Koliko znam, Krka je obnovljena... radi cak i Bogoslovija...
Takodje, i pored masovnih gubitaka u Drugom i skorijim ratovima, mitropolije i eparhije s one strane Drine uspele su da odrze i sacuvaju veru i nacionalnu svest Srba... Dok su se u nekim delovima nase ex zemlje crkve ruse, tamo su se gradile...
Takodje... problem je i u tome sto je tokom patrijarh svoju paznju posebno usmeravao na KiM zaboravljajuci u pojedinim periodima da vernika i svestenika ima i u drugim delovima Balkana...

Problem koji bi mogao da nastane izborom patrijarha iz Krke je taj sto je odnos naroda prema crkvi i obrnuto na tim prostorima bio.... hm... kako da kazem... labaviji... ne toliko formalan i strogo u skladu sa crkvenim pravilima, tako da su i svestenici bili slobodoumniji (mada je to neke od njih kostalo npr. mesta vladike)

Posle brojnih dilema i nagađanja rešen spor o toku majskog zasedanja Sabora SPC
Patrijarh na čelu, Sinodu sva vlast

BEOGRAD - NJegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle formalno ostaje na čelu Srpske pravoslavne crkve, ali će sveti arhijerejski Sinod preuzeti svu vlast, dužnosti i obaveze - suština je preksinoćnog saopštenja svetog Sabora SPC.

„Usled sprečenosti NJegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla koji se već duže vremena nalazi na lečenju na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, Sveti arhijerejski sinod je, shodno članu 62 Ustava SPC, preuzeo na sebe svu vlast, dužnosti i obaveze srpskog patrijarha“, navedeno je u saopštenju.
Shodno istom članu, predsedavanje Svetim arhijerejskim saborom, odnosno Sinodom, preuzima najstariji po proizvodstvu član svetog arhijerejskog Sinoda mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

U pomenutom članu Ustava navodi se: „Ako je sprečenost patrijarha u vršenju njegovih dužnosti dužeg i trajnijeg karaktera, ili kad se patrijaršijski presto uprazni, vlast patrijarhovu vrši sveti arhijerejski Sinod, koji to objavljuje eparhijskim arhijerejima i saopštava državnoj vlasti, radi znanja. Predsedničke dužnosti patrijarhove u svetom arhijerejskom Saboru i svetom arhijerejskom Sinodu vrši tada najstariji po proizvodstvu član svetog arhijerejskog Sinoda mitropolit, odnosno najstariji po posvećenju episkop, ako mitropolita nema. U ovim slučajevima ne mogu se po pravilu donositi crkvenozakonski propisi, uredbe i načelne odluke.
Upravo ovaj scenario, podsetimo, u nekoliko navrata je predvideo Glas javnosti. U tekstovima „Patrijarh ostaje, Sinod upravlja“ (objavljen 21. marta) i „Starije vladike čuvaju patrijarha“ (11. maja), naveli smo da je najverovatnija mogućnost, za šta se zalaže nekoliko starijih, uglednih vladika, da Sinod preuzme poslove patrijarha, a da on formalno ostane na čelu Crkve.
Verski analitičar i publicista Živica Tucić ocenio je da ova odluka predstavlja dobro rešenje jer se tako nastavlja zasedanje Sabora.

Tucić, koji je urednik Verske informativne agencije, rekao je agenciji Beta da je donošenjem te odluke rad Sabora ušao u normalan tok pošto je na početku bilo problema ko će da predsedava. „Određene razlike koje su se pokazale dubokim u Saboru između episkopa su na jedan pragmatičan način prevaziđene i Sabor može da nastavi sa radom. Crkvi je potrebno jedno stabilno rukovodstvo i u ovim okolnostima, kada je patrijarh u bolnici duže vreme, episkopi će odlučiti da li će ovo biti izborni sabor“ naglasio je on, dodajući da je svakoj crkvi važno da ima poglavara.
Prema njegovim rečima, Sabor će do kraja zasedanja, što se može očekivati do kraja sledeće nedelje, doneti neku odluku i naći neko rešenje - ili će to biti neko privremeno rešenje, ili će se ovo zasedanje pretvoriti u izborno, ili će se naknadno zakazati izborno zasedanje.

„Odluka zavisi od spremnosti vladika. Ona ne mora biti jednoglasna već većinski doneta“, istakao je on.

Tucić je rekao da jeste crkveni princip da se neko bira do kraja života, ali je dodao da postoje primeri u istoriji srpske crkve da su se poglavari povlačili - kao što je učinio Sveti Sava, ali da postoje i primeri da su poglavari smenjeni. On je dodao da je primer za to Kiparska pravoslavna crkva, koja je prošle godine izabrala novog poglavara s obzirom na to da tadašnji, zbog bolesti i starosti, nije mogao da rukovodi crkvom.

