Је ли то чинио по налогу Караџића или Слобе? И да ли је био у стилу "салонско четниковање ала Тадић"?

@Dodikugasisaj
Зар увијек мораш бити репрезантент глупости.
Јбт. па теби човјек не може одговорити а да не увриједи некога  коме није намјењено.

Иди узми туфахију,намажи прса и склизни низ тобоган поткован жилетима.
  вози цик-цак.

Не постоје никакви лужички Сораби, већ Лужички Срби, који на свом језику и себе и нас називају Сербима. Иначе та два народа, који данас и немају велике везе једни, с другима, су некад припадали много већој заједници, која је имала своје име (Срби) пре него што је један део њих дошао, на ове просторе. Ми дакле своје име имамо, које се по неким изворима јавља већ у 3. веку, по другима касније, али углавном ту је и пре доласка овде. Дакле имали смо га још у најраније време, имамо га и сад, никад га нисмо мењали, једном, двапут или још више и тако то.

Stoji to pitanje, obzirom da u Sandžaku ponajmanje ima autohtonih starosedeoca, islamizovanih Rašana. Prema istorijskim podacima, trećina Pazaraca su albanskog porekla, većina su muslimani poreklom iz CG (Podgorica, Danilovgrad, Cetinje itd.) koje Njegoševa "ispitna komisija"   nije stigla da "istraži" tokom istrage poturica.

Ali, ovim pitanjem zalaziš na vrlo klizav teren. Uvek može da se postavi kontrapitanje, kakve veze sa Srbijom imaju bosanski Srbi? Veruj mi da je odgovor na to pitanje isto tako nemušt i ne mnogo utemeljen na činjenicama, kao i odgovor na pitanje o "bošnjacima" u Srbiji.

Mislim da je konankos lepo rekao da se samo primitivni ljudi mešaju drugim ljudima u pravo izbora vere ili nacije. Ne bih sad zalazio u pitanje da li se iza negiranja bošnjačke nacije krije negacija državnosti Bosne, tek to bi nas odvelo u jalovu raspravu tipa šta može da bude država, a šta ne.

Valjda je svima jasno da je pripadnost (ili nepripadanje) nekoj naciji stvar ličnog izbora i samospoznaje svakog pojedinca. Sve moderne nacije su pre svega političke kategorije i ne moraju obavezno imati mnogo veze ni sa genetikom ni sa istorijom, pa čak ni sa lingvistikom.

Zašto onda negirati pravo nekoj grupi ljudi da se slobodno izraze o sebi?


PS.  Stvarno mi nije jasno koja je poenta dokazivati nekome da on nije ono što misli da jeste, nego da je nešto drugo??? Evo, ispisasmo desetine stranica i jel smo ubedili Mokilija da je Srbin i da ima pogrešno mišljenje o samom sebi????  

Ма није Србин не дај боже, него му говоримо да је потурица што зна и сам и да постоји 10 година ето

Иначе према картама насељавања словенских племена нама Србима је ближа Босна него рецимо било шта источније од Велике Мораве

Jeste, i to je dokaz da je pripadnost naciji stvar ličnog izbora.

Braničevci, Mačvani, Timočani, Moravljani itd. su kroz istoriju postali Srbi, neki su do te samospoznaje došli pre, neki kasnije, to su normalni istorijski procesi asimilacije. Poznato je da 80% današnje Srbije nije bilo Srbija sve do XII-XIII veka.

Ali, isto tako, neki su kroz istoriju došli do samospoznaje da nisu Srbi, i to takođe treba prihvatiti kao činjenicu i poštovati, isto kao i ove što su se pronašli u srpstvu.

O tome se radi, kad bi se istim aršinom uvažavale sve činjenice, ova tema o bošnjacima, ili ona tema o Hrvatima (na nacionalističkom podforumu) bi bile nepotrebne, jer su besmislene.   

Besmisleno je nekoga ubeđivati da ne zna ko je i kome pripada.

Није бесмислено, када неко ниподаштава твоју позицију и велича своју имагинарну а уз то је глуп као 3 к*ца не заслужује ништа мање прозивки него овај веро-носталгични пајсер коме је душевна храна попљувавање на српским форумима. Дакле Мунзе ако ћемо лепо да причамо о историји ОК, мани се брањења ретардираних потурица

Ма какав клизав терен када је у питању откуд у босни срби.
Један "чика" је то давно разријешио.


Није ријеч о нацији јер нација је и Југословен и то нема везе са негацијом него са покушајем формирања
једне нове нације,наравно од стране бошњака.Питам се зашто?
Ријеч је о народу а Срби јесу народ који има коријен,почетак а крај се хвала богу још не назире.

