Srbija sa privremenim simbolima

Srbija će himnu „Bože pravde“, crveno-plavo-belu trobojku i grb Nemanjića koristiti do daljeg kao privremena državna obeležja, jer političke elite u Srbiji smatraju da to pitanje treba regulisati tek donošenjem novog ustava oko čijeg teksta dogovor nije ni na pomolu.

Skupština Srbije donela je u avgustu prošle godine preporuku o privremenim simbolima kojima je gorenavedenu himnu, zastavu i grb uspostavila kao privremena obeležja.

Međutim, posle nestanka državne zajednice, postavlja se i pitanje pod kojom zastavom i himnom će predstavnici Srbije nastupati u

inostranstvu. Prvobitno, u vreme prethodne Vlade Srbije, ministar pravde Vladan Batić predlagao je da se sve reši ustavnim zakonom koji predviđa da se glasovima dve trećine poslanika u Skupštini Srbije izmeni Ustav i uspostave novi simboli.

Za sada je ta opcija malo verovatna, tvrdi za „Blic“ predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Miloš Aligrudić.

- Zašto cepkati ustavnu materiju ako sve možemo da uradimo odjednom, kroz usvajanje novog ustava. Dotle ćemo koristiti preporuku o privremenim simbolima, koja se, kako vidim, primenjuje - zaključuje Aligrudić i dodaje da se nada da će sve parlamentarne stranke ipak odlučiti da pomognu u radu na novom ustavu.



Izvor: Blic \ N. M. J.

Srbiji ostaje mesto u UN

U slučaju da Crna Gora istupi iz državne zajednice, Srbija nasleđuje međunarodno-pravni subjektivitet, odnosno mesta u svim međunarodnim organizacijama poput UN, Saveta Evrope i OEBS, predviđeno je Ustavnom poveljom.

- Iako nam mesto u UN ne pripada po automatizmu, verujem da će Srbija naslediti sva mesta u međunarodnim organizacijama jer je EU jedan od potpisnika Ustavne povelje - kaže za „Blic“ Goran Svilanović, zvaničnik Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.

On smatra da neće doći do negativnog scenarija po kome bi Srbija morala za članstvo u UN ponovo stane u red. Prema njegovim rečima u slučaju priznavanja našeg mesta u UN od velike važnosti biće da dobijemo naklonost SAD. Sa njim se slaže Tanja Miščević, šefica Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije.

- Srbija će bez ikakvih problema naslediti mesto u UN posebno u situaciji kada pregovaramo oko Kosova - kaže Mišćevićeva i napominje da „nažalost, uvek postoje mogućnosti za uslovljavanje“.

Kako ističe Dragoslav Pejić, nekadašnji ambasador naše zemlje pri UN, tu organizaciju će u ime Srbije, ambasador u Njujorku, ministar spoljnih poslova ili čak i predsednik Srbije Boris Tadić obavestiti o posledicama referenduma u Crnoj Gori i odredbama Ustavne povelje uz zahtev da se mesto u Generalnoj skupštini UN koje nosi naziv SCG preimenuje u mesto koje pripada Srbiji.

Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Stefano Valente kaže za „Blic“ da je SE spreman da razmatra posledice odvajanja Crne Gore i s tim u vezi, Srbiju kao međunanodno-pravnu naslednicu SCG u svim međunarnodnim organizacijama uključujući i Savet Evrope.



Izvor: Blic \ I. Cvetković

Skupština SCG tesna za srpski parlament

Većina poslanika podržava ideju da se Skupština Srbije preseli u zgradu Skupštine Srbije i Crne Gore, ali je problem činjenica da je ona trenutno pretesna da bi se u nju preselilo 250 republičkih poslanika, uz sve prateće službe.

Da bi sedamdeset godina staro zdanje postalo sedište parlamenta Srbije, bilo bi neophodno da u sadašnjoj zgradi parlamenta ili u nekoj od zgrada u blizini ostanu ili se obezbede prostorije za najmanje 30 skupštinskih odbora i poslaničke klubove, kao i za 209 zaposlenih u skupštinskim službama.

O ovoj temi vladajuća koalicija u Srbiji namerava da raspravlja po razdruživanju državne zajednice sa Crnom Gorom, a ideja je potekla još u vreme Vlade koju je predvodio Zoran Đinđić.

Potpredsednik parlamenta Vojislav Mihailović za „Blic“ kaže da bi preseljenje u Skupštinu SCG bilo pravo rešenje. - Zgrada u kojoj smo sad nije u skladu sa potrebama a i nije reprezentativna. Parlament bi trebalo da bude u zgradi koja lepo izgleda i ima tradiciju. Skupština SCG trebalo bi samo da se adaptira- kaže Mihailović.

Šef poslanika G17 plus Miloljub Albijanić je za preseljenje, ali pod uslovom da se iseli ministarstvo kulture iz prostorija Muzeja istorije Jugoslavije koji je u neposrednoj blizini Skupštine SCG. Te prostorije, po njemu, bile bi idealne za skupštinske odbore i poslaničke klubove.

