Članstvo u EU dozvoljava individualnu proizvodnju rakije
Autor: Beta | 26.11.2007 - 15:04

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Slobodan Milosavljević izjavio je danas da članstvo u EU ne zabranjuje individualnim proizvođačima da prave rakiju.

"Svako ima pravo da pravi rakiju, ali nema pravo da je prodaje ukoliko to nije sertifikovan i zaštićen proizvod", kazao je Milosavljević novinarima na Beogradskom sajmu.
On je dodao da članstvo u EU propisuje da proizvođači ukoliko hoće da prodaju rakiju, moraju da ispune određene standarde bezbednosti u proizvodnji hrane.
Svako ko pravi rakiju za sebe i svoje potrebe moći će to i dalje da radi i nikako nema govora da će mu ulazak u EU to zabraniti, naglasio je srpski ministar poljoprivrede.


Izvor: Blic

Ma ne, najbolje bi bilo da mogu da zabrane da pravis rakiju... Nije to problem, sta sa onima koji hoce da kupe? 

Proširenje šengenske zone
Evropa bliža Srbiji već od 1. januara
Autor: E.B. | 17.12.2007 - 09:27

BEOGRAD - Pristupanjem novih devet članica, granice šengenske zone stižu u petak do Srbije, ali to građane ove zemlje neće udaljiti od Evropske unije - naprotiv, doneće im neke prednosti - ocenili su u izjavi Tanjugu strane diplomate, podsećajući na to da od januara 2008. godine stupa na snagu sporazum o viznim olakšicama između Srbije i EU.

- Ulaskom novih devet članica, sistem Šengena će biti bolji, a šengenska vrata otvorenija nego ranije - izjavio je nacionalnoj agenciji Janoš Kolar, šef konzularnog odeljenja u Ambasadi Mađarske u Beogradu.
 U Srbiji ima puno ljudi koji imaju važeću šengensku vizu i oni sada neće morati da dolaze u konzulat, već će tu vizu koristiti i za Mađarsku i za sve ostale zemlje Šengena, naveo je on.
Od 21. decembra državljani Mađarske, Slovenije, Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Malte, Poljske i Slovačke, koje su se priključile Evropskoj uniji 2004. godine, moći će da bez pasoša putuju kroz 24 zemlje obuhvaćene šengenskim sporazumom.
Odluka o ukidanju granica i carina će biti primenjena na svim kopnenim i pomorskim pograničnim prelazima, osim na aerodromima, koji će zadržati carinsku kontrolu do 30. marta 2008. godine. Valja očekivati da bi za zemlje koje se graniče sa pomenutim to moglo značiti pojačanu graničnu kontrolu i još teže dobijanje viza.
U ambasadama Mađarske, Slovenije i Slovačke u Beogradu kažu da za građane Srbije u praksi neće biti velikih promena, budući da su šengenska pravila primenjivali već neko vreme.
- Svi dokumenti koje su građani ranije koristili za dobijanje mađarske vize biće korišćeni i za šengensku - rekao je šef konzularnog odeljenja mađarske ambasade Janoš Kolar.
Sličnog je mišljenja i ataše za štampu slovačke ambasade Tomaš Ferko.
- Svi detalji, sve što se dosad tražilo za Slovačku, to je sve već u skladu sa šengenskim pravilima, tako da za građane neće biti neke razlike - rekao je Ferko Tanjugu.
Šef konzularnog odeljenja slovenačke ambasade Jožef Keček podseća na to da će, što se tiče kriterijuma i dokumentacije, stroža šengenska pravila za Srbiju praktično važiti samo devet dana - od 21. do 31. decembra. Od 1. januara će stupiti na snagu sporazum o viznim olakšicama sa EU koji, kako je ukazao, predstavlja prvi korak ka stavljanju Srbije na belu šengensku listu i „donosi bitne promene što se tiče lakšeg putovanja svih kategorija građana“.
Po stupanju na snagu ovog sporazuma, vize će za mnoge kategorije građana, poput naučnika, studenata, penzionera, državnih službenika, kulturnih radnika, poslovnih ljudi... biti gratis, rekao je Keček. Za ostale, šengenske vize će koštati 35 evra, a ne 60, koliko bi iznosile bez pomenutog sporazuma. Putovanja će, prema njegovim rečima, biti lakša i za one koji u Sloveniju i zemlje Šengena žele da idu ne nekim poslom već turistički, naprosto da bi videli Evropu. Oni, recimo, više neće morati da podnose dokaze o primanjima ili imovini, već samo vaučer ili pozivno pismo i osiguranje.
Neke stvari će se, ipak, promeniti, izjavio je mađarski konzul, navodeći da je glavna razlika u tome što će i mađarski konzulat od sada tražiti osiguranje koje važi za zemlje Šengena.
Ulaskom u Šengen, donekle će se produžiti i rokovi za dobijanje vize, slažu se diplomate.
- Zahvaljujući dobroj saradnji slovenačkih i srpskih vlasti i zalaganju ambasade, do sada smo bili u mogućnosti da vize u nekim hitnim slučajevima izdamo i za jedan dan - rekao je slovenački konzul. Međutim, ulaskom u sistem zajedničke baze podataka (SIS), koji je lociran u Strazburu, to više „tehnički neće biti moguće“, tako da će postupak trajati najmanje tri dana u hitnim, a nedelju dana u redovnim slučajevima“, objasnio je on. Kad je reč o građanima kojima je već odobrena slovenačka, mađarska ili neka druga viza, one će važiti do predviđenog roka i po ulasku tih zemalja u Šengen, ali neće moći da se koriste za putovanja u druge zemlje te zone.
Diplomate naglašavaju da, iako šengenska viza važi za sve zemlje ove zone, građani treba da vode računa kojoj će se ambasadi obratiti. Vizu treba tražiti u ambasadi zemlje u koju građanin namerava da provede najviše vremena.

