Можда Тадић некако преко западних пријатеља успе да одложи издавање те књиге док не прођу избори, али ми стално имамо неке изборе, једном ћемо сазнати како су шуровали са душманима.

Ova "država" (vlast) se plaši jedne pišljive,bivše haške tužateljice?Pih 

moracu da te prijavim nadleznim NVO za ovo vredjanje doticne

Lov: Mladić mogao biti u Hagu 2006.
11. mart 2008. | 19:12 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Karla del Ponte tvrdi u svojoj knjizi da joj je Vojislav Koštunica rekao da je Ratko Mladić mogao biti uhapšen 2006. godine.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica rekao je sredinom 2007. godine bivšoj haškoj tužiteljki Karli del Ponte da bi Ratko Mladić i drugi begunci bili uhapšeni još 2006. godine da je ona pozitivno ocenila saradnju Beograda s Tribunalom i da Evropska unija nije prekinula pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, tvrdi Del Ponteova u svojoj knjizi "Lov".

Knjiga "Lov" trebalo bi da se pojavi u prodaji krajem marta u Italiji.

Prema pisanju Del Ponteove, Koštunica joj je tada rekao da će za Srbiju biti teže da uhapsi Mladića nego što je za Hrvatsku bilo da uhapsi generala Antu Gotovinu, jer ga " srpske vlasti ne poznaju", zato što je on iz Bosne.

Коштуница Дел Понтeовој: Не познајемо Младића
Бивша хашка тужитељка у својој књизи наводи да јој је премијер Србије прошле године рекао да би хашки бегунци били ухапшени још 2006. да је она позитивно оценила сарадњу Београда с трибуналом и да ЕУ није прекинула преговоре са Србијом
 
О чему су причали: Војислав Коштуница и Карла дел Понте (Фотодокументација „Политике”) Српски премијер Војислав Коштуница рекао је средином 2007. бившој хашкој тужитељки Карли дел Понте да би Ратко Младић и други бегунци били ухапшени још 2006. да је она позитивно оценила сарадњу Београда с трибуналом и да ЕУ није прекинула преговоре о стабилизацији и придруживању са Србијом, тврди Дел Понтеова у својој књизи „Лов”. „Сада би већ све било решено”, рекао је Коштуница Дел Понтеовој, приликом њене посете Београду после хапшења бившег генерала војске РС Здравка Толимира 31. маја 2007.

Председник Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом Расим Љајић изјавио је пре три дана да је Србија тражила одлагање објављивања књиге бивше хашке тужитељке Карле дел Понте да не би био угрожен завршетак сарадње Србије са тим судом.

Ова књига појавиће се у продаји крајем марта у Италији у издању издавачке куће из Милана „Фелтринели”.

У издању доступном новинарима пре званичног објављивања, а у који је агенција Бета имала увид, Дел Понтеова је навела да јој разговор с Коштуницом током посете Београду после хапшења Здравка Толимира 31. маја 2007. „упркос пријатној реторици, није био нимало пријатан”.

Коштуница јој је тада рекао и да ће за Србију бити теже да ухапси Младића него што је за Хрватску било да ухапси генерала Анту Готовину јер га „ српске власти не познају”. „Младића не познајемо. Никада га нисмо видели. Он је из Босне. Не зна се где се он налази”, рекао је Коштуница Дел Понтеовој.

Бивша тужитељка наводи да је тада одговорила српском премијеру да је Младић био у Србији и у Београду и да су „власти то врло добро знале” и упитала га да ли у Србији постоји „политичка воља да се то питање реши”. „По питању Младића – да”, одговорио јој је Коштуница, али Дел Понтеова наводи да није имала много разлога да му поверује, поготово после изјаве да српске власти „не познају Младића”.

Коштуница је тада, како наводи Дел Понтеова, уверавао хашку делегацију да ће последња фаза сарадње с трибуналом, после хапшења бившег генерала Толимира, бити лакша.

