To sto je Srbija danas na dnu Evrope po platama i kolicini hrane koja se moze kupiti nema veze ni sa cijim pradedama i dedama.

Zadnjih 10 godina jedine "reforme" koje se sprovode su tajkunizacija i oporezivanje srednjeg sloja i malih firmi, dok dara nije prevrsila svaku meru pa smo danas na dnu. Ko je imao ili ima firmu, ili zna ljude koji su bili preduzetnici zna kako se naplacuje porez a kako naplacuju potrazivanja (narocito od tajkuna ili drzave).

A evo i novih poreza (da se svi lepo obradujemo) na stanove i kuce:

Vlada: Porez veći "samo" 60 odsto

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/224314/Vlada-Porez-veci-samo-60-odsto

Akcija NIN-a i "Blica": Protiv nepravičnog oporezivanja imovine

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/223844/Akcija-NINa-i-Blica-Protiv-nepravicnog-oporezivanja-imovine

Nisu se obogatili samo tajkuni, vec i politicari, samo Srdjan Saper je u 2009-toj od Telekoma Srbija, JKP Parking Servis, raznih KBC-ova etc. iz budzeta Srbije dobio preko 11 miliona eura - nesto za sta je u Hrvatskoj pre neki dan uhapsen bivsi premijer Hrvatske (bukvalno ista sema sa izvlacenjem drzavnog novca preko medijske agencije Fin Medija)!

NIsta, posto se u Hrvatskoj stvari dogadjaju ranije nego u Srbiji, mozemo sada da vidimo sta ce biti za godinu dve u Srbiji

Pa mi za Hrvatskom kasnimo ne par, vec 10 godina min.

gosin shaper je ipak pripadnik "izabranog" naroda tako da ce teshko doci do njegovog hapshenja  ... mozda padne neka domaca sitnija ili krupnija riba , ali on svakako ne .

Djilas?

Новости: Грађани Србије принуђени да смање потрошњу хране

Грађани принуђени да смање потрошњу хране, а продаја хлеба у Србији за годину опала за 12 одсто. Пола милиона житеља нема пара за млеко.

ДНЕВНО је само на београдским трпезама чак 100.000 векни мање, а готово пола милиона грађана Србије нема пара да себи приушти млеко сваког дана. Трећина потрошача значајно је смањила куповину меса, 13 одсто њих и млечних прерађевина, док 11 одсто купаца мање пазари воће, а нешто више од петине сокове и слаткише.

Продаја хлеба је у Србији, према подацима Уније пекара, опала између 10 и 12 одсто! То значи да је криза толико погодила грађане Србије да штеде и на најосновнијој животној намирници.

У Београду се сада дневно потроши између 800.000 и милион векни. А пре избијања кризе, та количина је на дневном нивоу била већа за чак 100.000 векни.

- Сматрам да није толико смањена потрошња колико се сада води рачуна о хлебу и више се не баца када није свеж - каже Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије, која покрива око 70 одсто домаћег тржишта том намирницом. - Наравно, има ту и оних који су због слабије куповне моћи приморани и да штеде, а неки воде рачуна и о начину исхране.

СМАЊУЈУ КУПОВИНЕ ПРЕМА последњем истраживању ГфК из прошле године, средња класа је нагло почела да смањује количине купљене робе. Купују већа, такозвана економична паковања, и траже најбољи однос цене и квалитета. У шопинг се иде плански, са списком. Најосетљивији и најсиромашнији слој потрошача, оријентише се првенствено ка цени. У старту одустају од квалитетних сокова, флаширане воде, кондитора... Такође, свели су потрошњу основних намирница на минимум.

Пре кризе, у корпама је завршавала значајна количина векни, али и готове хране. Сада истраживања показују да се седам одсто грађана изјаснило да, између осталог, пазари и мање количине хлеба. Упркос смањеном промету, просечан грађанин Србије и даље годишње троши 109 килограма хлеба, што је чак три пута више него што, рецимо, поједе просечно становник Европске уније.

МЛЕКО - Јогурт и млеко нису сваког дана на трпези у породицама с нижим примањима - показују ранија истраживања. - Осам одсто анектираних грађана нема сваког дана ову намирницу на трпези, њих 10 одсто купује искључиво јефтиније млечне производе, док је шестина њих због слабије куповне моћи значајно смањила куповину млека.

