BIVŠA vlast u glavnom gradu pokušala je mimo zakona da 70 hektara najkvalitetnijeg obradivog zemljišta, u sklopu Poljoprivrednog kombinata Beograd, prevede u građevinsko, čime bi se potencijalnom kupcu obezbedila korist od najmanje 25,2 miliona evra!

Kako "Novosti" saznaju, nekadašnji čelnici Beograda ovu odluku su neprekidno pokušavali da "proture" još od marta prošle godine, ali uprkos žestokim pritiscima na članove Planske komisije Grada, u tome nisu uspeli.

Konkretno, plan je bio da se 28.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od kojih je najatraktivnijih 70 hektara, koje pripada PKB-u, protivno važećim propisima prevede u građevinsko zemljište na kojem bi se kasnije gradili stambeni blokovi i prateći komercijalni sadržaji.

Pošto se još čeka privatizacija čuvenog kombinata, sumnja se da su bivši gradski čelnici prenamenu zemljišta "štelovali" za budućeg kupca, koji bi pazario njive za 400 evra po aru, a posle prevođenja u građevisko zemljište tu lokaciju bi mogao da preproda i deset puta skuplje! Ili da izgradi stambeni i komercijalni kompleks na parceli koja je mnogo jeftinija, jer je plaćena po ceni poljoprivrednog zemljišta.

Sve ovo baca senku na ambicije bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa, koji je više puta govorio da je Grad preuzeo PKB kako bi "hranio Beograd" i da je preuzimanje ovog agrarnog giganta model za celu Srbiju.

Protiv sporne Odluke, u martu prošle godine, pobunio se prof. dr Milan Punišić, član Planske komisije Grada. Uprkos pritiscima tadašnje gradske vlade da se dokument usvoji, Punišić je objasnio da je sporna parcela obuhvaćena isključivo regionalnim prostornim planom Grada Beograda, a ne generalnim urbanističkim planom Grada Beograda, što sprečava izradu bilo kakvih planskih dokumenata.

- Odluka podrazumeva izradu plana generalne regulacije za područje Palilule van obuhvata generalnog plana 2021. godine - kaže dr Punišić. - Međutim, da bi se pristupilo izradi ovog plana, neophodno je da višim planskim dokumentom, a to je regionalni prostorni plan, bude predviđena razrada urbanističkim planom konkretno za taj deo, tih 28.000 hektara. Pošto u regionalnom planu ne piše da se za ovaj potez radi urbanistički plan, nema planskog osnova, nema zakonskog osnova da se ovo poljoprivredno zemljište prevede u građevinsko.

Profesor tvrdi da ideja da se prostor koji obiluje najkvalitetnijim obradivim zemljištem pretvara u građevinsko, nema utemeljenje u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, a nema ni logično objašnjenje:

- Po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, oranice do pete kategorije kvaliteta su u obavezi da se čuvaju kao prirodno dobro i samo u određenim specifičnim uslovima dozvoljava se pretvaranje u građevinsko zemljište. Jedan od tih slučajeva je izgradnja objekata od državne važnosti. Zato sam u startu bio protiv i da raspravljam o tom planu, jer je započet da se radi po Odluci koja je nezakonita.


Nezvanično, obrazloženje sporne Odluke je da je oblast o kojoj se većalo, zapravo jedini pravac širenja Beograda u narednim decenijama! Prema konceptu plana generalne regulacije, za sporno parče - oko 28.000 hektara, postojeća privredna zona bi sa sadašnja 504 hektara "skočila" na 2.995 hektara, a komercijalni sadržaji sa 27 na 300 hektara. Niko od čelnika bivše vlasti u Beogradu nije hteo da komentariše saznanja do kojih je došao naš list.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:466953-Sprecene-mucke-sa-zemljistem-PKB

Reagovanja: Zemlja PKB-a mora da ostane oranica

Reagovanja na tekst „Novosti” o sprečavanju prenamene obradivog zemljišta beogradskog kombinata: Ovakva odluka bivše vlasti u Beogradu skandalozna i štetna, tvrde stručnjaci

ODLUKA bivše vlasti u Beogradu da, protivno zakonu, prevede 70 hektara obradivog zemljišta koje pripada Poljoprivrednom kombinatu Beograd (PKB) u građevinsko je skandalozna i štetna, i svakako je treba sprečiti, ocenili su Tanjugovi sagovornici.

