RTS će da angažuje uterivače dugova!

Radio-televizije Srbije dogovara saradnju sa Komorom izvršitelja u vezi sa budućom pretppatom. Stara potraživanja zastarela

UKOLIKO ne plate TV taksu, koja počinje da se naplaćuje od Nove godine, građanima će na vrata zakucati izvršitelji. Tada će uz dugove, 500 dinara mesečno, morati da plate i troškove izvršenja od bar 5.000 dinara. O tome kako će da poboljšaju naplatu dugovanja za televizijsku taksu dogovarali su se u sredu predstavnici Komore izvršitelja i Radio-televizije Srbije.

A na osnovu stare pretplate, građani duguju RTS više od 50 milijardi dinara, ali su sva ta potraživanja zastarela, jer je rok za naplatu 12 meseci. Zato sada žele da se osiguraju na vreme i obezbede bolje "prinudne" mehanizme. I dok već razmišlja o budućim dužnicima, RTS još nije rešio pitanje na koji način će uopšte naplaćivati TV taksu, koja treba da se uvede od januara 2016. godine.

Pretplatnika je koliko i brojila u Srbiji - oko 3,5 miliona. Bar 200.000 - 300.000 biće oslobođeno, prema raznim olakšicama koje predviđa zakon, a ostali će morati mesečno da uplate 500 dinara.

Izvesno je da bi građani već do Nove godine trebalo da dobiju 12 uplatnica odjednom, za svaki mesec po jednu. Nezvanično, u RTS nisu zadovoljni ovim rešenjem koje donosi Zakon o javnim servisima. Kažu, mnogo bi efikasnije bilo kada bi uplatnica stizala svakog meseca, pa da se na njoj vide i sva zaostala dugovanja, da se svakog meseca obračunavaju. Još se nadaju da će im zakonodavac uslišiti primedbu i izmeniti zakon dok nije kasno.

RTS još ne zna ni kome treba da šalje uplatnice, nema bazu podataka, niti sredstva da uposli ljude koji bi tako nešto radili. Prema sadašnjem Zakonu o taksama, pošto nisu javno preduzeće niti državni organ, oni nemaju pravo da naplaćuju taksu. A nemaju osnova ni da naplatu ustupe EPS-u ili nekom drugom javnom preduzeću, jer u Zakonu o javnim servisima jasno piše da sami moraju da naplaćuju ovaj namet. Tako bi morao da se promeni zakon, da bi neko mogao da naplaćuje u ime javnog servisa.

- To su nam sada najveći problemi i nadamo se da će se u njihovo rešavanje uključiti i Vlada Srbije i premijer. Jer da bi sve bilo urađeno na vreme, mora da postoji dobra volja i onda ćemo sve stići - kaže, za "Novosti", prof. dr Zoran Popović, predsednik UO Radio-televizije Srbije. - Problem je što RTS nema kapacitet da sam organizuje i sprovede naplatu takse. Ionako nam govore da ima previše zaposlenih, samo bi još trebalo da tražimo 50 ljudi, kompjutere i softver za pravljenje baze podataka i upravljanje njom.

Prof. Popović kaže da su najviše zainteresovani da naplata ponovo bude uz račune za struju i veruje da bi procenat naplate takse mogao da bude mnogo veći nego pretplate. Kaže, potrebno je da premijer i drugi političari javno pozovu građane da poštuju zakone i izmire obaveze prema javnim servisima.

A za one koji se ogluše o zakonske obaveze, spremaju efikasniju proceduru od dosadašnje, jer, naplata za pretplatu bila je pala na 20 odsto.

- Imali smo već nekoliko sastanaka na kojima dogovoramo saradnju. Nemamo nikakve epohalne vesti sa današnjeg sastanka, jer je to bio rutinski dogovor sa predstavnicima RTS. Pričali smo o zakonskim rešenjima i o tome, kada bi došlo do utuženja, kako bismo sarađivali - kaže za "Novosti" Svetlana Manić, zamenica predsednika Komore izvršitelja.

Ona nam je potvrdila da javni servis do sada nije angažovao izvršitelje, tj. da nijedan predmet za prinudnu naplatu nije stigao u komoru izvršitelja. Odluka o otpisu 50 milijardi dinara duga ne postoji, ali je dugovanja "pojelo vreme". Poslednji predmeti za utuženje sudovima su poslati 2013. godine. Redovne platiše još jednom su, tako, "izvukle deblji kraj".



RT Vojvodina i RTS zajednički su kreirali novu uplatnicu za TV taksu. Ona najviše podseća na opštu uplatnicu kakvu građani dobijaju uz račun za porez ili komunalije. Vlasnici električnih brojila trebalo bi odjednom da dobiju 12 ovakvih "listića" i da ih plaćaju po jedan mesečno.

Preuzeto sa ...

A ako niko ne bude placao, kako ce se placati ti uterivaci? Na procenat, normu?



