Lepo je hriscanstvo, tacnije pravoslavlje, jedno od poslednjih stvari u ovoj zemlji koja odrzava neku moralnu granicu. (Od zakona nema vajde, to je valjda svima jasno)
A bolest je ovo liberalno razmisljanje koje zastupaju pedofili, pederi, narkomani i drugi bolesnici koji samo hoce da sruse uticaj crkve!



Uopste se ne radi o tome sto ce pravi ateista tako i da se izjasni, nego sto ce iz zezanja neki pravoslavac da se izjasni kao dzedaj ili sta vec! U jednom pravcu teraju propagandu kako nije bitno kako ce se neko izjasniti na popisu, a u drugom teraju da to bude bilo sta osim pravoslavlje!

A ti zajebi sve zive pa se izjasni kao mudzahedin. Ionako ste urlikali Alahu Akbar u domu sindikata juce ko pravi Srbi, onako tradicionalno srpski, ko moj kurac.

@I.O.

Ponašaj se.  Zaobiđi molim te taj rečnik ovde. 

Odvrti par stranica unazad...

Jedi je u stvari Judah sa glasovnom manom..

sto je bolest da se recimo izjasnis kao dzedaj? ili kao cuvar kule strazara? ili kao bene geserit ili sta god  

ti to imas pravo i time nikoga ne ugrozavas  

sam pojam "uticaj crkve" je malo... zabrinjavajuci, slozices se  

Ahm. Ne videh to.

Jeste. I kastracija je nešto poput vakcinacije.

ZATIRU NAM SRPSKO SEME!

Srbi su narod čiji se broj smanjuje najbrže na svetu! U tome nam i te kako „pomažu“ susedne države u kojima su Srbi manjina. Kurir je istražio šta se sve radi da bi se ostvario projekat „svet bez Srba“

BEOGRAD - Srbi nestaju kao narod!

Nebeski narod ili ne, inadžije ili borci za svoja prava i svoje mesto pod suncem, uvek na putu velikih sila i raznih interesa ili „leva smetala“, tek Srba je sve manje, kako u matičnoj zemlji, tako i u komšiluku.

Goran Tenev, istraživač Centra za demografska istraživanja Srbije, prognozira za Kurir da će za manje od 40 godina u našoj zemlji biti svega šest miliona stanovnika!

- Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva, koji je sproveden 2002. godine, na teritoriji Srbije živi oko sedam miliona stanovnika. Na osnovu projekcija demografskog istraživačkog centra, 2052. godine u našoj zemlji živeće milion ljudi manje - kaže Tenev. On dodaje da je tendencija smanjenja populacije u Srbiji trajna i da je, u poređenju sa situacijom nakon Drugog svetskog rata, u stalnom padu.

- Tada se godišnje rađalo oko 150.000 beba, dok je taj broj danas skoro dvostruko manji i iznosi oko 80.000. Broj starih porastao je za oko pola miliona u odnosu na 2002. godinu, dok se broj mladih smanjio sa skoro dva miliona na svega 690.000. Broj umrlih je za 30.000 veći od broja rođenih na godišnjem nivou - naglašava Tenev.

Prema njegovim rečima, u svakom trećem naselju ne rodi se nijedno dete.
- Prema poslednjem istraživanju, sprovedenom 2009. godine, od 4.700 naselja samo 460 ima pozitivan prirodni priraštaj - ističe Tenev.
Reč je uglavnom o naseljima u kojima Srbi nisu većina.
Da ne bude da moramo „sve sami“, i okolne države se svojski trude da daju svoj doprinos smanjenju broja Srba. Evo kako one to rade.


Slovenija: Brisanje iz spiskova

U Sloveniji, prema poslednjem popisu, živi skoro 40.000 Srba (1,98 odsto). Pre raspada SFRJ Srbi su činili 2,7 odsto stanovništva sa skoro 48.000 ljudi. Razlog za ovaj veliki pad je nezakonito brisanje Srba iz spiska državljana tokom i neposredno posle proglašenja nezavisnosti.



Mađarska: Za 100 godina Srba deset puta manje!

Razlozi: Iseljavanje, asimilacija

Prema poslednjem popisu iz 2001, u Mađarskoj živi oko 5.000 Srba, koji su u ovoj zemlji zvanična nacionalna manjina. Najviše ih ima u Budimpešti (1.851 Srbin), a jedino većinsko srpsko selo je Lovra, južno od Budimpešte.

Direktor Srpskog instituta u Mađarskoj Pera Lastić objašnjava za Kurir da se broj Srba u Mađarskoj smanjuje iz dva razloga: doseljenici su se mahom raselili u „treće zemlje“ ili su se vratili u Srbiju. Dodaje da i asimilacija, odnosno sklapanje mešovitih brakova čini svoje.

