Zastava Srbije na Ist Riveru      
Njujork -- Zastava Srbije i Crne Gore pred sedištem UN u Njujorku zamenjena zastavom Srbije, ceremoniji prisustvovao i Boris Tadić.
   
Predsednik Srbije je za B92 rekao da je današnji dan veoma značajan za međunarodni položaj Srbije: "Valja se podsetiti da je Srbija dala svoj doprinos nastanku Jugoslavije i da je kontinuitet Srbije u nekadašnjoj Jugoslaviji, koja je bila jedna od najznačajnijih članica UN, kao jedan od pedesetak osnivača i u nekoliko navrata članica Saveta bezbednosti UN."

On je rekao da danas Srbija u spoljnopolitičkom smislu ima jednu sasvim drugačiju poziciju i da je potrebno krenuti iz početka.

Tadić će se sastati sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom, koga će obavestiti o kontinuitetu članstva Srbije u svetskoj organizaciji, posle osamostaljivanja Crne Gore. Njih dvojica će razgovarati i o situaciji na Kosovu i o pregovorima o budućem statusu pokrajine.

Zastava Srbije pred Savetom Evrope 14. juna

Pred sedištem Saveta Evrope u Strazburu 14. juna zastava državne zajednice Srbije i Crne Gore biće zamenjena zastavom Republike Srbije, čime će biti ozvaničeno članstvo Srbije, kao sledbenice SCG, u toj panevropskoj organizaciji.

Kontinuitet članstva Srbije u SE prethodno će biti potvrđen na sastanku Komiteta ministara SE, a na istoj sednici u proceduru će ući i zahtev za prijem u punopravno članstvo Crne Gore, rekla je šefica Misije Srbije pri Savetu Evrope Slađana Prica.

"Uručivanjem pisma predsednika Srbije Borisa Tadića generalnom sekretaru SE Teriju Dejvisu praktično je izvršena notifikacija kontinuiteta članstva Republike Srbije u Savetu Evrope u odnosu na raniju članicu državnu zajednicu SCG", rekla je Prica.


Izvor: B92

SRBIJA PREUZIMA ČLANSTVO U SAVETU EVROPE I OEBS

Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković obavestio je parlamentarnu skupštine Saveta Evrope i OEBS-a da Republika Srbije nastavlja članstvo i preuzima sva prava i obaveze državne zajednice Srbija i Crna Gora.

'Imam čast da vas obavestim da se članstvo državne zajednice Srbija i Crna Gora u Savetu Evrope, uključujući sve organe i instrumente, nastavlja od strane Republike Srbije', navodi Marković u pismu predsednicima skupština Saveta Evrope i OEBS-a Reneu van der Lindenu i Alsi Hastingsu.

Kako se navodi u saopštenju iz njegovog kabineta, Marković je dodao da Srbije preuzima članstvo u tim institucijama na osnovu Ustavne povelje SCG, Deklaracije o nezavisnosti koju je Skupština Crne Gore usvojila 3. juna i Odluke Skupštine Srbije o preuzimanju nadležnosti državne zajednice usvojene 5. juna 2006. godine.


Izvor: RTS

Konacno!
Treba samo baciti kroz sito politicke organizacije i koja doprinosi ugledu nase zemlje moze da postoji,a koja ne da se pod hitno ugasi!

Застава Србије у УН

Борис Тадић: Симбол државног континуитета. – Заставу подигла службеница УН Далиборка Милинчић, пореклом из Бијељине

   

(Од нашег сталног дописника)
ЊУЈОРК, 8. јуна – У Уједињеним нацијама, у Њујорку, јутрос је први пут подигнута застава државе Србије, чиме је и на симболичан начин означен крај досадашњих разних федерација и унија на просторима бивше Југославије. Тробојка се завијорила нешто после осам сати по овдашњем времену, на јарболу број 42 где се до јуче налазила застава бивше СЦГ.

Тренутак се могао доживети као историјски, при чему је било знатно више личних узбуђења него званичног протокола. Подизању заставе присуствовао је председник Србије Борис Тадић, не успевајући да сасвим скрије навирање емоција.

Застао је изненађен када је од девојке из службе безбедности УН која је подигла заставу на јарбол чуо како му се обраћа на српском језику. Зове се Далиборка Милинчић, а овде је на рад дошла, како каже, из Републике Српске. „Част ми је била да сам се баш ја нашла у прилици да подигнем заставу Србије у УН” – рекла је дописнику „Политике”.

