Sto ponavljate jedno drugo no dobro ma samo objavi Karla da vidmo sta ti to zapravo znas

13. 03. 2008. | 16:01
Del Ponte: Upozorila sam Đinđića na pripremu atentata
      
Bivša haaška tužiteljica Carla del Ponte tvrdi da je sredinom veljače 2003. godine u Beogradu upozorila tadašnjeg premijera Zorana Đinđića da ima pouzdane informacije o pripremi atentata na njega i da prijetnje treba shvatiti ozbiljno.

U njezinoj knjizi "Lov", koja bi uskoro trebala biti objavljena u Italiji, kako prenosi agencija Beta koja je imala uvid u rukopis, Del Ponte piše da joj je premijer Đinđić tada rekao da priprema "napad na spregu između članova organiziranog kriminala i pripadnika snaga sigurnosti" Srbije, te da je već smijenio dvije glavne osobe Službe državne sigurnosti, jer nisu došli do bilo kakvih informacija o odbjeglom haaškom optuženiku Ratku Mladiću.

"Rekla sam mu da bude vrlo oprezan. Pokazala sam mu interni izvještaj Haaškog tribunala, dvije stranice s podacima o zavjeri i njegovu ubojstvu", piše Carla del Ponte i dodaje da mu je naglasila da "ne podcjenjuje tu stvar".


Zoran Đinđić

"Trebao bi ozbiljnije shvatiti tu prijetnju. Iskustvo me naučilo da se nikad ne zna. Možda su mnoge od ovih informacija netočne, ali možda u njima ima dovoljno istine", kazala je tada premijeru Đinđiću, na kojeg je četiri dana nakon njezina upozorenja pokušan atentat u Novom Beogradu, na autocesti, kamionom koji je vozio Dejan Milenković Bagzi, kasnije svjedok-pokajnik na suđenju atentatorima.

U tom razgovoru premijer Đinđić je Carli del Ponte kazao i da se Ratko Mladić navodno krije u blizini granice Srbije s Rumunjskom, da ga vlasti pokušavaju uvjeriti na dobrovoljnu predaju, kao i da ima informacije da "okružen ljudima koji ga naizgled čuvaju, ali ga u stvari vjerojatno drže kao zatvorenika i ubili bi ga da bi spriječili njegovo uhićenje".

Te osobe, koje je Đinđić opisao kao "vrlo bolesne ljude", u kontaktu su s kriminalcima i bliski su pojedinim dužnosnicima policije i vojske, piše bivša haaška tužiteljica, tvrdeći da joj je Đinđić obećao da će Mladić biti uhićen do ljeta te (2003.) godine, te da Srbija teška pitanja suradnje s Haagom treba riješiti što prije i da je upravo to "dobar trenutak za suradnju, iako neki članovi vlade to nikako ne žele, jer bi ona podrazumijevala politički rizik".

Carla del Ponte piše i da je premijer Đinđić od nje tražio odgodu objavljivanja haaške optužnice protiv četvorice vojnih i policijskih generala optuženih za ratne zločine na Kosovu 1999. godine, navodeći da će ona donijeti ozbiljne političke probleme.

"Kosovo je velik problem za zemlju. Polako ide ka neovisnosti, dan za danom. Međunarodna zajednica pritišće Srbiju ne samo da to prihvati, već i da se ona brine o Kosovu, da pokrajina više ne bi morala ovisiti od resursa i proračuna Srbije", kazao je Đinđić, po pisanju Del Ponte. Ona za tadašnje srbijanske vlasti kaže da su zaključili da mogu iskoristiti ubojstvo premijera Đinđića za olakšavanje pritiska zbog nesuradnje s Haaškim sudom, te tvrdili da je on 12. ožujka 2003. godine ubijen zato što je surađivao s tim sudom.

"To objašnjenje ubojstva je smiješno", zaključuje Carla del Ponte u svojoj knjizi "Lov", koja bi trebala izići 20. ožujka i čiju su odgodu objavljivanja od Haaškog suda tražili predstavnici Nacionalnog savjeta za suradnju s Haaškim sudom Vlade Srbije prije nekoliko dana, tvrdeći da bi njezino objavljivanje moglo otežati napore vlasti u Srbiji da uhite preostale odbjegle haaške optuženike Ratka Mladića, Stojana Župljanina i Gorana Hadžića.

