EU nema u planu dalja prosirenja, osim Hrvatske. Ostali mogu da se igraju Evropke unije...

Pogledaj gde su sadašnje istočne granice EU i biće ti sasvim jasno da unija itekako ima taj plan i on na našu sreću podrazumeva ceo Zapadni Balkan. Nikome ne treba siromašno slepo crevo u sred Jugoistočne Evrope.

Оће Европа све да нас прими... 
Шта мислиш да су сисали весла па не знају они шта је Албанија... шта је Косово... или Турска? Могу Турци сви до једног да дубе на глави нећи их примити у Е.У.
Не требају њима индијанци, а колико видим и нас сматрају индијанцима... То што се ми и понашамо као индијанци је друга ствар

Njim trebaju novci preko 1500 stranih kompanija je u srbiji, pored toga pordajemo sve nase fabrike uglavnom u EU znaci prvi ih zanimaju novci a onda dolazi sve ostalo.
A to dali cemo uci  u evropu pa naravno tek kad im prodamo sve nase kompanije i to ce biti uskoro kao sto su najavili u EU oko 2015.

Brisel poručio da Beograd može ubrzati integracije, ali nagovestio i da neće biti proširenja EU na Zapadni Balkan bez usvajanja ugovora iz Lisabona,

NIKOLA Sarkozi: Srbija dobrodošla kad prođe kriza

Brisel - Šefovi država ili vlada Evropske unije poručili su juče da Srbija može ubrzati napredak ka Uniji, uključujući dobijanje statusa kandidata za članstvo u evropskoj dvadesetsedmorici, s tim da uspešno sprovodi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i ispuni uslov pune saradnje s Haškim sudom. To se navodi u nacrtu zaključaka sa samita evropske dvadesetsedmorice, koji su podvukli da "očekuju formiranje nove vlade u Beogradu s jasnim evropskim programom koji će biti sprovođen kroz nužne reforme".
Međutim, predsednik Francuske Nikola Sarkozi izjavio je na konferenciji za novinare da se Francuska zalaže za ulazak Srbije u EU, ali je rekao da će ona biti dobrodošla u briselski krug "tek kad se reši kriza sa usvajanjem Ugovora iz Lisabona". Na pitanje novinara da li Srbija može da dobije status kandidata za EU do kraja godine, Sarkozi je rekao da se Francuska zalaže za ulazak Srbije u članstvo EU, "budući da je Srbija puno propatila poslednjih godina, pa je potrebno da joj se pošalju pozitivni signali". Francuski predsednik je rekao da neće biti proširenja EU na Zapadni Balkan bez usvajanja ugovora iz Lisabona, objasnivši da se bez tog ugovora EU vraća na Ugovor iz Nice koji predviđa uniju od 27 članica...."a to znači da nema daljeg proširenja". Sarkozi je naglasio da se Francuska zalaže za ulazak država Zapadnog Balkana u EU, ali je stavio do znanja da su za to potrebne nove institucije EU.
Evropski lideri su pre ove Sarkozijeve izjave istakli i da je "Evropska unija i dalje rešena da odigra vodeću ulogu u obezbeđenju stabilnosti na Kosovu, kroz delovanje Euleks misije na Kosovu, specijalnog predstavnika EU i njegovog doprinosa međunarodnoj civilnoj kancelariji".
"Evropska unija pozdravlja izveštaj generalnog sekretara UN o Unmiku, i njegovu nameru da preoblikuje međunarodno civilno prisustvo na Kosovu", navodi se u pripremljenim zaključcima zasedanja lidera EU. U obrazloženju stava da se može ubrzati pridruživanje i davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU, šefovi država ili vlada EU stavljaju do znanja da je to ostvarljivo "čim se ispune uslovi u saglasnosti sa zaključcima zasedanja šefova diplomatija EU od 29. aprila".
Tada je zaključeno da za stupanje na snagu privremenog trgovinskog sporazuma EU-Srbija i ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u parlamentima zemalja EU i Evropskom parlamentu, Savet ministara EU mora prethodno oceniti da vlada Srbije "čini sve moguće napore da se uhapse i izruče optuženi" od Haškog suda. U zaključcima aprilskog zasedanja precizirano je da je to "suštinski element Sporazuma" EU-Srbija i to je bio kompromis, kako je tad objašnjeno, da Holandija povuče zahtev da za stupanje na snagu sporazuma prethodno optuženi Ratko Mladić mora biti u zatvoru Haškog tribunala. Beta


Izvor: Danas

    
EU: Podrška evropskom putu Srbije

21. jun 2008. | 01:15 | Izvor: B92, Beta

Brisel, Ljubljana -- Lideri EU zaključili su da bi Srbija mogla da ubrza put ka Uniji, uključujući i dobijanje statusa kandidata i podržali rekonfiguraciju misije UN na Kosovu.

