Ne ali pod hitno se baciti na uzgoj bubasvaba i larvi,pa to jebote puno proteina,jos cemo i da se podgojimo 

a nema leba,pocrkaćemo

Svaka druga porodica živi lošije

Čak 53,6 odsto domaćinstava u Srbiji prošle godine bilo u lošijoj finansijskoj situaciji nego 2009. Nije reč o standardu, već o bukvalnom preživljavanju.




KAKO sa skromnim zaradama pokriti ceo mesec? Većina građana bi rekla da ni čarobni štapić ne bi mogao da pomogne, jer nam samo za osnovne potrebe - hranu, sredstva za higijenu i račune, odlazi gotovo ceo kućni budžet. Istraživanja pokazuju da je čak 53,6 odsto domaćinstava u Srbiji prošle godine bilo u lošijoj finansijskoj situaciji nego 2009, a kod 34,8 odsto njih situacija je ista. Samo 7,5 odsto porodica misli da živi bolje nego pre.

Ekonomisti tvrde da se u Srbiji više ne može govoriti o standardu, već je reč o bukvalnom preživljavanju. Cene su sve bliže evropskim, plate su nam daleko od proseka Starog kontinenta, pa ne čudi što je promet u radnjama i za trećinu manji nego ranijih godina.

- Podatak da se na hranu potroši 44 odsto prosečnog kućnog budžeta govori sve - kaže ekonomista Vladana Hamović. - Ljute me pojedine moje kolege koje pričaju o standardu. To ne postoji u Srbiji. Standard imaju Nemci, koji uz kvalitetnu hranu mogu od svojih primanja da plate odmor, kupe knjigu, posete pozorište, bioskop i priušte sebi trenutke opuštanja. U Srbiji se kupuje sve manji broj proizvoda, samo ono što je neophodno za preživljavanje. S druge strane, kupujemo manje kvalitetnu hranu, jer za bolji kvalitet većina u Srbiji nema novca.

U potrošačkoj korpi većine potrošača Srbije svakodnevno se nađe samo ono što je neophodno za opstanak. To su hleb, mleko, a ponekad i nekoliko stotina grama mesa, naravno najjeftinijeg. Prosečna dnevna kupovina pre četiri godine vredela je 410 dinara, a lane je bila „teška“ 356 dinara. Za 410 dinara 2008. godine korpa je mogla i da se popuni, dok je prošle godine 356 dinara bilo dovoljno za hleb, dve litre mleka i jogurt. U svakodnevnom pazaru, 18 najvažnijih namirnica 2008. godine učestvovalo je sa 59 odsto, a lane sa čak 72 odsto, što znači da građani kupuju samo osnovno za život.



PO SPISKU

HRANA oduzima najveći deo kućnih prihoda. Zato ekonomisti savetuju da sve troškove za ishranu svoje porodice stavimo na papir. Kažu da bi u svakom planu jelovnika za barem 15 dana mogao da se napravi prostor za uštedu.

Račune za struju takođe bi trebalo kontrolisati. Posebno kod onih uređaja koji najviše troše električnu energiju.

Na svakom koraku, kažu ekonomisti, uštede se kasnije mogu iskoristiti za ostale potrepštine. Svaki sačuvani dinar trebalo bi ostaviti na štednju, i tako svakog meseca. Tako će pojedine porodice moći da prikupe novac za odmor, da obnove svoje domaćinstvo ili bar da plate izdatke za četvorotočkaša.

Izvor: Novosti

Da se ne lazemo, bez preterivanja, magicna cifra za jednu osobu je one thousand euro. Sve ispod je razvlacenje lastisa, zongliranje i atletika (po gredi).
Sve to x 2, malo ali samo malo opustenije. Deca? Uh, nema kraja. Provod, letovanje? Cekovi, krediti i opet lastis.
Ako se razbolis? Ne dao ti Bog da sebi taj luxuz dopustis.
Tata, mama, rodbina sa sela- uau, blago tebi.
Svoj stan? Ti si srecnik.
Borba u dvoje? Razmisli pre nego sto se upustis u tu igranku, bez da razmisljas o trecem i cetvrtom koje treba da zakmece i nametnu dodatne troskove.

Hard, very hard in this moment. No, God bless u, imas dobar motiv da verujes da nisi jedini cirkuzant u ovom cirkusu pa neces mnogo da strcis od okoline 

Sto se tice racuna-moja porodica ima specificne navike   Za telefon svaki racun kasni tacno mesec dana. Npr. u decembru dodje na naplatu novembarski racun. Mi ga platimo u januaru   i to najcesce pred kraj meseca. Sa strujom ima neka fora da im svaki mesec "kapnes" neki deo mesecnog racuna (npr das im 4 000 a racun je  6 000) i tako svaki mesec.samo mora da se pazi.struju ako omanes jedan mesec,napucaju ti kamatu na kamatino dete. A telefon ako prekoracis ovaj nas sistem, seku  

Tuzne sam saglasnosti da tako trenutno zivi 90% naseg naroda....

Bas sam danas nesto razmisljao kako vec stvarno predugo traje ova kriza. Pa ni najveci pesimisti (ja ! ) nisu ocekivali da cemo mi uci u 2012. godinu u podebeloj krizi. Znam ljude koji rade po 2-3-4 posla dnevno, i opet nemaju dovoljno.

Ali najjace je kada profesor u srednjoj skoli  kaze kako on ne zaradjuje dovoljno 

...i veruj da ne zaradjuje....a sta sve mora da trpi i koliko da radi. E zato i oni pocinju da rade svoj posao noktom malo prsta leve ruke, pa dobijemo skolstvo kakvo imamo. Profa pola casa pise sms, drugu polovinu prica viceve, a ako ga ucenik pita da mu objasni jer mu lekcija koju je (nije) predavao kao covek i prosvetni radnik, velika vecina ce odgovoriti - "Jel si ti debil pa ne razumes? Kome ja uopste predajem?"

Sve je tuzno ali istinito. Ciklicni krug nema kraja.....za sada.

Slazem se da vecina tako (ne)savesno radi svoj posao. Ali ako on sa 40-50 000 kuka,sta da kaze onaj koji radi za 20 000? Prosveta je u takvim problemima da je bolje ne dirati. Ja bih sve to ukinuo !

A sta da kaze onaj koji ne moze da dodje ni do tih 20? Da uzme mitraljez pa da se popne na neki neboder i deli pravdu? Ne, to tako ne ide. Ja stalno potenciram na ukljucenje (ponovno ukljucenje) svih svojih resursa sivih mozdanih celija....i razmisljati, svojom a ne tudjom glavom. Vredi pokusati