Сведок тужилаштва Карла дел Понте
Српско Тужилаштво за ратне злочине намерава да истражи ко је блокирао истрагу хашког суда на Косову о судбини несталих
Истрага о монструозним злочинима: Косово 1999.

Карла дел Понте, бивши главни хашки тужитељ и Флоренс Артман, њен некадашњи портпарол могле би да буду сведоци у преткривичном поступку у вези са индицијама да се на простору Косова организовано трговало људским органима.

– Испитаћемо наводе Карле дел Понте да информације о томе нису могле да буду проверене због несарадње са Унмиком. Треба да утврдимо ко то блокира и заташкава истрагу Хашког трибунала – каже за „Политику” Бруно Векарић, портпарол српског Тужилаштва за ратне злочине, додајући да ниједан од више стотина саслушаних сведока у свим предметима тог тужилаштва никада није ни поменуо трговину људским органима.

Према речима Векарића, тужилаштво има посредна сазнања да је реч о озбиљном виду међународног организованог криминала, у чему су жртве биле припадници различитих националности. За трговину људима и људским органима запрећена је затворска казна од две до десет година. У овом случају, објашњава Векарић, претила је опасност да овај случај, правно гледано, застари. По закону, застарелост овог кривичног дела наступа после десет година, али се тај рок прекида предузимањем радњи које могу довести до откривања.

Тужилаштво је дошло до података да се овакав случај догодио током лета 1999. године, када је у Македонији избила афера око медицинског отпада. Тада су припадници немачког Кфора превозили отпад сумњивог порекла у Војну болницу у Скопљу. Испоставило се да се товар састојао од људских органа. Доктор Аврам Ванковски, управник Војне болнице у Скопљу, својевремено је порицао да Кфор доноси такав отпад ради спаљивања.

За случај се сазнало када је дошло до грешке у истовару камиона Кфора на паркингу болнице. Током ноћи, из камиона је почео да се осећа несносан смрад, а пси и мачке су по околним улицама развукли људске органе. То су приметили грађани, који су обавестили полицију, па је покренута истрага, после чега припадници Кфора више нису користили услуге ове болнице. Према незваничним сазнањима, сарадњу су наставили са клиникама у Албанији. У то време, није било дипломатских представника тадашње СРЈ у Македонији.

Све до 2003. године, Унмику и Кфору пријављивани су и случајеви нестанака Албанаца. Примећен је пораст броја отмица које нису етнички мотивисане. Неколико пута је пријављивана крађа хируршке и анестезиолошке опреме из приштинске болнице, а помињу се и подаци да су неки лешеви нађени у таквом стању да се могло претпоставити да се радило о случајевима узимања људских органа, при чему треба имати у виду да се људски органи могу узети и са лешева, а не само од живих донатора.

– Гласина у вези са трговином људским органима на Косову и у Републици Албанији било је много. Оне су долазиле највише из албанских извора или чак од припадника Унмика и Кфора, међутим, никада није било потврда ових индиција. За истраге су биле задужене специјалне јединице Унмик полиције и специјални истражни биро Кфора. Нашим државним органима и широј јавности остало је недоступно до каквих су сазнања дошли, јер су ови предмети вођени са ознаком строге тајности, а размене информација са нашим органима за везу није било – наводи Векарић.

Током 2004. године одржан је састанак представника удружења несталих особа са Косова са припадником Унмика, Енглезом Малколмом Старком. Тада је Старк, који је због овога касније смењен, рекао да има индиција да постоје логори за људе од којих се узимају органи, ради трговине.

Портпарол наводи и случај када је више особа српске националности, које су заробљене током 1999. и 2000. године, успело да побегне са територије Албаније. Званично, те особе нису изјавиле да су биле заточене у објектима који служе за нелегалну трговину људима, већ да су биле притворене у државним затворима.

