Kubanski predsednik Raul Kastro čestitao je novoizabranom predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kube.

Prema saopštenju, kubanski predsednik je poručio da će Kuba jačati i proširiti prijateljske veze sa Srbijom.

Kubanska novinska agencija podseća da je Nikolić bio šef parlamentarne grupe prijateljstva sa Kubom.
od B92 21:14

Inauguracija Nikolića 10. juna

Beograd -- Novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić svečano će biti inaugurisan 10. juna ili dan kasnije, a svoje prisustvo potvrdio je Oli Ren, komesar za proširenje EU.

Budući šef države položiće zakletvu sredinom naredne nedelje, a posle toga uslediće i zvanična promocija. Dok još slaže utiske iz izborne noći, Nikoliću u njegov stranački kabinet svakodnevno pristižu gosti.

Kako prenose naši izvori, Nikolić je u utorak telefonom razgovarao sa Renom, koji mu je direktno čestitao na trijumfu u drugom krugu predsedničkih izbora. Budući prvi čovek Srbije saopštio je evropskom komesaru da će naša zemlja ostati na evropskom putu i da je spreman za sprovođenje reformi i svim oblastima društva.

U poseti novom predsedniku Srbije bili su i ambasadori Italije, Nemačke i Slovačke, a stiglo mu je i pismo od norveškog premijera Jensa Stoltenberga.

"Ambasador Armando Varikio imao je dug i srdačan razgovor sa izabranim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, koji je izrazio zadovoljstvo i zahvalnost na čestitkama koje mu je uputio predsednik Italije Đorđo Napolitano", saopštila je italijanska ambasada posle susreta.
Nadležnosti predsednika države

Nikolić još nije napravio uži spisak ljudi koji će se sa njim preseliti na Andrićev venac i postati deo njegovog kabineta. Izvesno je da će verovatno u petak biti održana sednica Glavnog odbora SNS, na kojoj će Nikolić da podnse ostavku na mesto predsednika stranke.

Osim nadležnosti koje mu pripadaju po Ustavu, novi šef države Tomislav Nikolić preuzeće i niz ovlašćenja koja će mu dodeliti Vlada. To je, uglavnom, vođenje nacionalnih saveta, za niz oblasti - od bezbednosti do ekonomije.

Među najvažnijima je Savet za nacionalnu bezbednost. Osim šefa države, tu su premijer, ministri policije, odbrane i pravde, načelnik Vojske, direktori bezbednosnih službi. Tako će na sto novog predsednika dolaziti najsvežiji bezbednosni podaci u zemlji i regionu, on će prvi dobijati informacije o najvažnijim akcijama bezbednosnih organa, hapšenjima... Sekretar tog saveta, prema Vladinoj uredbi, biće šef Nikolićevog kabineta.

Značajan uticaj, novi predsednik imaće i u oblasti infrastrukture i kreiranja politike prema Srbima u regionu. Nikolić će predsedavanjem preuzeti ova dva saveta.

Savet za infrastrukturu kreira glavne smernice u razvoju zemlje, donosi master-planove u oblasti saobraćaja, prati realizaciju projekata u svim fazama, od raspisivanja tendera do okončanja radova, ali i razmatra pitanja iz nadležnosti grada Beograda, opština i gradova.


Izvor: B92

Why not?

Otkud toliki skepticizam prema Nikoliću kao predsedniku? Gde je bio taj skepticizam 2000-te godine?



Pinkle mogu da ponesu iz Srbije samo oni koji su pinkle i doneli.

Za 15 godina Mufiz iz Medvedje bi bio predsednik da je Tadić ostao na vlasti, logično. Ovako, ne bojte se, nema šansi.

bolje maskenbal nego pederbal...

da nije bilo tog Velimira vi bi i danas lupkali serpicama u pola osam...sto i ne bi bilo tako lose

Momci su samo nestrpljivi. Polako, 5 godina mandata nije malo, zavoleće oni Tomu 

Srbija sa Nikolićem dobila domaćina


Tomislav Nikolić je prvi potpuno demokratski izabran predsednik Srbije posle Drugog svetskog rata, istakao je u razgovoru za "Vesti" profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Oliver Antić.