 Šefovi država i vlada zemalja članica Unije, na kraju dvodnevnog samita u Briselu, usvojili su i zaključke u kojima su izrazili nadu da će uskoro biti formirana nova vlada u Beogradu sa jasnom evropskom agendom.

U obrazloženju jasnog stava da se može ubrzati pridruživanje i davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU, šefovi država ili vlada evropske dvadesetsedmorice stavljaju do znanja da je to ostvarljivo čim se ispune uslovi u saglasnosti sa zaključcima zasedanja šefova EU od 29. aprila.

Tada je zaključeno da za stupanje na snagu privremenog trgovinskog sporazuma EU-Srbija i ratifikaciju SSP-a u parlamentima zemalja Unije Savet ministara treba prethodno oceniti da Vlada Srbije čini sve moguće napore da se uhapse i izruče haški optuženici.

U zaključcima aprilskog zasedanja je precizirano da je to suštinski element sporazuma EU-Srbija i to je bio kompromis.

Kako je tada objašnjeno, koji je omogućio da Holandija povuče zahtev da za stupanje na snagu sporazuma prethodno optuženi Ratko Mladić mora biti u zatvoru Haškog tribunala.

Ističući podršku ulasku država Zapadnog Balkana u članstvo Unije, evropski lideri su naznačili da zemlje tog regiona mogu svaka po sopstvenim zaslugama dobiti status kandidata za članstvo tako što će ostvariti postojan napredak u ekonomskim i političkim reformama i ispunjavanju neophodnih uslova i zahteva.

Lideri EU raspravljali su juče i o neuspelom referendumu u Irskoj o ratifikaciji Lisabonskog ugovora o čemu možete čitati u posebnoj vesti.

Janša: Balkan ima perspektivu

 Evropski savet, uz punu podršku članova, potvrdio je evropsku perspektivu zapadnog Balkana, ali i vodeću ulogu EU na Kosovu.

Evropski savet je, na zasedanju u Briselu, potvrdio punu podršku evropskoj perspektivi zapadnog Balkana, a državama te regije su lideri EU dali i neke preporuke u vezi sa približavanjem njihovih država EU.

"Slovenačko predsedništvo se sve vreme zalagalo za jaku evrpopsku perspektivu država zapadnog Balkana, koja je neophodna za mir i stabilnost te regije. Zato me raduje da smo danas potvrdili važna dostignuća u konkretizaciji evropske perspektive", izjavio je, u petak, predsednik Evropskog saveta i slovenački premijer, Janez Janša.

On je dodao da je u regiji, tokom poslednjih šest meseci napravljen veliki korak napred, na šta je slovenačko predsedništvo EU posebno ponosno - u svim državama su potpisani Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju.

Istovremeno Evropski savet je potvrdio da je proces stabilizacije i pridruživanja okvir za približavanje zapadnog Balkana EU.

"Zaključili smo mrežu SSP-a, potpisima sa Srbijom i BiH, a danas smo potvrdili i mere za olakšavanje kontakata među ljudima, na primer početak dijaloga o liberalizaciji viznog režima sa Srbijom, Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom i BiH", rekao je Janša.

Slovenački premijer je istakao da je tokom poslednjih meseci došlo i do važnih inicijativa u različitim oblastima, koja će državama te regije pomoći da poboljšaju saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, ojačaju naučnu saradnju, a studentima će približiti mogućnost obrazovanja u EU, ali i da je istovremeno bio potvrđen i okvir, koji će omogućiti pregledniju i efikasniju pomoć regiji.

Kako saopštava slovenačko predsedništvo EU, po pitanju Kosova, Evropski savet je ponovo naglasio da će EU igrati vodeću ulogu u obezbeđivanju njegove stabilnosti, između ostalog i misijom Euleks i radom posebnog predstavnika EU na Kosovu.

"Posebno smo pozdravili izveštaj generalnog sekretara Ki Mun Bana, povodom rekonfiguracije međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu. Sada će Euleks moći da odigra važnu ulogu u obezbeđivanju stabilnosti Kosova. Priprema se i donatorska konferencija za pomoć privrednom razvoju Kosova", rekao je slovenački premijer, Janez Janša.

Lideri EU su u petak odlučili i da bi Makedonija mogla da napravi nove korake u približavanju EU do kraja ove godine, ukoliko bude ispunila uslove koje joj je postavio Evropski savet 2005. godine.


