Ајде да променим понашање и престанем да те избегавам на кратко...

Увек се трудим да користим српске речи где је то могуће и логично... Тако сам користио очигледно уместо "евидентно". Тако користим странка уместо "партија"... Јел мало јасније сада?

А опет ми ниси "објаснило" кога ја то свађам са светом, какве су то моје теорије завере, каква је то моја алавост на власт, где ја то угњетавам и убијам сопствени народ???

Ко је то мој истомишљеник опет те питам?!

Немам ја истомишљеника много и у томе је проблем са овом државом и овим народом...

"Prelazni sporazum s EU u septembru i bez Mladića u Hagu"

Autor: Srna | 14.06.2008 - 11:55

Postoje realni izgledi da Savet ministara spoljnih poslova EU u septembru donese odluku da Prelazni sporazum o trgovini sa Srbijom stupi na snagu i bez Ratka Mladića u Hagu, ukoliko Beograd do tada ispuni nekoliko uslova, piše novosadski "Dnevnik" pozivajući se na visoke diplomatske izvore u Briselu.

Isti izvor navodi da bi Prelazni sporazum stupio na snagu i u avgustu ukoliko bi Mladić bio uhapšen prije toga. "Dnevnik" piše da su diplomate iz država članica EU naklonjenih Srbiji odbili zahtev Rumunije da na sednici Saveta ministara, u ponedeljak u Luksemburgu, usvoje zaključak o Srbiji, u kojem bi se pozdravilo hapšenje Stojana Župljanina i dao pozitivan signal Beogradu, jer su smatrali da bi korist od takvog zaključka, u ovom trenutku, bila mala, a potencijalna šteta od rasprave velika.

"Župljaninovo hapšenje jeste pozitivan signal koji niko nije očekivao u ovom trenutku, ali istovremeno i pokazatelj da je prethodni, vrlo negativan, izveštaj Serža Bramerca bio tačan. Da bismo izbegli konfrontiranje s Holandijom, u ovom trenutku kada imamo malo argumenata na našoj strani, smatrali smo da je bolje sačekati i efikasnije kapitalizovati Župljaninovo hapšenje", rekao je visokopozicionirani diplomata EU.

On je naveo da bi ofanziva na Holandiju, koja bi mogla da ima pozitivan rezultat, mogla da krene u septembru ili oktobru.
"Onog trenutka kada budemo imali novu reformsku vladu, dobru koordinaciju rada obaveštajnih službi s novim ljudima, pod kontrolom proevropskih snaga, omogućen pristup Haga arhivima i dokumentima, pozitivan Bramercov izveštaj posle posete Beogradu i, kao `šlag na torti`, hapšenje Župljanina, onda možemo da krenemo u ofanzivu na Holandiju, s dobrim izgledima da ostvarimo pozitivan rezultat", rekao je izvor "Dnevnika".

Isti izvor navodi da će odmah po stupanju na snagu Prelaznog sporazuma Srbiji biti upućen signal da pošalje molbu za članstvo u EU, odnosno dobijanje statusa kandidata.
"Ako sve bude išlo kako treba, u decembru bi Savet Evrope mogao da da mandat Evropskoj komisiji da pokrene proceduru za utvrđivanje spremnosti Srbije za status kandidata, odnosno davanja preporuke", dodao je izvor EU.


Izvor: Blic

DRŽAVE ČLANICE EU TRADICIONALNO NAKLONJENE SRBIJI SPREMAJU PLAN

Postoje realni izgledi da Savet ministara spoljnih poslova EU u septembru donese odluku da Prelazni sporazum o trgovini sa Srbijom stupi na snagu i bez Ratka Mladića u Hagu ako Beograd, do tada, ispuni nekoliko uslova – preneli su „Dnevniku“ visoki diplomatski izvori u Briselu. Naravno, ako bi Mladić bio uhapšen pre toga, Prelazni sporazum bi stupio na snagu čak i usred avgusta.


– Stalni predstavnici zemalja članica EU u Briselu, s ovlašćenjima svojih prestonica, našli bi način kako da se okupe ili povežu i u avgustu, ako Mladić bude uhapšen, kako bi dali „zeleno svetlo“ za stupanje na snagu Prelaznog sporazuma i početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u državama EU – nepodeljeno je mišljenje među EU diplomatama koji prate srpski dosije.