Говорећи о хапшењу Толимира, Дел Понтеова је указала да јој српске власти никада нису дале уверљиву верзију о тој акцији, пре свега јер се Коштуница, упркос свим обећањима, и даље противио хапшењу ратних злочинаца и јер је желео да се верује да Србија није имала никакве везе с тим хапшењем.

Она је навела да је специјална јединица српских снага привела Толимира пошто је одбијао да се преда добровољно, а да је шеф БИА Раде Булатовић тада обавестио полицију РС да ће Младић или неко њему близак прећи границу Србије и БиХ. „Српске власти су вероватно пребациле Толимира преко Дрине, јер га је полиција РС пронашла док је ишао путем с босанске стране, у близини села Сопотник”, пише Карла дел Понте.

Како је навела, хапшење Толимира њу је веома изненадило, „значајно” је охрабрило веру трибунала и наговештавало је и хапшење самог Младића.

Дел Понтеова је у својој књизи навела да је у разговору са Коштуницом упитала српског премијера зашто се није огласио поводом хапшења Толимира и зашто није желео да српској јавности предочи „од какве је суштинске важности да оптужени буду изведени пред лице правде”. „Није било неопходно. Важно је да је то урађено”, рекао јој је Коштуница, и како је навела бивша тужитељка, изнео оштру критику на рачун Хашког трибунала, чак изражавајући подршку Војиславу Шешељу, наводећи да су сведоци оптужнице против лидера радикала изманипулисани.

Бета


[објављено: 12/03/2008]

politika

Detalji iz knjige „Lov“ Karle del Ponte
Mladića ne poznajemo
Autor: E.B. | 12.03.2008 - 08:34



Srpski premijer Vojislav Koštunica rekao je sredinom 2007. bivšoj haškoj tužiteljki Karli del Ponte da bi Ratko Mladić i drugi begunci bili uhapšeni još 2006, da je ona pozitivno ocenila saradnju Beograda s Tribunalom i da EU nije prekinula pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, tvrdi Del Ponteova u svojoj knjizi „Lov“.

„Sada bi već sve bilo rešeno“, rekao je Koštunica Del Ponteovoj, prilikom njene posete Beogradu posle hapšenja bivšeg generala vojske RS Zdravka Tolimira 31. maja 2007.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je pre tri dana da je Srbija tražila odlaganje objavljivanja knjige bivše haške tužiteljke Karle del Ponte kako ne bi bio ugrožen završetak saradnje Srbije s tim sudom.
Ova knjiga pojaviće se u prodaji krajem marta u Italiji u izdanju izdavačke kuće iz Milana „Feltrineli“.
U izdanju dostupnom novinarima pre zvaničnog objavljivanja knjige, a u koji je agencija Beta imala uvid, Del Ponteova je navela da joj razgovor s Koštunicom tokom posete Beogradu posle hapšenja Zdravka Tolimira 31. maja 2007, „uprkos prijatnoj retorici, nije bio nimalo prijatan“.
Koštunica joj je tada rekao i da će za Srbiju biti teže da uhapsi Mladića nego što je za Hrvatsku bilo da uhapsi generala Antu Gotovinu jer ga „ srpske vlasti ne poznaju“.
„Mladića ne poznajemo. Nikada ga nismo videli. On je iz Bosne. Ne zna se gde se on nalazi“, rekao je Koštunica Del Ponteovoj.
Bivša tužiteljka navodi da je tada odgovorila srpskom premijeru da je Mladić bio u Srbiji i u Beogradu i da su „vlasti to vrlo dobro znale“ i upitala ga da li u Srbiji postoji „politička volja da se to pitanje reši“.
„Po pitanju Mladića - da“, odgovorio joj je Koštunica, ali Del Ponteova navodi da nije imala mnogo razloga da mu poveruje, pogotovo posle izjave da srpske vlasti „ne poznaju Mladića“.
Koštunica je tada, kako navodi Del Ponteova, uveravao hašku delegaciju da će poslednja faza saradnje s Tribunalom, posle hapšenja bivšeg generala Tolimira, biti lakša.
Govoreći o hapšenju Tolimira, Del Ponteova je ukazala da joj srpske vlasti nikada nisu dale uverljivu verziju o toj akciji, pre svega jer se Koštunica, uprkos svim obećanjima, i dalje protivio hapšenju ratnih zločinaca i jer je želeo da se veruje da Srbija nije imala nikakve veze s tim hapšenjem.
Ona je navela da je specijalna jedinica srpskih snaga privela Tolimira pošto je odbijao da se preda dobrovoljno, a da je šef BIA Rade Bulatović tada obavestio policiju RS da će Mladić ili neko njemu blizak preći granicu Srbije i BiH.
„Srpske vlasti su verovatno prebacile Tolimira preko Drine, jer ga je policija RS pronašla dok je išao putem s bosanske strane, u blizini sela Sopotnik“, piše Karla del Ponte. Kako je navela, hapšenje Tolimira ju je veoma iznenadilo, „značajno“ je ohrabrilo veru Tribunala i nagoveštavalo je i hapšenje samog Mladića.