Тадић је касније објаснио да је био врло изненађен околношћу да је та службеница, која је дизала заставу Србије, Српкиња и то из Бијељине, одакле је и његова мајка. Таква необична национална и завичајна комбинација додала је овдашњем глобалистичком амбијенту – неочекивану локалну и интимну ноту, ретку за овакве прилике.

Сама церемонија је била скромна, уз присуство двадесетак наших дипломата, председникових сарадника, представника овдашњег протокола и новинара. Протекла је без помпе каква се уобичајава кад се истичу заставе нових чланица, јер је у овом случају реч о државном континуитету којим Србија заузима досадашње место СЦГ. Тако се српска тробојка подигла у редовној јутарњој процедури дизања застава свих чланица УН, на чеоном делу дворишта палате, где се преко пута уздижу примерци спектакуларне архитектуре, међу којима је и једна од урбанистичких „икона” Њујорка, застакљена кула милијардера Доналда Трампа.

У разговору с дописником нашег листа, председник Тадић је истакао да је јутрошњи догађај „нешто више од симболике”, јер је њиме истовремено наглашен вишеструки значај државног континуитета Србије. У сажетом прегледу тог процеса, Тадић је рекао: „Бивша Југославија била је један од оснивача УН а државни континуитет бившој Југославији дала је Краљевина Србија. Потом смо били (у саставу Југославије) три пута чланови Савета безбедности а 1978. и председавајући Генералне скупштине, увек поштована чланица УН. Али, 1992. престали смо да будемо у чланству УН (санкције) да бисмо се у тај статус вратили после демократских промена 2000. године. У готово целој последњој деценији 20. века овде нас није било, а данас смо подигли заставу Србије, што је такође важан тренутак”.

Тадић је потом разговарао с генералним секретаром УН Кофијем Ананом. Пред одлазак на тај састанак, он је за „Политику” потврдио да ће и непосредно Анана обавестити о континуитету Србије у светској организацији, као и о жељи Србије да „и убудуће игра суштинску улогу у УН”. Навео је и да постоје многе околности у којима се УН и Србија „прожимају”, при чему је посебно истакао Резолуцију 1244 Савета безбедности о Косову и Метохији, о чијем новом статусу ускоро треба да почну преговори.

По тезама неких посматрача, процес преноса статуса са СЦГ на Србију није морао да буде овако „гладак”, како се испоставио. Изостанак компликација може да се протумачи – поверењем међународне заједнице у Србију, као и поштовањем према темељним документима СЦГ чији је„покровитељ” била Европска унија.

Сазнајемо, истовремено, да је правна служба УН као ослонац у приступу користила претходно проглашени континуитет Русије по договору чланица распалог СССР-а, сматрајући да такав континуитет припада сада Србији из споразума и епилога СЦГ. У овдашњим круговима постоји и повећано интересовање за будуће међународно испољавање „старог познаника а сада новог феномена” – самосталне државе Србије.


Izvor: Politika / М. Пантелић

 Vlada Srbije usvaja plan o sudbini vojnih objekata koji su višak

Budžet puni prodaja kasarni

Budu li se ostvarili planovi Vlade i Ministarstva odbrane, Srbija bi na osnovu prodaje viška vojne nepokretne imovine u narednih godinu dana mogla u svoj budžet da ubaci čitavih milijardu evra.

Na toliko se procenjuje vrednost 478 objekata koji će biti prepušteni tržištu i prodaji, odmah nakon usvajanja master plana na nekoj od narednih sednica Vlade. Sav novac će biti uplaćen na podračun u trezoru NBS na ime Ministarstva odbrane. Biće to sredstva kojima će se finansirati reforma sistema odbrane, u čijem sastavu će ostati još 582 vojna kompleksa.

- Još u bivšoj zajednici Vlada Crne Gore prodala je deset vojnih kompleksa za 19 miliona evra. Taj novac je koristila za materijalno poboljšanje pripadnika Vojske SCG na teritoriji CG. On je korišćen za isplatu otpremnine, višak kadrova, plate i penzije. Dok su Crnogorci uveliko prodavali vojnu imovinu, u Srbiji je ovim poslom rukovodio Fond za reformu. Republička vlada, međutim, nije dozvolila Fondu da u ime Minisatrstva odbrane otuđuje imovinu. Prodaja je bila blokrana i zbog nedostatka zakona o imovini. Ove godine Vlada je donela odluku da Direkcija za imovinu prodaje vojne nekretnine - kaže pukovnik Veselin Španjević, načelnik Uprave za infrastrukturu.