Nekoliko diplomata iz država članica EU tradicionalno naklonjenih Srbiji, objašnjavajući zašto nisu podržali zahtev Rumunije – koja je insistirala na tome da se na sledećoj sednici Saveta ministara, u ponedeljak u Luksemburgu, usvoji zaključak o Srbiji, u kojem bi se pozdravilo hapšenje Stojana Župljanina i dao pozitivan signal Beogradu – istakli su da bi korist od takvog zaključka, u ovom trenutku, bila mala, a potencijalna šteta od rasprave velika.

– Župljaninovo hapšenje jeste pozitivan signal koji niko nije očekivao u ovom trenutku, ali istovremeno i pokazatelj da je prethodni, vrlo negativan, izveštaj Serža Bramerca bio tačan. Da bismo izbegli konfrontiranje s Holandijom, u ovom trenutkuu kada imamo malo argumenata na našoj strani, smatrali smo da je bolje sačekati i efikasnije kapitalizovati Župljaninovo hapšenje. Onog trenutka kada budemo imali novu reformsku vladu, dobru koordinaciju rada obaveštajnih službi s novim ljudima, pod kontrolom proevropskih snaga, omogućen pristup Haga arhivima i dokumentima, pozitivan Bramercov izveštaj posle posete Beogradu i, kao „šlag na torti“, hapšenje Župljanina, onda možemo da krenemo u ofanzivu na Holandiju, s dobrim izgledima da ostvarimo pozitivan rezultat. Pravi mesec za to je septembar, eventualno oktobar, a ne sada – obrazložio je stav prijateljskih zemalja naš sagovornik, uz napomenu da će, odmah po stupanju na snagu Prelaznog sporazuma, Srbiji biti upućen signal da pošalje molbu za članstvo u EU, odnosno dobijanje statusa kandidata.

– Ako sve bude išlo kako treba, u decembru bi Evropski savet mogao da da mandat Evropskoj komisiji da pokrene proceduru za utvrđivanje spremnosti Srbije za status kandidata, odnosno davanja preporuke – dodao je visokopozicionirani diplomata.
Inače i predsedavajuća zemlja EU, Slovenija, koja se vrlo zalagala za Srbiju tokom svog predsedavanja, težila je da sledeća sednica Saveta ministara prođe bez veće rasprave, ne samo o Srbiji već i o čitavom Zapadnom Balkanu. Međutim, iako posle dužeg vremena šefovi diplomatija EU neće usvojiti zaključak ni o Srbiji ni o Kosovu, to ne znači da neće biti diskusije. Tema Kosova i, eventualno, Srbije, predviđena je za ručak, a veliki deo ministara spoljnih poslova je najavio da će, kao zamenu za izostali zaključak o Srbiji i Kosovu, dati izjave u kojima će izneti svoje stavove o Župljaninovom hapšenju, ali i o pismima generalnog sekretara UN Ban Ki-muna.

Irska ne utiče na Srbiju

Negativan ishod referenduma u Irskoj o ratifikaciji „Lisabonskog sporazuma“, i otvaranje nove institucionalne krize u EU, neće imati direktan uticaj na evropske integracije Srbije, potvrđeno je „Dnevniku“ u ključnim evropskim institucijama.

– Sledeći koraci Srbije: stupanje Prelaznog sporazuma na snagu, podnošenje zahteva za status kandidata, davanje mandata Evropskoj komisiji da izradi preporuku o spremnosti Srbije i zatim promocija u državu kandidata za članstvo u EU, nisu sporni ni po postojećim sporazumima na kojima počiva Unija, odnosno ne zavise od „Lisabonskog sporazuma“. Ako Beograd ispuni sve neophodne uslove, njegovo približavanje EU, barem na kratak i srednji rok, neće biti dovedeno u pitanje. Uostalom, Evropski savet je u decembru prošle godine doneo zaključak o tome da Srbija može da ubrza svoje put ka EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, i ta odluka je obavezujuća za EU i njene institucije – podsetili su u Savetu EU.