Izvor: Glas Javnosti

 
    doshao cika (patrijarh ruski) Aleksej i izvukao ushi ovim nasim grabljivcima.

Vracaj dedinu sliku na zid da sad sa tobom ne bi probao ovu vurunu!!

Амфилохије предводио литургију

Свети синод, који замењује поглавара СПЦ због „трајније спречености”, дужан је да о томе писмено обавести председника Србије, премијера и председника парламента


Митрополит Амфилохије и Христофор на заједничкој литургији јуче у Храму Светог Саве (Фото Танјуг)

Патријарх Павле, иако не председава „црквеној скупштини”, још „се пита” у СПЦ. Сабор не може да „замрзне”, али ни да ограничи власт патријарха. Како каже др Миодраг М. Петровић, стручњак за канонско право, власт патријарха као поглавара СПЦ остаје и даље недодирнута, иако га Свети синод замењује.

„Позивајући се на члан 62 Устава СПЦ, Свети синод не укида патријархову власт, већ га због трајније спречености у обављању послова замењује, али у ограниченом обиму”, објашњава Петровић.

Дакле, у одсуству патријарха, Сабор не може да доноси црквенозаконске прописе, уредбе и начелне одлуке. Како каже Петровић, то значи да „црквена скупштина” у оваквом положају не може да повећава број чланова Светог синода, бира нове епископе или их премешта са епархије на епархију. Такође, како истиче овај научни сарадник Српске академије наука и уметности, Сабор не би могао да спроводи арондацију (дељење) епархија, али и да доноси нове одлуке, рецимо, о начину служења свете литургије.

„Сабор може само да констатује неке ствари, али не може да доноси пресудне одлуке које се одражавају на живот и организацију цркве. Уколико би Сабор због хитне и неодложне потребе, као што то предвиђа 63. члан Устава СПЦ, морао да донесе неку од таквих одлука, да би била пуноважна, патријарх би морао да је потврди. У овоме се види формално ограничење патријарховог заменика, јер нема власт да оснажи те одлуке како би добиле трајнији карактер. У случају да је патријаршијски престо упражњен, такве одлуке би морале да сачекају да се новоизабрани патријарх са њима сагласи”, наглашава Петровић.

На наговештај да ће још једна саборска делегација покушати да од Војномедицинске академије добије потврду о радној неспособности патријарха како би се отворио пут изборима у цркви, Петровић каже да за то нема утемељења у канонима и Уставу СПЦ.

„То је штетно умовање појединих епископа и немају оправдање да то чине. У случају блаженопочившег патријарха Германа је то изнуђено да би се заобишао канонски поредак у цркви“, подсећа Миодраг Петровић.

Да подсетимо, епископи су тек трећег дана рада разрешили проблем ко ће председавати Сабору. На сајту СПЦ појавило се саопштење у којем се каже да сходно члану 62 Устава СПЦ „црквеној скупштини“ председава митрополит црногорско-приморски Амфилохије: „Услед спречености Његове Светости Патријарха српског Г. Павла који се већ дуже времена налази на лечењу на Војномедицинској академији у Београду, Свети архијерејски синод је, сходно наведеном члану Устава, преузео на себе сву власт, дужности и обавезе Српског патријарха. Сходно истом члану, председавање Светим архијерејским сабором, односно Синодом, преузима најстарији по производству члан Светог архијерејског синода митрополит”.



Јединствени у молитви: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је јуче у Храму Светог Саве да је заједничка молитва архијереја сведочанство да Сабор Српске православне цркве наставља мисију свог зачетника и првог архиепископа јединствене српске цркве (Фото Танјуг)
Чињеница да је руковођење Сабором преузео најстарији по производству митрополит у Светом синоду могла би се условно упоредити са ситуацијом као када би председник владе председавао парламенту. Петровић, који је са старословенског превео и приредио први том „Законоправила” Светог Саве, законског споменика из 13. века, истиче да није канонски да онај ко председава у Синоду председава и у Сабору.

„Канонско начело и пракса цркве говоре да Сабору у одсуству патријарха председава најстарији по производству митрополит, или епископ у помесној цркви, а то је у СПЦ митрополит загребачко-љубљански Јован. Заправо члан 62 Устава СПЦ је мањкав у односу на претходни члан 61, јер је, ваљда, омашком испуштено да се понови формулација да патријарха замењује ’најстарији по производству митрополит члан Сабора, односно Синода’. На основу тога је изведен закључак да уместо најстарији архијереј по части у Сабору, најстарији у Синоду председава црквеној скупштини чиме се нарушава поредак у цркви”, упозорава Миодраг Петровић.