Иако је понуда млека далеко боља него пре пола године, у трговинама га и даље нема довољно. Стручњаци указују да би, да је већа платежна моћ становништва, несташице биле далеко веће, јер је и млеко, за многе, постало луксуз и мање се пазари. У Србији је годишња потрошња млека и прерађевина од млека по становнику 87 литара, а у Европској унији од 320 до 380 литара.

МЕСО - Четвртина потрошача повремено купује месо, једном недељно, док је 28 одсто њих принуђено да осетно смањи куповину те намирнице. Према последњим истраживањима ГФК, 15 одсто њих пазари месо искључиво на акцијским снижењима. Иначе, пре петнаестак година, потрошња меса по становнику била је 68, а сада је једва 43 килограма, и по томе смо при дну европске лествице.

ВОЋЕ - Иако нерадо говоре о бацању робе, већина прометника има проблем да, због високих цена, прода и домаће и јужно воће. Процена је да се између осам и 10 одсто те робе на крају месеца „одложи“ у контејнер, јер када на време не спусте цену, после нема купаца. Иначе, анкете показују да 11 одсто купаца због кризе купује мање количине воћа.

ПОВРЋЕ - Слична ситуација је и са поврћем у продавницама, које, често устајало и већ спарушено, ни по знатно нижој цени нема купца. То се односи на зелениш, шаргарепу, али и краставац, паприку, цвеклу, а процена је да чак 10- -20 одсто од укупних количина на крају месеца заврши у канти.

(Новости)
http://www.nspm.rs/hronika/novosti-gradjani-prinudjeni-da-smanje-potrosnju-hrane.html

KRAĆI” ZA 4.000 GRAĐANA
Crnogorci traže ispis iz srpskog državljanstva

Ana Slović    | 14. 01. 2011. - 11:19h
Broj onih koji su zainteresovani za srpsko državljanstvo osam puta je manji od građana koji su spremni da ga se odreknu i prihvate tuđe. Podaci MUP pokazuju da je zahtev za brisanje iz knjige državljana u 2010. podnelo čak 4.000 građana, dok je interesovanje za upis izrazilo svega 550 ljudi.

U MUP kažu da je u poslednje dve godine povećan broj zahteva za otpust iz državljanstva osoba koje već dugo žive u Crnoj Gori kako bi dobili tamošnje državljanstvo i dokumenta.
 
- Osnovni razlog je sticanje državljanstva druge države, naročito kada se kao uslov za sticanje državljanstva te države zahteva otpust iz prethodnog - kažu u MUP.
 
Ako se ima u vidu da, prema poslednjem popisu, Lučani imaju 4.300 građana ili da Lajkovac ima 3.400 građana, ispada da je po broju zahteva za ispis iz srpskog državljanstva u 2010. godini izbrisano jedno celo mesto.

Zahtevi u brojkama
Za otpust iz srpskog državljanstva    4.000
Za prijem u državljanstvo   550
Naknada za otpust    22.840
Naknada za prijem 12.940
*podaci iz 2010, MUP Srbije
Još poraznije zvuči podatak da je otpust iz srpskog državljanstva u protekle četiri godine zatražilo čak 15.000 ljudi, što je skoro ravno ukupnom broju stanovnika Kovina (14.250).
 
Sociolog Ratko Božović kaže da je državljanstvo slobodna volja ljudi i veruje da glavni razlog nije nesloboda, već siromaštvo.
 
- U Srbiji je najveći problem egzistencijalni, ne ideološki. Svako brani svoj život i nikome ne treba zameriti ako se odrekne državljanstva - kaže Božović.
 
Zahtev sa potrebnom dokumentacijom za otpust iz državljanstva Srbije podnosi se policijskoj stanici po mestu prebivališta ili nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije u inostranstvu, a taksa za otpust iznosi 22.840 dinara.
 
I dok se broj onih koji žele da odu iz godine u godinu povećava, retki su oni poput fudbalera Gabrijela Kordove Klea ili manekenke Adrijane Lime, koji su izrazili želju da dobiju srpski pasoš. Oni su dvoje od svega 550 stranaca koji su lane podneli zahtev za srpsko državljanstvo.
 