Izvor : Dnevnik online

Ako DS i SPS budu napravili vladu, Mladić i Hadžić će biti isporučeni Hagu i onda će Srbija napokon moći da se bavi konkretnim stvarima: unapređivanjem privrede, institucija i infrastrukture u saradnji sa EU.

Toliko puno zakona čeka u fiokama, toliko puno posla ima da se država dovede u red, mnogo investitora mora da se dovede da bi ljudi napokon krenuli da rade.

Ма има да просперирамо у пичку лепу материну... Сад ме још и ти убеђуј како ће нам бити до јаја кад на власт вратимо оне по којима си колико до јуче пљувао на сва уста. 


PLJUNI PA LIŽI
Lider JS, koji se u javnosti predstavlja kao veći evropejac i od samog Tadića, donedavno najsočnijim uvredama zasipao predsednika Srbije i lidera DS
 

JAGODINA - Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, najavio je pre nekoliko dana da je njegova stranka odlučila da uđe u vladu sa DS ili da ide na nove izbore.

- Ili će biti napravljena vlada sa DS, ili idemo na nove izbore, to je definitivan stav JS - poručio je Palma i dodao da se stavovi DS u potpunosti podudaraju sa programom JS.

Sve to, naravno, ne bi bilo čudno da neprikosnoveni gospodar Jagodine nije donedavno iz svih oružja napadao DS i Borisa Tadića!

- Naravno da je isključena koalicija s Tadićevim demokratama - izjavio je Palma za naš list 2. aprila ove godine, dakle pre izbora. On je izrazio nadu da će posle 11. maja s formiranjem nove vlade bez DS i uključivanjem novih ljudi u pregovarački tim prestati proces priznavanja nezavisnosti južne srpske pokrajine.

- Biće tu u jagodinskom muzeju voštanih figura Đinđić, Ceca, patrijarh Pavle, sveti Sava... Biće i Koštunica, samo još neće biti figure Tadića. On mora prvo da kupi svoj stan, svoju kuću. Kako ja da ga stavim u svoju kuću a on nema svoju? - pitao se gradonačelnik Jagodine april ove godine, zaboravljajući pri tom da je do pre samo pola godine tom istom Tadiću ironično nudio krov nad glavom.

- Vrlo sam rad da pomognem gospodinu Tadiću ukoliko ne pobedi na izborima. Predlažem mu da se doseli u Jagodinu i opština će mu dodeliti trosoban stan od sto kvadrata. Evo, javno ga pozivam. Ukoliko ne bude imao krov nad glavom, neka dođe ovde - rekao je Palma u decembru 2007. Njegov koalicioni partner Ivica Dačić pokazao je manje razumevanja za Tadićev problem.

- Apsurdno bi bilo da se dođe u situaciju da poslanici skupljaju novčani prilog da se bivšem predsedniku kupi stan. Što se mene tiče, nema problema, odvojio bih neki dinar, ali mislim da bi pare trebalo da daju direktori javnih preduzeća, pošto oni imaju višak - smatra Dačić.

Ne zna se tačno na koga je Palma mislio kada je aprila ove godine, gostujući u “Utisku nedelje”, izjavio da “ako treba homoseksualci da me vode u Evropu, ostaću u Končarevu da čuvam ovce”. Gradonačelnik Jagodine tada je rekao i da u vladu neće sa onima zbog kojih žene i devojke moraju u manastire zbog sve većeg broja pedera.

Kao što nije štedeo njihovog predsednika, Palma nije birao reči ni kada je govorio o ostalim funkcionerima u DS.

- Vi ste svi bedni slepci... Ovaj spava kod tetke na kauču, vi nemate auto - kratko je Palma odbrusio svom imenjaku Šutanovcu aprila ove godine.

Kad je reč o SSP, i o njemu je Dragan Marković imao sasvim drugačije mišljenje nego danas.

- Siguran sam da vlade u ovakvom sastavu neće biti posle 11. maja. Biće u njoj neki drugi ljudi, a i sastav sadašnjeg parlamenta biće izmenjen najmanje 30 odsto, i to bi oni koji nameravaju da potpišu SSP trebalo da imaju na umu - izjavio je Marković 29. aprila, dodavši da “u ovom političkom trenutku niko nema pravo da potpiše SSP”.

