiga, kad mi niko nije rekao da je 0.3 evra ustvari cetrdeset pet dinara.
I zasto bih ja onda proizveo vise mleka nego sto mi treba za moju porodicu. Da bi neko mogao da ga pije za dzabe.
Ko bre meni sta daje zabadava?

kojom racunicom si dosao do tog zakljucka?