Podrška Šešelju
Del Ponteova je u svojoj knjizi navela da je u razgovoru sa Koštunicom upitala srpskog premijera zašto se nije oglasio povodom hapšenja Tolimira i zašto nije želeo da srpskoj javnosti predoči „od kakve je suštinske važnosti da optuženi budu izvedeni pred lice pravde“. „Nije bilo neophodno. Važno je da je to urađeno“, rekao joj je Koštunica i, kako je navela bivša tužiteljka, izneo oštru kritiku Haškog tribunala, čak izražavajući podršku Vojislavu Sešelju, navodeći da su svedoci optužnice protiv lidera radikala izmanipulisani.

Izvor: Blic

"Mladić mogao biti uhapšen 2001."
12. mart 2008. | 14:17 | Izvor: Beta
Beograd -- Ratko Mladić je mogao da bude izručen Haškom tribunalu istog dana kada i Slobodan Milošević, tvrdi Karla del Ponte.

Bivša tužiteljka Haškog tribunala to navodi u svojoj knjizi "Lov", koja bi trebalo da se pojavi u prodaji krajem marta u Italiji, u izdanju izdavačke kuće iz Milana "Feltrineli". U izdanju dostupnom novinarima pre zvaničnog objavljivanja knjige, a u koju je uvid imala agencija Beta, Karla del Ponte piše, između ostalog, o bezuspešnim pokušajima da se uhapsi Ratko Mladić.

"Kasnije sam saznala, od pouzdanog izvora, da je tog četvrtka uveče još jedan putnik trebalo da leti za Holandiju zajedno s Miloševićem. Jedan zvaničnik federalnog Ministarstva unutrašnjih poslova predložio je ambasadi prijateljske zemlje hapšenje Mladića", navodi Del Ponteova.

Taj izvor joj je rekao da se Mladić u tom trenutku nalazio u Beogradu ili okolini i da nije imao preterano jaku zaštitu.

"Baza NATO u Tuzli upitana je da li može da primi još jedan 'paket'. Odgovorili su da su za organizovanje takve akcije potrebna dodatna četiri sata. To vreme je isteklo, a Mladić možda nikada nije saznao koliko je bio blizu hapšenja", dodaje bivša tužiteljka.

Karla del Ponte piše i o susretu sa Zoranom Đinđićem početkom marta 2001. u Luganu, kada joj je bivši premijer predočio teškoće u hvatanju haških begunaca i izložio svoju strategiju za izručenje optuženika.

Preneo je Karli del Ponte plan o usvajanju zakona koji bi omogućio srpskoj vladi da ponudi haškim optuženicima podsticaje kako bi se dobrovoljno predali, a što Vojislav Koštunica, za koga je Đinđić rekao da odugovlači saradnju sa Tribunalom, ne bi mogao da spreči.