Međutim, nezavisna poslanica Blagica Kostić smatra da je priča o preseljenju posledica teškog kompleksa.

- Tu se traži neka zadovoljština, makar i u tome da se nađe nešto dobro od ove propasti države - kaže ona.

Konačni rezultati pa onda stavovi - verno kopira stav predsednika stranke šef poslanika DSS Miloš Aligrudić.

- Prvo treba sačekati odluku o razdruživanju pa tek onda ući u tu vrstu tehničkih detalja - zaključuje on.



Izvor: Blic \ Nikola M. Jovanović

Da li monarhija ima šanse u Srbiji      
Beograd -- Književnik Dušan Kovačević kaže da Srbija trenutno nema nikoga u svetu poštovanijeg od Aleksandra Karađorđevića.
   
Posle poziva Aleksandra Karađorđevića da bude uspostavljena monarhija i podrške koju je on dobio od ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića, i ambasador Srbije i Crne Gore u Portugalu Dušan Kovačević smatra da je za Srbiju najbolje da bude kraljevina, jer monarhističko uređenje može samo da unapredi, a nikako da unazadi Srbiju.

Kovačević kaže da je sada pravo vreme da se uspostavi monarhija, jer je to, kako ističe, trenutno najbolja, najkonkretnija i najpraktičnija opcija za Srbiju. On smatra da Srbija mora da se uspostavi na onim temeljima na kojima je uvek počivala: "Ako ćemo gledati po vrlo praktičnim parametrima, koji se zovu marketing jedne države i predstavljanje jedne države i brend, u ovom trenutku ne postoji nijedna ličnost koja bi mogla u ovom trenutku da okrene telefon bilo kog bitnog čoveka, a naročito u zemljama koje su istog ustrojstva, a to su trenutno najbogatije zemlje u Evropi, u kojima je prestolonaslednik ili u krvnoj ili u prijateljskoj vezi.“

Profesor Filološkog fakulteta Ljubiša Rajić smatra da su obične gluposti priče da će Srbija imati bolji rejting samo zato što bi bila monarhija. On navodi da evropske kraljevske porodice uglavnom služe kako bi popunili stranice tabloida: "Jedino gde kraljevske porodice imaju neki uticaj, i to po pravilu negativan, jeste tamo gde vladaju kao samodršci - Saudijska Arabija, Emirati, Brunej ili Nepal. Nadam se iskreno da to nije ono što žele Karađorđević i oni oko njega."

Rajić kaže da je pokretanje priče o Srbiji kao monarhiji samo još jedan pokušaj demodernizacije Srbije i ocenjuje da jedan deo vlasti ima za cilj da Srbiju vrati u period pre Prvog svetskog rata. On kao gluposti odbacuje ocenu da monarhija doprinosi stabilnosti društva i privrednom razvitku: "Nigde ne postoji nijedan relevantan statistički podatak koji pokazuje da kraljevska kuća ima bilo kakav uticaj na spoljnotrgovinski bilans. To je samo deo propagande kako bi on dobio onaj položaj koji je potpuno nezakonito dobio za vreme vlade Zorana Đinđića, kad je vraćen u zemlju, dobio državljanstvo i Beli dvor na upotrebu, koji finansiramo svi mi kroz porez, iako to nigde zakonom nije regulisano."


Aleksandar II Karađorđević

   
Dušan Kovačević se slaže sa ocenom kritičara monarhije da Srbija treba da bude jedna savremena, moderna demokratska zemlja: "Iz mog kontakta i poznanstva sa prestolonaslednikom, ja ne poznajem većeg demokratu u Srbiji. Znači, ne monarhija u nekakvom vidu koji je davno prevaziđen, nego upravo u onom obliku, ako se već pozivamo na zemlje severa, švedskog tipa. Pričam o nečemo što meni jako lepo zvuči, a to je kraljevina Srbija."

Prema poslednjem istraživanju agencije Stratedžik marketing, oko 15 odsto građana Srbije podržava uspostavljanje monarhije. Pristalice takvog oblika državnog uređenja tvrde da je 30 odsto građana za kraljevinu, i da bi taj broj bio daleko veći ukoliko bi se vodila kampanja.


Izvor: B92

Najveca bruka je sto mutavi Koshtunije nije bas tako mutav koliko se u prvi mah cinilo. Njega sad samo zanima vlast a ustav? Ma ko to jebe. izbore je maltene dobio na toj prici a sada kada je vise nego neophodno da donesemo nov ustav kako bi srbija krenula putem evro integracija on se igra zmurki. Jadan je da jadniji ne moze biti...

pa ovde svako ko dobije izbore zaboravi da ispuni obecanje

za kostunija si skroz u pravu

Srbija nasleđuje tužbe za genocid      
Beograd -- Beograd će preuzeti dva spora koja se vode pred Međunarodnim sudom pravde, po tužbama BiH i Hrvatske protiv SCG za genocid.