Наравно да се национално може декларисати како ко жели и то је ствар личног убјеђења али
припадност једном народу је ствар наслијеђа,сродства,матерњег језика,рода и племена и то се
Земунац не може мијењати по жељи али се може негирати из ових или оних разлога.

Ово што се данас дешава са српским језиком у дводјелној БиХ, настојање је мирнодопског присвајања српских територија у даљој или ближој перспективи, а тиме и културне и књижевне баштине и историје који су доминантни на тој територији.
Покушај да се устоличи босански језик као нешто што исходи из географске одреднице дводјелне БиХ, што је без преседана и непознато у лингвистичкој науци - да се назив језика изводи из назива земље, државе, територије (умјесто да се он изводи, по правилу, из  народа) - јесте, у ствари, прикривено или неприкривено настојање да се створи главна, водећа нација у БиХ. Босанска (муслиманска) нација, како би се на тај начин овој Дејтонској држави прибавили прерогативи чисте босанске државе.

Титулари те државе били би, у одређеној временској "будућности" или можда већ сутра, Бошњаци (муслимани) чији би се босански језик сасвим једначио и поклопио са географским одређењем те државе. Остала два народа (српски и хрватски) и њихови језици постали би убрзо мањински народи - заправо, националне мањине са мањинским језицима. Као данас у Хрватској.
Да се и не спомиње да би босански језик био, у ствари, преименовани, покрадени српски језик, кога муслимански "лингвисти" већ увелико шминкају и силују у области фонологије и акцентологије. Написани су граматика и рјечник овога "језика". Цјелокупна средњовјековна српска културна баштина у Босни уписана је у бошњачке (муслиманске) грунтовне и катастарске књиге.
Мирослављево јеванђеље и чувена "босанчица" (брзописна ћирилица) су остали без свога осмовјековног, природног и историјског титулара. Увелико се већ говори - као да су Срби потпуно неписмени - како је средњовјековна босанска држава "колијевка босанског језика". Срба као да није ни било у средњовјековној босанској држави, и уопште у Босни! Они се више нигдје не спомињу, њиховог језика, историје и културно-књижевне баштине као да није ни било. Ако се овако настави, испашће да смо однекуд дошли у Босну 1991. године!
Дешава се, дакле, нешто слично као у вријеме Бењамина Калаја, аустроугарског генералног конзула у Београду, који је први кумовао "бошњаштву", називу босанског језика и стварању босанске граматике. Калај је први хтјео да уведе у Босни "земаљски језик" са једном, земаљском (босанском) нацијом.
Додуше након неког времена увидио је "своју" грешку коју му је аустро-угарска камарила тадашњег
времена наложила.

Мало је рећи да је жалосно ово што се дешава са српским језиком и културно-књижевном баштином српског народа у дводјелној Босни и Херцеговини (ова класична крађа и фалсификати), а наочиглед српске културне, научне па и политичке јавности у Србији.
Српски лингвисти и историчари културе и језика у Београду ћуте.
Ћути САНУ, ћути Институт за српски језик.
Па шта рећи онда о ћутњи политичке "елите" матичне државе Србије на чијем челу се налазе људи
који раде мимо воље српског народа по којем је држава и добила име.
Да је заиста циљ муслиманске стране увођење, по сваку цијену, "земаљског језика" у дводјелној Босни, свједочи и њихова спремност (након лингвистичког гарда из Српске о неприхватању "босанског језика") да се тај језик може звати и бошњачки, али да се третира са српским језиком као исти језик.
Потпуно исто као у Хрватској (хрватски или српски)након проглашења српско-хрватског,односно
хрватско-српског језика и тек сада се види који су били циљеви па се након укидања српског језика као званичног из Устава могу чути ријечи "охрабрења" да у Хрватској не живе срби него хрвати православци.
И у бошњака циљеви су исти: Срби би, (као и сви остали), говорили бошњачки, јер је то један (исти) језик свих који живе у двоентитетској БиХ,а након тога би се префикс српски "угасио",односно утопио у босански језика а умјесто србина постао босански православац што неки муслимански политичари већ
дужи период јавно говоре.
Мислим да је сувишно говорити да упориште на којем бошњаци заснивају своју историју од језика до
припадности једном народу не постоји,нема га,па се с тога и измишља.

Што се тиче наших политичара,треба бити свјестан да лаицима један везник "или", односно "и" није битан а тај везник ће одредити будућност опстанка српског народа као једне цјелине са јасном одредницом о својој припадности једном народу на којој год територији живио,ма како се она звала.

коначно неко ко разуме мој случај ... од оца Србина и мајке Српкиње али увек сам се некако осећао као Еским ...