Зна се и за неуспелу истрагу Унмика у болници за душевне болеснике у Штимљу. У тој болници се, према неким сазнањима, налазило бар 40 људи, а било је индиција да се ради о киднапованим особама. Националност и идентитет тих људи никада нису утврђени, јер су сви пацијенти, пре него што је Унмик полиција претресла ту институцију, преко ноћи нестали.

Карла дел Понте у својој књизи „Лов” наводи да је хашко тужилаштво током истраге о злочинима ОВК над неалбанцима било обавештено да су особе нестале у сукобима на Косову коришћене у операцији кријумчарења органа, који су преко аеродрома Ринас код Тиране слали у хируршке клинике у иностранству, где су коришћени за пресађивање клијентима који би то плаћали.

-----------------------------------------------------------

Хоће ли се Карла одазвати

Да ли ће се Карла дел Понте одазвати позиву који ће јој упутити наше Тужилаштво за ратне злочине, зависиће само од њене добре воље, јер је ниједан закон на то не обавезује. Као садашњи амбасадор Швајцарске у Аргентини, Карла дел Понте може да одбије да сведочи у истрази која се води у Србији. Може и швајцарска влада да се успротиви томе. У том случају, како објашњава Бруно Векарић, Тужилаштво за ратне злочине може да се позива на наводе које је она изнела у својој књизи „Лов”.

Доротеа Чарнић
[објављено: 28/03/2008]

Politika

Još će Karlu da štampaju na majce kao R&R

Kkao to medjunarodni zakon vazi za sve Srbe a za karlu del ponte ni jedan, kako to da pravde u svetu nema a da nama ta ista pravda se namice na vrat kao omca, kako to da one ne zeli ili nece d asvedoci u sudu koga je i ona sama vodila, da li to znaci da ona ne priznaje taj sud ili da taj sud za nju nije legitiman???? postoje mnoga pitanja na koja mi necemo dobiti odgovore...

ja bi belgiji sankcije tok ne izruce babu nasim vlastima...

Misliš dok ne izruče dedu.

 

Prva Karla del Ponte
E. RADOSAVLJEVIĆ, 28.03.2008 20:03:47 Ocena: 5.00 (Glasova: 6)  Komentara: 0 


Skot Tejlor tvrdi da UNMIK i KFOR nisu reagovali
TUŽILAŠTVO za ratne zločine tražiće od istražnog sudije veća za ratne zločine da sasluša sve one koji imaju ili misle da imaju saznanja o trgovini organima otetih Srba na KiM i severu Albanije - izjavio je u petak „Novostima“ portparol tužilaštva Bruno Vekarić.
Na zahtevu koji je upućen istražnom sudiji nalaze se i imena bivšeg haškog tužioca Karle del Ponte i njenog portparola Florans Artman. Vekarić objašnjava da je tužilaštvo predložilo da one budu saslušane kao svedoci, jer su „u javnost iznele neke stvari koje su interesantne za tužilaštvo“.
Naš sagovornik, međutim, napominje da je tužilaštvo za ratne zločine u svom radu dosad nailazilo samo na priče o navodnoj trgovini organima, ali nikada i na konkretne dokaze. Sve to, kaže on, nije bilo dovoljno da se ranije formira predmet.
- U svim našim predmetima saslušali smo više od 200 ili 300 ljudi, i nikada niko od njih nije ni pomenuo trgovinu ljudskim organima - kaže Vekarić. - Čak ni pre dve godine kada smo dobili pristup svim dokumetima tužilaštva Haškog tribunala, nismo naišli ni na jedan trag koji bi na to upućivao. Čak je i Karla del Ponte rekla da je čula priče, ali da nije našla dokaze.
O zločinima terorističke OVK nad kosovskim Srbima, nedavno je u Haškom tribunalu svedočio bivši šef analitike nekadašnjeg DB na KiM Zoran Stijović. On kaže da je, krajem devedesetih godina, služba Državne bezbednosti MUP Srbije napravila spisak saznanja o logorima, zatvorima i rudnicima u kojima su pripadnici OVK mučili i ubijali zarobljene Srbe. Prema saznanjima do kojih je tada došla služba, ti objekti su se nalazili u selima u okolini Kuksa i Tropoje, ali i u Drenici i Metohiji.
- U oktobru 1998. godine, počeo sam da pravim dosijea za sve nestale Srbe na KiM - kaže nam Stijović. - Išao sam po celoj pokrajini. O svakome smo imali sve podatke, gde je nestao, kada je viđen poslednji put, u čijoj se to zoni odgovornosti dogodilo, ko je to uradio, prema našim saznanjima. A, kada je Unmik došao na KiM, kanal prema Albaniji je postao potpuno razrađen. Uprkos svemu tome, od tada pa sve do danas, niko me ni jednom nije kontaktirao od naših državnih organa.