Жељко Которанин, такође добар познавалац црквеног права, тврди да је ступањем на снагу члана 62 Устава СПЦ посредно потврђено постојање „ванредног стања” у СПЦ. Свети синод је зато дужан да обавести не само све архијереје већ и да писмено упозна председника државе, председника владе и председника парламента да је преузео власт патријарха.

„Владике очито нису хтеле да председава митрополит Јован, па су омашку у члану 62 искористили да Синод председава Сабору. Нисам неки присталица митрополита Јована, али овде је његово право угрожено, тако да је ово својеврстан ’црквени пуч’”, сматра Которанин подсећајући на члан 7 Устава СПЦ у којем се каже да су у управљању црквом правила васељенских, апостолских и помесних сабора испред прописа овог устава.

М. Пешић
[објављено: 20/05/2008]

Izvor: Politika

Sabor SPC ove nedelje završava rad, neće biti izbora novog poglavara

VMA čuva tron patrijarhu Pavlu

Crkvom će i posle Sabora upravljati Sinod, odnosno mitropolit Amfilohije, koji je u ovom sazivu Sinoda najstariji mitropolit

BEOGRAD - Redovno majsko zasedanje svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve biće završeno u toku ove nedelje (najverovatnije danas) i neće se pretvoriti u izborno zasedanje na kome bi se birao novi poglavar SPC - potvrđeno je Glasu javnosti u Patrijaršiji SPC.

Ovakav rasplet jednog od najdelikatnijih Sabora koji su održani poslednjih godina znači da će patrijarh Pavle do daljeg formalno ostati na čelu SPC, a da će svu vlast, dužnosti i obaveze srpskog patrijarha i posle Sabora preuzeti sveti arhijerejski Sinod („crkvena vlada“).

To znači da sve dok se patrijarh Pavle i praktično ne vrati svojim obavezama, ili podnese ostavku, ili eventualno bude razrešen, njegove predsedničke dužnosti obavljaće Sinod, odnosno mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je u ovom sazivu Sinoda najstariji mitropolit.

Iako je bilo nekih tumačenja da Sinod može obavljati vlast samo za vreme trajanja Sabora, član 62. Ustava SPC jasno ukazuje da će mitropolit Amfilohije praktično biti na čelu Crkve sve dok Sabor ne opozove svoju odluku od 16. maja, kada je odlučio da Sinod preuzme svu vlast.

U pomenutom članu Ustava navodi se: „Ako je sprečenost patrijarha u vršenju njegovih dužnosti dužeg i trajnijeg karaktera (što je slučaj sa patrijarhom Pavlom, koji je na lečenju od sredine novembra prošle godine, prim. P. P.), ili kad se patrijaršijski presto uprazni, vlast patrijarhovu vrši sveti arhijerejski Sinod, koji to objavljuje eparhijskim arhijerejima i saopštava državnoj vlasti, radi znanja. Predsedničke dužnosti patrijarhove u svetom arhijerejskom Saboru i svetom arhijerejskom Sinodu vrši tada najstariji po proizvodstvu član svetog arhijerejskog Sinoda mitropolit, odnosno najstariji po posvećenju episkop, ako mitropolita nema. U ovim slučajevima ne mogu se po pravilu donositi crkvenozakonski propisi, uredbe i načelne odluke“.

Ipak, iako se navodi da se „po pravilu“ ne mogu donositi propisi, uredbe i odluke, naredni, 63. član Ustava dopušta i tu mogućnost.

„Ako bi sveti arhijerejski Sabor, odnosno sveti arhijerejski Sinod, zbog hitne i neodložne potrebe, izuzetno u slučajevima pomenutim u čl. 61 i 62 morao da donese neki crkvenozakonski propis, uredbu ili načelnu odluku za Crkvu, ima se za to naknadno podneti patrijarhu na uviđaj i saglasnost. U slučaju nesaglasnosti, predmet se dostavlja na raspravljanje i konačnu odluku svetom arhijerejskom Saboru, pod predsedništvom patrijarha“, kaže se u članu 63. Prvo je dakle, neophodno da potreba bude „hitna i neodložna“, o čemu odlučuju Sabor, a da zatim bude donet neki crkveno-pravni akt. Čak i ako se patrijarh ne složi, on će biti na snazi sve dok poglavar ne bude u stanju da predsedava Saborom.

