LJOVERAS:  Kandidatura za članstvo u EU optimistično očekivanje

Beograd - Očekivanje da će Srbija do kraja godine dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji veoma je optimistično. Jer, potrebno je da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bude ratifikovan, a to zahteva saglasnost svih članica. Zatim zemlje članice EU moraju da se slože da je saradnja Srbije s Tribunalom u Hagu zadovoljavajuća što će omogućiti da počne primena Prelaznog sporazuma kao i proces ratifikacije SSP u parlamentima svih članica koji može da traje dve godine. To, dakle, nije samo politička odluka koja može brzo da bude doneta već je reč o određenom broju koraka koje treba preduzeti. Srbija je, nažalost, izgubila puno vremena, ali nadam se da se deo tog vremena može nadoknaditi - izjavio je juče šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras u obraćanju predstavnicima kompanija članica Američke privredne komore, u hotelu Hajat.
Irsko "ne" ne ugrožava širenje EU
Šef delegacije EK u Srbiji Žozep Ljoveras naglasio je da irsko odbacivanje Lisabonskog sporazuma neće negativno uticati na proces integracije Srbije u EU. "To je znak da EU mora da modernizuje sopstveno funkcionisanje i uveren sam da će to pitanje biti rešeno. Evropski savet je na nedavnom sastanku potvrdio podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Lično sam bio nezadovoljan odlukom Irske, ali, mislim da nije reč o velikoj krizi u EU. Irci nisu glasali protiv članstva jer 80 odsto njih želi da ostane u EU. Oni su rekli ne drugim stvarima poput pitanja poreza ili mogućnosti gubitka irskog predstavnika u komisiji uvećane Unije...", naglasio je Ljoveras.
Kada je reč o ostalim preprekama na putu ka EU, Ljoveras je rekao da će Evropska komisija 5. novembra objaviti izveštaj o napretku Srbije u procesu evropskih integracija sa zahtevima koje još treba ispuniti. Šef delegacije Evropske komisije predstavio je članovima Američke komore prednosti Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za koji je rekao da donosi kvalitativnu promenu u odnosima Srbije i EU, ali i obostrane obaveze i odgovornosti.
- Sadašnji odnosi sa EU su samo delimično regulisani sporazumima. U oblasti trgovine postoji Sporazum o tekstilu i u oblasti prava zaključen je Sporazum o viznim olakšicama. U ostalim oblastima odnosi EU i Srbije zasnovani su na neformalnim kontaktima i bilateralnim dogovorima, što predstavlja paradoks. Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU se obavezala da će zadržati korisne trgovinske mere za Srbiju, a Srbija da će otvoriti tržište, što znači da će najkasnije za šest godina od početka primene Prelaznog sporazum biti formirana zona slobodne trgovine između EU i Srbije - rekao je Ljoveras.
On je podsetio da je proces evropskih integracija bio uspešan za sve nove članice EU koje i danas uživaju svakodnevne koristi od tog procesa. Ljoveras je ocenio da će korist za državu od SSP biti priliv investicija kojim će moći da se sanira rastući deficit platnog bilansa, kompanije će dobiti jednak tretman u trgovini što će podići njihovu konkurentnost na evropskom tržištu dok će korist za građane biti rast mogućnosti za zapošljavanje. On je istakao da je SSP kapija ka dobijanju statusa kandidata za članstvo. Kada je reč o novcu iz evropskih fondova na koji Srbija može da računa po sticanju tog statusa, Ljoveras je rekao da će doći do povećanja sredstava zahvaljujući otvaranju preostalih delova IPA programa, a da će za eventualno odobravanje dodatnih sredstava biti potrebna politička odluka jer su sredstva unapred određena do 2013. On je podsetio da je EU Srbiji odobrila dve milijarde evra pomoći u periodu od 2001. do 2006. godine i još milijardu evra za period od 2007. do 2011. godine.


Izvor: Danas

Fico: Podržavamo širenje EU, naročito zbog Srbije i Hrvatske
Autor: Tanjug, Blic online | 25.06.2008 - 21:29


Nemačka kancelarka Angela Merkel je danas posle razgovora sa predsednicima češke i slovačke vlade, izjavila da je optimista i da veruje da će se brzo razrešiti situacija nastala posle irskog ''ne'' Lisabonskom sporazumu. Premijer Slovačke Robert Fico je rekao da snažno podržava ideju proširenja EU, naročito kada su u pitanju Srbija i Hrvatska.

Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi su posle referenduma u Irskoj rekli da neće biti proširivanja EU dok svih 27 članica ne ratifikuju Lisabonski sporazum, a nemačka kancelarka je danas rekla da veruje da će se sve brzo rešiti.
"Ako su moje kolege iz Češke optimisti, onda sam i ja", rekla je Merkelova tokom svečanosti koja je održana povodom godišnjice "Praškog proleća", koje je Merkelova ocenila kao važan doprinos kasnijem padu Belrinskog zida i jedinstvu Evrope. Nemačka kancelarka je rekla da su reformski pokreti u nekadašnjoj Čehoslovačkoj iz 1968. bili glasnici dolazećih promena u Evropi. Aludirajući na ulogu nacionalne narodne armije DDR pri ulasku snaga nekadašnjeg Istočnog bloka u Čehoslovačku, Merkel je govorila o svom osećaju o tome da je nemačka vojska ponovo učestvoala u zauzimanju zemlje i rekla da se ona još tada zbog toga stidela. 

Uz Merkelovu i češki premijer Mirek Toplanek je izrazio optimizam da će se proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma nastaviti, dok se premijer Slovačke Robert Fico izričito izjasnio protiv stopiranja proširenja EU zbog novonastale situacije, naročito kada su u pitanju Hvratska i Srbija.
"Mi u potpunosti podržavamo ideju daljeg proširenja EU, naročito u slučaju Hrvatske i Srbije. Ne samo  zbog dobrog ekonomskog i socijalnog razvoja, već i zbog stabilnosti u tom delu Evrope", rekao je Fico.

Izvor: Blic

Žan-Fransoa Teral, ambasador Francuske
Srbija na pravom koloseku

Put Srbije ka statusu kandidata za članstvo u EU trasiran je potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a Francuska želi da joj pomogne da ponovo dobije mesto kičmenog stuba regiona koje joj prirodno pripada, kaže za „Blic“ Žan-Fransoa Teral, ambasador Francuske u Srbiji, pred početak francuskog šestomesečnog predsedavanja EU.

Kakva su šanse za deblokiranje SSP?

- Otkako je 29. aprila potpisala sporazum, Srbija je na pravom koloseku. Njegova ratifikacija je uslovljena od EU punom saradnjom sa Haškim sudom, ali ne sumnjam u odlučnost srpskih vlasti da u punoj meri sarađuju sa Tribunalom. Hapšenje Stojana Župljanina je vrlo pozitivan signal. Što se tiče rasprava koje se na unutarpolitičkom planu vode o SSP, priznajem da imam poteškoće da ih razumem: sporazum je potpuno neutralan po pitanju statusa Kosova i pojedinci pokušavaju da mu pripišu ono što u njemu ne postoji.

oliko je realna mogućnost da se Srbiji ukinu vize za EU u novembru, a da status kandidata dobije krajem godine?
- Za status kandidata put je trasiran potpisivanjem SSP. To znači i mnogo posla za srpsku stranu. Srpska vlada učinila je izuzetan napor i pod upravom Božidara Đelića, donela vrlo ambiciozan program koji je usmeren ka postizanju tog cilja. Mi činimo sve da ubrzamo proces, kao što smo to činili i sa potpisivanjem SSP. Priznavanje statusa kandidata zavisiće umnogome od napretka u sprovođenju SSP. Kada su vize u pitanju, proces je dobro otpočeo zahvaljujući viznim olakšicama između EU i Srbije s početka godine, kao i zajedničkom saopštenju 17 zemalja članica EU od 6. maja 2008. o besplatnim vizama. Ne mogu da kažem kada će tačno vize da budu potpuno ukinute, ali to zavisi i od primene niza mera sasvim tehničke prirode od srpskih vlasti. Važno je da je proces krenuo dobro i da smo, bar kad je Francuska u pitanju, spremni da stvari poguramo napred.

Šta mislite o podeli Kosova u svetlu izjave Pitera Fejta, šefa Međunarodne civilne organizacije, da „funkcionalna podela“ u pokrajini već postoji?
- Podela Kosova ne spada u pitanja koja se sada postavljaju. Prava pitanja su kako izbeći nasilje i umiriti tenzije, a i kako naći rešenja za određena praktična pitanja, poput granica. Prava pitanja su i implementacija Eulexa i inicijative Ban Ki Muna za reorganizaciju Unmika. Mi potpuno podržavamo tu inicijativu. Posle proglašenja nezavisnosti Kosova, posle dužeg perioda pregovora koji nisu urodili plodom, Francuska je prihvatila tu nezavisnost i mislimo da je sada najvažnije da se zaštite legitimni i istorijski srpski interesi, a to konkretno znači bar tri stvari: sever, enklave i baština, posebno mesta vezana za Srpsku pravoslavnu crkvu. Misija Eulex ima upravo taj cilj. Za sve ostalo biće potrebno vreme, suočavanje sa realnošću i postepeno obnavljanje dijaloga.