UNMIK NADLEŽAN
PITANJE na koje će tužilaštvo za ratne zločine nastojati da nađe odgovor jeste i da li su tačne tvrdnje Karle del Ponte - da je Unmik blokirao istragu o trgovini ljudskim organima.
- Unmik je za to nadležan, jer ima i svoje pravosuđe - kategoričan je Vekarić. - Zbog čega oni nisu postupali u tim predmetima? Ko kao predstavnik međunarodne državne uprave može da blokira istragu? To je krivično delo!

MUČENI
Teroristi OVK, dodaje naš sagovornik, nikoga nisu ostavili u životu. Obdukcije svih tela, prema njegovim rečima, pokazale su da su ljudi prvo bili zverski mučeni, pa onda ubijani.

* * * * *

KANAĐANIN SKOT TEJLOR, BIVŠI MIROVNJAK NA KIM
SVE SU ZNALI I NATO I UNMIK

- NA Kosovu su 1999. godine kružile glasine da se trguje organima otetih i nestalih Srba, ali su one odbacivane kao srpska propaganda - ovako za „Novosti“ navode iz knjige „Lov“ Karle del Ponte, komentariše Skot Tejlor, bivši pripadnik kanadskih mirovnih snaga na Kosovu 1999. godine, ratni reporter, vojni analitičar i urednik vojnog magazina „Espri de korp“ („Duh trupa“).
- Ništa nije objavljivano o zločinima nad Srbima koje su Albanci počinili čak pred očima zapadnih novinara i NATO trupa -kaže on.
Na pitanje jesu li međunarodne snage bile upoznate sa navodima iz knjige De Ponteove, Tejlor kaže da ne postoji mogućnost da je Karla del Ponte imala informaciju o takvim zločinima a da za njih nisu znali ili da do njih nisu došli NATO i Unmik.
Za mnoge od tih zločina, koje je, podseća Tejlor, predvodio komandant OVK Agim Čeku, svedoci su bile kanadske trupe, koje su ih i zabeležile, naročito kada je reč o zločinima u Hrvatskoj („Medački džep“ i operacija „Oluja“).
Skot Tejlor napominje da je neprestano pisao o Čekuovim zločinima i u te svoje memoare uključio kanadske duple aršine pravde - Kanađanka Luiz Arbur podigla je protiv Slobodana Miloševića 1999. godine optužnicu za masakr u Račku koju su forenzički dokazi odbili kao falsifikat.
Nameće se pitanje zašto ona nije podigla optužnicu protiv albanskog vođe za krijumčarenje organima otetih Srba.
D. KLJAJIĆ

OBJEKTIVAN
- JA ne zastupam srpsku poziciju, ja jednostavno tražim da istina bude izrečena pre nego što se donesu bilo kakve odluke. U celom balkanskom konfliktu svi su prevideli broj zločina počinjenih protiv Srba - kaže Tejlor.