Tako je prodaja Vojnotehničkog instituta, procenjenog kao najznačajnija vojna nekretnina, zaustavljena. U međuvremenu je otkriveno da je objekat pušten u prodaju iako nije izvršena ekspertska procena objekta. Za prodaju objekta po ceni od 24 miliona evra zalagao se tadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić.

- Vojnotehnički institut sada je u fazi adaptacije i vrlo brzo će biti, po prethodnoj odluci Republičke Vlade, predat policiji - kaže Španjević.

Vlada je obećala da će to nadoknaditi uz kompenzaciju, ali šta će Vojska dobiti zauzvrat, Španjeviću je nepoznato.

- Imovina vojske je vlasništvo Vlade i ona može preko Direkcije za imovinu njom da raspolaže kako hoće - kaže Španjević.

Odlukom Vlade Ministarstvo odbrane je već predalo Bezbednosno-informativnoj agenciji deo vojno zemljište na Banjičkom visu površine 5,3 hektara. MUP-u i BIA predat je i manji objekat u 20. oktobra na Zvezdari. MUP-u su predata i 138 karaula i u toku je predaja bez nadoknade još njih 73.

Ali što se tiče prodaje vojne imovine ona je dosad išla veoma sporo u Srbiji.

- Do sada je prodata zemljište u Užičkoj Požegi za sedam miliona 869.000 dinara, zemljište u Koceljevu za tri miliona 700.000 dinara. Razmenjen je Dom vojske u Gornjem Milanovcu za deset stanova, a u Pirotu razmenjen je vojni kompleks za sedam stanova. Pomenuti ugovori su u fazi realizacije i još ni dinar prihoda nije ostvaren od prodaje imovine - kaže Španjević.

Domovi vojske i kasarne, proglašeni neperspektivnim, širom Srbije biće prodati, kao što su domovi u Subotici, Novom Sadu... Ministarstvo odbrane pregovara sa Ministarstvom za kapitalne investicije o formiranju mešovitih civilno-vojnih aerodroma u Lađevcima, Ponikvama, Batajnici, Somboru, Sijenici... Ali neki od vojnih aerodroma predviđeni su i za prodaju, kao što su oni na jugu Srbije, Radan planini...



Izvor: Blic \ Tanja Nikolić Đaković

 Skupštinski odbor na brzinu izmenio odluku

Postavili ministre nepostojeće države

Još jedna farsa u Skupštini Srbije. Administrativni odbor juče je u roku od 45 minuta doneo o istom pitanju dve suprotne odluke. Prvo je doneta odluka o prestanku mandata ministrima Saveta ministara SCG, da bi samo nekoliko minuta kasnije tu odluku Odbor poništio.

Članovi iz redova vladajuće koalicije shvatili su da su prvobitnim glasanjem poništili nedavnu uredbu Vlade Srbije, koja je Vuku Draškoviću i Zoranu Stankoviću omogućila da ostanu na funkcijama ministara spoljnih poslova i odbrane do usvajanja izmena zakona o Vladi i ministarstvima. Novim glasanjem oni su ostali ministri nepostojeće državne zajednice u narednih 45 dana.

Šef poslaničkog kluba G17 plus Miloljub Albijanić potvrdio je za „Blic“ da je Administrativni odbor usvojio izveštaj o prestanku mandata Draškovića, Stankovića i Rasima Ljajića.

- Odbor je posle toga doneo odluku da taj izveštaj bude podnet Skupštini u roku od 45 dana, kako ne bi bila stvorena praznina u funkcionisanju ministarstava odbrane i spoljnih poslova. Ostali izveštaji o prestanku mandata poslanicima i zameniku sekretara Skupštine SCG i sudijama Suda SCG prošli su celu proceduru, odnosno Skupština Srbije konstatovala im je prestanak mandata - rekao je Albijanić.