- Prema popisu iz 1910, u Mađarskoj je živelo više od 25.000 Srba. Posle Prvog svetskog rata veliki broj iselio se u Kraljevinu SHS, pa je na popisu iz 1930. upisano tek nešto više od 7.000 Srba. Trend smanjenja broja Srba se nastavio, početkom devedesetih u Mađarskoj je živelo oko 4.000 Srba. Najnoviji popis planiran je za jesen, ali čini mi se da će biti još manje Srba nego u 2001 - ističe Lastić.


Rumunija: Strah od sledećeg popisa

Razlozi: Asimilacija, denacionalizacija

U Rumuniji je u 2002. živelo 22.518 Srba, a oni su po brojnosti peta nacionalna manjina. U odnosu na prethodni popis, iz 1992, kada je Srba bilo 29.408, broj se drastično smanjio. Najviše ih živi u Temišvaru i u pograničnom delu Srbije i Rumunije.
Predsednik Saveza Srba u Rumuniji Slavomir Gvozdenović tvrdi da diskriminacije nema, ali je činjenica da je Srba sve manje i da bukvalno strepe od narednog popisa.

- Dva su glavna razloga za to. Na prvom mestu je prirodna asimilacija jer se mešoviti brakovi lako spajaju, posebno jer je u pitanju ista vera. U takvim situacijama, u više od 80 odsto slučajeva mi smo „gubitnici“. Takođe, stižu nas rezultati strahovite denacionalizacije koju je režim Nikolaja Čaušeskua otvoreno vodio protiv nacionalnih manjina - objašnjava Gvozdenović.


KiM: Istrebljenje Srba

Razlozi: Proterivanje, nasilje, niska stopa nataliteta, pritisci

Srbi čine drugu po brojnosti etničku skupinu u južnoj pokrajini. Prema popisu iz 1991, tačno 194.190 Srba živelo je na Kosmetu (10 odsto stanovništva). Prema procenama iz 2000, bilo ih je između 126.000 i 140.000 (sedam odsto stanovništva). Na Kosovu se trenutno sprovodi popis, koji srpsko stanovništvo bojkotuje, pa sa sigurnošću ne možemo da tvrdimo koliko Srba živi na ovim prostorima. Svakako da se broj iz dana u dan smanjuje, posebno nakon martovskog nasilja 2004, kada su albanski ekstremisti napali i oskrnavili srpske kulturno-istorijske spomenike, spalili mnoge srpske kuće i mnoge proterali.


Hrvatska: Srba nikad manje

Razlozi: Genocid, ratovi, politički pritisak, proterivanje

Srba u Hrvatskoj trenutno ima manje nego ikada - gotovo pet puta manje nego što ih je bilo na popisu iz 1931. godine! Samo za vreme ratova tokom devedesetih godina sa prostora Hrvatske istrebljeno je oko 380.000 Srba. Veliki deo njih stradao je u sukobima, a čak oko 250.000 izbeglo je u akciji „Oluja“ u avgustu 2005. godine.

- Cilj tamošnjih vlasti uvek je bilo stvaranje etnički čiste Hrvatske, što se najbolje pokazalo na demonstracijama početkom 20. veka, a kasnije i u Drugom svetskom ratu i ustaškoj ideologiji - kaže Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica iz Hrvatske.


BiH: Sve manje Srba u Federaciji

Razlozi: Niska stopa priraštaja, iseljavanje

Prema podacima CIA iz 2000. godine, u BiH živelo je 48 odsto Bošnjaka, 37,1 odsto Srba, 14,3 odsto Hrvata i 0,6 ostalih. Prema procenama iste agencije iz 2004. godine, BiH ima 4.007.608 stanovnika. Nemoguće je ne primetiti da se broj Srba u BiH iz godine u godinu smanjuje.

- Razlozi su brojni, od ekonomskih, bezbednosnih, pa do kulturnih i ličnih osećanja. Niko ovde ništa ne garantuje, niti se može verovati da je Federacija dobar prostor za življenje - kaže Dušan Šehovac, direktor Biroa za ljudska prava Demokratske inicijative sarajevskih Srba.


Crna Gora: Sa 90 na dva odsto

Razlozi: Pritisci vlasti prilikom popisa građana

Srbi su u Crnoj Gori druga etnička grupa po brojnosti. Ima ih otprilike 200.000, i čine 32 odsto stanovništva. Statistički podaci o broju Srba u bratskoj nam Crnoj Gori govore da se brojka rapidno smanjuje, tako od više od 90 odsto početkom prošlog veka, u 1948. bilo ih je manje od dva odsto. U Crnoj Gori je u toku popis stanovništva, a lider opozicione Nove srpske demokratije smatra da će vlast pokušati da smanji broj Srba u Crnoj Gori.
- Veoma je značajno ohrabrivati ljude da na popisu saopšte ono što smatraju da jesu. Želim da ohrabrim svakog Srbina u Crnoj Gori da slobodno napiše šta je i kojim jezikom govori - rekao je Mandić.