Zanimljivo je i držanje Borisa Tadića, koji je na sve Palmine napade odgovarao priznanjem da zna da u ovoj situaciji nije uputno govoriti bilo šta protiv JS “zbog osetljivosti trenutka.”   

MIĆUNOVIĆ: KAKO ĆEMO S PALMOM?!

- Da li će DSS biti naš partner u formiranju nove vlade posle izbora, zavisiće od toga s kim je. Ako DSS sa sobom bude vukao i Palmu, mislim da ćemo imati teškoće jer kako će izgledati ako budemo morali da pravimo zajedničku vladu u kojoj bi se nalazio Palma. Ako ne možemo sa SRS, zašto bismo mogli s Palmom - izjavio je svojevremeno Dragoljub Mićunović.


Извор курир

EU: Rasprava o zapadnom Balkanu

16. jun 2008. | 01:19 | Izvor: B92

Beograd, Ljubljana -- Šefovi diplomatije Evropske unije raspravljaće danas u Luksemburgu o situaciji na zapadnom Balkanu.

Danas se održava poslednji sastanak Saveta za opšte i spoljne poslove EU, tokom slovenačkog predsedavanja, a jedna od tema je zapadni Balkan. Dvodnevnom zasedanju Saveta za opšte i spoljne poslove EU u Luksemburgu, poslednji put tokom polugodišnjeg slovenačkog predsedavanja predsedava slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel.

Prema najavama slovenačkog predsedništva, najpre će ministri spoljnih poslova EU pregledati nacrte zaključaka koje je pripremilo slovenačko predsedništvo, nakon čega će buduće francusko, češko i švedsko predsedništvo predstaviti okvirni, osamnaestomesečni program GAERC-a za 2008. i 2009. godinu.

Pomenuti dokument sadržaće dugoročne ciljeve Unije i glavna pitanja kojima će se baviti u pomenutom periodu.

U pripremljenom nacrtu zaključaka ne spominje se, međutim, situacija u Srbiji, niti na Kosovu.

Tokom radnog ručka, šefovi diplomatije EU mogli bi da se dotaknu tema saradnje Srbije s Haškim tribunalom, formiranja Vlade Srbije, misije Euleks posle predloga generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna i ocene situacije na Kosovu posle stupanja na snagu ustava Kosova.

Rasprava o zapadnom Balkanu, međutim, biće u senci nove krize unutar Unije, odnosno odbacivanja Lisabonskog sporazuma na referendumu u Irskoj.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da se sa Srbijom može razgovarati o dobijanju statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji pošto se formira vlada, koja će sarađivati sa Hagom, primenjivati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i raditi na ispunjavanju uslova za viznu liberalizaciju.

Ren je ocenio da je veoma ambiciozan plan Srbije da status kandidata za članstvo u Uniji dobije do kraja ove godine, ali je kazao da u EU postoji saglasnost da bi državama Zapadnog Balkana, poput Srbije, trebalo olakšati i ubrzati taj proces.

Ren je rekao i da bi Srbija uskoro mogla da se nađe na beloj Šengen listi.

SSP sa Bosnom i Hercegovinom

U Luksemburgu će tokom dana konačno biti potpisan Sporazum o stabiizaciji i pridruživanju između Bosne i Hercegovine i Evropske unije.

Tako će BiH dobiti "ulaznicu" za put ka punopravnom članstvu u EU, a istovremeno će EU potvrditi i da njena mirovna misija Altea ostaje u BiH, sve dok to bude potrebno.

Time će biti ispunjen i jedan od prioriteta slovenačkog predsedavanja EU, da sporazumima "pokrije" celu regiju zapadnog Balkana, odnosno da svih pet država te regije potpiše SSP sa EU.

Delegacija Bosne i Hercegovine, koju predvode predsedavaući Predsedništva Haris Silajdžić i predsedavajući Veća ministara Nikola Špirić, u prepodnevnim satima trebalo bi da doputuje u Luksemburg.

Proširenje EU biće i važna tema na marginama drugog dana zasedanja GAERC-a, kada treba da se potvrde novi koraci Hrvatske i Turske na putu priključivanja EU.