Pošto je izvesno da arhijereji, bar zasada, neće dobiti potvrdu sa VMA „da je patrijarh dokazano nemoćan“, odnosno „da nije u stanju da upravlja crkvom“ za šta se zalagalo nekoliko vladika, (ovakva potvrda dobijena je u slučaju prethodnog patrijarha Germana, pa se za njegovog života pristupilo izboru novog patrijarha, Pavla) najizglednije je da će Sabor završiti rad bez izbora novog poglavara ili će naknadno zakazati izborno zasedanje.

Moguće je da se srpske vladike ugledaju na bugarske arhijereje, koji su posle ovogodišnjeg zasedanja, koje je trajalo od 14. do 17. maja, odlučili da se ono proglasi „prvim delom“ i nastavi u oktobru.

RUSKI PATRIJARH NIJE INTERVENISAO

U Patrijaršiji je potvrđeno da je komisija koju je imenovao Sabor SPC na početku zasedanja posetila patrijarha Pavla, ali ne da bi dobila mišljenje lekara koji su u stalnom kontaktu sa Sinodom, već da to nalažu pravila Crkve prilikom velikih događanja kakvo je redovno majsko zasedanje arhijereja, koje se uvek održava između Vaskrsa i Svetih Trojica (Duhova).
SPC je saopštila da rad Sabora nije mogao da počne dok se ne definiše stanje poglavara Crkve i ozvaniči način vođenja zasedanja najvišeg tela SPC što je i učinjeno ovlašćenjima datim Sinodu i najstarijem članu po proizvodstvu, mitropolitu. U Patrijaršiji kažu da je nepotrebna tenzija preko medija stvorena i u javnosti i da su pojedini navodi u štampi pogrešno intonirani, uz netačne podatke koji su iznošeni na osnovu pretpostavki. Kao neistinita je odbačena i jedna od poslednjih vesti prema kojoj je Saboru stiglo pismo ruskog patrijarha Aleksija Drugog koji, kako navode pojedini mediji, traži da patrijarh Pavle ostane na tronu SPC.

ZDRAVLJE PATRIJARHA „NEPROMENJENO I STABILNO“

Scenario da se neće birati novi patrijarh juče je praktično potvrdio i stalni lekarski konzilijum Vojnomedicinske akademije u Beogradu koji je saopštio da je zdravstveno stanje NJegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla „nepromenjeno i stabilno“.
„Patrijarh je svestan, sadržajno komunikativan i adekvatno sarađuje tokom nege i rehabilitacionog tretmana“, naveli su lekari VMA, koji su mišljenja da složenost patrijarhovih oboljenja nalaže da lečenje, negu i praćenje zdravstvenog stanja treba nastaviti u kliničkim uslovima.
Iako se očekivalo, lekarski konzilijum nije dao procenu da li NJegova svetost stvarno može da rukovodi Crkvom, odnosno da li je u stanju da sa klinike upravlja SPC

Izvor: Glas Javnosti

"Veoma ozbiljna situacija u SPC"
Autor: FoNet, Tanjug | 20.05.2008 - 13:24


"Do sada se nikad nije desilo da Srpska pravoslavna crkva nema poglavara i takva situacija je veoma ozbiljna", kaže profesor Mirko Đorđević.

Profesor Đorđević je potvrdio da u Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoje različite grupe koje se bore za svoj uticaj, pa i u ovom trenutku, navodeći način na koji patrijarh Srpske pravoslavne crkve može biti promenjen.
"To je u okolnostima da, na žalost, patrijarh umre i da patrijaršijski presto bude upražnjen ili, ako se dobije saglasnost patrijarha Pavla, da se pristupi novom saboru koji bi birao patrijarha. Drugih mogućnosti nema", rekao je Đorđević.
"Jer, patrijarh je po Ustavu definisan kao specifična institucija harizmatskog tipa, da se ne menja dok je u životu", kazao je profesor Đorđević.

Konzilijum:Patrijarh svestan i komunikativan
Zdravstveno stanje poglavara Srpske pravoslavne crkve patrijarha srpskog Pavla je nepromenjeno i stabilno i, kako se navodi u najnovijem izveštaju lekarskog konzilijuma VMA, patrijarh je "svestan, komunikativan i adekvatno sarađuje tokom nege i rehabilitacionog tretmana".
Izveštaji lekara VMA koji brinu o zdravlju njegove svetosti svakodnevno stižu u Sinod SPC, rečeno je Tanjugu u Patrijaršiji, u kojima se navodi i mišljenje konzilijuma da "patrijarh sadržajno komunicira".
Patrijarh Pavle je na lečenju u VMA od 17. novembra 2007. i tada akutni zapalenjski procesi uspešno su sanirani.
Konzilijum lekara VMA je mišljenja da složenost patrijarhovih obolenja nalaže da lečenje, negu i praćenje zdravstvenog stanja treba nastaviti u kliničkim uslovima.