Đinđić je tada kazao i da se njegova vlada već dogovorila s Blagojem Simićem da se preda, a u zamenu će njegovoj porodici mesečno biti isplaćivano 500 nemačkih maraka.

"Rekao je da pokušava da ubedi i druge begunce da se predaju, ali da je mali broj njih spreman to da učini", piše bivša tužiteljka.

On je kazao da je u tom trenutku nemoguće da Mladić, koji i dalje živi u Srbiji i na platnom je spisku jugoslovenske vojske, bude uhapšen jer ima zaštitu vojske, ali je obećao da će pokrenuti to pitanje kada bude vreme, dodajući da bi taj begunac mogao da bude uhapšen na granici Srbije i BiH, a zatim izručen NATO.

"Đinđić tačno zna šta treba da radi. On preuzima na sebe odgovornost za budućnost Srbije", piše Del Ponteova, koja je prethodno navela i da je u jednom od njihovih ranijih susreta Đinđić govorio da srpska javnost mora da bude upoznata sa zločinima srpske vojske na Kosovu i da će u povoljnom trenutku on to i učiniti.

Ponovo se sastala sa Đinđićem 20. marta, kada se on zaustavio na aerodromu u Amsterdamu na putu za Vašington. Tada joj je rekao da je Beograd organizovao dobrovoljnu predaju Milomira Stakića, bivšeg gradonačelnika Prijedora, kao i da Milošević samo što nije uhapšen i to ne samo zbog pronevera, već i za veoma teške zločine.

Informišući je o narednim mogućim hapšenjima, Đinđić je za Mladića rekao da on ne samo što je još aktivan pripadnik vojske, nego i dalje uživa veliku zaštitu vojske i da ga čuva "verovatno više od 20 ljudi".

"Što se tiče Mladića, nismo ga videli već nedelju dana. Ali uskoro će doći red i na njegov slučaj. Uhapsićemo ga i predati (snagama NATO u BiH). Koštunica ne sme da zna ništa o tome jer je već van sebe zbog hapšenja Blagoja Simića. On Simića poznaje lično", rekao joj je Đinđić .

"Karadžić se krije u Beogradu. Znam da je pisao Koštunici tražeći pomoć i zaštitu, ali je Koštunica to odbio", rekla je Del Ponteova Đinđiću.

"Koštunica verovatno ne zna da se Karadžić nalazi u Beogradu" , odgovorio joj je, piše Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov".


250.000€  i to mjesecno!!

Del Ponte: NATO jači od zločina
E. RADOSAVLJEVIĆ, 14.03.2008 19:11:52 Ocena: 3.50 (Glasova:   Komentara: 0 