* * * * *

NAVODI IZ KNJIGE „LOV“ KARLE DEL PONTE POKRENULI PORODICE KIDNAPOVANIH
ISTRAJAĆEMO DOK SE NE SAZNA PUNA ISTINA

OD prvih otmica Srba na Kosovu i Metohiji (1998) traje i borba njihovih porodica da ih pronađu - žive ili mrtve. Posle svih ovih godina, nažalost, tek mali broj otetih i nestalih vraćen je - u mrtvačkim sanducima.
Gde su ostali? Kakvi su bili njihovi poslednji dani života? Gde su im počivališta?
Navodi iz knjige „Lov“, bivšeg haškog tužioca Karle del Ponte (danas ambasador Švajcarske u Argentini) pokrenuli su Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih kosmetskih Srba da istraju u potrazi za istinom. Do kraja.
- O naŠoj nestaloj braći, očevima i sinovima, međunarodna civilna i vojna uprava bila je blagovremeno obaveštavana - kažu u Udruženju porodica i pokazuju hiljade stranica dokumenata u prilog svojim tvrdnjama. Navode da je još 19. jula 1999. godine italijanski Kfor izvestio nadležnu komandu da je „u Ponoševcu, na jugozapadu Kosmeta, u blizini albanske granice otkrio ilegalni zatvor koji drže pripadnici terorističko-separatističke organizacije OVK“. U zatvoru su „pronađeni zatočenici“ (ne navodi se koliko ih je bilo) - u vidno iscrpljenom stanju.
Do danas, porodice nestalih Srba nisu udostojene odgovorom kuda su odvedeni Srbi iz ovog albanskog logora. Pouzdani izvori, u kasnijoj istrazi koju su porodice same pokrenule, potvrdili su im da su završili na severu Albanije. Sumnja da su kasnije bili podvrgnuti operaciji - uzimanja vitalnih organa i trgovine - ovih dana snažnija je nego ikad.
- Nažalost, niko svih ovih godina nije uzimao u obzir naša strahovanja, koja su bila sasvim osnovana, posle pouzdanih vesti da su preko otvorene albanske granice odvedeni kidnapovani Srbi - ogorčeni su u Udruženju porodica nestalih. - Zato je, ako se ima na umu da su o svemu obavešteni nadležni u Kforu i Unmiku, njihove čelnike potrebno privesti licu pravde: od Kušnera, generala Džeksona, do potonjih, kao i portparola Ivanka koji negira navode iz knjige Del Ponteove, mada u vreme najbrojnijih otmica i nije bio na Kosovu i Metohiji.
U Udruženju kažu da je zatajila i naša, srpska država, njeni predstavnici od 1998, ali i posle oktobarskih promena.
Simo Spasić navodi i činjenicu da je još 2000. godine pokojni Šefko Alomerović, predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava Sandžaka, došao do podatka o logorima za Srbe i druge nealbance u Metohiji, ali i na severu Albanije: u Kukešu i Tropoji.
- AlomeroviĆ je tragao za nestalim Bošnjacima sa Kosova i Metohije - navodi Spasić. - Dokazao je da je u tim logorima veliki broj živih Srba i nealbanaca bio još 2001. godine. Opisao je te logore, formirane odmah po dolasku Kfora i povratka OVK na Kosovo. O svemu je izvestio Međunarodni komitet Crvenog krsta i druge nadležne, ali nikakvih reakcija nije bilo. Bio je revoltiran, ali nije odustajao od dalje potrage. Nažalost, Alomerović je pre tri godine preminuo.
Simo Spasić, kao i više stotina porodica koje su namerile da do kraja istraju u potrazi za istinom, ne može da se otme utisku da je neko svesno „zabašurivao i prikrivao dosadašnje dokaze“.
- Da nije tako, kako bi mogli da opravdaju puštanje na slobodu 2.108 Albanaca, između ostalih i dokazane zločince kao što su braća Mazareku - ogorčen je Spasić. - Imamo još toliko strpljenja da sačekamo konačnu verziju knjige bivšeg haškog tužioca, a posebno njene navode o sudbini nestalih Srba i trgovini njihovim organima. Nama je, do tada, svaki dan kao godina. Ako me pitate da li sam sklon da poverujem u takvu strašnu sudbinu naše braće, očeva i sinova..., odgovorio bih: verujem!(M. MARKOVIĆ

večernje novosti

Knjiga „Lov“ Karle del Ponte
Mladić sam pekao hleb u skrovištu
Autor: U. Piper,T. Nikolić-Đaković | 29.03.2008 - 06:00