- Odluka je blago rečeno skandalozna, jer znamo da je PKB fabrika hrane od strateškog značaja za grad Beograd, a samim tim i za Srbiju“, ocenio je sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović. - To treba sprečiti, stopirati, jer bi bilo zaista pogubno. - Svakog dana tone i tone hrane dolaze odatle u Beograd preko Pančevačkog mosta. Dati najkvalitetniju zemlju za izgradnju objekata stambene ili industrijske namene, stvarno je neprimereno.

Nekadašnji dugogodišnji radnik PKB-a, Dragan Milivojčević, konstatovao je „da to nije prvi put da se moćnici na vlasti usuđuju da budu stariji od prirodnih i od ljudskih zakona“.

- Svako poljoprivredno zemljište je nacionalno bogatstvo, koje je samo jednom podareno i ne može se stalno zanavljati. Jednom izgubljeno, to poljoprivredno zemljište postaje veliki gubitak za svaku zajednicu - ističe Milivojčević. - To zemljište treba čuvati na svaki način, jer u okruženju PKB-a postoji i velika površina zemljišta, pod ritom, koja se ne obrađuje, kao što je teren prema ribnjaku u Krnjači, a koji se može, uz nešto veće troškove, koristiti za to građevinsko zemljište.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu vrlo precizno kaže da za druge namene ne treba koristiti zemljište iznad pete klase, a ovo u PKB-u je izuzetno kvalitetno, može se koristiti za proizvodnju bilo koje kulture uz primenu najsavremenije tehnike, objasnio je Milivojčević, sada direktor firme „Dragan Marković“ u Obrenovcu

Samo u izuzetnom slučaju, kada su državni interesi u pitanju, recimo, kao što je put, pruga ili nešto drugo, zakon dozvoljava da se zemljište ispod pete klase pretvori u građevinsko, precizirao je on.

PKB zapošljava 2.000 radnika, raspolaže sa 30.500 hektara zemljišta, od čega je 23.000 hektara zemljište u državnoj svojini i 7.500 hektara zemljište u svojini društva. Za ratarsku proizvodnju namenjeno je 21.500 hektara obradivih površina, a PKB ima 9.000 muznih krava sa pripadajućim podmlatkom za remont sopstvenog stada, 3.700 grla junadi u tovu, 400 krmača i pripadajući broj tovljenika, 2.000 ovaca svih kategorija...


ĐILAS: TVRDIM DA JE GRAD UŠTEDEO OGROMNE PARE

GRAD Beograd i ja kao njegov gradonačelnik nikada nismo imali nameru da privatizujemo Poljoprivredni kombinat Beograd. Upravo suprotno, sprečili smo privatizaciju i prodaju i zahtevali od Vlade da prenese akcije tog preduzeća na grad Beograd, što je i učinjeno. Tim svojim zahtevom sprečili smo prodaju Kombinata nekom od zainteresovanih domaćih krupnih biznismena.

Od ukupno 23.000 hektara zemljišta, 70 hektara u vlasništvu PKB čini 0,3 odsto ukupne površine kojom Kombinat raspolaže. Pomenuti hektari nalaze se uz Zrenjaninski put i uz Severnu tangentu koja je sastavni deo buduće trase pristupnih saobraćajnica mostu između Zemuna i Borče. Samim tim, logično je da njihova namena bude izmenjena u građevinsku kako bi se sredstva od eventualne prodaje iskoristila za dalji razvoj Poljoprivrednog kombinata.

U trenutku kada je zemljište u vlasništvu Kombinata, prenamena ima za cilj da spreči bilo kog pojedinca da kupovinom poljoprivrednog zemljišta ostvari profit kroz postupak kasnije prenamene. Drugim rečima, prodajom samo 0,3 odsto zemljišta PKB-a ovo preduzeće bi bilo u stanju da vrati dugove koji su se gomilali u prethodne dve decenije. Iz tog razloga prihvatili smo i da deo zemlje koja se nalazi sa druge strane Dunava i koja ne može da bude sastavni deo PKB-ovog zemljišta, bude prodat „Al Dahri“ za 28 miliona evra. Nažalost, od te najavljene investicije neće biti ništa. Još pre nekoliko meseci istekao je i predugovor koji je potpisan između grada, Vlade i „Al Dahre“.

Preuzeto sa ...