Šta očekuje od novog predsednika ako se imaju u vidu parlamentarni izborni rezultati?
- Tomislav Nikolić tačno zna koje su ustavne ingerencije predsednika Republike Srbije. I on neće izlaziti van svojih ustavno-pravnih ovlašćenja. Kao i u svakoj parlamentarnoj demokratiji, on je dužan da poštuje Ustav, a ne kao što je nekad bila praksa da sve može i ništa ne može.
 

Šta to konkretno znači?
- Zna se da najvećoj parlamentarnoj stranci, koja ima najveći broj mandata u Skupštini, u ovom slučaju Srpskoj naprednoj stranci, predsednik Republike Srbije nudi da sastavi vladu. To je tako po Ustavu, kao i po pravilima u parlamentarnim demokratijama. Ako ta stranka pak ne može da sastavi vladu, onda predsednik države nudi sledećoj po redu i po broju poslanika, a to je Demokratska stranka. Različite su kombinacije moguće. Videćemo šta će budućnost doneti.

Koja su još ovlašćenja šefa države?
- On predstavlja državu u inostranstvu. On je taj koji je simbol države i simbol stabilnosti države. Zato je bilo od izuzetne važnosti što se Nikolić odrekao funkcije predsednika SNS-a, najveće stranke u zemlji. Jer, on je sad predsednik svih građana Srbije.
 

Odrekao se ili je zamrzao stranačku funkciju?
- To je, tako da kažem, duboko zamrzavanje. On je dao kovertiranu ostavku koja postaje efektivna od momenta kad položi predsedničku zakletvu. Nikolić je čovek od reči. Prvi put posle mnogo vremena jedan srpski domaćin, upravo iz Srbije, je na čelu države, u smislu izborne volje građana. Kad pogledamo sva ova vremena, još od Obrenovića toga nije bilo. To je vrlo važna stvar za demokratiju. Veoma je važno i što je Tadić zvao i čestitao. Znači, da je Srbija možda po prvi put ušla u krug normalnih parlamentarnih demokratija.

Kako biste ocenili Tadićevu vladavinu i da li je zloupotrebljavao predsedničku funkciju?
- On je de fakto izlazio iz ustavnih ovlašćenja i bio sve. Nije nikakva tajna da je on bio i predsednik i nadpremijer, da je bio iznad svakog ministra i da se mešao u sve. U parlamentarnoj demokratiji ne ide tako. Građani su to videli i zato je ovakav rezultat.
 

Zašto je on to radio i da li je morao?
- Ima tu raznih okolnosti. Možda i zbog toga što su male stranke, sa velikim ucenjivačkim kapacitetom, iz njegove koalicije radile na štetu države i onda je on svojim autoritetom, kao predsednik najveće stranke (DS) u toj koaliciji, a ne kao predsednik države, morao da interveniše i da izlazi iz ustavnog okvira. To može biti na neki način olakšavajuća okolnost za njega.
 

U izbornoj kampanji je pominjano i predsednikovo pravo na pomilovanje osuđenika?
- Ne mogu da vam ne kažem koliko se zloupotrebljavalo ono što je Tomislav Nikolić govorio povodom pomilovanja. Toliko nisko su ga klevetali u javnosti govoreći da će on preispitati i menjati već donete odluke sudova, pa će pustiti ovog ili onog iz zatvora. To su gluposti. On je rekao, ako postane predsednik, da će morati u krajnjoj instanci da odlučuje i o zahtevu za pomilovanje svakog građanina.



Zloupotreba vlasti

Vladavina režima Slobodana Miloševića trajala je 11 godina, isto toliko i režima Borisa Tadića. Da li se to može tumačiti kao rok trajanja vlasti u Srbiji?
- Za to treba, pored ostalog, da služi demokratija. Da se narod, ali zaista, slobodno izjasni. I ako se slobodno izjašnjava, onda ta vlast traje koliko i volja naroda, ali ne da se zloupotrebljava. Do sada je bila očigledna velika zloupotreba vlasti.