Zamenik predsednika Administrativnog odbora iz DSS Petar Cvetković - osim što ne veruje u to da radikali izlaze iz skupštinskih odbora - ima obrazloženje za današnje dvostruko glasanje:

- Tom odlukom dali smo Vladi 45 dana da predloži šta sa saveznim institucijama. Zbog propusta sekretara, odnosno stručnih službi, to nismo uradili prvi put.

Radikale je najviše iziritiralo to što su poslanici preinačili tek donete odluke o saveznim ministrima u vreme dok je predsednik Odbora Tomislav Nikolić razgovarao sa sirijskim ambasadorom. Nezado-voljni ovakvim načinom rada i donošenjem odluka, radikali su odlučili da napuste sve skupštinske odbore.

- Poslanici SRS neće učestvovati u radu odbora Skupštine čak ni onda kada oni imaju kvorum. Neka skupštinska većina izvrši još jedan udar na Skupštinu, neka nas sve poizbacuju iz tih odbora, neka izaberu svoje, ali ovo zaista više ne može da se trpi. Ako ja kao predsednik Odbora više ne smem da izađem zato što imam drugu obavezu, postavljam pitanje što nisu smeli da glasaju pre 15 minuta dok sam ja bio tu za odluku koju su želeli - rekao je Nikolić.

Skupština Srbije ima 30 odbora. Svi predlozi zakona pre rasprave u skupštinskoj sali moraju da prođu nadležne odbore. Ukoliko to nije učinjeno, ne mogu da dođu na dnevni red. Ukoliko nema kvoruma za rad, što je neizbežno u pojedinim odborima bez prisustva radikala i demokrata, rad parlamenta mogao bi da bude blokiran.

Šef poslaničkog kluba DS Dušan Petrović ocenio je da je u Skupštini juče „došlo do tragikomične situacije“.

- Administrativni odbor je najpre doneo odluku da zaključno sa 3. junom prestane funkcija ministara iz Saveta ministara, a onda im je neko od novinara dojavio da je ta odluka kontradiktorna sa odlukom koju je donela Vlada, pa je posle Administrativni odbor promenio odluku. Niti država može da se vodi na ovaj način, niti su građani Srbije bilo šta kome skrivili da trpe ovakvu Skupštinu i ovakav Odbor - rekao je Petrović.



Izvor: Blic \ Dejan Vukelić

SVI UGOVORI IZMEĐU SCG I KINE PRENOSE SE NA SRBIJU

Ambasadoru Srbije u Kini Miomiru Udovičkom uručena je nota kojom Kina obaveštava da od danas njihov ambasador u Beogradu ima funkciju ambasadora NR Kine u Srbiji, a njihova dosadašnja ambasada u SCG preimenovana je u ambasadu NR Kine u Srbiji.

Direktor Kine za Evropu Kong Kuan je, uručujući tu notu ambasadoru Udovičkom u kineskom Ministarstvu spoljnih poslova, rekao da Kina time poštuje volju Srbije i njen medjunarodnopravni kontinuitet. Rekao je takodje da se svi ugovori izmedju SCG i Kine prenose na Srbiju i da dalje važe.

Kong Kuan je naglasio da izmedju dve zemlje postoje veoma dobri i tradicionalni odnosi, koji će sada jačati na novim osnovama.


Izvor: RTS

У очекивању већег броја захтева за пријем у држављанство Србије
Такса десет пута скупља
Уместо 1.250 динара, захтев за пријем у држављанство Србије кошта 10.090 динара. – Цене у конзулатима од 1.000 дo 1.500 евра


Грађани који затраже пријем у држављанство Србије од 6. јула плаћају десет пута скупљу таксу, уместо 1.250 динара сада је потребно издвојити чак 10.090 динара.

Министарство унутрашњих послова Србије је послало инструктивну депешу свим организационим јединицама на територији Републике са упутством о новој цени таксе за пријем у држављанство Србије, рекли су нам у ОУП Стари град.

Како су нам казали у информативној служби МУП-а Србије, одлуку о повећању административне таксе за упис у држављанство донело је Министарство финансија Владе Србије.