(Hina)

Karla del Ponte otkriva u knjizi
Tači se plašio suđenja u Hagu
Autor: U. P. | 20.03.2008 - 06:00


BEOGRAD - Sigurna sam da su neki u vrhu Unmika, čak i Kfora bili uplašeni za svoje živote i živote pripadnika njihovih misija.

Mislim da su se neke sudije Tribunala za Jugoslaviju plašile da bi Albanci mogli da dođu do njih - piše u svojoj knjizi „Lov“ bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, opisujući neefikasnost pravosuđa prilikom istraga o zločinima koje su počinili Albanci na Kosovu i Metohiji. Ona je u knjizi navela da se prilikom jednog susreta u okviru obeležavanja pete godišnjice Dejtonskog sporazuma našla za stolom pored Hašima Tačija, koji joj je tada priznao da su Albanci činili zločine tokom sukoba na Kosovu, tvrdeći, međutim, da su to radili civili u uniformama OVK.
- Pogledala sam ga u oči i rekla da sam pokrenula istrage o zločinima koje su počinili Albanci na Kosovu. Nisam nijednom rečju pomenula optužnicu protiv njega, ali Tači je sigurno došao do takvog zaključka jer mu se lice skamenilo - navodi bivša tužiteljka.

Izvor: Blic

Najace mi je kada je rekla da se za samog Haradinaja vise borio onaj Peterson koji li je vec bio tamo
Kaze covjek se vise zaprepastio od samog Haradinaja
Uzas 

Del Ponte: Tači i Čeku su opasni
E. R., 19.03.2008 19:25:48 Ocena: 4.63 (Glasova: 24)  Komentara: 6 

KAKO navodi u knjizi "Lov, ja i ratni zločinci", koja će se 3. aprila naći u knjižarama širom Italije, bivša tužeteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, Unmik i Kfor Hašima Tačija i Agima Čekua smatraju "više nego opasnima za sve mirovne napore na Balkanu".
- Tači i Čeku, u teoriji, mogu da podstaknu buntovnu albansku manjinu, pokrenu nasilje u Makedoniji, južnoj Srbiji i drugim oblastima - piše Del Ponteova u knjizi, čije delove prenosi Beta.
Da je potrebno pokrenuti procese protiv lidera OVK, Del Ponteova je, kako tvrdi, ukazala američkoj administraciji prilikom posete Vašingtonu, marta 2002. godine. Požalila se zvaničnicima da je podnela veći broj zahteva za "veoma važnu pomoć u istragama protiv vrha OVK", ali da pomoć - nije stigla.
Mnogobrojna zastrašivanja svedoka koji je trebalo da svedoče protiv lidera OVK, počelo je pre nego što su protiv njih otpečaćene optužnice. Kao primer, Del Ponteova navodi ubistvo Tahira Zemaja koji je trebalo da svedoči protiv Haradinaja. Ubrzo potom, ubijena su i dvojica policajaca koji su istraživali njegovo ubistvo.
- Tužilaštvo je dobilo poluslužbeni izveštaj Unmika o Zemajevom ubistvu - tvrdi Del Ponteova. - U odgovoru na zvaničnan zahtev, Unmik je poslao dokument u kojem su svi delovi koji su se na to odnosili, bili zatamnjeni. U delu koji je još i mogao da se pročita, navodi se da je Zemaj pre smrti izjavio, verovatno pripadniku Unmika, da će, ako bude ubijen, Ramuš Hardinaj i još jedan čovek biti među mogućim osumnjičenima.

SUSRET U OHAJU
DEL Ponteova se, kako navodi, sa Tačijem našla za istim stolom u Ohaju, prilikom obeležavanja petogodišnjice Dejtonskog sporazuma. Priznao joj je, kaže, da su Albanci činili zločine tokom sukoba na Kosovu, ali je tvrdio da je reč o civilima koji su nosili uniforme OVK.
- Pogledala sam ga u oči i rekla mu da sam pokrenula istrage o zločinima koje su počinili Albanci. Lice mu se skamenilo, iako ja nijednom rečju nisam pomenula optužnicu protiv njega.

Baba Koštunija je mogla da uhvati Mladića kad god je htela ali šta vredi,on je takav kakav je i šta da se radi sad...

Karla del Ponte: Tajna Žute kuće
Otetim Srbima na Kosovu vadili organe i prodavali ih
Autor: (Beta) | 21.03.2008 - 06:37


Haško tužilaštvo saznalo je, istražujući zločine OVK nad Srbima i drugim etničkim zajednicama, da su ljudima koji su 1999. godine nestali na Kosovu vađeni bubrezi i drugi organi, koji su krijumčareni i prodavani stranim klinikama, otkriva Karla del Ponte, bivša glavna haška tužiteljka, u knjizi „Lov“.