Mađarsku vizu traži 50.000 ljudi godišnje
U protekle dve godine, računajući i ovu, mađarsku vizu je tražilo između 40.000 i 50.000 građana Srbije, slovenačku oko 30.000 građana godišnje, a slovačku između 10.000 i 20.000 građana godišnje.

Izvor: Blic

A kad cemo da udjemo u EU , mozda ako budemo ziveli kao kornjače , mozda i docekamo ...

Mislim da je referendum po ovom pitanju pravo resenje , a ubedjen sam da bi većina gradjana glasala za neulazak u istu . A ja lično mislim da treba da se okrenemo nasim prijateljima u vidu Rusije , Belorusije , juznoamerickih zemljama ...

 

U EU niko nece da nas pazi i mazi...
To je kao kad kiosk koji posluje sa gubitkom hoce da udje u konkurenciju sa Mega-marketima koji su razradili posao vec nekoliko godina i imaju ozbiljan dobitak...

Е моји Европејци, кукала вам мајка.

Kada imamo vas male Ruse koji hoće da im bude veliki Rus, ovaj veliki rusi,
da znaš i da jeste

jesi li ti jutros oprao noge svom gospodaru cedi i odneo mu novine u krevet+odradio mu jedno saltanje ili se non stop zamlacujes ovde po forumu?