Сем таксе, црногорски држављани са сталним пребивалиштем у Србији који желе да добију српско држављанство треба да прибаве потврду о пребивалишту која кошта 300 динара, коју издају у Љермонтовљевој улици. Потребно је још прибавити уверење о држављанству Црне Горе, извод из матичне књиге рођених. Такса за ова уверења се плаћа од три до пет евра, зависно од тога у којој црногорској општини се та уверења траже. Тако, рецимо, у општинској матичној служби Никшића за уверење о држављанству и извод из матичне књиге рођених такса се плаћа пет евра, појединачно за сваки од ових папира. У матичној служби Општине Котор уверење о држављанству плаћа се два евра, а извод из матичне књиге рођених три евра.

Сва ова уверења потребно је приложити уз захтев за пријем у држављанство Србије, с тим што је за удате и ожењене потребан и извод из матичне књиге венчаних. Тако укупан трошак за пријем у држављанство Србије износи око 11.000 динара. Ако се узме у обзир податак да у Србији живи око 260.000 црногорских држављана, под претпоставком да сви они затраже пријем у држављанство Србије, онда ће приход од ових такса бити прилично велика ставка у буџету Србије.

Пријем у држављанство ако се тражи у неком од конзуларних представништава у иностранству кошта неупоредиво скупље него у Србији. Према речима адвоката Момира Радића, најскупља ставка у процедури за стицање држављанства Србије јесте захтев за отпуст из држављанства друге државе. Цена захтева за отпуст је 1.100 евра. Овој суми додају се трошкови прикупљања осталих неопходних докумената. Када се све сабере, то може да кошта до 1.500 евра. Ова цена важи за конзулат у Немачкој, док у конзулату у Лондону цена таксе за отпуст из држављанства друге државе кошта 530 фунти.

Осим што је скупља, процедура за пријем држављанства у конзулатима ван земље траје знатно дуже, како истиче овај адвокат, чак и до годину дана. Најдуже се чека, чак до годину дана, на решење о отпусту из држављанства друге државе које се иначе тражи тек тек након добијања гаранција од МУП-а Србије да ће бити уписани у држављанство Србије.

Одлука републичке владе о повећању административне таксе за пријем у држављанство Србије затекла је многе држављане Црне Горе са сталним пребивалиштем у Србији, будући да је у овој општој беспарици у питању прилична свота новца. За одређени број пензионера, који су црногорски држављани, цена таксе за пријем у држављанство Србије већа је чак и од њихове пензије.

Захтев за пријем у држављанство било које државе у свету скупо се плаћа јер, како каже адвокат Радић, на тој процедури ангажовано је много службеника.

– Што се тиче двојног држављанства, шансе да се оно добије су мале. Двојно држављанство даје се ретко и то само у изузетним приликама – каже Радић.
Влада Србије је донела Декларацију о давању држављанства свим црногорским држављанима (који имају пребивалиште у Србији), али Фонд за развој демократије је од Уставног суда Србије затражио да поменуту декларацију прогласи неуставном и незаконитом, јер по црногорском закону држављанство Црне Горе престаје стицањем држављанства друге државе.