Prema odredbama Ustavne povelje, Srbija će biti naslednik državne zajednice, pa će Beograd, koji se i do sada gotovo bez mešanja Podgorice bavio sporovima pred Međunarodnim sudom pravde, i formalno postati jedina strana koja će odgovarati na tužbe za pokušaj uništenja Muslimana i Hrvata u susednim državama.

To takođe znači da će se Srbija baviti i pitanjem eventualne odštete ukoliko izgubi sporove. Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević kaže za B92 da je Srbija sada isto što i državna zajednica, i da Crna Gora može slobodno da kaže da je ono što se desilo do razdvajanja zajedničko, a "posle toga, a presuda je posle toga, to pada na teret ovoga ko je produžio državu. Mada, naravno, to što postoji načelan dogovor, dobro je što postoji, inače bi bilo haosa kao što je bilo sa Jugoslavijom, to ne znači da se neće voditi neki pregovori oko konkretnih ispoljavanja svega toga, tako da ta konkretna opterećenja, zaduženja, mogu da se prenesu tu, ali u načelu, sve što nastane od ovoga trenutka je na račun, korist ili štetu države naslednika."

"Tužba BiH ionako nije imala veze sa Crnom Gorom, a što se hrvatske tužbe tiče, problem je prevaziđen izvinjenjima crnogorskih zvaničnika", rekao je za B92 Miodrag Vlahović, ministar spoljnih poslova Crne Gore.

Podsećamo, rasprava u sporu po tužbi BiH je završena, i u tom predmetu sada se očekuje odluka suda o nadležnosti, a potom, eventualno, i o navodima da je nekadašnja SRJ, odnosno SCG, odnosno Srbija, odgovorna za genocid nad Muslimanima. Rasprava po tužbi Hrvatske još nije vođena.


Izvor: B92

Jedna stvar mi nije jasna:
Sta fali trenutnom grbu,zastavi i himni?Kruna?Dovglavi orao?Trobojka Crveno-Plavo-Bela?4C na stitu?
Mozda smeta "Boze Hrani Boze Spasi Srpski Narod Srpski Rod"?

Ja ne mislim da svi ovi simboli, republikansko uredjenje i jos po nesto ide i moze da ide zajedno, zbog toga stvarno se pitam u kakvoj drzavi zivimo i u kakvoj drzavi cemo ziveti, jer sve, ali bas sve zavisi iskljucivo od trenutne vlasti, ne postoji ni jedan cilj, pravac, strategija ili slicno na cemu su svi voljni da rade. Mozda upravo i zbog toga nas stranci tako i posmatraju, tj nikako.

Rastava štedi
A. B. M., 26. maj 2006

BEOGRAD - Oko dve milijarde dinara uštedeće kasa Srbije kada dođe do zvaničnog razdruživanja Srbije i Crne Gore i gašenja pojedinih institucija. Manje troškove imaće i Crna Gora, s obzirom na to da mnoge institucije, kao što je Ministrstvo inostranih poslova, odavno imaju paralelno.
Od 24 stavke za dosadašnje uplaćivanje iz srpskog budžeta u zajednički, državi Srbiji ostaje da preuzme svega sedam institucija, odnosno Ministarstvo odbrane spoljnih poslova, diplomatsko-konzularna predstavništva, zavode za intelektualnu svojinu, standardizaciju i mere i dragocene metale, kao i avio-službu.
Tako će se za te stvari ubuduće iz budžeta, verovatno, izdvajati oko 53,5 milijarde dinara, umesto 55,37 milijardi dinara koliko je bilo predviđeno za ovu godinu za troškove organa državne zajednice, dok je crnogorski deo oko pet odsto od ukupne sume i bio je oko 2,8 milijardi dinara.
Samo za troškove Skupštine Srbije i Crne Gore izdvajano je 529 miliona dinara, za kabinet predsednika Svetozara Marovića 64 miliona dinara, a generalni sekretarijat SCG stajao je budžet Srbije čak 625 miliona dinara. To je sigurna ukupna ušteda za oko 1,2 milijarde dinara.
Po visini troškova posle Skupštine i predsednika, Srbija će najveće uštede doneti skidanje sa platnog spiska ministarstva za međunarodne ekonomske odnose (391 milion dinar), direkcije za informisanje (211 miliona), služba za finansiranje nadležnosti Srbije i Crne Gore sa godišnjim troškom od 142 miliona dinara.
Kako će kasnijim sporazumom biti utvrđena raspodela vojne imovine, a samim tim i iznos daljih troškova, sigurno će i izdvajanja za Ministarstvo odbrane biti manja. Takođe, doći će i do raspodele diplomatsko-konzularnih predstavništva, te će i u tom segmetnu biti potrebno manje novca u odnosu na vreme državne zajednice.

NAJJETFINIJI
NAJMANJE troškova zadavala je kancelarija Uprave carina SCG sa 5,3 miliona dinara, mada i nije baš najjasnije čemu je služila, jer postoje odovjene službe i Srbije i Crne Gore. Među najjeftinijim je služba za zakonodavstvo sa oko 6,1 milion dinara izdvajanja.


Izvor: Novosti