Žrtve su otete „verovatno posle NATO bombardovanja, kad su na Kosovu već bile međunarodne mirovne snage“, a u operaciji krijumčarenja organa aktivno su učestvovali „čak i visoki pripadnici OVK“, čija imena Del Ponteova ne navodi. Ona piše da je grupa „pouzdanih“ novinara kazala istražiteljima i funkcionerima Unmik da su leta 1999. kosovski Albanci kamionima prebacili oko 300 otetih nealbanaca u kampove poput Kukeša i Tropoje, na severu Albanije. Mlađi i vitalniji zatvorenci su posle lekarskog pregleda prebačeni u pritvore u Burelu i okolini. Grupa otetih pritvorena je u baraci iza jedne žute kuće, dvadesetak kilometara južno od tog grada.
U jednoj sobi, koja je služila kao operaciona sala, hirurzi su žrtvama vadili organe. Preko aerodroma Rinas kod Tirane, ovi organi su ekspedovani hirurškim klinikama u inostranstvu, za klijente koji su ih plaćali. Jedan izvor tvrdio je da je lično učestvovao u jednoj od ovih isporuka na aerodromu.
Žrtve kojima je izvađen jedan bubreg opet su zatvarane u istu baraku, gde su čekali da ih ubiju zbog „drugih vitalnih organa“.
„Na taj način, drugi zatvorenici u baraci znali su kakva sudbina čeka i njih, pa su preklinjali, prestravljeni, da odmah budu ubijeni“, navodi bivši glavni haški tužilac.
Među zatvorenicima su bile i žene sa Kosova, iz Albanije, Rusije i bivših jugoslovenskih republika. Dva izvora tvrdila su da su pomagala u sahranjivanju tela žrtava oko „žute kuće“ i na jednom obližnjem groblju.
Istražitelji Tribunala utvrdili su da se ovi detalji - iako su informacije novinara i pripadnika Unmika bile nepotpune - uklapaju i potvrđuju podatke koje je sakupio sam Tribunal, ukazuje Del Ponteova.
Ona otkriva da su istražitelji Tribunala i Unmika, sa novinarima i jednim albanskim tužiocem, početkom 2003. u centralnoj Albaniji obišli pomenutu „žutu kuću“, koja je bila prekrečena u belo, ali su islednici našli tragove žute boje. Našli su delove gaze, plastične kese za infuziju, špric, prazne bočice lekova, pa i onih koji se koriste za opuštanje mišića tokom operacije. Forenzičari su našli tragove prskanja krvi po zidovima i podu jedne od soba, ali „nisu mogli da utvrde da li je krv ljudskog porekla“. U celoj toj sobi tragova krvi nije bilo jedino na jednom delu poda, dužine 180 centimetara i širine 60 centimetara.
„Vlasnik je ponudio istražiteljima niz objašnjenja o tragovima krvi. Prvo je rekao da se u toj sobi pre više godina porodila njegova žena. Zatim, kada je žena izjavila da su deca rođena na drugom mestu, tvrdio je da je njegova porodica tu sobu koristila za klanje životinja radi proslave jednog muslimanskog praznika“, navodi Del Ponteova.
Istražitelji Tribunala nisu uspeli da identifikuju izvore, koje su novinari odbijali da imenuju, a bilo je i pravnih prepreka za pokretanje procesa, objašnjava bivša tužiteljka navodeći da im je albanski tužilac koji je učestvovao u istrazi „otkrio još jednu dimenziju problema ‘saradnje“.
„Hvalio se da ima rođake koji su bili borci OVK i rekao je istražitelju Tribunala: ‘Ovde nema grobnica sa Srbima. Ali ako su odveli Srbe preko granice Kosova i ubili ih, dobro je što su to učinili’“, piše Del Ponteova.
Na kraju su tužioci i istražitelji zločina OVK odlučili da su dokazi nedovoljni. „Bez izvora i načina da ih identifikujemo i nađemo, bez tela i bez dokaza koji bi povezali osumnjičene visokog nivoa za ta dela, sve mogućnosti za vođenje istrage bile su zatvorene“ za Haško tužilaštvo, piše Karla del Ponte u svojoj knjizi.