Šengen steže Srbiju
N. Č. - Ž. P., 20. decembar 2007

DRŽAVLJANI Srbije od petka ne mogu da uđu u 24 zemlje u Evropi bez šengenske vize.
U dosadašnji šengenski prostor od 15 država uključeno je još devet novih zemalja, koje su u Evropsku uniju pristupile 2004. godine: Slovenija, Mađarska, Češka, Letonija, Estonija, Malta, Poljska, Slovačka i Litvanija.
Jedina olakšica, bar nakratko, jeste što će "Šengen" biti potreban samo na kopnenim i pomorskim pograničnim prelazima, dok će ta viza u vazdušnom saobraćaju biti neophodna tek od 30. marta 2008. godine. Na aerodromima, naime, do tog datuma ostaće na snazi carinska kontrola.
Iz ambasada novih članica šengenskog prostora u Beogradu poručuju da će za dobijanje njihovih viza važiti isti uslovi kao i za ostale članice EU za koje je dosad bila potrebna šengenska viza. Najznačajnija novina sigurno je što će nas uvođenje šengenskog prostora koštati, jer će naši građani sada plaćati vize za ulazak u te zemlje, koje dosad, inače, nisu plaćali.
- Veoma je moguće da će biti malo pooštrene mere za dobijanje naših viza - kažu za "Novosti" u Ambasadi Slovenije u Beogradu. - Potrebna dokumentacija za izdavanje viza ostaje ista, ali će se prilikom njihovog izdavanja voditi računa o tome koji tip vize se traži - da li je to turistička, radna, boravišna ili tranzitna. Vlasnicima firmi, primera radi, biće potrebna potvrda iz Poreske uprave o izmirenim obavezama.
U slovenačkoj ambasadi navode da će sada biti dozvoljen boravak od 90 dana u "deželi" u vremenskom periodu od šest meseci. Dosad su naši građani u Sloveniji mogli da ostanu tri meseca u toku jedne godine.
Aleksander Hećko, šef konzularnog odeljenja Ambasade Poljske u Srbiji, za "Novosti", najavio je da će za dobijanje viza za ulazak u tu zemlju važiti isti standardi kao u ostalim ambasadama EU, u kojima se dosad tražio "Šengen". Hećko očekuje da će se zbog provera u centralnoj bazi podataka šengenskog sistema na vize čekati od sedam do 10 dana.
- Veoma je važno što je Srbija sa EU potpisala Sporazum o viznim olakšicama, koji će stupiti na snagu već od Nove godine - kaže Hećko.
Tim sporazumom - studentima, naučnim radnicima, poslovnim ljudima, novinarima, članovima verskih i nevladinih organizacija, onima koji idu na lečenje ili na sahrane rođaka - od 1. januara omogućeno je lakše dobijanje viza. To se, pre svega, odnosi na brže dobijanje, kao i na duže trajanje tog dokumenta.
Za šengensku vizu u svim ambasadama u Srbiji od Nove godine plaćaće se 35 evra, dok do tada cene ostaju različite u zavisnosti čija viza se traži.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i ministar policije Dragan Jočić u više navrata su poručili da su te vizne olakšice samo međukorak dok Srbija ne stigne na belu šengensku listu. Vlasti u Srbiji očekuju da se to desi 1. januara 2009. godine, a to bi državljanima Srbije omogućilo, konačno, putovanje bez viza.


BUGARSKA I RUMUNIJA NA ČEKANjU
Ako je za utehu, za ulazak u "najsvežije" članice EU - Bugarsku i Rumuniju, kao i na Kipar, državljanima Srbije na graničnim prelazima neće biti tražen "Šengen", pošto te tri države još nisu ispunile sve standarde da bi bile u šengenskoj zoni.
Osim ove tri države, inače, u šengenskom prostoru su sve ostale članice EU, osim Velike Britanije i Irske.
Od evropskih zemalja van EU, šengenske vize za državljane Srbije potrebne su još za ulazak u Norvešku i Island.
Očekuje se da za nekoliko meseci šengeskom sistemu pristupi i Švajcarska.

NACIONALNE VIZE
Trebalo bi razlikovati šengenske od nacionalnih viza. Šengenske vize važe do 90 dana provedenih na teritoriji svih članica tog područja. Nacionalne vize izdaju se za duže boravke i važe samo za zemlju za koju su izdate i dozvoljavaju tranzit preko drugih država koje su potpisale Šengenski sporazum.