NA istragu o zločinima koje je počinio NATO tokom 77 dana bombardovanja Srbije, Karla del Ponte stavila je tačku još za svog mandata. U knjizi „Lov, ja i ratni zločinci“ koja krajem meseca izlazi u prodaju, ona međutim, tvrdi da se nadala da će moći ponovo da otvori taj proces kada više ne bude toliko zavisila od pomoći Alijanse.
Del Ponteova podseća da je tužilaštvo formiralo komisiju čiji je zadatak bio da utvrdi da li su dokazi koje je imalo bili dovoljni da bi se otvorio postupak o incidentima u kojima su stradali civili, poput bombardovanja zgrade RTS, granatiranja mosta u Grdeličkoj klisuri, bombardovanje Ambasade Kine. Komisija je trebalo da utvrdi da li su ti incidenti predstavljali zločine po međunarodnom humanitarnom pravu i da li je odgovornost mogla da se pripiše vrhu u lancu komandovanja.
U praksi, međutim, situacija nije izgledala tako jednostavna. Naprotiv.
- Bilo jasno da NATO ili krije važne informacije o izboru ciljeva i dokumenta koja tražimo, ili su ti podaci u rukama država koje su članice NATO, pa vlade tih zemalja nemaju nameru da ih obezbede - navela je Del Ponteova - Kina nam ništa ne daje, a čak i Beograd odbija da korisno sarađuje.
- Nije mi bilo teško da zaključim da je nemoguće voditi istragu o NATO, jer države članice ne nameravaju da sarađuju - žalila se ona. - Osim toga, bezbednosni uslovi u kojima radi Tribunal u BiH i na Kosovu, zavise od NATO.
Donedavna tužiteljka koja je u svojim rukama držala „evropsku“ sudbinu Srbije, piše da, mada je u junu 2000. godine izjavila pred Savetom bezbednosti da odustaje od istrage o NATO bombardovanju, u stvari „nikada nije odustala od tog slučaja“. Tvrdi da je bila spremna da je ponovo otvori.
- Mislila sam približavajući se kraju mandata, kada mi podrška NATO više ne bi bila važna, da bismo mogli da skupljamo dokaze, i formiramo optužnicu .
Od tada pa do 2005. godine, Del Ponteova je bila nepoželjna osoba u Pentagonu. Nekoliko godina kasnije, kada je tadašnji glavnokomandujući NATO u Evropi Vesli Klark seo na klupu za svedoke u sudnici u kojoj se sudilo Miloševiću, ponadala se, kaže, da će dobiti nove dokaze.
- Kada je Milošević počeo da ga ispituje o bombardovanju, osetila sam, jedini put tokom celog procesa, da sam na njegovoj strani - zapisala je. - Pažljivo sam slušala, nadajući se da će Klark otkriti nešto što će mi omogućiti da ponovo pokrenem istragu. Međutim, sudija Ričard Mej koji je vodio suđenje, odmah je zabranio Miloševiću da nastavi tu liniju ispitivanja. Bila sam razočarana!

ALBANSKI SVEDOCI
PREMA rečima Karle del Ponte, istrage koje je Haški tribunal pokretao kako bi rasvetlio zločine koje su počinili kosovski Albanci, bile su najteže.
Ni program zaštite nije joj pomagao da sačuva svoje svedoke protiv Haradinaja i ostalih vođa OVK. U knjizi navodi primer Unmikovog policaja koji je imao pristup strogo čuvanim informacijama o svedocima. A, njegova supruga je, s druge strane bila istraživač odbrane Ramuša Haradinaja! Mada se na ovaj slučaj žalila Sorenu Jesenu Petersenu više puta, odgovor nikada nije dobila.

ISTRAGA
JEDNA od propalih istraga o zločinima nad Srbima, bila je i ona koja se odnosila na sudbinu između 100 i 300 kidnapovanih Srba koji su nestali u severnoj Albaniji.
Prema nezvaničnim informacijama, mlađi nisu maltretirani, već su im odstranjivani unutrašnji organi i, preko aerodroma u Tirani, prodavani u inostranstvo.
Iza svega toga, stajali su pripadnici OVK.

večernje novosti

"Nudila sam kapitulaciju Tribunala"
15. mart 2008. | 13:51 | Izvor: Beta
Beograd -- Bivša haška tužiteljka Karla del Ponte, zbog nedostatka podrške, najavljivala je 2007. mogućnost kapitulacije Tribunala.

U razgovoru početkom 2007. s britanskim ministrom za evropska pitanja Džefrijem Hunom o mogućnosti nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU, što je bilo uslovljeno saradnjom sa Haškim sudom, Karla del Ponte je ukazala da su srpske vlasti mogle da uhapse Ratka Mladića da su htele i da bi se odlukom EU da nastavi pregovore s Beogradom poslala veoma loša poruka.

Hunu je prenela da se Mladić verovatno krije u jednom stanu u Beogradu, da domaće obaveštajne službe sigurno "znaju gde se on tačno nalazi, ali da nisu dobile zeleno svetlo za hapšenje od Koštunice", piše Karle del Ponte u svojoj knjizi, u čiju je kopiju za medije pre zvaničnog objavljivanja imala uvid agencija Beta.