Izvor: Blic

Komesar za proširenje EU Oli Ren razgovarao s tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom

Beograd bi trebalo da ubrza saradnju s Hagom

Brisel - Evropski komesar Oli Ren je juče u Briselu razgovarao s tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom i "izrazio nadu da će nova vlada u Srbiji ponoviti rešenost da ubrza saradnju s Haškim sudom i da bude u stanju da deluje, ispunjavajući nužne uslove za napredak Srbije ka Evropskoj uniji". To je novinarima saopštila Renova predstavnica za štampu Kristina Nađ.
Ona je dodala da su Ren i Bramerc razmotrili saradnju zapadnobalkanskih država s Haškim tribunalom, "uključujući saradnju Srbije posle hapšenja Stojana Župljanina" koga je taj sud optužio. Kristina Nađ je navela da su evropski komesar Ren i haški tužilac Bramerc "u okviru redovne razmene mišljenja" razmotrili i saradnju Bosne i Hercegovine i Hrvatske s Haškim tribunalom.
Bramerc je Rena podrobnije upoznao i sa svojim nedavnim izveštajem Savetu bezbednosti UN o saradnji zemalja Zapadnog Balkana sa Tribunalom. Izvori Evropske komisije su, takođe, novinarima preneli da je Ren obavestio Bramerca o političkom stanju u Srbiji.
Izvori nisu isključili mogućnost da se Ren i Bramerc sastanu ponovo, pre zasedanja šefova diplomatija EU 22. i 23. jula. Evropski komesar i glavni tužilac Tribunala nisu želeli da posle susreta daju izjave ili održe konferenciju za štampu, zbog "osetljivosti trenutka", posebno jer je u toku završna faza formiranja proevropske vlade u Srbiji, rekli su agenciji Beta evropski diplomatski izvori.
Ren je u utorak, na skupu o Balkanu, izjavio u Briselu da najava formiranja nove vlade Srbije i činjenica da je optuženi Stojan Župljanin u Haškom tribunalu, predstavljaju "realnu šansu" za novi zamah na evropskom putu Srbije. Ren je stavio do znanja da se "suprotstavio stavovima pesimista u pogledu saradnje Srbije s Haškim sudom".
- Verujem da će puna saradnja (Beograda s Haškim tribunalom) biti moguća čim (srpska) vlada opredeljena za Evropsku uniju, preuzme dužnost - rekao je Ren. Beta


Izvor: Danas

Tužilac za ratne zločine na međunarodnom Forumu Kran Montana
Srbija bez zločinaca u EU

Monako, Beograd - Tužilac za ratne zločine Republike Srbije Vladimir Vukčević obratio se juče učesnicima Trećeg godišnjeg sastanka generalnih i specijalnih tužilaca u okviru Foruma Kran Montana obećanjem da će se sledeći put s učesnicima ovog skupa "sresti bez ijedne prepreke koje su dosad postojale u Srbiji zbog nezavršenog posla sa predajom svih haških optuženika".
Vukčević je istakao da "Ratko Mladić, Radovan Karadžić i Goran Hadžić drže Srbiju kao taoca, siromaše je i ponižavaju".
- Rugaju se narodu koji je izabrao evropske vrednosti. Zato sam, gospodo, odlučniji nego ikada da kroz hapšenje njih trojice kažem glasno "izvini" žrtvama iz Srebrenice, ali i drugih mesta u BIH i Hrvatskoj koji su bili izloženi strašnim gubicima, razaranjima i žrtvama. Želim da poručim svojim kolegama i političarima da ne smemo da zaboravimo nijedan zločin zato što zaborav donosi opasnost da se oni ponove - istakao je Vukčević.
Srpski tužilac, koji je ujedno i prošlogodišnji laureat nagrade Foruma Kran Montana, poručio je da je "Srbija Evrope i budućnosti pobedila Srbiju prošlosti i krenula evropskim putem i u pravnom smislu" i da će "bez ratnih zločinaca ući u Evropsku uniju". J. Č.