STARA NE VAŽI
U Šengenskom prostoru važi jedinstvena vizna politika. Sa vizom za ulazak u jednu državu, može se putovati po svim zemljama iz šengenske zone. Međutim, za šengensku vizu, koja još uvek važi, neće moći da se putuje u novih devet zemalja. Za ulazak u Sloveniju, Mađarsku ili Poljsku potreban je "novi" "Šengen"

Izvor: Novosti

Evropska unija čeka pobedu Borisa Tadića
Sporazum sa EU 7. februara
Autor: Ekipa „Blica“ | 29.01.2008 - 06:13


Evropska unija pozvala je Srbiju da sa njom potpiše prelazni sporazum, koji bi pretežno bio trgovinski, 7. februara - odmah nakon predsedničkih izbora. Iako je za formalni razlog za odluku da se sa Srbijom ne potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pronađen u odbijanju Holandije i Belgije da se to učini pre pune saradnje sa Hagom, suštinska poruke EU je sledeća: izaberite demokratskog predsednika 3. februara i vrata Evrope su otvorena.

Sporazum koji EU ima u vidu 7. februara bio bi zapravo prelazni sporazum o saradnji u oblasti trgovine i viza, a njegovo bi sprovođenje koordinirala Radna grupa EU, objasnio je Dimitrij Rupel i rekao da sporazum „ostavlja za Srbiju otvorena vrata EU“.
Viski predstavnik EU Havijer Solana ocenio je da je ovo snažna poruka Srbiji da je važan deo Evrope.
- Srbi i Srbija su ključan deo na zapadnom Balkanu - zaključio je Solana.
Ipak, jasno je da su poruke odbijanja iz Srbije bile dovoljno ubedljive, iako ministri EU odluku da ne potpišu sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pravdaju stavom Holandije i Belgije da Srbija prethodno mora isporučiti optužene za ratne zločine.
Izvori „Blica“ iz EU, međutim, pojašnjavaju da odlaganje potpisivanja sporazuma o pridruživanju nije prouzrokovano isključivo protivljenjem Holanđana i Belgijanaca, već je iskorišćeno samo kao pokriće za stvarni razlog koji se krije u činjenici, da EU nije bila spremna da potpiše sporazum pre nego što Srbija dobije proevropski orijentisanog predsednika. Taj predsednik bi morao garantovati ne samo punu saradnju sa haškim Tribunalom već, pre svega, primenu sporazuma. „Srbija će potpisati sporazum o pridruživanju sa EU odmah nakon drugog kruga predsedničkih izbora, ukoliko na njima pobedi kandidat DS Boris Tadić“, kategoričan je naš izvor.
Odluka koja je već bila doneta, o potpisivanju sporazuma 28. januara, povučena je nakon rezultata prvog kruga predsedničkih izbora, tvrdi izvor „Blica“ iz EU. Oni ne žele da Srbiji odobre potpisivanje sporazuma koji bi u slučaju pobede dospeo u ruke kandidata SRS Tomislava Nikolića - koji je najavio prekid saradnje sa Tribunalom - i potom bio poništen.
Povlačenje prethodno donete odluke neke članice EU smatrale su kontraproduktivnim i do juče su se zalagale da potpisivanje bude taj najjasniji signal podrške demokratskim snagama Srbije i njenom kandidatu. Ali preovladao je stav onih članica koje iščekuju potvrdu saradnje ne samo sa Hagom, već i EU iz Beograda, što bi trebalo da donese Tadićeva pobeda u drugom krugu.
Naš sagovornik objašnjava da EU Holandiji nudi posebne ustupke, u oblastima za koje su zainteresovani, kako bi u slučaju pobede Tadića, i garancije sprovođenja saradnje sa Tribunalom, dali njihov pristanak na potpisivanje.
Izvor „Blica“ posebno ističe da uoči sastanka Saveta ministara EU, na kojem se raspravljalo o odnosima sa Beogradom, u vladajućoj koaliciji u Srbiji nije bilo dogovora o tome da li sa Briselom treba potpisati sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju. Dok je Tadić navodio da je potpisivanje sporazuma u interesu Srbije, premijer i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica potpis na sporazum izjednačavali su sa priznavanjem nezavisnosti Kosova.
Koštunica je izjavio da „misija EU na Kosovu obesmišljava, odnosno poništava sporazum, a sam potpis, eventualni, sporazum pretvara u nešto što on izvorno nije trebalo da bude, a to je priznavanje nezavisnosti Kosova“. Prethodnih dana je najavljivano da će Savet ministara EU tražiti način da uputi „snažnu političku poruku“ Srbiji, uz ponovno isticanje želje da ona što pre napreduje u pridruživanju Uniji i stekne i status kandidata za članstvo. U tom smislu, većina zemalja i čelnici institucija EU izjasnili su se da su vlasti u Beogradu vrlo blizu ispunjavanja uslova pune saradnje s Haškim sudom. Ovakvom stavu prethodilo je uveravanje Francuske i drugih uticajnih partnera u EU da se srpskom narodu mora uputiti poruka podrške pred drugi krug predsedničkih izbora.
Zato je, kako navode izvori koji su pratili zasedanje u Briselu, zaključeno i da se podrži odluka Evropske komisije da 30. januara u Beogradu pokrene dijalog o ukidanju viza EU za srpske državljane. To bi bio, smatraju ministri EU, jasan dokaz da se želi otvaranje Evrope prema srpskim građanima i Srbiji, bez obzira na tekuće političke prilike u toj zemlji.
- Srbiji je mesto u Evropi, jednog dana i u Evropskoj uniji, istakla je juče ministarka inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik.
„Današnja glavna poruka Srbima glasi: EU je i dalje nepokolebljivo privržena evropskoj strategiji ohrabrenja“, istakla je ona u saopštenju objavljenom u Beču.
- Ovaj sporazum je samo deo čitavog mozaika. Da li će danas biti potpisan ili ne ništa ne menja u našoj osnovnoj poruci o odlučnoj evropskoj strategiji ohrabrenja za Srbiju. Mi, Austrijanci, svakako, možemo i želimo odmah potpisivanje Sporazuma sa Srbijom - rekla je Plasnikova.
Milica Delević Đilas, pomoćnik ministra spoljnih poslova za „Blic“ je objasnila da će u pitanju biti u pitanju privremeni sporazum koji će biti na snazi sve dok sve članice EU ne ratifikuju sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
- Takav sporazum je na snazi u Crnoj Gori i ovo jeste korak napred u odnosu na na prafiranje sporazuma koje je obavljeno u novembru. Svaka ponuda EU da se nešto potpiše važnija je od parafiranja sporazuma, smatra Milica Delević.
„Iskreno se nadam i daću sve od sebe da Srbija dobije veoma konstruktivnu poruku ministara Evropskog saveta, koja će pokazati našu posvećenost približavanju Srbije EU što je više moguće“, izjavio je, uoči sastanka šefova diplomatija EU u Briselu, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.


