Predloženi budžet Ministarstva kulture Srbije za narednu godinu iznosi oko šest milijardi dinara što je 0,62 odsto ukupnog budžeta, daleko ispod svetskog, ali i regionalnog proseka.



Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković rekao je 13. novembra na sednici Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje da je budžet za kulturu u Srbiji najmanji u regionu i naveo da se u Crnoj Gori izdvaja za kulturu 2,5 odsto ukupnog budžeta. Poređenja radi, međunarodni standard je 2,4 odsto.

Pomoćnica ministra Vesna Jokanović objasnila je da je budžet za kulturu isti kao prethodnih godina i da se najvećim delom koristi za institucije i objekte "zadužene za realizaciju u oblasti kulture".

Međutim, članica Odbora iz Demokratske stranke Gorica Mojović predočila je da je ovogodišnji budžet za kulturu manji za 100 i nešto miliona dinara u odnosu na prošlu godinu. Ona je predložila da se na narednu sednicu Odbora za kulturu i informisanje pozovu predstavnici Ministarstva finansija da bi razgovarali sa njima o finansiranju u oblasti kulture.

Član Odbora iz Demokratske stranke Srbije Siniša Kovačević ocenio je da se sa šest milijardni dinara godišnje ne može voditi kultura jedne zemlje i da taj odbor treba da zauzme zajednički stav da je predloženi budžet za kulturu uvredljiv, odnosno da zatraži da se višestruko uveća.

"Ne smemo kao Odbor to da usvojimo i nemojte pristati da nam se udeli ta milostinja od šest promila nacionalnog budžeta", rekao je Kovačević.

Predstavnici Ministarstva su rekli i da zbog nedostatka sredstava nije moguće potpuno rekonstruisati Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti (MSU) u Beogradu. Za revitalizovanje zgrada pomenuta dva muzeja planirano je da se u naredne tri godine potroši 1,9 milijardi dinara, odnosno milijardu i dvesta miliona za Narodni muzej i sedamsto miliona dinara za MSU.


Izvor: B92

Kada se pod ulaganjima za kulturu počnu podrazumevati stvarna ulaganja u nešto što je podiže na viši stepen, ili u nešto što podrazumeva edukaciju i nove projekte a ne kupovina masivnih stolica i stolova i uredjivanje enterijera kulturnih objekata, i ulaganja će biti povećana.

Ovo je samo kontrolna mera vlade.

Slazem se sa Arijadom,jer kad bi se stvarno ulagalo na pravi nacin u kulturu,postiglo bi se nesto...
Primera radi,u Kragujevcu,kao 4. najvecem gradu u drzavi  postoji samo jedan bioskop,koji je otvoren ove ili prosle godine...

Reakcije beogradskih pozoriša na Đilasove izjave

U BEOGRADSKIM pozorištima moraju da shvate da sadašnji sistem funkcionisanja nije održiv, jer Grad Beograd nema para - nedavno je u javnost izašao sa nedvosmislenim stavom gradonačelnik Dragan Đilas. Neposredan povod za ovakvu izjavu bio je konačan rasplet "slučaja Atelje 212" koji je rezultirao odlaskom upravnika Kokana Mladenovića, ali su neki akutni problemi u teatrima ostali.

Sve teža ekonomska situacija, a s njom i mogućnost izdašnijeg finansiranja Grada kao osnivača beogradskih pozorišta, iznudila je neke konkretne predloge koji se u određenim glumačkim krugovima tumače i kao "represivne" mere. Tako, gradonačelnik upozorava da glumci ubuduće neće moći da odbijaju uloge niti da igraju u drugim pozorištima na ugovor, a da u matičnoj kući nemaju nijedan naslov i po desetak godina - a da za sve to vreme primaju fiksnu platu. Takođe, prvi čovek grada izjavio je "da ko želi da bude direktor, moraće da pokaže da je završio menadžment u kulturi i da za to ima potrebno znanje, dok umetnički deo treba da prepusti umetničkom rukovodiocu".

A šta o svemu ovome misle čelni ljudi beogradskih teatara?

- Ako već pričamo o angažmanu van matičnih pozorišnih kuća, postavlja se pitanje šta ćemo onda sa radom na filmu i TV - pita se Mihailo Vukobratović, direktor Pozorišta na Terazijama. - Da li tamo može da se radi za honorar? Promene traže sistemska rešenja, vreme i ozbiljno promišljanje. Glumci su samo jedan deo, možda najvažniji, ove priče. Uz sve razumevanje da Grad nema novca za finansiranje toliko kulturnih institucija, nužno je da se i sam opredeli i osmisli strategiju. Nesporno je i da su pozorišta formirana na nekom zastarelom principu i modelu. Ali, ako bi menadžeri bili direktori, postavlja se pitanje i komercijalnosti, odnosno dokle bi s njom trebalo da se ide. Da li menadžer može shvatiti značaj jednog naslova poput "Hamleta", na primer?