Izvor: Danas

Konferencija o socijalnim i ekonomskim pravima u organizaciji Centra za razvoj demokratije
Do socijalne pravde uz pomoć EU

Beograd - Najjače oruđe za uspostavljanje socijalne pravde u Srbiji jeste ubrzanje evropskih integracija. Srbija ima realnu i iskrenu perspektivu da konačno unapredi socijalna i ekonomska prava, koja su poslednjih decenija bila marginalizovana. Političke pretpostavke su sada prvi put na našoj strani - rekao je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, na konferenciji posvećenoj ekonomskim i socijalnim pravima, koju je u Sava centru organizovao Centar za demokratiju.

Đelić je kao ključne principe na putu ostvarenja socijalne pravde istakao i brigu o osetljivim grupama stanovništva, pre svih Roma.
- Prioritet mora da nam bude i otvaranje tržišta rada, ravnomeran regionalni razvoj, ali i unapređenje socijalnog dijaloga između sindikata i države - naglasio je Đelić.
Iako su, prema njegovim rečima, u poslednje dve godine plate porasle, a stepen nezaposlenosti opao, situacija je i dalje "nezadovoljavajuća", s obzirom na to da je Srbija i dalje lider po broju nezaposlenih u Evropi.

Snežana Stojačić-Lakićević, državna sekretarka za rad, istakla je da hitno treba raditi na promeni sistema vrednosti, ali i napomenula da se to ne može izvesti bez ozbiljne reforme obrazovanja. Kao jedan od velikih problema s kojim se srpsko društvo suočava jeste i sve veći broj penzionera, kojih je prošle godine bilo za 30.000 više nego 2006.
- U Srbiji je više od 1,6 milion penzionera, od toga svega 52 odsto je otišlo u starosnu penziju, 25 odsto u invalidsku, a 23 odsto prima porodičnu penziju - navela je Stojačić-Lakićević. Lj. B.


Izvor: Danas

Unapredjivanje srpske poljoprivrede sa fondovima EU (Danas)

Povodom 9. maja - Dana Evrope i Dana pobede nad fašizmom, koalicija nevladinih organizacija iz 44 grada Srbije pokrenula je, a Fond za otvoreno društvo je uobličio projekat Srbija u EU - šta od toga imam JA, šta od toga ima MOJ GRAD.

Slede odgovori na pitanja koja su građani najčešće postavljali:

Kako će ulazak u EU uticati na prihode poljoprivrednika?
- Na prihode poljoprivrednika uticaće jedinstvena carinska politika unutar EU i promena iznosa i strukture subvencija. Poljoprivrednici će i dalje moći da računaju na podršku države u unapređivanju njihove konkurentnosti. Budžet EU za poljoprivredu, odnosno, za zajedničku poljoprivrednu politiku iznosi više od polovine ukupnog budžeta EU, te će bez obzira na moguće izmene u ovoj oblasti subvencije države sigurno biti i veće. Štaviše, gotovo jedini izvor za dodatan novac za održive poljoprivredne subvencije su fondovi EU koji stoje na raspolaganju državama članicama, ali i državama koje imaju status kandidata. Naročito će porasti subvencije za ulaganja u modernizaciju velikih komercijalnih domaćinstava i udruženja malih poljoprivrednika. Takođe, uvećaće se i ulaganja u ruralni razvoj i izgradnju neophodne infrastrukture kako bi se povećala konkurentnost srpske poljoprivrede.

Konkurencija će sigurno biti veća, ali će i tržište od gotovo pola milijarde ljudi, bez carinskih i trgovinskih prepreka otvoriti prostor za bolji plasman proizvoda. Iskustva i prve studije o promeni zarade poljoprivrednika u 10 novih država jasno ukazuju da je došlo do velikog povećanja zarada poljoprivrednika, što se može očekivati u Srbiji kada postane država članica;