Istorijska prekretnica

Kroz istoriju veliki broj srpskih vođa nije imao sreće da prirodno okonča život, za razliku od nesrba koji su vladali nad Srbima, da li ovi izbori mogu biti prekretnica nabolje?
- Svakako, tome se svi kao narod nadamo. Nekad, odlučujući je uticaj bio spolja zato što smo mi na takvom mestu gde se prelamaju određene politike Istoka i Zapada, kao i određeni interesi, pa onda neka zemlja ili grupacija zemalja koje u jednom trenutku poseduju veliku faktičku moć, mogu da putem novca organizuju ili utiču na neprirodno skraćenje mandata tih naših vođa kroz istoriju.


vesti

Mediji u Srbiji kao u Azerbejdžanu i Tadžikistanu




Uticajni mediji u Srbiji su između dva kruga predsedničkih izbora izrazito favorizovali kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića, a po količini nekritičkog izveštavanja mogu se uporediti samo sa medijima u Azerbejdžanu i Tadžikistanu, rečeno je na predstavljanju izveštaja o medijima organizacije BIRODI. U izveštaju se, između ostalog, navodi da je Tadić u Blicu pozitivno predstavljen na 82,3 odsto od ukupnog prostora posvećenog tom kandidatu, dok je Nikolić pozitivno predstavljen na 14,4 odsto od ukupnog prostora posvećenog kandidatu SNS-a. Međutim, titulu Najveći medijski poltron DS režima ipak je ugrabila televizija Studio B, koja se finansira iz budžeta Beograda, odnosno džepova svih Beograđana, u čijim je vestima koalicija oko DS pozitivno predstavljena tokom neverovatnih 99,2 odsto vremena



"Većina medija izveštavala je u korist Tadića, osim lista Pravda, koji je favorizovao kandidata Srpske napredne stranke (SNS) Tomislava Nikolića, a list Blic je primer jednostranog izveštavanja u korist Tadića i protiv Nikolića", rekao je na konferenciji za novinare u Medija centru Ivan Godarski (Ivan Godardsky) iz slovačke organizacije MEMO 98, koja prati medije tokom izborne kampanje širom sveta.

Godarski je istakao da novinari u Srbiji nisu spremni da političarima postave neprijatna pitanja, iako je to uloga novinara, nego samo prenose izjave, što je zapravo pi-ar (skraćenica od public relations - odnosi sa javnošću), i istakao da slobodni mediji nisu samo pi-ar.

U istraživanju su posmatrane centralne informativne emisije televizija B 92, Radio-televizije Srbije (RTS), Prve srpske televizije, Pinka, Studija B i Radio-televizije Vojvodine (RTV), kao i dnevni listovi Politika, Blic, Večernje novosti, Danas i Pravda, ali ne i udarne pesnice Demokratske stranke tabloidi Press i Kurir. Da je istraživanje obuhvatilo i ova dva DS glasila, verovatno bi bilo neukusno upoređivati medije u Srbiji sa severenokorejskim, a kamoli sa onima u Azerbejdžanu i Tadžikistanu. Međutim, ne treba zaboraviti još neke činioce neobuhvaćene istraživanjem, poput tzv. udruženja novinara, gde su se pojedini takođe odlučili da otvoreno favorizuju vladajuću koaliciju i njenog predsedničkog kandidata tako što su stali u zaštitu pojedinih režimskih medija, tim povodom pozivajući se na navodnu ugroženost profesije i medijske pritiske, usput se ostrvljujući na protivnike svojih političkih favorita.



Azerbejdžansko-tadžikistanska medijska vertikala

Analitičar Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović rekao je da nisu presudni vreme u vestima televizija ili prostor u dnevnim novinama posvećeni strankama, nego ton u kojem su kandidati predstavljeni, i dodao da su se mediji u kampanji "sklonili u stranu" i pustili političare da promovišu sami sebe.
Gavrilović je kao primer naveo centralne informativne emisije RTS, koju pretplatom finansiraju građani, u kojima je koalicija oko DS pozitivno predstavljena u 92,8 odsto od ukupnog vremena posvećenog toj koaliciji, dok je koalicija oko SNS pozitivno predstavljena u 73,7 odsto od ukupnog vremena.

Naveo je i primer vesti televizije Studio B, koja se finansira iz budžeta Beograda, u kojima je koalicija oko DS pozitivno predstavljena tokom 99,2 odsto vremena, a koalicija oko SNS tokom 82,6 odsto vremena.