Sve žrtve sahranjene u Albaniji
Svi ljudi, za koje izvori navode da su bili prisutni u kampovima u Albaniji u kasno leto 1999, proglašeni su za nestale u leto 1999. i od tada više nikada nisu viđeni, piše u knjizi „Lov“.
„Imajući u vidu izuzetno ozbiljnu prirodu tih slučajeva, činjenicu da praktično nijedna žrtva OVK nije pronađena u ekshumacijama na Kosovu, kao i da su ti zločini počinjeni navodno pod nadzorom ili komandom vođa OVK visokog ili srednjeg ranga, profesionalni i iskusni istražitelji treba da sprovedu što detaljnije istrage“, prenosi Del Ponte nalaze iz izveštaja Tužilaštva o tom slučaju.

Izvor: Blic

to sam danas citao kod frizera kad sam bio! Pa jebo te Bog sta je kurva cutala o tome mamicu joj jebem sada treba njoj da se sudi jer sakrivanje zlocina je saucesnistvo u njemu!
ja ne znam sta vise treba da se desi Srbima i Srpskom narodu da bi se neko od ovih monstruma nasao pred licem pravde!

Ako iole ima malo mozga u Srbiji treba smasta podneti tuzbu protiv nje medjunarodnom krivicnom sudu pritiv nje zbog sakrivanja takvih cinjenica i utaje dokaza i nepodizanja optuznice i automatskog saucesnistva u tom zlocinu!

Албански злочини и Хашке тајне
Ћутањем против Карле дел Понте
Унмик био у власти Албанаца, Американци нису хтели да помогну да се истраже злочини над Србима, наводи главна тужитељка Хашког трибунала
 
Хашим Тачи, Кофи Анан, Сорен Јесен-Петерсен, Рамуш Харадинај Лоша сарадња са Унмиком, застрашивање сведока и непостојање функционалних институција средином 1999. године, када Косово није имало полицију, били су велики проблеми са којима се тужилаштво Хашког трибунала суочило у истрази о злочинима Ослободилачке војске Косова и њених лидера над Србима, Ромима и другим етничким групама, пише бивша главна тужитељка тог суда Карла дел Понте у књизи „Лов, ја и ратни злочинци”. Агенција Бета преноси делове из штива које ће прво бити објављено у Италији, а чијем се издавању противе власти у Србији оцењујући да би тиме била угрожена потрага за Ратком Младићем.

Бивша тужитељка окривљује мисију УН у јужној српској покрајини да је ометала сарадњу са трибуналом тако што је одбијала да реши проблем заштите сведока и пружањем подршке Рамушу Харадинају, бившем вођи ОВК.

Документа Унмика које је тужилаштво тражило, била су понекад „приређена или састављена тако да се нису могла користити у судници”, о чему је Дел Понтеова известила и тадашњег генералног секретара УН Кофија Анана. Она наводи да је првог човека светске организације обавестила о плакату у центру Приштине са ликом Харадинаја и поруком подршке бившег шефа Унмика Серена Јесен-Петерсена.

„Пренела сам и да је у јесен 2005. други човек Унмика присуствовао свадби једног блиског Харадинајевог рођака”, пише Дел Понтеова наводећи да се Анан сложио да је то непримерено.

„Изгледало је да се Јесен-Петерсен више противи подизању оптужнице од самог Харадинаја. Јесен-Петерсен имао је пријатељске односе с Харадинајом и то није крио у саопштењу које је издао одмах по објављивању оптужнице”, указује бивша тужитељка.

„Речи хвале Јесен-Петерсена указивале су не само да је Унмик слаб и у власти Албанаца који су практично обезвредили мисију УН током нереда 2004, већ и да је шеф Унмика, који је и специјални представник генералног секретара, јавно стао на страну Рамуша Харадинаја у процесу пред Трибуналом УН”, пише у мемоарима Карле дел Понте.


 
Воз у Грделичкој клисури погођен у НАТО бомбардовању 1999.Она наводи и да је Унмик тврдио најпре да су документа за које је договорено да буду предата Трибуналу уништена, а касније да она постоје и да ће бити достављена суду. Међутим, приликом њихове предаје, утврђено је да недостаје половина досијеа.

У писму које је упутила подсекретару УН за правна питања Николи Мишелу указала је и на „тежак сукоб интереса” који се односио на заштиту сведока: рођак једног од истакнутих званичника Унмик полиције ангажован је у тиму за одбрану Харадинаја.

„Унмик је признао да је у обављању својих дужности агент полиције дошао у посед поверљивих информација за „случај Харадинај” и кључних досијеа о сведоцима. Јесен-Петерсен је предложио да се тај агент једноставно повуче из свих активности везаних за случај Харадинај. Усудила бих се да кажем да би у функционалном систему било које државе таква ситуација била недопустива”, поручила је Дел Понтеова у писму Мишелу.