Makedonija: Obespravljeni

U Makedoniji živi oko 36.000 Srba (1,78 odsto). Pošto po broju daleko zaostaje za Albancima, Turcima i Romima, srpska manjina nema prava na zvanično korišćenje srpskog jezika, osim u opštinama u kojima čini više od 20 odsto stanovništva. Poseban problem ima Srpska pravoslavna crkva: kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva prisvojila je sve objekte nekadašnje Ohridske arhiepiskopije.

Nije baš da se konkretno tiče teme, malo ide u istoriju, al' nije ni off. U svakom slučaju ne smeta. 

Trebalo je ici okolo.

Ovo ce biti jako dosadan i dug tekst i verovatno ga necete razumeti.

To je ok.

Crkva.
Nasa crkva je kao sto su mnogi naglo skoro primetili, malo drugacija nego sto je mnogi zamisljaju, njeni koreni idu malo dalje od pevanja pesama po hramovima. Nekima je mozda cudno sto crkva sa dva pisma promeni volju skupstine i vlade.

Mozda ovaj tekst to malo pojasni.

Nevidljivi svemirski bog je stvorio sve, a mi imamo monopol nad verom jer nas taj isti bog mnogo voli...

E sad to vam je u principu svaka standardna crkva ili vera, ali kod nas, kao i obicno ni ludaci nisu ludi u standardnim granicama.

Jer nasa crkva je nesto posebno.

Kod nas, jednom veselom igrom slucaja tamo negde od 1944-45 pa na ovamo kad je narodna vlast krenula da tamani narodnu veru, Srpski narod je nasao za shodno, kao i kroz istoriju da sacuva jednu svoju stranu u crkvi, cak ni najveci udbasi nisu smeli po crkvi, puno da brljaju.

Jer ako cemo iskreno Tito nikad nije zaboravio da je Hrvat (nije slucajno Sava Kovacevic bio poslat nazad po ranjenike), a znao je i ko ce biti vecina u novoj drzavi u kojoj cveta bratstvo i jedinstvo.

To su relativno rano primetili i delovi Srpske crkve uvek prestravljeni ideje da ce biti pokrsteni i unisteni (naravno prilicno opravdano), da ce se Srpski narod rastociti zbog nekog stranog protivnika, i tu se prvi put rodila ta militantna ideja "spasavanja" Srpstva i delova izrazito Srpski nastrojenog vojno/sluzbenog dela populacije.

Za mnoge, malo manje poznata cinjenica, vec zavrsnih dana rata, pocele su da se stvaraju odredjene sluzbe koje ce "edukovati" narodne mase o tome koji je pravi put koji treba slediti.

I tu negde su stigli do ideje oko religije, ali tu je trebalo paziti, naravno crkve su padale tu i tamo, na navodno opste odusevljenje svih "Jugoslovena", ali stvari nisu isle bas tako, za svaku nasu, bi pala jedna njihova, za svaku njihovu pala bi jedna nasa.

Svaka se cigla lagano skidala, njihove su rusili njihovi a nase nasi, ali nazalost bilo je izuzetaka, i tu su macevi prestali da se maze, tu negde su poceli da se ostre jedni o druge.

Pocele su neke struje da se javljaju,pocelo je da se stedi na krecu kojim su se farbale freske, njihovi su stedeli na njihovim a mi na nasim.

Tamo negde, 1948, negde oko Medenog polja, negde ispod Osjecenice gde je nastala Partizanska Eskadrila, gde su ljudi raznih bogova ginuli zajedno, bila je jedna mala crkva, jedva da se vidi, mora covek da se zagleda dobro da bi je video.

Ali eto te 1948, jedan komesar iz Slovenije, projektovao je put koji je isao preko te crkve (on niti je znao da je tu, niti je hteo namerno da ga nacilja bas preko nje), tu crkvu su mnogo puta palili, mnogo puta kamenje raznosili, od Turaka do ustasa do Nemaca.

Na groblju te male crkve ima i grobova onih koji su isli za Lazarom na Kosovo, neki su vraceni i tu sahranjeni, mala i zaklonjena, tesko je ko mogao rusiti ako nije bas krenuo sa merom i silom.

Ali eto nekako su stigli i do te crkve, i nekako nije moglo oko nego preko nje, i nekako se naslo da je covek za izgradnju puta Hrvat.