Koje sve subvencije EU pruža poljoprivrednim proizvođačima?
- Tokom poslednjih godina EU je prešla sa subvencionisanja cena i proizvodnje poljoprivrednih proizvoda na direktna plaćanja farmerima. Pravo na direktnu pomoć stiču farmeri koji se pridržavaju pravila u vezi sa zdravljem ljudi, životinja i biljaka, ekologije i dobrobiti životinja, te ukoliko zemljište održavaju u dobrom poljoprivrednom i ekološkom stanju. (1) Primenom sistema jednokratnog plaćanja (Single Payment Scheme - SPS) iznos ukupne subvencije koju će primiti farmer u jednoj godini zavisi od prosečnog iznosa ranijih subvencija koje je primao, ili od broja hektara koje obrađuje u prvoj godini nakon uvođenja sistema. (2) U 10 novih članica EU primenjuje se pojednostavljeni model - Single Area Payment Scheme - SAPS, prema kom se nivo subvencija po hektaru određuje linearno, srazmerno površini koju farmer obrađuje, a do maksimalnog iznosa po hektaru predviđenog Ugovorom o pristupanju. (3) Najmanji deo subvencija u EU isplaćuje se u nekoliko zemalja-članica prema broju grla ili površini u proizvodnji nekolicine proizvoda, kao što su ovčje, kozje i teleće meso, durum pšenica, ratarske kulture za biogorivo, jezgrasto voće, pirinač, semena, leguminoze, mleko, zasadi masline, pamuk, duvan i šećer;

Da li u zemljama EU postoje zaštićene cene?
- Od reformi CAP (Zajedničke poljoprivredne politike) iz 1999. i 2003. godine u EU ne postoje zaštićene cene, što znači da se na isplativost proizvodnje određenih proizvoda ne utiče direktno posredstvom subvencija cena. Glavni razlozi su namera EU da spreči stvaranje tržišnih viškova i da obezbedi bolje poštovanje pravila Svetske trgovinske organizacije kroz isključivanje mera podrške koje remete tržišnu konkurenciju. Ipak, isplatama kroz SPS i SAPS sisteme, farmerima se obezbeđuje sigurnost dela prihoda, srazmerno površini koju obrađuju. Što je još važnije, primenom ovih sistema podrške poljoprivredni proizvođači u EU se usmeravaju na tržište, odnosno da svoju proizvodnju po asortimanu i kvalitetu što bolje usklade sa tražnjom na onim segmentima tržišta za koje proizvode;

U slučaju pridruživanja, koliko bi naših mesnih industrija moglo i dalje da radi, odnosno da izvozi u druge zemlje članice?
- Zbog nedovoljnog broja grla u tovu, Srbija već nekoliko godina ne koristi više od 25 odsto odobrene kvote za izvoz svežeg telećeg mesa u EU. Trenutno pet klanica u Srbiji poseduje dozvole za izvoz baby beef u EU, a jedna od njih (Big Bull, Bačinci) ima i dozvolu za izvoz termički obrađenih prerađevina od svinjskog mesa. Pridruživanje Srbije EU ne bi uticalo na poslovanje srpske klanične industrije na domaćem tržištu, ali bi otvorilo vrata za plasman većeg broja proizvoda na tržište EU, uključujući sveže meso, prerađevine i živu stoku. Nakon ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, veoma je izvesno odobravanje Srbiji izvoza tovnih goveda i prerađevina od svinjskog mesa na tržište EU već sredinom 2008. godine. Za realizaciju izvoza pojedinačni objekti prethodno treba da ispune tehničke uslove i uslove koji se tiču zdravstvene bezbednosti i sledljivosti proizvoda.

Božidar Đelić govori za Danas
Autoritet vicepremijera ubrzava zemlju ka EU

Brisel, Beograd - Iako je sada sastav nove vlade u domenu mandatara, nije tajna da sam ja uz potpredsedničko mesto insistirao da budem ministar za nauku i razvoj. Mislim da već sada moramo razmišljati o sledećem koraku, a to je da naša zemlja ne bude samo ona koja će uskladiti sistem s evropskim, nego da je pripremimo za veliku konkurenciju. Naša jedina šansa je znanje - rekao je našem listu Božidar Đelić, potpredsednik Vlade za evropske integracije, koji je u Briselu vodio panel diskusiju "Od tranzicije do konvergencije", u prisustvu ekonomskih stručnjaka Svetske banke.
Đelić kaže da će i u novoj vladi nastaviti da se bavi pridruživanjem EU jer, kako kaže, "Evropa, znanje i nauka čine fantastičnu sinergiju". Na naše pitanje da li je ipak trebalo oformiti ministarstvo za evropske integracije, on ocenjuje da to ne bi bio najbolji način približavanja Evropi.

