Srbija lider evropske robotike?
IZVOR: NOVOSTI
Beograd -- Srbija ispunjava sve uslove da za manje od 10 godina postane evropski lider u proizvodnji robota, uveren je Slobodan Bubnjević, iz Centra za promociju nauke.

 
Foto: Ilustracija, (sxc.hu)
Foto: Ilustracija, (sxc.hu)
Jedini realan problem da se ovo i ostvari je, naravno, finansijski, kaže on.

“To se neće dogoditi ako privrednici ne pokažu hrabrost i ne počnu da investiraju u ovu vrstu novih tehnologija. Uslovi i ljudski resursi za proizvodnju robota postoje, ali bez investicione odvažnosti ostaće neiskorišćeni. Naši privrednici kao da su spremni da investiraju samo u sportske klubove, pa novac očekujemo jedino od države. I, naravno, ne dobijamo ga”, konstatuje Bubnjević.

Nekada je Srbija bila lider u razvoju robotike, nauke koja je poslednjih godina doživela bum i postala bitan faktor ne samo u industriji, već i u svakodnevnom životu običnog čoveka. Danas, dok se u svetu radi na usavršavanju humanoidnog androida i razvoju veštačke inteligencije, u Srbiji postoji tek tridesetak robota koji su uposleni u industriji.

U istoriji razvoja robotike Srbija je oko dve decenije bila izuzetno važna tačka. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, najviše zahvaljujući jednom od očeva robotike u svetu, dr Miomiru Vukobratoviću, sa Instituta "Mihajlo Pupin“, upravo je u Srbiji napravljen prvi egzoskelet i osmišljen teorijski model kretanja humanoidnog robota.

“Oko Vukobratovića tada se okupila cela generacija istraživača, ali je, nažalost, izostala podrška srpskim robotičarima da svoje ideje primene u privredi. Ipak, u poslednjih deset godina, uporedo sa bujanjem robotike u celom svetu, u Srbiji nekoliko laboratorija ponovo ulazi u svetsku utakmicu, pa je tako ova oblast, i pored svih problema, danas jedna od najrazvijenijih i najuspešnijih naučnih disciplina u Srbiji”, objašnjava Bubnjević.

Prema rečima našeg sagovornika, desetine mladih istraživača slede primer akademika Vukobratovića i danas predstavljaju izuzetnu šansu za napredak Srbije.

Nekada je Srbija bila lider u razvoju robotike, nauke koja je poslednjih godina doživela bum i postala bitan faktor ne samo u industriji, već i u svakodnevnom životu običnog čoveka. Danas, dok se u svetu radi na usavršavanju humanoidnog androida i razvoju veštačke inteligencije, u Srbiji postoji tek tridesetak robota koji su uposleni u industriji.

Vukobratovićeva teza pod nazivom "Tačka nula momenta“ postala je poznata širom sveta 1969. godine i omogućila je da čovekoliki androidi danas stoje, hodaju ili igraju fudbal. U trenutku kada je Vukobratović objavio rad nije postojao nijedan humanoidni robot u svetu. Istraživanja takozvane Beogradske škole robotike vremenom su usporena i gotovo zaustavljena ukidanjem fondova, ali i odlaskom kadrova u inostranstvo.

“Naučno-fantastične ideje o kreaciji veštački inteligentnog bića inspirisala je hiljade naučnika da se upuste u izuzetno dragocena istraživanja koja na kraju nisu dovela do robota iz filmova, ali su rešila brojne praktične probleme. Milioni jednostavnih robota pojeftinjuju proizvodnju ili rešavaju probleme na lokacijama gde je to preopasno za čoveka”, kaže Bubnjević.

Ipak, sve većom proizvodnjom i ulaganjem, i prvobitni ciljevi robotike se pojavljuju na horizontu - stvaranje čovekolikog androida.

“Cena proizvodnje androida opada i nema sumnje da će u naredne dve decenije oni biti dostupniji i da će obavljati sve više zadataka od kojih mnoge nismo ni očekivali”, poručuje sagovornik Novosti.