Izvor: B92

Đelić predstavlja privrednicima Nacionalni program za EU

NOVI SAD - Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić predstaviće danas vojvođanskim privrednicima i predstavnicima pokrajinskih i lokalnih organa vlasti "Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju", najavila je Privredna komora Vojvodine.

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbija se obavezala na postepeno usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i na njegovu doslednu primenu.

Zbog toga je Vlada odlučila da u tom Nacionalnom programu objedini sve postojeće strategije, akcione planove, programe i druge strateške dokumenta radi ispunjavanja kriterijuma za pristupanje EU.

Đelić će sa predstavnicima pokrajinske privrede i vlasti razgovarati u prostorijama PKV u 13 sati, a prethodno će ga, kako je najavio Kabinet gradonačelnika, u Gradskoj kući u 10.30 primiti novoizabrani gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić.


Izvor: RTV

@danilo Norveska nije u EU

Srbija bi trebalo da zna - puna saradnja sa Hagom nije prečica za Evropu

Mladić ne rešava baš sve muke sa EU

Ferhagen: Izručenje Župljanina jeste znak da stvari počinju da idu u željenom pravcu, ali to nije dovoljno, ostala su još tri begunca koji moraju da budu uhapšeni.Miščevićeva: Rekla bih da smo iznenađeni što su Nemci naglasili da treba ispuniti i druge uslove, ali to nije novi momenat. Nisu nam postavili nove uslove, samo su nas podsetili da postoje politički i ekonomski uslovi kao i standardi iz 35 oblasti

Holandija ne želi da usporava Srbiju na njenom putu evropskih integracija, ali insistira na tome da se poštuju pravila igre i ispunjavaju postavljeni uslovi. Ako Srbija uradi sve što se od nje traži, u tom slučaju ne možemo da postavljamo nove uslove, već da ispunimo naša obećanja prema Srbiji - izjavio je juče šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen.

On je naglasio da „poseban uslov za Srbiju, kao što je rečeno prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jeste da pre nego što SSP stupi na snagu mora da bude apsolutno jasno da je dostignuta puna saradnja Beograda sa Haškim tribunalom“.
- To znači da bi svi preostali begunci morali da budu uhapšeni i dovedeni pred Tribunal i da bude omogućeno svedocima slobodno davanje iskaza bez ikakvih posledica za njih, te da se omogući pristup dokumentima i arhivima koji su neophodni glavnom tužiocu da bi mogao da zastupa svoju tužbu. Znači, potrebno je više od toga da Mladić bude uhapšen i prebačen u Hag. Kao što je Bramerc napisao u svom izveštaju: Srbija ne sarađuje sa Hagom - rekao je Ferhagen novosadskom Dnevniku.

Holandski ministar je pozitivno ocenio izručenje Stojana Župljanina.
- To jeste znak da stvari počinju da idu u željenom pravcu, ali to nije dovoljno. Ostala su još tri begunca - zaključio je šef holandske diplomatije.

A tokom prethodne nedelje pronela se vest da je Nemačka, na sastanku Evropskog saveta, insistirala na novom uslovljavanju Srbije, odnosno da se u zaključcima navede da je „saradnja sa Hagom samo jedan od uslova za prijem Srbije u EU“. I da bi, među uslovima, trebalo da budu i ekonomski, politički i 35 standarda. Zvanično, tog pritiska nije bilo. A u kabinetu visokog predstavnika EU Havijera Solane objasnili su nam da je Evropski savet zaključkom da „Srbija treba da ispuni sve neophodne uslove za prijem u EU“, u stvari, samo potvrdio preporuke Saveta ministara EU od 29. aprila, kada je Beograd potpisao SSP sa Unijom. One, prvenstveno, insistiraju na okončanju saradnje sa Hagom, da bi Srbija mogla da potpiše privremeni sporazum sa EU, čime bi počela primena SSP-a.

U nemačkom MIP-u kažu da je ministar Frank Valter Štajnmajer „samo ponovio ono što vlada Srbije već zna i što je i Nemačka kazala mnogo puta“.
- Berlin nije menjao stav ni u vezi sa uslovima, ni iskrenu želju da nam se Srbija što pre pridruži u EU. Nikada nije bila tajna da to podrazumeva ispunjavanje svih uobičajenih uslova za prijem - političkih, ekonomskih i paketa evropskih standarda, i posebnog koji se tiče saradnje sa Hagom. Zato niko ne bi ni mogao da pomisli da Berlin želi Beogradu da nametne neku nemoguću misiju i da ga zadržava ispred vrata EU - istakli su nemački zvaničnici.