Karla del Ponte, bivša glavna haška tužiteljka, u svojoj knjizi „Lov“ navodi da su joj vlasti u Beogradu tvrdile da se Ratko Mladić početkom februara 2006. godine skrivao u Sremskoj Mitrovici u stanu majke njegovog jataka penzionisanog pukovnika Vojske SCG Stanka Ristića .

„Čujemo da će sada bezbednosna služba vršiti pritisak na Ristića, kako bi dao informacije o mestu gde se trenutno nalazi. Kažu da je Mladić izolovan, da sam sprema hleb, pije lekove i komunicira sa porodicom preko mobilnog i pošte. Porodica ga snabdeva novcem preko Jove Đoga i svi članovi porodice Mladić su pod prismotrom“, opisala je Del Ponteova taj period u svojoj knjizi.
Ona je navela i da su istražitelji Haškog tribunala došlo do podataka da je Ristić krajem januara 2006. automobilom prebacio Mladića od Beograda do jedne kuće u blizini granice sa Hrvatskom, gde se skrivao.
Del Ponteova je u knjizi napisala da se 29. marta 2006. sastala sa Koštunicom i da je premijer, „koji je uvek drven i tvrdoglav, bio neouobičajeno uzrujan“. Naveo je tužiteljki da je hvatanje Mladića u interesu Srbije i Tribunala, priznavši da se Mladić nalazi u Srbiji. Tvrdio je da je policija pratila Mladićevo kretanje do polovine februara, ali da su mu tada izgubili trag. Koštunica je dodao da bi hapšenje Mladića bilo otežano ukoliko bi pregovori sa EU bili blokirani.
Del Ponteova je navela da od marta 2006. godine nije dobila nijednu značajniju informaciju o Mladiću i njegovim pomagačima i da nije pokazana nikakva volja da se sarađuje na hapšenju Radovana Karadžića.
Del Ponteova piše da su helikopteri srpske policije 15. juna 2006. godine tražili Mladića u blizini dva pravoslavna manastira u zoni zapadno od Beograda.
Krajem leta 2007. godine iz BIA su, navodi Del Ponteova, poslali ohrabrujuće signale da će Mladić biti uskoro uhapšen, te da „drže pod kontrolom 11 lekara, među kojima i izvesnog Dodera, i da prate njihove telefonske razgovore preko mobilnih telefona, kao i kretanje Mladićevih jataka. Ali hapšenje je izostalo“.
Ona navodi da se Karadžić krio i u Prijepolju, u blizini manastira Mileševo, koji je sedište vladike Filareta, kao i da je tri godine ranije postojala ponuda da se Karadžić preda mrtav za pet miliona dolara, ali da to niko nije hteo.
Rade Bulatović, direktor BIA, u jednom od poslednjih razgovora sa Del Ponteovom je naveo: „Znamo da imamo mesec ili dva da ga uhvatimo (Mladića), ali imamo ozbiljan sukob sa vojskom i svi oni koji čine deo mreže koja štiti Mladića su iz vojske“. Ona je navela i da joj je bilo nejasno zašto Bulatović nije bio zainteresovan da ispituje duže uhapšenog Tolimira i sazna Mladićevo skrovište.