U Srpskoj patrijaršiji je potvrđeno da je komisija koju je imenovao Sabor SPC posetila patrijarha Pavla na početku zasedanja, ali ne da bi dobila mišljenje lekara koji su u stalnom kontaktu sa Sinodom, već da to nalažu pravila Crkve prilikom velikih događanja kakvo je redovno majsko zasedanje arhijereja.
Ističe se da rad Sabora nije mogao da počne dok se ne definiše stanje poglavara Crkve i ozvaniči način vođenja zasedanja najvišeg tela SPC što je i učinjeno ovlasćenjima datim Sinodu i najstarijem članu po proizvodstvu, mitropolitu.
U skladu sa Ustavom SPC, Sinod je preuzeo svu vlast, dužnosti i obaveze patrijarha srpskog, ali će obavljati posao kao "tehnička vlada", jer se u odsustvu poglavara ne mogu donositi crkvenozakonski propisi, uredbe i načelne odluke.
Shodno tome, ne mogu se menjati ni članovi Sinoda, o čemu odlučuje Sabor za koji važi isto pravilo da u odsustvu patrijarha ne može donositi načelne odluke.
U Patrijaršiji kažu da je nepotrebna tenzija preko medija stvorena i u javnosti i da su navodi u štampi pogrešno intonirani, uz netačne podatke koji su iznošeni na osnovu predpostavki.
Odbačena je kao neistinita i jedna od poslednjih vesti prema kojoj je Saboru stiglo pismo ruskog patrijarha Aleksija Drugog koji, kako navode ti mediji, traži da patrijarh Pavle ostane na tronu SPC. Rad Sabora se privodi kraju, očekuje se zvanični stav najvišeg upravnog tela SPC, kao i zakazivanje jesenjeg zasedanja koje se, prema ustaljenom redosledu, održava u oktobru.

Izvor: Blic

                      Tehnički sinod i tehnička vlada     
Mirko Đorđević   
20.05.2008.

Kada su se oci i učitelji naše Crkve okupili na epiklezi - to je mistični čin zazivanja Duha svetoga kojim se otvara Sabor SPC - i započeli saborske rasprave, sve je krenulo nekim čudnim tokom. Vesti koje stižu iza dobro zamandaljenih vrata su nevesele, u stilu - međuse se hoće da pomore, zlaćenima da pobodu noži. Ono što znamo jeste da je rasprava burna i bučna. Vladika mileševski, preosvećeni Filaret, je "toliko podigao ton i glas da se čulo na ulici". Ko zna treba li u svemu verovati novinama, jer hartija trpi sve. Bilo kako bilo, dnevni red je obiman, struje su brojne, a najviše muke ima sa obolelim patrijarhom Pavlom koji ni na bolničkom odru ne daje nikome blagoslov, niti hoće da se povuče. On to i ne može, jer po Ustavu SPC on se bira doživotno i tek kada premine - ne dao Bog - može se sazvati izborni Sabor.

Kako je bilo, bilo je, a sada je Sinod "preuzeo na sebe svu vlast, dužnost i obaveze srpskog patrijarha". Da je patrijarh, zbog bolesti ili iz drugih razloga, sprečen da obavlja dužnosti, to smo već imali, ali da Crkvom upravlja kolektivno telo, toga nije bilo i to ne ide tako. Položaj patrijarha definisan je Ustavom SPC i on je harizmatska glava tela Crkve, koja tu ostaje dok je živa, a nadležnosti Sinoda - to je crkvena vlada - takođe su definisane i one se ne poklapaju sa nadležnostima poglavara Crkve.

Za vreme Drugog svetskog rata poglavara SPC, patrijarha, okupator je bacio u tamnicu, potom ga zatočio u manastir, da bi ga na kraju rata odveo u logor Dahau. Poslove Crkve vodio je tada mitropolit skopski Josif, ali su odluke postale važeće, sa punom kanonskom snagom, tek kada ih je video i odobrio patrijarh, i to nakon što se iz zarobljeništva vratio u zemlju. Sada situacija nije takva, iako je patrijarh sprečen da vrši dužnosti. Valja sačekati: prvo, da se Sabor završi i da se publikuje zvanično saopštenje, i drugo, da lekarska komisija sa VMA dostavi izveštaj o radnoj nesposobnosti ili sposobnosti patrijarha. Taj izveštaj mora biti u celini publikovan, jer se samo tako može umiriti laička i crkvena javnost. Sada smo u prilici da jedni viču - to je puč, a drugi da to nije, i nema kraja nagađanjima.