Vukobratović dodaje da u njegovoj kući uz Dramu postoji Hor, Balet i Orkestar, pa otvara dilemu da li bi ista pravila oko angažmana van matičnog pozorišta važila i za muzičare i baletske igrače. Takođe, ovom odlukom ne bi bili zahvaćeni umetnici u Narodnom pozorištu, SNP i unutrašnjosti, tako da bi se samim tim njihove beogradske kolege našle u neravnopravnom položaju.

- Suština je da se napravi dobar zakon o pozorištu,uskladi sa Zakonom o radu i urade novi kolektivni ugovori. Ako ni to ne donese dobra rešenja - onda se tek treba okrenuti "radikalnijim" metodama...

Direktorka JDP, Tamara Vučković, ističe da u njihovom glumačkom ansamblu ima 29 glumaca (od kojih pet nije angažovano), dok je čak 65 na ugovoru.

- Po tome se vidi koliko nam nedostaje veliki ansambl, kao što je to nekada bio slučaj kada je brojao i šezdesetak glumaca - kaže Vučkovićeva. - Promene u pozorišnom sistemu su potrebne, ali država mora da odredi ciljeve i prioritete. Bilo koja reforma zahteva promenu zakona, za koja su nadležni Republika i Ministarstvo kulture. Pogrešna je teza da su glumci osnovna i jedina prepreka u pozorišnom funkcionisanju. Da bi ansambl bio angažovan u punom kapacitetu mora da proizvodi predstave, a poznato je da JDP, konkretno, za 2012. godinu nije uopšte imao opredeljena sredstva za nove naslove, dok su bila ograničena i za održavanje same zgrade. Imamo mali ansambl, zato smo prinuđeni da angažujemo mlade i starije glumce po ugovoru. Reforme jesu potrebne, ali ne može da ih predlaže i sprovodi jedan čovek. Treba da budu predmet analize stručnih ljudi kao, naravno, i samog osnivača.

RASPON PRIMANJA
 DIREKTORKA JDP kaže da postoji problem i u rasponu plata. Nekada je taj odnos bio 1:13, između onih koji nose repertoar i drugih kolega, recimo početnika:
 - Sada je ta razlika minimalna, 1:2. Ima i glumaca koji ne igraju, ne zato što ne žele već što za njih nema adekvatnih uloga, na primer. Mislim da bi paralelno mogao da funkcioniše sistem stalnih ansambala i angažmana po ugovoru. U nekoj meri se to, uostalom, već sada sprovodi u delo... Najvažnije u svemu je da ono što se ne reguliše zakonskim okvirima, nije lako ni realizovati. Zato je puno stvari u funkcionisanju teatra koje bi mogle i trebalo da budu predmet javne rasprave.

http://www.novosti.rs

Zato Beograd ima 10 

Da je Jugoslovenski pozorisni festival u Beogradu a ne u Uzicu ne bi mogli da zivimo od izvestaja na svim televizijama. Posto je u Uzicu verovatno 99% Srbije ne zna da se trenutno odrzava.

Naravno. I kada pouzdano znam da su jednu jeb..nu stolicu, koja se pri tom nigde ne vidi, plaćali i po 300 eura a radnike pozorišta koje su držali na prekovremenom po 3 do 5 h dnevno, nisu isplaćivali, itekako im treba ograničiti i kontrolisati budzet i usmeravanja sredstava.

Prethodna vlast nije uspela jedan značajan muzej da obnovi a da pravi raznorazne parade, i podržava modernu umetost, bez problema. Sprege sa Nvo se kidaju, ljudi, kidaju se.

-имамо вести из света,вести из иностаранства ,вести из земље.......

- из културе...

- ма ко јебе културу



радован трећи-убица угоститељског радника османа аврамовића

Upravo si potvrdio ono o cemu pricas, svaka cast mrgi

Globalno se nista ne podrzava u drzavi, zasto bi kultura bila izuzetak...

Svakako nisam jedan od onih koji ima pravo govoriti koliko ima para u Srbiji za kulturu,ali mogu iznijeti svoje misljenje u globalu.Svaka drzava koja nema novaca za kulturu je veoma siromasna ,a da pri tome nije niti svjesna koliko zaostaje u pojedinim sferama kulturnog obrazovanja

Šteta, nismo dovoljno uložili u premijerno prikazivanje sjajne projekcije Andjeline Džoli  

Kada već pričamo konkretno, hajmo iz početka - pod kojim prioritetima treba ulagati u srpsku kulturu?