Na Tibetu budistički monah usnio san, Buda mu kroz san dao magični zavet. Ujutro se tiho pozdravio sa starešinom i ostalim minasima i krenuo na težak put. Prešao je pešice hiljadu kilometara kroz vrletne planine. šiban ledenim vetrom i gladju. Na kraju je dosao na mali udolinu koja mu se ukazala u snu, stao na sred dolje, skinuo gaće i iskenjao poveliko govno. Sretan što je ispunio misiju, krenuo je nazad kroz klisurine i potpuno iscrpljen dobauljao do manastira. Tri dana je bio u groznici i na kraju preminuo. Ali umro je sretan, jer je zavet ispunjen.

Za to je sve vreme znao monah koji je u stvari Srbin, od starog plemena Šu Ma Denki, i dojavio centralnoj upravi u Beogradu. Okupila se grupica od dvesta najtvrdjih srbendi koji to otrpeti ne mogu. Krenuli su tajno u Himalaje, hiljadu kilometara kroz klisurine. Njih petnaestak je stradalo pre nego što su došli do zavetne udoline. Veliko govno je još uvek bilo tu, još uvek toplo i meko, puši se na ledenom vazduhu (očigledno da je govno magično!) Vodja grupe, unapred izabran kao posvećenik je izgovorio magične reči "J*bem ti mater!" i smelo zagazio u govno na poseban srpski način da se opanak što jače ufleka. Onda su ga ostali posvećenici na rukama nosili nazad sve do Beograda. Njih dvadesetak je uz put stradalo od hladnoće i preterane količine rakije. U Beogradu je heroj sedeo u kafiću po ceo dan sa umazanim opankom na stolici i primao čestitke lično, SMS, mail, ma bilo kako.

P.S. Nakon tri dana ministar za brze pruge autoputeve i koalicione sporazume je heroja častio sa 1 000 000 $ državnih para, jer ne sme se nikad zaboraviti, gde god ima govana nafte, tu je Srbija.

Istina... 

 

 

 

 

ko god da je smislio svaka cast