Дакле по хиљадити пут једна те иста прича. Свједоци смо да међу државама бивше Југославије свака држава има своју властиту верзију прошлости и историјских догађаја. Апсурд је у томе да су историје ових држава често сушта супротност једне другима. Дјеца у Србији уче своју верзију историје која се потпуно разликује од историје коју уче дјеца у Подгорици, Сарајеву, Загребу, Скопљу или Приштини. Питање гласи: како то да, ако је историја заиста наука, могу да преовладавају такве контрадикције ? Зар није наука зансована на крутим и необоривим научним чињеницама ?

Бошњаци сматрају да су босански Срби и Хрвати зправо Бошњани који због православља / католичанства напуштају свој национални корпус. Хрвати и Срби пак тврде да су Бошњаци Срби / Хрвати који су примили ислам, и на тај начин створили нову нацију. Затим Хрвати у својој повјести нигдје нарочито не спомињу масовност геноцида који је спровела НДХ и максимално минимизирају злочин. У нашим школама се учу да је само у Јасеновцу настрадало 700 000 Срба док Храти то поричу и умањују сразмјере злочина на испод 100 000. Надаље поједини црногорци поричу било какву везу са Србијом па сматрају штавише и да не причају српским већ црногорским језиком, а Његош је наравно био црногорац. Макодонци поричу словенско порјекло и сматрају Александра Македонског својим владарем, а исто је и са Марком Краљевићем, који је наравно био Македонац. Албанци на Косову иду још и најдаље тврдећи штавише да се у чувеној бици на Косову 1389.-е нису борили Срби већ Албанци. Срби се заправо никада нису нешто посебно сукобљавали са Турцима, то су умјесто њих чинили Албанци!

Питање је како забранити фалсификовање историје. Односно како забранити даљње ширење лажи, те како утврдити стварну истину о свим историјским догађајима и дешавањима коју ће сви прихватити јер је утемељена и доказана, и за коју нико неће моћи рећи да није тако ??   

zanimljivo je da si naveo"krivotvorenje" povijesti kod drugih naroda ali kod svog nisi.Imali toga kod vas?

pa trude se NVO, al im nesto ne ide.

Никако.Потруди се да имаш боље доказе од других и то је то.А то и није тешко пошто све ове новокомпоноване историје око нас највише везе имају са браћом Грим.

Istoriju pise pobednik koga na ovim prostorima bar za sada nema.


Za sada nikako.
Problem je ko bi utvrdjivao stvarnu istinu.
Ona strana kojoj ne bi odgovarala takva da kazem istina bi uvek negirala istu.

Наведи ти нешто.

Ви ето поричете да иједан Хрват потиче од покатоличених Срба или тврдите да је тај број минималан, док ће овде лицитацијом неки закључити да су чак пола Хрвата, а можда и сви српског порекла.

Где је истина? Оно што је вама кривотворење, нама је чињеница и обрнуто.

Наравно да има и случајева поптуног лажирања чињеница и покушавања брисања целокупне историје, а то је више везано за ове новокомпоноване нације - Македонце, Црногорце, Бошњаке.

Поред њих Шиптари су у глупостима такође при врху.

Од неких крупнијих лажи са српске стране, које су се делом и данас одржале, пример кога могу да се сетим је покушај стварања некаквх "Јужнх Срба", од разнолике масе људи у вардарској долини, која говори језик готово идентичан бугарском.

Код вас је то минимализација усташких злочина и глупости о величини и снази антифашистичког покрета у Хрватској. Заправо највеће кривотворење у Хрватској је стално брисање и негирање српске историје на подручјима ваше државе, а ту спада и оно што сам поменуо у претходној реченици. Тај антифашистички покрет је био јак и због тога што су Срби у њему учестововали. Хрвати су се углавном борили по Далмацији, која је била под контролом Италије, јер им је Павелић био принуђен дати.

Затим је ту и прича о вашој повијесној улози у заштити Европе, само и ту некако заборављате Србе којима је борба на граници углавном била основно занимање.