Na zasedanju će tema biti i proces liberalizacije viza, kao i predstavljanje vremenskih planova pregovora sa Albanijom, BiH, Makedonijom, Crnom Gorom i Srbijom.

Makedonija još od decembra 2005. godine čeka početak pregovora o pristupanju EU, od koga su je ponovo "odmakli" nedavni incidenti na parlamentarnim izborima.

Makedonija bi, kako je u petak saopštilo slovenačko predsedništvo EU, mogla da počne pregovore o pristupanju EU, ukoliko ispuni sve postavljene uslove.

Ključni uslov za napredak Makedonije je i miran suživot sa albanskom manjinom, a očekuje se da će ministri EU raspravljati i o tome kako podstaći Makedoniju na njenom putu ka EU, s obzirom da je stabilnost Makedonije bitna za celu regiju.


Izvor: B92

Okrugli sto Srbija u procesu stabilizacije i pridruživanja EU

DULIĆ: Evropske integracije nemaju alternativu

Beograd - Proces evropskih integracija za Srbiju nema alternativu, ocenio je u subotu doskarašnji predsednik Narodne skupštine Srbije Oliver Dulić. Potrebna je "politička volja, džentlmenski dogovor svih partija, pozicije i opozicije, i svih učesnika na domaćoj političkoj sceni da proces evropskih integracija nema alternativu", rekao je Dulić, koji je učestvovao u radu okruglog stola "Srbija u procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji". Kako je rekao, Srbija se intenzivno bavi procesom evropskih integracija, ali ono što suštinski nedostaje jeste politička volja. Bivši ministar spoljnih poslova Italije i predsednik Instituta IPALMO Đani de Mikelis izrazio je nadu da će u Srbiji "biti formirana vlada koja će biti u stanju da shvati smisao koji su preneli birači Srbije".

De Mikelis je rekao da veruje da Srbija može 2009. godine da načini taj "kvalitativni skok" i postane kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Prema njegovim rečima, nedavno održani parlamentarni izbori u Srbiji "označili su kraj jedne faze koja je trajala 15 godina". Na panelu su učestvovali i Paolo Gučanti iz Spoljno-političkog odbora Poslaničkog doma Italije, ambasador Italije Alesandro Merola, kao i dekan FPN Milan Podunavac. Okrugli sto je organizovan poslednjeg dana kursa u Beogradu, koji je namenjen zaposlenima u Parlamentu, a koji organizuju Institut IPALMO iz Rima, Fakultet političkih nauka Univerziteta "La Sapijenca" u Rimu i Poslanički dom Republike Italije. Kurs je deo inicijative koju finansira Ministarstvo spoljnih poslova Italije, čiji je cilj modernizacija parlamentarnih institucija na području Balkana. Beta


Izvor: Danas

ŠTA PIŠE U ZAKLJUČCIMA ŠEFOVA VLADA I DRŽAVA EU O SRBIJI I ZAPADNOM BALKANU?

U zaključcima Evropskog saveta spremljenim za samit šefova vlada i država EU, sledećeg četvrtka i petka u Briselu, u koje je «”Dnevnik”» imao ekskluzivan uvid, samo je Srbiji, od svih država na Zapadnom Balkanu, direktno poručeno da može da ubrza svoj hod ka članstvu u EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata. Rečnik korišćen u zaključcima, za sve ostale zemlje u regionu, daleko je uzdržaniji od onog upotrebljenog za Srbiju.

“Evropski savet očekuje s velikim ubeđenjem da će nova vlada u Beogradu s jasnom evropskom agendom prionuti na sprovođenje neophodnih reformi. Radeći na nedavno potpisanom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija može da ubrza svoj napredak ka EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, čim se zadovolje postavljeni uslovi”, piše u priprmljenom zaključku koji će «dvadeset sedmorica lidera EU usvojiti na svom redovnom junskom skupu. Istini za volju, to nije prvi put da Evropski savet jasno stavlja do znanja Srbiji da može brzo do statusa kandidata – već su to učinili u decembru prošle godine – ali ovoga puta je to značajno jer je spomenuto u kontekstu zaključka, gde su stavljene i sve druge zemlje Zapadnog Balkana koje se u ovom trenutku ispred Srbije u procesu evropskih integracija, pa im opet niko ne nudi status kandidata.