Prošle godine, „gost“ Centra za promociju nauke u Beogradu bio je „Hondin“ android ASIMO visok 130 cm, sposoban da hoda, trči...

“Javna je tajna da NASA poseduje još savremeniji humaniodni android od japanskog robota”, otkriva Milan Kovačević, stručnjak za informacione tehnologije.

“Ipak, tek predstoji savladavanje glavne prepreke, a to je usavršavanje veštačke inteligencije, što je, praktično, stvaranje najnaprednijeg programa”.

B92

================================================================

postoji potencijal i u proizvodnji warp pogona -  samo jos da ga izmisle.

Ако под роботом сматрају кинеске пластичне играчке на батерије онда имамо неки промил шансе.

ти као да си пао с марса




 

Javna tajna je da je Nasi skresan budzet samo tako da bi imali jos para da ulazu u pravljenje androida 

Ali dobro, tu je americki vojni budzet.

Мени је невероватно како млеко у тетрапаку од литар цури по отварању... некако се одвоји она пластика која је спојена са папиром, довољно је само да га отворим, тј. да одврнем чеп и то се разјебе, као да је залепљено неким слабим силиконом, просто невјеројатно.

Или сок када отварам, такође у тетрапаку, повучем ону сребрнасту траку испод чепа, а иста се покида на пола, па морам да бушим рупу, ту као да стављају више неког лепка, сушта супротност од оног млека... Јебем ти и државу и тетра-пак!

У Русијама и Америкама кад направе амбалажу то не може да се покида, поцепа, расклима тек тако... ваљда је то код њих прилагођено свим категоријама становништва, од нејаких и "нормалних", па до реднекса и веселих дебељана од 300 кила, е то је квалитет.

Једноставно не користи те додатке, него лепо као пре када их није било, са стране отвориш оне углове и снажним покретом руке једноставно откинеш парче картона без просипања. Ако ниси претерано јак у рукама, онда узмеш маказе и то урадиш.

Једно је сигурно, лидери смо у региону по најнижим платама и броју незапослених.

Ма где бре нисам јак, могу међеду врат да сломим. Једном приликом сам попут Мартина Крпана (снагом обдареног јунака из приповетке аустријских тимара) голим рукама извукао и спасао коња из провалије, са све товаром.

Мартин Крпан


Како то мислиш "не користи те додатке"? Па зашто бих отварао руком, маказама... или можда зубима... и цепао амбалажу, кад већ постоје ти затварачи који служе да продуже рок садржају, тј. напитку и очувају му свежину неко време...

.............................................................................................................................................

Од курцобоље стока оболела није у стању ни производ у тетра-паку да одради како треба... Kаква црна роботика!

Ја једноставно волим да демонстрирам своју снагу барем у тим малим ситуацијама када треба отворити амбалажу млека или јогурта, савремени трендови са тим пипцима нису спутали моју жељу да покажем јачину прстију и шаке. Такође, деси се и да запекне тегла са ајваром или сличним домаћим производом, ту онда ја ступам на сцену и лаганим покретом то отварам. Некада, то је можда помало и кварно, крвнички заврнем флашу од нпр. кока коле или сличног освежавајућег напитка, да би касније поновно отварање истог зависило искључиво од моје маленкости.

Ja kad god moram da koristim taj usrani tetrapak i otvaram mleko ili jogurt, posle narednih 10 minuta psujem ko kočijaš.  Je*o ih taj tetrapak da ih je*o tetrapak.  Ako već oćeš faking karton kao ambalažu, napraviš onda onaj sa špicastim vrhom (zaboravih kako zovu to) na koji lepo staviš onaj otvarač koji se zavrće ko kod flaše. A ne neke plastike što se čupaju kružno, neke poklopce koji procure, i slične kurce palce.

Inače,nem' pojma kakve veze to ima s temom  al reko eto bar da ti kažem da nisi jedini koji dobije nevrni napad kad mora da otvara to sranje.