U ostalim delovima YU to mozda i ne bi bilo tako nategnuta situacija ali tu, odakle su najgore ustase dosle na ovaj svet, ljudi su se itekako secali svakog zapaljenog sela, svake spaljene crkve.

Tu se rat nije vodio za teritoriju nego za istrebljenje, ustase se ubijale i palile a obavezno su uvek sve izvore rusili i trovali, to je ostalo od turaka, i vremenom tamo je nastala uvreda "dabogda ti crkvu i izvor gasili macem"

Igrom slucaja moj deda sa caletove strane, je em bio pilot 41, a i oteo je u Drvaru mitraljez (sto vas je onda odmah kvalifikovalo kao neku vrstu podoficira), ali posto je bio bliskokrvno vezan za Popa Djujica od njegove vojne karijere se nije puno ocekivalo, ali njega to nije puno pogodilo, on je bio u konjici koju je voleo, kasnije poslat u Francusku da bi postao pilot i tu se on razisao sa idejom neke karijere u vojsci jer u avionima nije bilo konja.

Igrom slucaja je pored te tihe etikete nepozeljnog i nekoga ko nece otici mnogo gore postao i bezopasan tako da je manje vise sa svima bio dobar, pa je imao priliku da izbliza cuje i zapamti razne stvari.

I kad je pocelo pravljanje tog puta svi su se trudili da tu stvar utisaju sto je vise moguce, ali to nije islo lagano, prvo je puklo kad je sin popa koji je tu ziveo dosao iz rata, tamo negde iz Italije.

Da stvar bude gora, Hrvat koji je gradio taj put, je malo poceo da "zanosi" na svoju ruku sa nekim idejama a onda je bas puklo kad je na nekom skupu/sednici taj isti i rekao da je svako ko je protiv rusenja te crkve protiv naroda i revolucije, okruzen bivsim oficirima koji su sluzili kralju veoma nacionalno svesnim malo ko od njih je imao nekog zivog.

Uglavnom doslo je dotle da se lokalni vodja "Srpske" frakcije zestoko uneo u lice komesaru sa recima: "Predjes li ti preko te crkve, pomeris li ti te kosti sto tamo leze, neces samo te pomeriti, dici ce se sve sto ste pobili i poklali odavde do mora, a gde ce stati niko ne zna, raznih mi racuna imamo, i sve cemo ih stati redom naplacivati"

To je verovatno bio jedan od prvih sukoba u YU tog tipa, prvi put se osetilo u recima "nasi" i "njihovi".

Stigli su naravno "drugovi" iz drugih delova drzave da smire i pomire (goli otok ekskurzija koji je moja familija detaljno obisla) i osim dedinog burazera koji je dosao iz Berlina sa stepenica Rajhstaga pa u grob na otok, svi su ga preziveli, i sto je mnogo vaznije nikog nisu polomili, a malo je ljudi izaslo odande koji su umeli da kazu bilo sta drugo osim ko su bili najbolji bombasi...

I tu negde se nasla i nasa crkva, nasi su nasli crkvu, a crkva je nasla njih, tih dana i normalnih razloga cuvali su jedni druge, vremenom se tu negde razum izgubio, vremenom nikom se vise nije moglo verovati, crkva je morala da sacuva Srpstvo u Srbima po svaku cenu, prvo je preuzela sve cetnike, pa sve emigrante, pa sve one koji su postali nepozeljni, i vremenom su i sluzbe krenule da se kace za crkvu.

Vremenom  je postala toliko jaka da je i crkva unutar sebe pocela da razvija sluzbu, deca koja su slata da sluze narodu tako sto su spijunirala crkvu i emigraciju su polako pocela da menjaju strane, deca oficira ciji roditelji nisu znali da kazu nista osim ko je bio najbolji bombas, su polako pocela da budu sve manje deca Jugoslavije a sve vise deca svojih roditelja.

Nije se crkva puno bunila, svaki fanatik je bio dobar ako slusa naredjenja, vremenom, negde se izgubila ta staza razuma kojom hodaju cuvari, i cim malo predju na drugu stranu postaju tamnicari, negde usput su prestali da cuvaju, i poceli da osvajaju, negde usput, vremenom poceli su da se secaju svih dugova koje treba naplatiti.

1991 ni nasi ni njihovi nisu docekali goloruki i nespremni.I kad je pocelo imali su iza sebe i snagu Boga i bes Djavola.

_{Izvor: Eizo Blog (uz dozvolu autora)}

 

sad cuh i za novi talas : postovaoci caka norisa ...

Ta fora sa dzedajima je poodavno postala trula.

Mislim da je vreme za Evokse.