"Srpski predsednik Boris Tadić sigurno bi dozvolio hapšenje Mladića, ali, kao predsednik, on nema moć da to učini", kazala je Karla del Ponte Hunu i takođe ga obavestila da ima podatke da se Karadžić nalazi u Srbiji, ali da često ide u RS i da se uz pomoć Srpske pravoslavne crkve kreće od jednog do drugog manastira ili sela.

"Karadžić zavisi od prodaje droge", objasnila je Del Ponteova i dodala da tužilaštvo traži pomoć srpskih privrednika iz BiH, koji više nisu raspoloženi da plaćaju njegovu zaštitu.

Žaleći se da vlasti RS ne čine ništa na hvatanju begunaca, ona je rekla i da više ne zna šta radi međunarodna zajednica da bi osobe za kojima traga Tribunal u Bosni bile uhapšene.

"Završila sam priču nudeći da (Tribunal) kapitulira, da se povuče iz igre", piše Del Ponteova.

"Ako međunarodna zajednica više nije zainteresovana da uhapsi one za kojima tragamo, volela bih da nam to kažete. Završićemo naše procese. Nećemo više ulagati sredstva u potragu za beguncima. To bi bila politička odluka. Nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju biće znak. Ako nastavite pregovore, znači da vas Mladić i Karadžić više ne interesuju", poručila je bivša tužiteljka britanskom ministru, koji joj je odgovorio: "To nije naš stav".

U susretu sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, koji je usledio ubrzo zatim, Karla del Ponte je još jednom upozorila da bi nastavak pregovora EU sa Srbijom imao "najgori mogući efekat".

"Koštunica je dobio prijem u Partnerstvo za mir iako nije učinio ništa. I njega samog je to iznenadilo. Sada se nada da će i EU odustati od uslovljavanja. Ako stvari stoje tako, prestaću to da tražim. Ali morate mi to reći", rekla je tužiteljka Solani, koji joj je, međutim, obećao da "pregovori s Beogradom neće biti nastavljeni ako ne bude bilo saradnje".

Opisujući razgovor sa komesarom za proširenje EU Olijem Renom iz marta 2006. godine, bivša tužiteljka navodi da joj je Ren tada rekao da veruje srpskim vlastima da zaista pokušavaju da uhapse Mladića (do kraja aprila) i da je upozorio Koštunicu da će, ako ne održi reč, "veoma skupo to platiti".

"Rekao sam Koštunici da ću rizikovati i tražiti nastavak pregovora (EU sa Srbijom) i da će, ako ne preda Mladića, to skupo platiti", rekao je evropski komesar.

Ren je zatim pozvao Koštunicu koji ga je uverio da će, ako Mladić ne bude uhapšen, podneti ostavku, prenosi Karla del Ponte Renove reči, dodajući da je april došao i prošao, al i da im srpski premijer nije "ništa dao, niti je napustio vlast".

Karla del Ponte: Nudila sam kapitulaciju Tribunala
Autor: E.B. | 16.03.2008 - 00:04


Bivša haška tužiteljka Karla del Ponte, razočarana nedostatkom podrške međunarodne zajednice u hapšenju haških begunaca, najavila je 2007. evropskim zvaničnicima mogućnost da Tribunal „kapitulira“, odnosno da zaključi sve procese i obustavi potragu za odbeglim optuženicima, piše Karla del Ponte u svojoj knjizi „Lov“.