I Tanja Miščević, direktor vladine Kancelarije za pridruživanje EU, ističe da ni Nemačka, ni bilo koja druga zemlja, koja govori o uslovima za ulazak u Uniju ne radi to iz „zadnjih namera“. Oduvek se, kaže, znalo da po postizanju pune saradnje sa Tribunalom, Srbija neće automatski ući u EU.
- Rekla bih da smo iznenađeni što su Nemci naglasili da treba ispuniti i druge uslove, ali to nije nov momenat. Nisu nam postavili nove uslove, pa da mislimo kako neko pokušava da nas zadrži pred vratima Unije. Samo su nas podsetili da postoje politički i ekonomski uslovi, kao i standardi iz 35 oblasti. To ne znači da ih Vlada Srbije zanemaruje, već je to nešto što radimo, a o čemu ne stižemo previše da pričamo pošto dominiraju teme kao što su Hag ili pitanje granica - objasnila je Miščevićeva i istakla da Srbiju niko ne sabotira na putu ka EU već“samo od nas zavisi koliko ćemo brzo uspeti da postanemo moderna, stabilna, demokratska država, sprovedemo reforme neophodne za vladavinu prava i obezbedimo tržišnu ekonomiju i konkurentnost“.

A Kancelarija, kako je rekla, ostaje pri proceni da će Srbija napraviti te krupne korake do 2012. godine.

„USTAV“ EU USPORIĆE REGION

Analitičar Aleksandar Mitić sa Instituta „4S“ u Briselu podseća da je pred Srbiju ipak postavljena nova prepreka na koju „za razliku od Haga i Kosova, ne može da utiče“:
- Francuski predsednik Nikola Sarkozi kazao je da nema proširenja Unije dok se ne reši pitanje Lisabonskog sporazuma. To neće usporiti samo Srbiju, već ceo region. A o uslovima za Beograd, u zaključku stoji da „Srbija može da ubrza svoj napredak ka EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, čim se ispune svi uslovi u skladu sa zaključcima Saveta ministara EU od 29. aprila. A to znači - Hag - rekao je Mitić.


Izvor: Glas Javnosti

SERIJAL DANASA: Prioriteti i rezultati kabineta Vlade Srbije

Božidar Đelić obavio dobar posao uprkos opstrukcijama

Beograd - Uprkos nametanju lažne dileme našoj javnost, za ili protiv članstva u EU, ispunili smo obećanje i potpisali SSP, čime smo zaokružili posao koji je počela prethodna Vlada formirana 2004. godine. Srbija je prva zemlja zapadnog Balkana s kojom je EU otvorila dijalog o potpunoj liberalizaciji viznog režima, sa jasnom porukom da će našim građanima biti ukinute šengenske vize čim ispunimo tehničke preduslove koji su sadržani u planu EU za ukidanje viza. Prvi put posle gotovo 100 godina, Srbija je dobila nove pasoše, koji spadaju u tehnološki najsavremenije u Evropi. Srbija već sada ispunjava većinu uslova iz Plana EU za liberalizaciju viznog režima i naš cilj je potpuno ukidanje viza do kraja 2008. - kaže u razgovoru za Danas Ksenija Milivojević, savetnica još koji dan aktuelnog vicepremijera Srbije zaduženog za evropske integracije Božidara Đelića.

PARLAMENT I HAG NAJVEĆI PROBLEMI
Koliko novca čeka Srbiju
Okvirni sporazum IPA, koji reguliše sprovođenje finansijske pomoći od milijarde evra, koju je EU namenila Srbiji, potpisan je 29. novembra 2007, a Narodna skupština ga je ratifikovala 26. decembra te godine. Vlada je 4. aprila 2008. potpisala četiri finansijska sporazuma za korišćenje sredstava iz IPA 2007. godine. Potpisan je finansijski sporazum za IPA 2007, u okviru kojeg je odobreno 36 projekata ukupne vrednosti 165 miliona evra. U okviru programiranja sredstava IPA za 2008, čija ukupna vrednost iznosi 179,4 miliona evra, Delegaciji Evropske komisije podneto je oko 50 predloga projekata, a očekuje se da će njih 35 biti usvojeno - navodi za Danas koordinator za fondove EU Ognjen Mirić.
Sumirajući rezultate desetomesečnog rada Đelićevog kabineta, Milivojević ističe izradu Nacionalnog plana integracije Srbije u EU, ističući da je to prvi dokument koji obuhvata sve aspekte pridruživanja Uniji.
- Na oko 1.000 strana, NPI sadrži plan za punu primenu SSP-a, harmonizaciju našeg zakonodavstva sa pravom EU i prevod svih propisa EU na srpski jezik. Neophodna je puna primena NPI tokom mandata nove vlade, kako bi Srbija za četiri godine bila na pragu punopravnog članstva u Uniji. NPI je u ovom trenutku u procesu javne rasprave koja se vodi u celoj Srbiji i krajem jula očekujemo usvajanje konačnog teksta u Vladi Srbije - naglašava Milivojević.
Naša sagovornica ističe nezadovoljstvo radom Skupštine Srbije na usvajanju evropskih zakona, što je imalo za posledicu, kako kaže, ne previše pozitivan izveštaj o napretku Srbije koji Evropska komisija objavljuje u novembru svake godine.
- Problem Srbije u procesu integracija još uvek je prisutno mišljenje nekih država članica EU da nedovoljno sarađujemo s Haškim tribunalom. Srbija je sve vreme činila sve što je u njenoj moći da pronađe, uhapsi i izruči optužene, što je dalo konkretne rezultate prilikom hapšenja Stojana Župljanina. Nastavićemo da sarađujemo sa Tribunalom i rezultati sigurno neće izostati. Veoma je važno da postoji jasna podela odgovornosti za proces evropske integracije, ali i efikasna koordinacija unutar Vlade koja podrazumeva saradnju između ministarstava u zavisnosti od oblasti pridruživanja EU koja je u njihovoj nadležnosti. Potrebna je i dobra saradnja sa Skupštinom Srbije, kako bi se efikasnije radilo na usvajanju zakona - ocenjuje Ksenija Milivojević.