- Srpsko državljanstvo uglavnom traže državljani bivših jugoslovenskih republika i to oni koji dugo žive u Srbiji, oni van teritorije Srbije koji imaju srpsko poreklo, kao i naši iseljenici - kažu u MUP.

peruđi jede li se korjenje

Nema više para ni za hleb i mleko

Beograd -- Građani u Srbiji prinuđeni su da smanje potrošnju hrane. Prodaja hleba u Srbiji je za godinu opala čak za 12 odsto, dok pola miliona žitelja nema para za mleko.

Trećina potrošača značajno je smanjilo kupovinu mesa, dok 11 odsto kupaca manje pazari voće, a nešto više od petine sokove i slatkiše.

Prodaja hleba je u Srbiji, prema podacima Unije pekara, opala između 10 i 12 odsto! To znači da je kriza toliko pogodila građane Srbije da štede i na najosnovnijoj životnoj namirnici.

U Beogradu se sada dnevno potroši između 800.000 i milion vekni. A pre izbijanja krize, ta količina je na dnevnom nivou bila veća za čak 100.000 vekni.

Smatram da nije toliko smanjena potrošnja koliko se sada vodi računa o hlebu i više se ne baca kada nije svež", kaže Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, koja pokriva oko 70 odsto domaćeg tržišta tom namirnicom, ali i dodaje da "naravno, ima tu i onih koji su zbog slabije kupovne moći primorani i da štede, a neki vode računa i o načinu ishrane".

Pre krize, u korpama je završavala značajna količina vekni, ali i gotove hrane. Sada istraživanja pokazuju da se sedam odsto građana izjasnilo da, između ostalog, pazari i manje količine hleba. Uprkos smanjenom prometu, prosečan građanin Srbije i dalje godišnje troši 109 kilograma hleba, što je čak tri puta više nego što, recimo, pojede prosečno stanovnik Evropske unije.

Jogurt i mleko nisu svakog dana na trpezi u porodicama s nižim primanjima - pokazuju ranija istraživanja. Osam odsto anektiranih građana nema svakog dana ovu namirnicu na trpezi, njih 10 odsto kupuje isključivo jeftinije mlečne proizvode, dok je šestina njih zbog slabije kupovne moći značajno smanjila kupovinu mleka.

Iako je ponuda mleka daleko bolja nego pre pola godine, u trgovinama ga i dalje nema dovoljno. Stručnjaci ukazuju da bi, da je veća platežna moć stanovništva, nestašice bile daleko veće, jer je i mleko, za mnoge, postalo luksuz i manje se pazari. U Srbiji je godišnja potrošnja mleka i prerađevina od mleka po stanovniku 87 litara, a u Evropskoj uniji od 320 do 380 litara.

Četvrtina potrošača povremeno kupuje meso, jednom nedeljno, dok je 28 odsto njih prinuđeno da osetno smanji kupovinu te namirnice. Prema poslednjim istraživanjima GFK, 15 odsto njih pazari meso isključivo na akcijskim sniženjima. Inače, pre petnaestak godina, potrošnja mesa po stanovniku bila je 68, a sada je jedva 43 kilograma, i po tome smo pri dnu evropske lestvice.

Iako nerado govore o bacanju robe, većina prometnika ima problem da, zbog visokih cena, proda i domaće i južno voće. Procena je da se između osam i 10 odsto te robe na kraju meseca „odloži“ u kontejner, jer kada na vreme ne spuste cenu, posle nema kupaca. Inače, ankete pokazuju da 11 odsto kupaca zbog krize kupuje manje količine voća.

Slična situacija je i sa povrćem u prodavnicama, koje, često ustajalo i već sparušeno, ni po znatno nižoj ceni nema kupca. To se odnosi na zeleniš, šargarepu, ali i krastavac, papriku, cveklu, a procena je da čak 10- -20 odsto od ukupnih količina na kraju meseca završi u kanti.

Cudan marod smo mi Srbi....nekad se zapitam koliko jos mozemo da izdrzimo....
Nadam se ne jos mnogo.....