"To su procenti kakvi postoje samo u Azerbejdžanu i Tadžikistanu. Izgleda da smo pored kredita iz Azerbejdžana dobili još nešto", rekao je Gavrilović i dodao da je i Radio-televizija Vojvodine, takođe, favorizovala DS i Tadića.

Na pitanje da li je vreme u kojima su DS i SNS predstavljeni negativno rezultat kritičkog tona novinarskog priloga, Gavrilović je odgovorio odrečno i naveo da se to vreme odnosi na negativan stav onoga čija je izjava samo preneta.

"Mediji nisu doprineli izgradnji demokratskog društva i čini se kao da smo birali lidera Srbije i Boga pravde iz srpske himne, a ne predsednika koji će da bude na čelu institucije", rekao je Gavrilović.



Medijska spadala

Gavrilović je u nastavku naveo i na konkretan primer, najblaže rečeno, neprofesionalnosti, te istakao da je u štampanim medijima takođe zabeležen manjak neutralnosti, a da su u tabloidu Blic tekstovi bili najmanje neutralni.

S tim u vezi u izveštaju se navodi da je Tadić u Blicu pozitivno predstavljen na čak 82,3 odsto od ukupnog prostora posvećenog tom kandidatu, dok je Nikolić pozitivno predstavljen na 14,4 odsto od ukupnog prostora posvećenog kandidatu SNS-a.

Ako se osvrnemo na izveštavanje ovog tabloida, koji je tokom minule predizborne kampanje vodio najbeskrupulozniju hajku protiv jednog predsedničkog kandidata i njegove stranke u novijoj političkoj istoriji Srbije, imaćemo i najilustrativniji primer o kakvom je moralnom i mentalnom rasulu reč u tzv. mejnstrim medijima. Pomenuti dnevnik je svojom uređivačkom politikom sebe smestio na proširenu listu medijskih spadala pa je, čak, postao i omiljeni junak u novokomponovanim smešnim vicevima, koji kruže među pripadnicima novinarske branše, ali i građanima, uopšte.



Sa druge strane, kaže se u izveštaju, list Pravda je donekle više prostora posvetio koaliciji oko SNS-a i u tim novinama Nikolić je za 11 odsto više prostorno zastupljen od Tadića, mereno u kvadratnim centrimetrima na stranicama novina, dok je koalicija oko SNS u Pravdi četiri puta zastupljenija od koalicije oko DS, što je, ipak, mnogo manje pristrasno ako se uporede izveštavanja Blica ili, pak, televizije Studio B, u kojima se besramno agtitovalo u korist DS i Borisa Tadića.



Gavrilović je naveo da su Nikolić i Tadić u listovima Politika i Danas predstavljeni gotovo jednako, dok su Večernje novosti favorizovale DS i Tadića.

Neodgovornost Republičke radiodifuzne agencije

Izvršni direktor BIRODI-ja Pavle Dimitrijević rekao je da je "mlaka" reakcija Republičke radiodifuzne agencije (RRA) na gostovanje Tadića u zabavnoj emisji Prve srpske televizije pred prvi krug izbora dovela do toga da su pred drugi krug izbora na toj televiziji u zabavnim emisijama gostovali i Tadić i Nikolić, iako je to u suprotnosti sa obavezujućim uputstvom RRA.



Istraživanje, koje je u celini dostupno na sajtu MediaMonitors, sproveli su Biro za društvena istraživanja i slovačka organizacija MEMO 98, a finansirala ga je američka nevladina organizacija Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED).

"Funkcionerska kampanja" DS kandidata

BIRODI je pre izbora, takođe, vršio istraživanje koje je tada pokazalo da se u medijima, između ostalog, vodi "funkcionerska kampanja" u kojoj se izvan izbornih blokova pojavljuju stranački kandidati u ulozi državnih funkcionera o kojima se izveštava mnogo i pozitivno i da su na taj način najviše zastupljeni kandidati DS - premijer Mirko Cvetković i ministri odbrane i poljoprivrede Dragan Šutanovac i Dušan Petrović.

U godišnjem izveštaju o stanju medijskih sloboda američke nevladine organizacije Freedom House, koji je objavljen pre mesec dana, Srbija je zabeležila pad sa 75. na 77. mesto i spada među delimično slobodne zemlje.



e-novine

Alo Ninovci, Blicovci i ostali falični novinarski štampari neistina, kampanja se završila 

.