Ovo bi bilo najbolje resenje ali je neostvarivo. Ili bi se povecala kablovska pretplata ili bi operateri izbacili rts iz programske ponude.

I uterivaci, molim lepo...sve samo da se novac namakne  ta zivi su i oni ljudi, msm ove na jaslama RTS-a, imaju potrebe...


Nataša: Kao da sam skinula nanogicu


Voditeljka je objavila potvrdu da je otplatila kredit, a ispod je napisala “Osuđenik pušten na slobodu”. Ali, samo uslovno jer ima još kredita...

- Malo sam se šalila sa prijateljima na Fejsbuku... Sada sam faktički na uslovnoj slobodi. Nosim kreditnu nanogicu - rekla nam je voditeljka kada smo je pozvali pošto je na društvenu mrežu Fejsbuk okačila fotografiju dokumenta iz banke na kojem se vidi da više nije kreditno zadužena.
 

Ona je dodala šaljivi komentar “Osuđenik pušten na slobodu“, a njeni prijatelji su se nadovezali u komentarima, pa je jedan zaključio da je ona sada “persona non rata“. Kako je otplaćivanje kredita u Srbiji maltene nemoguća misija, pozvali smo voditeljku da joj čestitamo što je izašla iz “kreditnog zatvora“.
 

- Hvala, ali ovo je mali kredit. Za kola! Ne znam da li ima tu šta da se čestita. Ostao mi je još jedan za stan, tako da možete da me pozovete za 17 godina ako budemo živi i da mi čestitate stvarno - kazala nam je ona kroz smeh. Pitali smo je da li je možda otplaćeni kredit bio u ozloglašenim švajcarcima, na šta se ona ponovo nasmejala:

- Ma, nikako - rekla je.

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/596478/Natasa-Kao-da-sam-skinula-nanogicu


Naravucenije: Kada Vam dodje izvrsitelj na vrata da pleni imovinu zarad neplacene  tv pretplate, ne ljutite se na njega,osmeh na lice, saradjute, omogucite mu da vam popise stvari, imovinu...to je za Natu i njoj slicne RTS zvezdice, da imaju da otplacuju kredite za svoje stancice od po nekoliko ari 

Elem, i izvrsitelju obavezno dajte njegov deo...mora covek o necega da zivi 

Najbolje i najloginije resenje .. je da se tehnicki izvede , da ko zeli da ima Rts placa a ko ne zeli da mu se izbaci iz paketa ili onemoguci prenos.

Nego meni nesto nije jasno

Prva stvar.

Ja placam 1000 dinara Iptv , ljudi (pojedinci iz okruzenja) placaju razne kablovske i slicna sranja sa po 200 ili vise kanala izmedju 800 i 1000 dinara.
A najgluplji kanal ili dva kanala svi gradjani da placaju 600 dinara 

Moje pitanje je, jel planiraju da budu rang HB0 , nacionalna geografija ili neki drugi mnogo zajeban kanal ?! Posto ne kapiram na osnovu cega traze toliki novac i koji svemirski kvalitet  u to ime.

Druga stvar.

Sto bi gradjani Srbije finansirali propalo preduzece 

Znaci ekonomski gledano Rts je rupa bez dna koja ne moze svojim poslovima i svojim radom da obezbedi svoju egzistenciju.Ako ne mogu da opstanu neka se gase.

Neće biti ni blizu NGC ili HBO, nego će na primer umesto Srećnih ljudi reprizirati Ranjenog orla i umesto dokumentarnih emisija iz 70ih, davaće dokumentarne emisije iz 90ih.

Dosta ljudi misli da će svih tih 500 dinara da ide samom RTSu. Jok, deo će da ide i državi, i zato je Presveti toliko i zapeo da se uvede opet da usrana pretplata.


To mi je najbolje, ta večita licemerna poređenja sa Evropom. U Evropi je ovako, u Evropi je onako... U Evropi je struja ovolika a porezi onoliki... Alo bre, kad budemo imali evropske plate i državu, onda možemo da pričamo o tome koliko šta košta u toj Evropi, a do tad me apsolutno zabole kurac kako je u Evropi. A još više kako je u krvatskoj. 

A to da su komunjare, bile i ostale, to je i više nego očigledno.

Ja ću da plaćam sve što treba Jovanu Memedoviću da pravi emisije...ostale bi jedino mogao eventualno da šamaram ako bih imao vremena(za Strajnića bih uvek imao vremena da ga bijem,mogli bi recimo sedmično batinanje da dogovorimo),eventualno neku voditeljku da kresnem...to je moja ponuda...

opet ce biti isto...

ljudi ne placaju struju kamoli RTV pretplatu neki naravno nemaju novca

RTS-u problem pretplata, a ne manjak dečjeg i naučnog programa

Na prvoj debati o programskom sadržaju javnog servisa održanoj u Nišu, menadžment RTS-a je kao glavne argumente dobrog rada izdvojio veliku gledanost 1. programa i najavu 4 nove serije, dok je kao jedini problem navedena slaba naplata pretplate.