ZAKONI KOJI SE NE PRIMENJUJU
Vladimir Todorić, koji je mesto savetnika Božidara Đelića napustio nezadovoljan tempom rada na integracijama, kaže za Danas da je plan rada koji je na početku mandata prethodne vlade zadat, bio prilično ambiciozan i da je u nekoj meri ostvaren.
- SSP je ispregovaran, parafiran i potpisan, ali ostaje nekoliko stvari za analizu zarad kasnijeg rada. Na unutrašnjem planu su od planiranih 50 zakona za evropske integracije usvojena samo dva, što je znak da postoje ozbiljni problemi u koordinaciji naših organa. I oni koji su već usvojeni, poput zakona o javnim nabavkama, o zaštiti konkurencije i zaštiti potrošača, jako se loše sprovode. Ipak, mislim da je najveći uspeh postignut prilikom stvaranja odsudnog konsenzusa u društvu i institucijama za pridruženje EU i to je verovatno najveći uspeh koji se mogao dostići u prethodnom periodu, u kome je kosovsko pitanje bilo jako bolno - kaže Todorić.
Todorić ocenjuje da se Srbija na putu EU integracija najviše suočava sa problemima u koordinaciji još glomazne i inertne administracije prilikom pravljenja novih zakona i teškoćama prilikom sprovođenja postojećih.
- Teško je naći neko pristojno opravdanje što praktično ne postoji Vrhovna revizija ili što je Uprava za javne nabavke malo više nego fikus koga svi zaobilaze. Naročito mi je bilo teško naći razlog zbog čega recimo Veće za prekršaje ne reaguje na slučaj Primera C koji je dobio još u februaru 2007. i od tada se nijednom nije oglasio povodom toga. Mislim da za ove primere nije potrebna nikakva podrška EU, već sve zavisi od nas samih, ali se to ponekad pretvara u to da sve zavisi od političkih partija koje olako zaborave na obećanja data građanima - zaključuje Todorić.

PRAVI ČOVEK ZA POSAO INTEGRACIJA
Kabinet potpredsednika Vlade zadužen za evropske integracije uradio je izvanredan posao za manje od godinu dana, ocenjuje za Danas Mihailo Crnobrnja, profesor Fakulteta za finansije i administraciju i jedan od autora Nacionalnog plana integracije.
- Slika o Srbiji u administraciji EU daleko je bolja nego što je pre toga bila, čemu je dosta doprineo Božidar Đelić. Kancelarija za evropske integracije je imala sjajnog političkog šefa, što je omogućilo da se i oni razmahnu. Dva najveća ostvarenja za vreme Đelića jesu potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i završavanje Nacionalnog plana primene evropskog zakonodavstva. Bila bi velika greška odustati od varijante sa potpredsednikom Vlade za evropske integracije. Time se daje veći politički značaj evropskim integracijama, nego ako bi se formiralo ministarstvo. Isto tako bi bila velika greška da se na tom mestu ponovo ne nađe Božidar Đelić - kaže za Danas.
Naš sagovornik naglašava da je Đelić za godinu dana pokazao da mu ovaj posao veoma "leži" i da ga veoma uspešno obavlja a posebno da ga "evropejci" rado prihvataju.


Izvor: Danas