Наводећи примере застрашивања сведока, које је почело и пре него што је Трибунал почетком 2003. објавио прве оптужнице против припадника ОВК, а затим и примере покушаја убиства оних који су намеравали да сведоче у тим процесима, бивша тужитељка помиње убиство Тахира Земаја, који је требало да буде сведок у случају против Рамуша Харадинаја. Она пише да су касније убијена и двојица полицајаца који су истраживали смрт Земаја, а када је Трибунал затражио од Унмика информације о убиству сведока, добили су документ у којем су најважнији подаци били затамњени. „Недопустиво је да се такве информације крију (од Трибунала), а тиме се и шаље ужасна порука Албанцима који би желели да сарађују са мојом канцеларијом”, пренела је Дел Понтеова у писму Мишелу и додала да се Харадинај често састаје са високим функционерима Унмика, укључујући Јесен-Петерсена. „Како се може успоставити ауторитет закона, ако врх Унмика тако отворено подржава особу оптужену за најтеже злочине по међународном закону? Шаље се порука да су оптужнице Трибунала безначајне, да једног оптуженика добро прихвата и чак подржава врх мисије УН. Такав развој веома забрињава и чини наше напоре у случају Харадинаја узалудним”, поручила је бивша тужитељка званичнику УН-а.

„Моје године у Трибуналу завршиће се пре него што је Судско веће донело одлуку о случају”, закључује Карла дел Понте, а њене речи су се обистиниле будући да Харадинај у Хагу тренутно чека доношење пресуде.

Истражитељима је невољу задавао и албански језик, односно чињеница да су преводиоци готово искључиво Албанци, а уздати се у њих било је тешко због затворености албанске заједнице и раширеног закона освете.

На обележавању пете годишњице Дејтонског споразума у Охају, бивша тужитељка се, како наводи, нашла за столом поред Тачија, који јој је тада признао да су Албанци чинили злочине у току сукоба на Косову, тврдећи међутим да су то радили цивили у униформама ОВК.

„Погледала сам га у очи и рекла да сам покренула истраге о злочинима које су починили Албанци на Косову. Нисам ни једном речју поменула оптужницу против њега, али Тачи је сигурно дошао до таквог закључка јер му се лице окаменило”, наводи бивша тужитељка.

Она додаје да је америчкој администрацији указивала на потребу покретања процеса против вођа ОВК у марту 2002, али како је помоћ остала само на речима, тумачи да те оптужнице не би одговарале Сједињеним Америчким Државама, јер би „закомпликовале међународне напоре у стварању нових институција на Косову”. Ни са другим земљама НАТО није била боља ситуација.

--------------------------------------------------------------------------

Нису ми дали да испитујем Веслија Кларка

Наљутила сам се кад ми није било дозвољено да испитујем Веслија Кларка због бомбардовања воза у Србији 1999. године, изјавила је Карла дел Понте, бивши главна тужитељка Хашког трибунала, у интервјуу за магазин „Мари Клер”.

„Један амерички авион напао је воз пун цивила, а Милошевић је доставио препис дијалога између пилота и базе. Било је индиција да је НАТО одговоран. Послала сам транскрипт НАТО-у и затражила траке, али су ми одговорили да не могу да их пронађу. То је политика, историју пишу победници”, рекла је Дел Понтеова, додавши да тај случај не служи на част међународној заједници.

„Да су нас пустили да радимо, нашли бисмо одговорне”, закључила је бивша тужитељка, која вероватно мисли на бомбардовање путничког воза код Грделице 12. априла 1999. када је убијено 15 људи, 44 рањено, док се више особа и даље води као нестало.

Карла дел Понте изјавила је и да би Војислав Коштуница могао одмах да ухапси Ратка Младића да хоће, али је он „националиста који мора да сарађује са судом да не би био изолован, али то чини с оклевањем”: „Кад би Коштуница сутра позвао своју тајну службу, Младић би с лисицама на рукама отишао у Хаг. Али, он то неће да уради.”

Бивша тужитељка, која је сада амбасадор Швајцарске у Аргентини, тврди и да је Слободан Милошевић знао за све злочине за које је био оптужен. „Можда није директно учествовао у њима, али је знао и није урадио ништа да их спречи”, верује Дел Понтеова.