Prva u seriji diskusija po gradovima Srbije, na kojima bi predstavnici RTS-a trebalo da sa građanima razgovaraju o programskom sadržaju, otpočela je samopromocijom čelnih ljudi javnog servisa kroz jednoipočasovnu prezentaciju statističkih podataka o gledanosti.

Šefica PR službe nacionalnog javnog sevisa Duška Vučinić je, kako su komentarisali učesnici skupa, bez trunke samokritičnosti i u superlativima u uvodnom delu govorila o kvalitetu programa RTS, ilustrujući to podacima o izuzetno velikoj gledanosti Prvog programa.

Govoreći na temu "Prepreke RTS u ostvarivanju javnog interesa" direktorica finansijske službe Branka Ružić Hinić izdvojila je jedan jedini - problem slabe naplate TV pretplate, odnosno finansiranja javnog servisa.

Tek u izlaganju nedavno izabranog direktora Dragana Bujoševića moglo je da se čuje nešto kritike. Tačnije, nagoveštaj da bi kroz reorganizaciju RTS-a mogao da smanji broj zaposlenih, kojih trenutno ima preko 3.000.

Bujošević je najavio nove sadržaje, čak 4 nove igrane serije za 2016. godinu, moderne usluge, ali i nekoliko novih RTS kablovskih kanala.

    Niko tačno ne zna kolika je arhiva RTS-a. Po nekima kada biste uzeli tu arhivu i puštali je, mogli biste da je puštate možda i 20 godina. Odatle ćemo vaditi nove sadržaje i to će biti dodatni izvor prihoda RTS-a - rekao je Bujošević.

Jedna od novina koje je Bujošević najavio je i "Video na zahtev", koji RTS ima u planu da uvede.

Bez kriterijuma za ocenu kvaliteta

Iako su često navodili da prioritet u radu RTS predstavlja kvalitet programa, dok je gledanost u drugom planu, čelni ljudi nacionalnog javnog servisa nisu ni na koji način objasnili kako se kvalitet programa vrednuje.

Direktor RTS Dragan Bujošević nije direktno odgovorio na pitanje da li postoji mehanizam za ocenu kvaliteta.

    Mi svakog dana o tome razgovaramo na redakcijskim sastancima - rekao je Bujošević.

Nedovoljno dečijeg, obrazovnog i naučnog programa

Pažnju učesnika privukli su i podaci državnog Regulatornog tela za elektronske medije, koje analiziralo sadržaj programa RTS1.

Po tim podacima RTS je u poslednje 4 godine veoma povećao informativni i verski program, drastčno skratio dečiji i dokumentarni, dok su naučno-obrazovni i kulturno-umetnički na nivou statističke greške.

                                                                        2010.   2014.
Informativni                                                       44 %   62,5 %
Zabavni (bez filmskog, serijskog, muzičkog..)                  9   10,4
Verski                                                               1,13   1,4
Naučni                                                               0,46   0,48
Dečiji                                                                      4,08   0,44

Izvor: Regulatorno telo za elektronske medije - REM

    Ako bismo sabrali podatke, videli bismo da informativa i zabava čine ukupno 90 % programa RTS, EPP je oko 5 %, što znači da svega 5 % ode na ono što bi trebalo da bude suština javnog servisa. Znači, ono što komercijalne televizije ne žele da zadovolje - ocenila je Jovanka Matić iz Instituta političkih nauka.

Kao dodatni problem Matićeva je, pozivajući se na istraživanje Edukacionog centra iz Leskovca, ukazala na pristrasnost, odnosno nedovoljno kritika na račun vlasti.

    RTS ne zaobilazi teme, ali ih obrađuje veoma, veoma površno i često bez ikakve kritike. Jako pazi da od gradjana ne potiče politički govor i usmeren protiv vlasti - rekla je Matićeva.

Ona je ovo ilustrovala i nedavnom situacijom kada je u danu kada je lider Demokratske stranke Bojan Pajtić optužio vlast za prisluškivanje, RTS nije preneo ni Pajtićev citat, ali je u Dnevnik pozvan njegov "oponent", ministar policije.
Manjine nevidljive

Tokom kratke diskusije, tokom koje su umesto menadžmenta i urednika RTS na sugestije i pitanja građana odgovarali članovi Programskog saveta, iznet je niz kritika i predloga, naročito od predstavnika nacionalnih manjina.

    Na nacionalnom javnom servisu nema sadržaja vezanih za romsku manjinu. Postoji emisija, ali obrađuje samo teme Roma iz Vojvodine. Ali ako se ima u vidu da u Vojvodini živi 28.000 Roma, a u centralnoj i južnoj Srbiji 120.000, onda se postavlja pitanje svrhe - kaže Turkijan Redžepi.

Preuzeto sa ...

===============================

Sto li su u Nis dolazili ... ?

снимају се нове епизоде село гори а баба се чешља,значи ради се 


екстра биће и пеглања