Свако ти је овде пун мржње и комплекса, оптерећен лажима, спреман на најгоре. Балкан.

Znam da nema previše smisla, ali da pokušam....

Kao prvo i osnovno povijesna/istorijska istina postoji i ona je jedna. Tumačenja su nijansirano različita, a dnevno-politička (zlo)upotreba je ono što je čini različitom.

Pitanje Nacije/Naroda/Etnije je jedno od najkompliciranijih, jer se njega najčešće poteže u dnevne svrhe i ono je ono pitanje koje dominira poviješću mimo povjesničarskih krugova.

Dakle što je nacija i kada ona nastaje?

Prvo i osnovno je to da nacija nije nikakva zadata, izvanvremenska i što je najvažnije nepromijenjiva datost čiji se počeci gube u mračnim predjelima pretpovijesti. Prema tome ne postoje "novokomponirane" i nekakve "drevne" nacije. Postoje samo "novokomponirani" načini pisanja o vlastitoj naciji, ali i oni su zapravo vrlo stari. Drugim riječima, ono što se vama Srbima iz vaše pozicije tobože drevne nacije čini pukim pretjerivanjem kod npr. Bošnjaka kao "novokomponirane" nacije, Srbija je prošla na potpuno identičan način, samo pred dvjesta godina.
Nacija je sredstvo masovne samoidentifikacije veće grupe pojeidnaca koji dijele neke zajedničke kulturne i političke aspekte (to jest jezik, teritorij, povijest) - koji i ne moraju uvijek biti prisutni i zastupljeni (npr. netko može biti Srbin, iako je rođen u Americi, ne govori srpski jezik, a cijela majčina strana i po očevoj babi svi su mu npr. Grci, dok s druge strane netko može biti rođen u Srbiji, govoriti samo srpski jezik, ali biti od sebe sama i okoline smatran npr. Slovakom). Dakle te "svetosti" krvi i tla ne daju odgovor. Temelj postojanja nacije je postojanje sredstava masovne komunikacije i jednog središta koje ima političku moć i kontrolu nad spomenutim sredstvima koja obuhvaćaju svo stanovništvo - tj. škole (i predmet istorije u njima).
Sve što vi znate o veličini vaše države, kraljeva, naroda, pjesnika itd. itd. naučili ste u školi i to je ono što dijelite. To je ono što veže nekoga iz Smedereva s nekim iz Užica iako se oni vjerojatno nikada u životu neće susresti. No među njima postoji uvjerenje u zajedništvo i međusobna solidarnost jer su ih usvojili komunikacijskim kanalima koji su nakon 200 godina postojanja moderne srpske države doveli do postojanja faze primarne socijalizacije, tj. usvajanja nekih stvari već prilikom prvih godina kućnog odgoja (npr. otac sinove potiče da gledaju utakmice srpske nogometne reprezentacije i da navijaju za nju; po kući vise slike boja na Kosovu ili Vuka Karadžića koje djeca usvajaju kao uzore i koje mogu vidjeti i kod druge djece što im povezuje svijest o zajedništvu; na državne praznike svi ostaju kod kuće što se veže uz državu i naciju i moglo bi se nizati još primjera).


E sad dolazimo do zloupotreba...
Prvo i osnovno u goreopisanom porcesu identifikacije je egocentričnost pristupa. Svaka nacija gleda sebe izdvojeno od drugih i promatra isključivo sebe (osobito u fazi "novokomponiranja"). Kad stvori neki obrazac same sebe, nekritički ga čini nepormjenjivim i smješta ga takvim kroz cijelu povijest. Sad ja vas pitam, što su to zajedničkoga mogli imati npr. peharnik na dvorcu cara Dušana, velikaš u Raškoj, seljak na posjedu nekog manastira oko Smedereva i trgovac na jugu današnje Makedonije?  Pazite, nije bilo škola, nije postojalo ministarstvo prosvijete da propisuje program, nije postojao internet, nije postojala SANU sa svojim odsjekom za istoriju i na kraju krajeva Dušanovo carstvo se počelo vrlo brzo raspadati čim je on umro (i to baš zbog nepostojanja sredstava masovne komunikacije). Na koji su način (samo nemojte počinjati s majčinim mlijekom) oni mogli imati izgrađenu svijest o tome da su dio jedne, jedine, vječne i nepormjenjive srpske nacije koja ih potiče na međusobnu solidarnost?