А. М.
[објављено: 21/03/2008.]

politika

Албански злочини и Хашке тајне
Трговали органима отетих са Косова
Истражитељи Трибунала у централној Албанији 2003. обишли „жуту кућу” коју су извори навели као место на којем су убијани затвореници пошто су им извађени витални органи
 
Карла дел Понте: Кривце скривала и Приштина и међународна заједница Хашко тужилаштво открило је, истражујући злочине Ослободилачке војске Косова 1999. године над Србима, Ромима и другим етничким заједницама, да су особе нестале у сукобима на Косову коришћене у операцији кријумчарења органа, пише у књизи „Лов, ја и ратни злочинци” Карла дел Понте, бивша главна тужитељка Међународног кривичног суда за ратне злочине на подручју бивше Југославије. Истражитељи Трибунала и функционери Унмика добили су те информације од „поузданих” новинара који су открили да су у лето 1999. године косовски Албанци камионима пребацили преко границе, на север Албаније, више од 300 отетих особа.

Ти затвореници прво су били затворени у кампове на местима попут Кукеша и Тропоје. Према изворима новинара, млађе и виталније затворенике прегледали би лекари, добијали су храну и нико их није тукао, а затим би били пребачени у притвор у друге центре, у Бурел и његову околину. Група њих била је притворена у бараци иза једне жуте куће двадесетак километара јужно од тог града, наводи тужитељка.

Једна соба у тој жутој кући, како су описали новинари, служила је као операциона сала у којој су хирурзи вадили органе затвореницима. Органе би затим, према речима извора, преко аеродрома Ринас код Тиране слали у хируршке клинике у иностранству где су коришћени за пресађивање клијентима који би то плаћали.

Жртве који би остале без једног бубрега, поново би биле затваране у исту бараку до тренутка када би их убијали због „других виталних органа”.

„На тај начин, други затвореници у бараци знали су каква судбина чека и њих, и, према тим наводима, преклињали су, престрављени, да одмах буду убијени”, преноси Дел Понтеова наводе извештаја.

Међу затвореницима доведеним у ту бараку било је и жена са Косова, из Албаније, Русије, и бивших југословенских република, а два извора су тврдилада су помагала у сахрањивању тела жртава око „жуте куће” и на једном оближњем гробљу.

Иако су информације новинара и припадника Унмика биле непотпуне, истражитељи Трибунала су утврдили да су се детаљи уклапали и потврђивали податке које је сакупио сам Трибунал.

Све особе, за које извори наводе да су биле присутне у камповима у Албанији у касно лето 1999, проглашене су несталим у лето исте године и од тада више никада нису виђене.

Жртве у тим случајевима биле су отете вероватно после НАТО бомбардовања, у периоду када су на Косову биле присутне међународне мировне снаге и бројни истражитељи и службеници организација за људска права, због чега није било јасно да ли злочини почињени у том периоду улазе у надлежност Хашког трибунала.

Дел Понтеова наводи да су истражитељи Трибунала и Унмика, са новинарима и једним албанским тужиоцем, дошли у централну Албанију почетком 2003. године где су обишли „жуту кућу” коју су извори новинара навели као место на којем су убијани затвореници. „Кућа је сада била бела, власник је негирао да је икада префарбана, иако су истражитељи открили трагове жуте боје дуж ивица зидова. Истражитељи су пронашли и делове газе, у близини налазе и коришћен шприц, две пластичне кесе за инфузију стврднуте од блата, празне бочице лекова, међу којима и оних који се обично користе у хируршким интервенцијама за опуштање мишића”, описује у својој књизи бивша тужитељка.

Истражитељи Трибунала нису успели да идентификују изворе, које су новинари одбијали да именују, а било је и правних препрека за покретање процеса, објашњава Карла дел Понте наводећи да им је албански тужилац који је учествовао у истрази „открио још једну димензију проблема сарадње”.

„Хвалио се да има рођаке који су били борци ОВК и рекао је истражитељу Трибунала: ’Овде нема гробница са Србима. Али ако су одвели Србе преко границе Косова и убили их, добро је што су то учинили’“, пише Дел Понтеова.

На крају су тужиоци и истражитељи на случајевима ОВК одлучили да су докази недовољни. „Без извора и начина да их идентификујемо и нађемо, без тела и без доказа који би повезали осумњичене високог нивоа за та дела, све могућности за вођење истраге биле су затворене” за Хашко тужилаштво, пише Карла дел Понте у својим мемоарима.


А. М.
[објављено: 21/03/2008.]

politika