Softe pa pusti ih pokazuju da su pravi srbi. Znaju da psuju odlicno i ne slazu se uopste.  Ne treba mi maticni broj rodjenih da vidim odakle vetar duva 

Duva kosava, razlili smo se kao.... (Goa nastavi) 

...kako te?

Sta kako?

...k a k o    _te?

1. administracija u beogradu je isto toliko losha kao i po unutrashnjosti .

2. prosechna plata radnika sa SSS u srbiji je 15-20 000 dinara i to chesto na crno , bez penzijskog i zdravstvenog osiguranja i bez sigurnosti posla koji uvek pruza rad u drzavnoj upravi

3. drzavni sluzbenik je vec zashticen time shto radi za drzavu  ako u drzavi vlada toliko bezzakonje da ne poshtuje sopstvene zakone , onda zaposleni u sudstvu i ne treba da primaju bilo kakve plate jer kako ce da zashtite druge ako ne mogu ni sebe 

--------------------------------

inache ono shto tebi ochigledno nije jasno drzava ne moze da poveca plate administraciji ako od nekog ne uzme te pare   ! .drugim rechima :

- ili veci porezi

- ili shtampanje para

mislim da je jasno shta donosi svako od ovih reshenja . kad vec pricash o hitleru , treba da ti bude jasno da se on prvo brinuo o radnicima (da zaposli narod na proizvodnji  ) ,a posle je prirodno doticalo i za pristojan zivot sluzbenika .

Мини интервју: Расим Љајић, министар рада и социјалне политике
Статистика лаже изван Београда

Пораст броја сиромашних грађана у Србији је последица глобалне економске кризе, тврди за „Политику“ Расим Љајић. Како каже, кад види како живе људи ван Београда, и сам стиче утисак да је број сиромашних већи него што статистика показује

Најављеним ребалансом буџета за социјалне намене је предвиђено пет милијарди динара. Како ће тај новац бити употребљен, којим је категоријама становништва у Србији хитно потребна помоћ?

То је пре свега новац неопходан за редовност социјалних давања, на коју смо се обавезали почетком године – исплата дечијих и родитељских додатака, накнада за хранитељске породице и породиљска одсуства, породица које остварују право на материјалну помоћ... Додатна средства од 850 милиона динара употребићемо за заштиту најугрошенијих категорија стновништва: 400 милона динара за најсиромашније општине у Србији, 220 милиона за народне кухиње, 130 милиона за пакете хране, 100 милиона за помоћ породицама које се налазе у сивој зони сиромаштва.

Према којим критеријумима је изведена рачуница недавно објављена у медијима да у Србији тренутно 650.000 људи живи испод границе сиромаштва? Опозиционе странке наводе да је, гледано према мерилима УН или Светске банке, тај број и већи.

Плашим се да овде статистика пуно не помаже. Без обзира да ли се користи Анкета о животном стандарду (АЖС),која указује о 700.000 оних који живе испод границе сиромаштва, или користите Анкету о потрошњи домаћинства (АПД),која показује цифру од 530.000 најугроженијих, ми овде има чињеницу да је први пут после демократских промена повећана стопа сиромаштва, а то је последица глобалне економске кризе. Само од почетка године имамо повећање за седам хиљада нових породица које остварују право на материјалну помоћ (МОП). Да будем искрен, када путујем Србијом, ван Београда, и видим како људи живе и ја стичем утисак да је тај број већи него што све те анкете и статистике показују.

У односу на те податке, какве резултате је дала примена Стратегије за смањивање сиромаштва, усвојена још 2003. године?

Стратегија је дала резултате ако се зна да смо 2002. године имали скоро 14 процената оних који живе испод линије сиромаштва, а 2008. тај проценат је износио 6,9 одсто. Нажалост, негативни трендови почињу од задњег квартала 2008. године и настављени су до данас, што је последица ефеката економске кризе на нашу привреду.

Колико народних кухиња тренутно ради у Србији ?

У Србији тренутно има 63 народне кухиње које опслужују 40 хиљада корисника. С обзиром на садашње стање, у наредном периоду биће их отворено још неколико.

Социјална помоћ за домаћинства са више од 5 чланова месечно износи нешто мање од 11.000 динара. Како преживети са тим новцем ?

Иако спевамо да и у условима кризе обезбедимо редовност социјалних давања, она су нажалост међу најмањима у Европи. Нови Закон о социјалној заштити предвиђа и већи свеобухват корисника МОП –а, са садашњих 69.000 хиљада породица на 87.000, али и веће новчане износе посебно за вишечлана домаћинства и самохране мајке.

Недавно сте обишли југ Србије. Шта кажете грађанима када Вас питају када ће им бити боље? Има ли спаса за југ?

На то питање ја,нажалост,немам нити прави а још мање прецизан одговор. Најгоре што можете да учините је да људима подижете очекивања и дајете обећања у које ни сами не верујете. Ми немамо права да ламентирамо над такивом ситуацијом, већ треба да делујемо на два колосека – да јачамо економију и повећавамо запосленост, али и да истовремено „гасимо пожаре“ и обезбедимо елементарне услове за живот најугроженијих. Јер ипак Србија није толико сиромашна да можемо да допустимо да неко нема новца ни за хлеб и млеко.

М. Албуновић

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Nemastina/Statistika-laze-izvan-Beograda.sr.html

...ako Beograd je srce, zapitaj se sta su vene...Prosto i jasno...

Neophodna je decentralizacija, demetropolizacija ili kako neki novi strucnjaci to nazivaju debeogradizacija, ali kako je svima poznato, to su samo prazne reci...I da nisu, nemamo dovoljno hrabrih i sposobnih ljudi koji bi se usudili da tako komplikovan proces otpocnu i sprovedu do kraja...Tu smo gde smo, i mozemo se samo nadati da nam nece biti gore...

A sta konkretno to pretstavlja?

izvoz crnogoraca i ostalih iz beograda u druge gradove.

(насилно) расељавање!