Izvor: Politika / Н. Ковачевић

Svi če­ka­ju Vu­ka
I. L. - P. V., 12. jul 2006

BE­O­GRAD - Sr­bi­ja još ni­je ime­no­va­la am­ba­sa­do­re u 11 ze­ma­lja iz ko­jih su se, po­sle ras­pa­da dr­žav­ne za­jed­ni­ce, po­vu­kli svi cr­no­gor­ski di­plo­mat­ski ka­dro­vi i am­ba­sa­do­ri. A ka­da će, ne zna se.
Am­ba­sa­dor­ske po­slo­ve u Ri­mu, Lon­do­nu, Mo­skvi, Ma­dri­du, Ota­vi, Lju­blja­ni, Ti­ra­ni, Bu­e­nos Ajer­su, Lju­blja­ni, Ko­pen­ha­ge­nu, Hel­sin­ki­ju vr­še - ot­prav­ni­ci po­slo­va, biv­ši za­me­ni­ci am­ba­sa­do­ra ko­je je de­gra­di­ra­la Cr­na Go­ra.
Da li to mo­že da bu­de spolj­no­po­li­tič­ki hen­di­kep Sr­bi­je pred od­lu­ču­ju­će di­plo­mat­sko-lo­bi­stič­ke bit­ke, pre sve­ga ka­da je u pi­ta­nju bu­du­ći sta­tus Ko­so­va i Me­to­hi­je. Šta sto­ji na pu­tu da se am­ba­sa­do­ri iza­be­ru?
- Ni­smo hen­di­ke­pi­ra­ni i ne tre­ba od te am­ba­sa­dor­ske pri­če pra­vi­ti afe­ru - re­kao nam je ju­če Ivo Vi­sko­vić, pro­fe­sor FPN. - Ot­prav­ni­ci po­slo­va je­su ni­žeg ran­ga od am­ba­sa­do­ra, ali im je de­lo­krug po­slo­va isti. Na­rav­no, bo­lje bi bi­lo da ima­mo am­ba­sa­do­re.
On nam je su­ge­ri­sao i da Ustav Sr­bi­je ne pro­pi­su­je na­čin iz­bo­ra am­ba­sa­do­ra, pa je mo­žda i to raz­log što se če­ka. Ali, ka­ko sa­zna­je­mo, ni ustav­na pra­zni­na ne bi sme­la da bu­de koč­ni­ca:
- Stva­ri su kri­stal­no ja­sne. Pred­sed­nik Ta­dić na­sle­dio je ovla­šće­nja biv­šeg pred­sed­ni­ka SCG Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, i on sa­da pot­pi­su­je po­sta­vlje­nja i opo­zi­va­nja am­ba­sa­do­ra - ob­ja­sni­li su nam ju­če u ka­bi­ne­tu pred­sed­ni­ka. - Kan­di­da­te ime­nu­je Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va, a odo­bra­va ih Vla­da Sr­bi­je.
U Ka­bi­ne­tu su nam re­kli da u Usta­vu Sr­bi­je ja­sno sto­ji i da je pred­sed­nik Re­pu­bli­ke ovla­šćen za vo­đe­nje spolj­ne po­li­ti­ke.
Ra­do­slav Sto­ja­no­vić, pro­fe­sor me­đu­na­rod­nog pra­va i am­ba­sa­dor u Ho­lan­di­ji ka­že da Sr­bi­ja ne mo­že ni­ka­ko da bu­de u manj­ku po­sle po­vla­če­nja cr­no­gor­skih am­ba­sa­do­ra:
- Ni ustav ne sto­ji na pu­tu iz­bo­ra am­ba­sa­do­ra, jer je Sr­bi­ja prav­ni na­sled­nik SCG, a sa­mim tim je na­sled­nik na­či­na iz­bo­ra am­ba­sa­do­ra. Čak ni bu­du­ći Ustav Sr­bi­je ne bi mo­rao da re­gu­li­še tu ma­te­ri­ju, jer je iz­bor am­ba­sa­do­ra re­zul­tat "troj­nog do­go­vo­ra" pred­sed­ni­ka dr­ža­ve, Vla­de i mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va.
Na pi­ta­nje - po­sto­ji li bi­lo ko­ji for­mal­ni raz­log za odu­go­vla­če­nje sa po­sta­vlje­nji­ma am­ba­sa­do­ra - Sto­ja­no­vić od­go­vo­ra:
- Ni­je­dan prav­ni raz­log za če­ka­nje sa iz­bo­rom ne po­sto­ji, stvar je či­sto per­so­nal­nog iz­bo­ra. Oče­ku­jem da, u sko­ri­je vre­me, Sr­bi­ja od­re­di ka­dro­ve u ve­li­kim svet­skim me­tro­po­la­ma. Po­treb­no je na­ći od­go­va­ra­ju­će lič­no­sti.

IME­NA NA JE­SEN
Ne­ki iz­vo­ri "No­vo­sti" su­ge­ri­šu da iza (ne)iz­bo­ra am­ba­sa­do­ra sto­je pre sve­ga po­li­tič­ki, a ne pro­ce­du­ral­ni raz­lo­zi. Na­i­me, sta­tus mi­ni­stra ino­stra­nih po­slo­va Vu­ka Dra­ško­vi­ća još ni­je ve­ri­fi­ko­van u srp­skom par­la­men­tu, a nje­gov iz­bor je od­lo­žen za je­sen. Po­sla­ni­ci SPS, bez ko­jih ne­ma ve­ći­ne u Skup­šti­ni, na­ja­vi­li su da ni po ko­ju ce­nu ne­će gla­sa­ti za Dra­ško­vi­ća.
Spe­ku­li­še se da će i iz­bor am­ba­sa­do­ra mo­ra­ti da sa­če­ka za­vr­še­tak tog po­li­tič­kog ras­ple­ta.


Izvor: Novosti