Nije to, naravno, puč, jer patrijarh je nemoćan da služi, ali valja imati na umu da svuda, pa i u Crkvi, ima potencijalnih pučista koji čekaju svoj čas. Stoga je važno držati se reda i poretka, jer je situacija u Crkvi i u državi neredovna. Volju starog patrijarha da se ne povlači zna i naš državni poglavar, ustavni predsednik Republike, B. Tadić. To znaju i pomesne pravoslavne crkve. Ruska crkva se već oglasila i njeno tumačenje je da patrijarh ne može da bude obezvlašćen dok je živ, kao što i stoji u Ustavu SPC. Sinod može da vrši samo tehničku vlast, ali to ne prejudicira izbor budućeg poglavara, niti se to sme dozvoliti. Stoga odluka Sinoda mora biti strogo definisana kao privremena, kako bi se izbegli neželjeni efekti. Sabor može biti i vanredni, ali ako se bira patrijarh, sabor mora biti oglašen kao izborni i to se mora saopštiti javnosti.

Očevidna je paralela između stanja u državi i stanja u Crkvi. To ne treba da čudi, jer ove ustanove odavno funkcionišu po zakonu spojenih sudova, što se označava kao simfonija ili sabornost, kojima se diče mnogi prvaci političkih partija, posebno oni iz narodnjačke koalicije. Ima i drugih pitanja zajedničkih našim očevima i učiteljima, ali sada je najvažnije da se povrati redovno stanje i da se svi pridržavaju principa kanonskog legalizma. Ne onoga kojim se proslavio V. Koštunica.

O svemu će se suditi prema prvim potezima koji će uslediti posle Sabora. To nam je i poruka iz jevanđelja - po delima ćete ih suditi.
 
                                       Izvor.

Završeno osmodnevno zasedanje najvišeg organa vlasti SPC

Sabor privremeno zataškao podele u Crkvi
Autor: Dragica Veljković | 22.05.2008 - 06:31


Sveti sabor SPC samo je odložio raspravu o brojnim pitanjima koja razjedaju crkvu, s obzirom na to da se u poslednjem saopštenju, posle osmodnevnog zasedanja, ni jednom rečju nije bavio gorućim problemima zbog kojih je i sazvan.