– To će biti još jedna potvrda privrženosti EU evropskoj perspektivi Srbije i da je status kandidata nešto što zavisi samo od Srbije. Reč je o demonstraciji već konsolidovane političke volje da se Srbija «pogura» ka EU i uverenja da ona ima kapacitete da brzo napreduje ka konačnom cilju: članstvu u EU – kaže za “«Dnevnik”» visoki funkcioner EU.
Ideja-vodilja u Briselu je da, čim Prelazni sporazum o trgovini stupi na snagu, Srbija podnese molbu za članstvo u EU, odnosno za status kandidata. Takva poruka je već otišla za Beograd, tako da naši politički lideri znaju da je stupanje Prelaznog sporazuma na snagu istovremeno i signal za podnošenje molbe za kandidaturu. Optimistički scenario predviđa da bi na sledećoj sednici Evropskog saveta, u decembru, šefovi vlada i država EU mogli da daju mandat Evropskoj komisiji da izradi preporuku za davanje Srbiji statusa kandidata, što bi tokom 2009. godine, na jednom od Evropskih saveta, u junu ili decembru, i rezultiralo davanjem tog statusa našoj zemlji.

Kosovo
U delu zaključka o Kosovu, Evropski savet će ponoviti spremnost EU da igra vodeću ulogu u osiguravanju stabilnosti na Kosovu kroz Misiju Euleks, Specijalnog predstavnika EU i učešće u međunarodnom civilnom prisustvu. Takođe će biti pozdravljeno pismo generalnog sekretara UN Ban Ki-muna koje omogućava ulazak Euleksa na Kosovo. Lideri EU će pozvati i na pojačanu pripemu za Donatorsku konferenciju, predviđenu za 11. jul u Briselu, i izraziti volju da pomognu u ekonomskom i institucionalnom razvoju Kosova, u liniji s evropskim perspektivama regiona.

Savet ministara EU u Luksemburgu
Na današnjoj sednici Saveta ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu, Zapadni Balkan će biti u senci neuspelog referenduma o «Lisabonskom sporazumu» u Irskoj. Tako da će, osim protokolarnog potpisivanja SSP-a s BiH, šefovi diplomatija «dvadeset sedmorice» razgovarati kratko o Makedoniji i malo duže o Kosovu tokom ručka, dok o Srbiji neće biti reči.

Albanija, Bosna i Hercegovina, a pogotovo Crna Gora, moraće, na putu ka EU, da čekaju Srbiju, odnosno njihove molbe za kandidaturu će biti uzeti u razmatranje ove godine samo ako Srbija aplicira. Najinteresantnija je Podgorica, koja uporno pokušava da bude tretirana posebno, iako je političkom vođstvu Crne Gore jasno stavljeno do znanja da će moći da idu brzo ka EU samo šlepajući se uz Srbiju, a veoma teško sami.

Evropski savet će pozdraviti u svojim zaključcima posvećenost Albanije tome da osigura slobodne i demokratske izbore u 2009. godini, da pojača svoje napore u izgradnji institucionalnih i administrativnih kapaciteta i da se ozbiljnije uhvatiti u koštac s organizovanim kriminalom, korupcijom i stanjem u pravosuđu.

Crnogorcima će biti upućena podrška za dalje unapređenje administrativnih kapaciteta; poziv na još predaniji angažman u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije; da konsoliduju institucije, kao i da sprovedu reforme u pravosuđu u skladu s Ustavom.
– Da bi stigli na sledeću stepenicu u odnosima s EU, Albanija i Crna Gora moraju da pokažu ubedljive i uspešne rezultate u implementaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – poručiće lideri EU dvema balkanskim državama, izbegavajući da pomenu mogućnost davanja statusa kandidata, uprkos činjenici da su i Tirana i Podgorica najavile podnošenje molbe za kandidaturu u septembru ili oktobru.

Za Bosnu i Hercegovinu rečnik je još mršaviji. Evropski savet će pozdraviti potpisivanje SSP-a, označavajući ga kao važan korak na evropskom kursu zemlje, i pozvati Sarajevo da, bez odlaganja, krene u sprovođenje reformi, pogotovo onih koje se odnose na ispunjavanje uslova da se sprovede tranzicija između Kancelarije visokog predstavnika i Specijalnog predstavnika EU.