Prva krivotvorina koju posjeduju sve nacije je upravo ta - o njezinoj vječnosti i nepormjenjivosti iz koje onda izvire njezina savršenost i bogomdanost. Nakon što "nacija-junak" doživi neuspjeh (npr. Boj na Kosovu) onda se pristupa formiranju "sila zla" (koje i nemaju drugu svrhu nego da kinje "naciju-junaka" do besvijesti) i njihovih "domaćih izdajica". Time se objašnjava zbog čega nacija ni dan danas nije idealna.

Ta egocentričnost se može dobro prikazati na primjeru koji je DukiM57 spomenuo, tj. "predziđa kršćanstva". Kako je ispravno primjetio kod nas Hrvata se taj nekakav naslov diže i apostrofira do apsurda. Dakle samo Hrvati, sami i ostavljeni na milost i nemilost stali su pred grozne Turke i spasili cijelu zapadnu civilizaciju. No Duki čini sličnu pogrešku pa nastavlja da je "Srbima borba na granici bila osnovno zanimanje". No, da budemo jasni nije usamljen. Dao sam si truda i utvrdio da mit o "predziđu kršćanstva" postoji kod: Mađara, Slovaka, Rumunja, Poljaka i Rusa u maltene sličnoj terminologiji.
Sličan je primjer i vjerska razlika između Hrvata i Srba. Ona kod historiografa uvijek za sobom povlači rečenice o "specifičnosti našeg naroda (ma koji to bio) koji živi na razdijelnici civilizacija čineći svojevrsni most, ali i podnoseći teško breme brojnih lomova koji se ovdje događaju". Naravno Hrvatima neće pasti na pamet da su i Srbi u istom položaju, kao i obratno, a i jednima i drugima neće pasti na pamet da su u istom položaju i Mađari i Rumunji i Poljaci, Rusi, Bjelorusi, Ukrajinci, Litavci, Bošnjaci, Albanci, Grci, Makedonci, Turci, Letonci... maltene svi narodi Europe jer gotovo svi na svojim granicama barem dijelom imaju inovjerce. Zbog čega nam to neće pasti na pamet? Jer se onda gubi čar posebnosti, jedinstvenosti i civilizacijskog značenja.

O tome da Hrvati nisu pokatoličeni Srbi, a Srbi da nisu popravoslavljeni Hrvati, da Bošnjaci nisu ni Hrvati ni Srbi...nekom drugom prilikom.

@Laslo
Divim se gde nalazite vremena da na ovako precizan način obrazložite svaki svoj post. Danas sam utrošio blizu sat vremena da nađem u njima nešto neutemeljeno i... nisam uspeo.

Sto se tice juznih Srba koje je neko pomenuo, odnosno makedonskog jezika koji je identican Bugarskom, tom je jeziku veoma slican i srpski jezik iz jugoistocne Srbije koji je u ostalim delovima Srbije predmet ponizavanja i podsmevanja.  To je jezik kojim govori preko 10 miliona ljudi.  Dakle, vise nego u celooj Srbiji.  Ne kazem da su Makedonci Srbi, ali ako je jezik kriterijum za odredjivanje nacije, onda su Srbi od Nisa pa do Bugarske i Makedonije ustvari Bugari.

Слажем се углавном са овим што си написао, па нећу одговарати опширније, а немам ни времена сад. Можда неком другом приликом.

Што се предзиђа тиче, чини ми се да си ме погрешно разумео. Не мењам ја Србе са Хрватима, већ говорим да је и досељено српско становништво равноправно учествовало у тој борби за заштиту Хабзбуршке монархије, а и хрватских земаља. Међутим данас се ти Срби малтене и не помињу.