U saopštenju izdatom juče po podne apostrofirano je da su se arhijereji bavili „vitalnim pitanjima života, ustrojstva i misije SPC“.
- Sabor je posebnu pažnju poklonio Kosovu i Metohiji posle nezakonitog proglašenja „nezavisnosti“ ove pokrajine. Sabor je uputio reči blagodarnosti svima onima koji nisu priznali ovaj bespravni čin... Razmatrani su tokovi obnove svetinja na KiM, porušenih u martovskom pogromu 2004, i odlučeno da se obnova nastavi u saradnji sa Ministarstvom kulture Srbije, međunarodnim institucijama i predstavnicima UNMIK-a, kao jedinog međunarodnog autoriteta i zakonitog faktora prema Rezoluciji 1244 - piše u Saopštenju Sabora SPC, kojim je predsedavao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
Mirko Đorđević, sociolog religije, kaže za Blic da je ovakvo saopštenje po sadržini i obimu očekivano i da je dobro što je „mirno“.
- U saopštenju nema ni reči o brojnim tačkama dnevnog reda oko kojih su trajale burne i bučne rasprave. To znači da je doneta privremena odluka da se stvari sada ne komplikuju i da se ne zalazi u otvorena pitanja, već da se o njima raspravlja naknadno. Zanimljivo je da ni reči nema o tome da je Sinod preuzeo „svu vlast, dužnosti i ovlašćenja patrijarha srpskog“, niti o stanju zdravlja patrijarha Pavla. To je ono što čudi, jer poslednje vesti govore da patrijarh Pavle svesno misli i komunicira, kao i da mu je zdravstveno stanje stabilno. Očigledno se čeka naredni trenutak da se reše neka pitanja. Nema ni reči o tome ima li Sinod SPC za svoju „vlast, dužnost i ovlašćenja“ blagoslov patrijarha Pavla - komentariše Đorđević.
On ukazuje da nije jasno ni da li Sinod raspolaže „papirom sa VMA o radnoj sposobnosti patrijarha“.
- Sve u svemu, izabran je dobar put. Patrijarh Pavle nije razvlašćen, on ostaje zakoniti poglavar SPC sve do izbora novog patrijarha, ali to otvara veoma neugodno pitanje: Čime će se onda Sinod baviti kad bez odobrenja patrijarha Pavla ne može da donosi kanonske odluke? Ostale su još neke nedoumice za dalju analizu kad se vidi rasplet događaja i u državi i u Crkvi. Jasno je da unutar nje postoji velika raspolućenost, od liturgijskog pitanja, koje zaista potresa Crkvu, do odnosa prema Ravenskom dokumentu, odnosno otvaranju ka katolicima - konstatuje sagovornik „Blica“.
Đorđević naglašava da će naredna sednica Sabora biti na jesen, a da je prethodno moguće vanredno zasedanje, ali je preduslov toga da prethodno „bude definisano kao izborno ako se bira novi patrijarh“.
Ovogodišnji redovni susret srpskih arhijereja iz zemlje i rasejanja je jedan od najkraćih. O planiranom dnevnom redu niti o tome šta se zaista događa na zasedanju iz same SPC tokom zasedanja nije bilo moguće dobiti informaciju. Javnost je s velikom pažnjom primila saopštenje da je Sabor odlučio da Sinod preuzme sve dužnosti patrijarha Pavla zbog njegove bolesti. Od izbornog zasedanja se odustalo, najverovatnije, iz dva razloga - patrijarh Pavle odbio je da se povuče sa trona SPC, i drugog, VMA je obznanila da je nužno njegovo kliničko lečenje.
Ni Sabor niti Sinod, prema Ustavu SPC, u odsustvu patrijarha ne mogu rešavati crkveno-zakonska pitanja niti donositi suštinske odluke. Ustav SPC donet je 1931. godine i od tada je više puta menjan u skladu sa državnopravnim i društveno-političkim okolnostima. Prve promene su učinjene 1947, zatim 1957. godine i još osam puta do 2005. godine, s tim što se, ocenjuju stručnjaci, Ustav u ovom trenutku ne može menjati, jer je njime predviđeno da Sveti arhijerejski sabor crkveno-zakonske propise može donositi „samo pod predsedništvom patrijarha“. Poslednje izmene iz 2005. godine predstavljaju zapravo povratak ustavnih odredaba o izboru patrijarha iz 1967. godine.
Jedna grupa episkopa, ističu poznavaoci prilika, na čelu sa zvorničko-tuzlanskim Vasilijem, 16. septembra 1999. godine, pokrenula je inicijativu da se izbor patrijarha obavlja dvotrećinskom, odnosno natpolovičnom većinom. Sveti arhijerejski sabor je taj predlog usvojio 17. maja 2000. godine. Tom izmenom ukinuto je biranje patrijarha između tri kandidata žrebom, kao što je bio slučaj u vreme izbora apostola Mateja ili patrijarha Pavla 1990. godine. Sveti arhijerejski sabor je, međutim, 24. maja 2005. godine tu odluku, pod predsedništvom patrijarha Pavla, stavio van snage i ona je objavljena u „Glasniku SPC“ juna iste godine. Cilj ovih promena Ustava, tvrde analitičari, bio je da se omogući siguran izbor episkopa šumadijskog Save za patrijarha, pošto je žrebanjem 1990. godine kao vodeći kandidat „ispao“, a za prvog čoveka SPC izabran Pavle. Odredbe o izboru patrijarha iz 1967. godine inicirao je lično patrijarh German kako bi se onemogućio uticaj svetovnih vlasti na izbor prvog među jednakima.

Bez izmena Ustava
Pre nekoliko godina na Bogoslovskom fakultetu održana je konferencija o potrebi temeljnije izmene Ustava SPC, ali se u tome nije daleko odmaklo. Sada je, međutim, kažu poznavaoci, nemoguće menjati najviši pravni akt SPC, jer bi to bilo neustavno.

Izvor: Blic

Patrijah Pavle kavog ne poznajemo


Kad je na jednom prijemu u Beogradu bivši američki ambasador Voren Zimerman pitao patrijarha Pavla šta može da učini za Srpsku pravoslavnu crkvu, patrijarh mu je odgovorio: “Samo nemojte da nam odmažete, na taj način će te nam pomoći” 
Za ličnost patrijarha srpskog, gospodina Pavla, vezano je mnoštvo anegdota koje svedoče o snazi njegovog duha i bistrini njegove svesti, s obzirom na to da se patrijarh nalazi u godinama duboke starosti. Takođe, patrijarh Pavle će ući u istoriju srpskih patrijarha kao jedan od najskromnijih i najnekonvencionalnijih velikodostojnika koji su mnogo učinili za pravoslavlje. Redovi koji slede, sasvim pouzdano, izmamiće osmeh na našim licima, ali će nam, pre svega, otkriti patrijarhovu posebnost kakvu do sada nismo poznavali.
 