- Takvo ministarstvo bi u neku ruku poslalo poruku drugim ministarstvima da ona ne moraju da se bave integracijama. Loše se pokazalo i spajanje pitanja EU i spoljnih poslova, jer integracije se više odnose na upodobljavanje našeg unutrašnjeg sistema evropskim standardima, nego nešto što je to spoljnopolitičko pitanje - objasnio je Đelić.
Prema njegovim rečima, iskustvo u poslednjih godinu dana je pokazalo da autoritet potpredsednika i koordinacija s drugim ministarstvima omogućava da se reše važni administrativni problemi koji su često na nižem nivou od ministara.

- Kancelarija za evropske integracije, koja je u drugačijem statusu od ministarstava, omogućava da imamo eksperte čiji je posao da budu savetodavno telo ministarstvima, da budu oni koji najbolje poznaju evropske pravne tekovine, koordiniraju kompleksne procese pregovaranja u domenu SSP-a i druge kontakte sa EU, a nadam se veoma brzo i pregovore o punopravno članstvo - navodi Đelić.


Izvor: Danas

Konkurs za najbolji medijski prilog o procesu evropskih integracija

Bolji život sa Unijom

Građanima treba da se objasne prednosti pridruživanja EU za njihov svakodnevni život

Beograd - Da bi građani Srbije što bolje razumeli proces evropskih integracija i složeni mehanizam funkcionisanja Evropske unije, novinari treba da im svojim radom na što razumljiviji način prikažu prednosti članstva Srbije u EU - istakao je Žozep Ljoveras, šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji, na jučerašnjoj konferenciji za novinare povodom raspisivanja konkursa za najbolji medijski prilog o procesu evropskih integracija. Ljoveras je naglasio da je cilj konkursa da se "prednosti pridruživanja EU prikažu tako da građani shvate važnost tog procesa za njihov svakodnevni život."
Tanja Miščević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, istakla je da su mediji pravi kanal ne samo za obaveštavanje građana o procesu pridruživanja, nego i za otvaranje razgovora o tome koji je najbrži put Srbije ka EU. Ona je izrazila zadovoljstvo što je, u saradnji sa Erste bankom, u konkurs uvedena nova kategorija priloga na temu malih i srednjih preduzeća, jer su upravo u domenu ekonomije pozitivne strane pridruživanja EU "običnim" građanima najvidljivije.
- Ovaj konkurs otvara prostor za istraživanje novinara i objašnjenje efekata Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na "obične" građane, jer se na taj način razvija njihova svest o evropskim vrednostima i značaju ulaska Srbije u EU - rekla je Miščević. Ona je naglasila da se "nada da će se u Srbiji ubuduće manje pričati o političkim problemima, a više o evropskim standardima i pridruživanju EU."
Nagrade će se dodeljivati u kategorijama najboljeg televizijskog, radio priloga, novinskog teksta, priloga u lokalnim medijima, kao i najboljeg priloga na temu malih i srednjih preduzeća. Radovi prispeli na konkurs moraju da budu objavljeni odnosno emitovani na nekom od medija u periodu od 1. januara do 1. novembra 2008. Nagrađeni novinari imaće mogućnost da posete Pariz i Brisel gde će se sresti sa zvaničnicima Vlade Francuske i Evropske komisije. I. T.

Izvor: Danas

Zanijer planira posetu Beogradu

Ujedinjene nacije - Savet bezbednosti UN održaće 25. jula konsultacije na kojima treba da bude predstavljen redovan izveštaj Misije UN na Kosovu. Novi šef Unmika Lamberto Zanijer bi na toj sednici Saveta bezbednosti trebalo da predstavi prvi izveštaj o radu misije od svog dolaska na Kosovo. Italijanski diplomata došao je na čelo Unmika u trenutku kada ta misija treba da po preporuci generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna počne sa preustrojstvom, kako bi evropska misija Euleks dobila veća ovlašćenja, a sve pod "kišobranom" UN. Savet bezbednosti je 20. juna raspravljao o tom predlogu Ban Ki-Muna, ali nije postigao saglasnost zbog protivljenja Rusije, koja traži donošenje nove rezolucije tog tela UN za svaku izmenu Unmika. Šef Unmika Lamberto Zanijer namerava pre toga da dođe u Beograd i sastane se sa rukovodstvom Srbije, ali datum njegovog dolaska još nije ugovoren, rečeno je agenciji Beta u Unmiku u Prištini. "Ne možemo precizirati datum njegove posete Beogradu, a ne možemo reći ni da će to biti tokom ove nedelje kako je ranije najavljivano, kazao je zamenik portparola Unmika Rasel Giki."

Izvor: Danas