Izvor: Dnevnik

Prvo promene, pa članstvo u EU

U zaključcima Evropskog saveta spremljenim za samit šefova vlada i država Evropske Unije, od svih država na Zapadnom Balkanu samo je Srbiji direktno poručeno da može da ubrza svoj hod ka članstvu u EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, piše novosadski "Dnevnik".

"Rečnik korišćen u zaključcima, za sve ostale zemlje u regionu daleko je uzdržaniji od onog upotrebljenog za Srbiju", javio je "Dnevnikov" dopisnik iz Brisela, koji je imao uvid u sadržaj tog dokumenta.

Samit šefova država i vlada EU biće održan sledećeg četvrtka i petka u Briselu.

"Evropski savet očekuje sa velikim ubeđenjem da će nova vlada u Beogradu s jasnom evropskom agendom prionuti na sprovođenje neophodnih reformi. Srbija može da ubrza svoj napredak ka EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, čim se zadovolje postavljeni uslovi", piše u dokumentu.

"Dnevnikov" izvor iz Brisela objasnio je da je reč o demonstraciji već konsolidovane političke volje da se Srbija "pogura" ka EU, i uverenja da ona ima kapacitete da brzo napreduje ka konačnom cilju, to jest ka članstvu u EU.


Izvor: MTS-Mondo

Samit EU: Srbija bliža Hagu - bliža Uniji

BRISEL - Šefovi država Evropske unije ocenjuju da Srbija može da ubrza svoj put ka EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata za članstvo čim ispuni neophodne uslove i ta ocena biće navedena u zaključcima dvodnevnog samita Unije, koji počinje sutra u Briselu.

"Savet EU očekuje formiranje nove vlade u Beogradu koja bi imala jasnu evropsku agendu da napreduje s neophodnim reformama", ističe se u nacrtu zaključaka u koje je Tanjug imao uvid.

"Nakon nedavnog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, Srbija može da ubrza svoj napredak ka EU, uključujući da dobije status kandidata, čim se ispune svi neophodni uslovi", navodi se u tekstu nacrta zaključaka.

EU je krajem aprila sa Srbijom potpisala SSP i Privremeni sporazum, ali proces ratifikacije prvog i primene drugog sporazuma zavise od ocene o saradnji Srbije s Haškim tribunalom.

EU vodeća uloga za stabilnost na Kosovu

U delu vezanom za situaciju na Kosovu, EU se poziva na odluke iz decembra 2007. godine, kada je usvojena platforma za koordiniranje nezavisnosti Kosova - i februara 2008. godine - kada je jednostrana nezavisnost "primljena k znanju" u Briselu.

"EU ostaje usredsređena da odigra vodeću ulogu u obezbeđivanju stabilnosti na Kosovu preko Euleksa, Specijalnog predstavnika EU, te svojim doprinosom Kancelariji civilnog predstavnika", ističe se u tekstu.

"Evropski savet takođe pozdravlja obećanje koje su preuzele vlasti na Kosovu, pogotovu po pitanju zaštite prava zajednice, decentralizacije i zaštite verskog i kulturnog nasleđa, kao i buduće uloge međunarodnog prisustva", dodaje se u zaključcima.

Šefovi država će ponoviti i "punu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana" i oceniti da će "brzi napredak u ekonomskim i političkim reformama" omogućiti put ka pristupanju Uniji.

Irsko „ne", kriza hrane i goriva...

Glavna tema samita će, međutim, svakako biti kriza u koju je EU ušla nakon irskog "ne" Lisabonskom sporazumu.

Irski premijer Brajan Koven će obavestiti svoje kolege o razlozima neuspeha na referendumu, što će otvoriti debatu o izlasku iz nove teške situacije u koju je Unija ušla, tri godine nakon obaranja Evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji.

Tema razgovora će biti i dramatična poskupljenja cena nafte i hrane na svetskom tržištu, koje su dovele do povećanja inflacije u zemljama EU, i potvrda odluke o ulasku Slovačke u "zonu evra" 1. januara 2009. godine.


Izvor: RTV