Župljanin ostavlja puno tragova



Vlasti u Srbiji su pre tri dana u Nišu organizovale potragu za haškim optuženikom Stojanom Župljaninom. Kako „Blic“ saznaje, akciju pretrage iznajmljenog stana u jednoj dvorišnoj kući organizovala je Vojnobezbednosna agencija, ali Župljanin nije pronađen na toj lokaciji. Sumnja se da mu je neko neposredno pred akciju javio da će biti izvršen pretres. Del Ponteova u knjizi navodi da Župljanin za sobom ostavlja puno tragova koji, međutim, „nigde ne vode“, te da su članovi i njegove porodice pod prismotrom.

Izvor: Blic

Da mene juri takva neka baba-sera mogla bih da sedim sa njom za stolom i da me ne prepozna. Čudo je šta može malo botoksa, farbe za kosu i sočiva u boji. 

Ma to je glupost ja zivim 2-3 ulice od te kuce jeste covek izdavao kucicu u dvoristu ali zupljanin nikada nije vidjen tu, sta vise covek koji je iznajmljivao tu kucicu regularno je izmirio svoje obaveze i odselio se pre 3 nedelje, i ne samo to, covek koji je tu stanovao nije ni nalik Zupljaninu!

Lekari sa Kosova traže istragu o prodaji organa kidnapovanih Srba
Autor: Beta | 29.03.2008 - 17:40

Članovi Srpskog lekarskog društva (SLD) Kosova i Metohije zatražili su danas od Srbije i međunarodne zajednice da inciraju istragu o prodaji organa kidnapovanih Srba o kojoj u svojoj knjizi piše bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte.

Na konferenciji za novinare na kojoj je SLD zatražio i da se najoštrije kazne počinioci tog zločina na severu Albanije, govorila je i supruga jednog od kidnapovanih Srba Maja Avramović.
Avramovićeva je najavila da će Udruženje nestalih i kidnapovanih Srba tužiti Delponteovu za prikrivanje zločina nad kosovskim Srbima.
Delponte je u svojoj knjizi "Lov" napisala da je, istražujućui zločine OVK nad Srbima i drugim etničkim zajednicama, saznala da su ljudima koji su 1999. godine nestali na Kosovu i potom prebacivani na sever Albanije vađeni bubrezi i drugi organi, koji su krijumčareni i prodavani stranim klinikama.

Predsednik SLD Kosova i Metohije Milan Jakovljević ocenio je da je takav zločin nemoguće izvesti a da nadležni organi zemlje u kojoj se desi ne znaju ništa o tome.
"To znači da su oni koji su bili zaduženi za održavanje mira i reda ili organizovali ili prikrivali zločin", kazao je Jakovljević i dodao da Srbija zato treba da prekine diplomatske odnose sa Albanijom.
Prema njegovim rečima, za taj zločin treba da odgovaraju i zdravstveni radnici iz Albanije, koje treba razotkriti, jer su samo oni mogli da vade i koriste organe. Jakovljević je izrazio nezadovoljstvo što domaće i svetske NVO ćute o ovom stravičnom zločinu i pozvao medije da pomognu u potpunom otkrivanju i primerenom kažnjavanju počinilaca.

Avramovićeva je nakon što je ispirčala potresnu priču o nestanku supruga Milorada naglasila je da je od predstavnika UN policije i te 1999. godine a i kasnije čula da je on na severu Albanije i da tamo radi za nezavisnu državu Kosovo. Ona je naglasila da je su joj tadašnji čelnici UN policije potvrdili da je njen suprug sa još 200 Srba odveden u Albaniju. Navela je i da su Srbi zvaničniku UNMIK-a Ramonu Armaćiju predali spisak sa 300 imena za koje su bili uvereni da su kidnaperi.
"Milorada su kidnapovali ljudi Bajrama Šutija iz sela Vaganica i odveli ga u Ošljane a potom u Albaniju", rekla je Maja i dodala da su joj lekari Sinan Prekazi i Gani Bajraktari, sa kojima je radila 1999. godine, tvrdili da joj je suprug živ.

Izvor: Blic