Svilanović: Poruka ohrabrenja Tadiću
- Ponuda šefova diplomatija EU o potpisivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nakon predsedničkih izbora u Srbiji jasna je podrška Unije daljem nastavku reformi i demokratskim snagama u Srbiji - izjavio je sinoć izvor „Blica“ koji je pratio sastanak u Briselu. Naš sagovornik je dodao da ne veruje da će ponuda Brisela biti definisana kao podrška demokratskom kandidatu, ali je potvrdio da to jeste njena suština.
Funkcioner Pakta za stabilnost i član spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova Goran Svilanović ocenjuje da je u pitanju prvenstveno poruka Borisu Tadiću da „ukoliko pobedi na izborima, onda još može da se razgovara o potpisivanju SPP, a ako ne - da dalje neće biti razgovora“.
- Ovo je poruka ohrabrenja, ali istovremeno i poruka da je predizborna utakmica krajnje neizvesna, da Evropska unija jednostavno sebi neće da dozvoli da se kompromituje. Jer, sa jedne strane ima argumente Holandije, a sa druge Vlade Srbije i premijera Koštunice koji u proteklom periodu dva puta dovode u pitanje potpisivanje SPP. Obe odluke su učinile da EU donese ovakvu odluku - kaže za „Blic“ Svilanović.

Izvor: Blic