Patrijarh i boem
S obzirom na to da patrijarh Pavle često prolazi pored čuvene beogradske kafane “Znak pitanja”, prišao mu je jedan boem koji redovno pohađa ovu kafanu, očigledno, malo pripit, i obratio se rečima: “Vaša svetosti, nas dvojica smo najbolji ljudi u Beogradu”, na šta mu je patrijarh odgovorio: “Jesmo, jesmo, al' kad popijemo, onda ništa ne valjamo”. Inače, “Znak pitanja” je kafana koja je, iako zvuči malo apsurdno, vrlo usko vezana za život Saborne crkve, barem prema pisanju Branislava Nušiča. Kako je ovaj najslavniji srpski komediograf, ko bi krenuo na liturgiju ili parastos, pa mu se služba malo odužila, vrlo brzo našao bi se za nekim od stolova “Znaka pitanja”...
Postoji i anegdota koja potvrđuje patrijarhovu skromnost i nevezanost za svet materijalnog. Sada već daleke 1962. godine, na zahtev nekih episkopa da im se poveća plata, patrijar Pavle, ondašnji vladika raško – prizrenski, odreagovao je pitanjem: “A zašto, kad ne možemo ni ovo što smo imali do sada da potrošimo?” 
 
Dok je patrijarh razgovarao sa svojim saradnicima, u njegov kabinet nenadano je ušao nepoznat čovek četrdesetih godina, tvrdeći da mu se ukazala Bogorodica. Patrijarh ga je pažljivo saslušao i kazao: “Slušajte, gospodine, ja sam dugogodišnji kaluđer i vladika skoro pedeset godina, svakog dana služim Bogu i ni anđeo mi se još nije javio, a Vama se Bogorodica javila! Nemojte, molim vas.”
 
Svako vidi ono što hoće
Kad je fotograf Vican Vicanović poželeo da fotografiše patrijarha Pavla, obratio mu se rečima: “ Vaša svetlosti (umesto Vaša svetosti), na šta mu je patrijarh vrcavo odgovorio: “Kad sam već svetlost, šta će ti blic”?
 
A za vreme zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, kada je došao trenutak večernje službe, patrijarh se uputio prema Sabornoj crkvi. Na putu od Patrijaršije do hrama, bili su jedan do drugog parkirani luksuzni automobili. Svog pratioca, patrijarh je upitao: “Čiji su ovi skupoceni automobili?” i dobio je odgovor da su vlasništvo njihovih episkopa. Patrijarh je na to kazao: “O, Bog ga video, šta bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?” (Podsetimo se, episkopi se biraju iz monaških redova i, kad stupaju u manastir, po primanju postriga obavezuju se na bezbračnost, poslušnost i siromaštvo (skromnost). 
 
Kad je patrijarh sa svojom pratiocem trebalo da krene na Banovo brdo, na službu u crkvu, pratilac ga je upitao hoće li da se odveze automobilom, što je patrijarh odbio, rekavši da će ići autobusom. Da bi ga, ipak, odgovorio od ovog nauma, pratilac ga je podsetio da je leto i da nije zgodno ići gradskim prevozom, jer ljudi idu na Adu Ciganliju, a ženski svet je razgolićen. 
Patrijarh je kratko odgovorio: “Svako vidi ono što hoće”...
 
Svojevremeno je američki ambasador u Beogradu, Voren Cimerman, na jednom prijemu pitao patrijarha Pavla šta on, kao ambasador, može da učini za Srpsku pravoslavnu crkvu. Patrijarhov odgovor je bio kratak: “Samo nemojte da nam odmažete, na taj način ćete nam pomoći”.
U prijatnoj atmosferi, na ručku u Patrijaršijskom dvoru, jedan do drugoga sedeli su patrijarh Pavle i vladika Stefan. Na stolu je bila i činija sa maslinama. Svi prisutni znali su da se patrijarh drži svog načela da je ljudskom organizmu potrebno do šest maslina, ne više. Vladika Stefan je zahvatio osam, te je šaljivo upitao patrijarha: “Vaša svetosti, ja zahvatih dve više, šta da činim”? Patrijarh mu je odgovorio: “Sad uzmi to što si zahvatio, a sutra uzmi dve manje”...
 
“Pežo” kao “varburg”
Dok je sadašnji patrijarh bio episkop raško – prizrenski, eparhija na čijem je čelu bio, posedovala je samo jedno vozilo i to skromni “varburg”. Ondašnji episkop je i u taj “varburg” retko sedao, jer je više voleo da ide peške. Jednom prilikom, u svom “pežou” ga je vozio episkop žički Stefan, prijatelj iz dečačkih i zajedničkih dana u Bogosloviji. Osetivši udobnost automobila na koji nije navikao, ondašnji vladika Pavle kazao je: “E, brate Stefane, baš ti je dobar ovaj tvoj “varburg”.


Preuzeto sa Link