U razgovoru početkom prošle godine s britanskim ministrom za evropska pitanja Džefrijem Hunom o mogućnosti nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU, što je bilo uslovljeno saradnjom sa Haškim sudom, Karla del Ponte je ukazala da su srpske vlasti mogle da uhapse Ratka Mladića da su htele i da bi se odlukom EU da nastavi pregovore s Beogradom poslala veoma loša poruka. Hunu je prenela da se Mladić verovatno krije u jednom stanu u Beogradu, da domaće obaveštajne službe sigurno „znaju gde se on tačno nalazi, ali da nisu dobile zeleno svetlo za hapšenje od Koštunice“, piše Karla del Ponte u svojoj knjizi, u čiju je kopiju za medije pre zvaničnog objavljivanja imala uvid agencija Beta.
„Srpski predsednik Boris Tadić sigurno bi dozvolio hapšenje Mladića, ali, kao predsednik, on nema moć da to učini“, kazala je Karla del Ponte Hunu, i takođe ga je obavestila da ima podatke da se Karadžić nalazi u Srbiji, ali da često ide u RS i da se uz pomoć SPC kreće od jednog do drugog manastira ili sela. „Karadžić zavisi od prodaje droge“, objasnila je Del Ponteova, i dodala da tužilaštvo traži pomoć srpskih privrednika iz BiH, koji više nisu raspoloženi da plaćaju njegovu zaštitu.
„Završila sam priču nudeći da (Tribunal) kapitulira, da se povuče iz igre“, piše Del Ponteova.
U susretu s visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, koji je usledio ubrzo zatim, Karla del Ponte je još jednom upozorila da bi nastavak pregovora EU sa Srbijom imao „najgori mogući efekat“.
„Koštunica je dobio prijem u Partnerstvo za mir iako nije učinio ništa. Sada se nada da će i EU odustati od uslovljavanja. Ako stvari stoje tako, prestaću to da tražim. Ali morate mi to reći“, rekla je tužiteljka Solani, koji joj je, međutim, obećao da „pregovori s Beogradom neće biti nastavljeni ako ne bude bilo saradnje“.
Opisujući razgovor s komesarom za proširenje EU Olijem Renom iz marta 2006. godine, bivša tužiteljka navodi da joj je Ren tada rekao da veruje srpskim vlastima da zaista pokušavaju da uhapse Mladića (do kraja aprila) i da je upozorio Koštunicu da će, ako ne održi reč, „veoma skupo to platiti“. Ren je zatim pozvao Koštunicu koji ga je uverio da će, ako Mladić ne bude uhapšen, podneti ostavku, prenosi Karla del Ponte Renove reči.
Del Ponteova je opisala i kako je trpela oštre napade SAD zbog objavljivanja optužnica protiv generala Sretena Lukića i još trojice srpskih generala za zločine na Kosovu, zbog čega joj je i predočeno da „vrata Vašingtona za nju više nisu otvorena“.Ona piše da su se SAD protivile objavljivanju optužnica 2003. protiv Sretena Lukića, Vladimira Lazarevića, Nebojše Pavkovića i Vlastimira Đorđevića zbog ratnih zločina na Kosovu 1999, tvrdeći da bi to otežalo napore u hvatanju Ratka Mladića.
Šef CIA: Baš me briga šta ti misliš!
Opisujući nedoslednost politike SAD po pitanju hvatanja haških begunaca, Karla del Ponte piše i o susretima 2000. i 2001. s tadašnjim direktorom američke obaveštajne agencije CIA Džordžom Tenetom. Kako navodi, od Teneta je tražila da koordinira aktivnosti te agencije s naporima Haškog tužilaštva i drugim obaveštajnim agencijama i tako pomogne u hvatanju Karadžića i Mladića. „Karadžić je moj prioritet broj jedan“, rekao joj je tada Tenet, objašnjavajući da je za SAD podjednako važno to hapšenje kao i hvatanje Osame bin Ladena. Prilikom njihovog sledećeg susreta, naredne godine, bivša tužiteljka podsetila je direktora CIA da su prošli meseci i da „imajući u vidu rezultate, teško može da mu veruje“. „Slušaj gospođo, za ono što ti misliš, baš me briga!“ odgovorio joj je tadašnji šef CIA.

Izvor: Blic