Ваша Светости господине Иринеју
Ваша Преосвештенства

Предмет: петиција (Ђорђе Петровић, 16.02.2010)

+++
Жртвовали сте најревноснијег међу вама - Његово Преосвештенство владику рашко-призренског Артемија. Нисте показали интересовање, напротив, велико ниподоштавање за тај вредни и веома важан скуп испред патријаршије, монаха и монахиња, верног народа, оданог вери отаца који је по мећави, киши и снегу са иконама молитвено стајао, певао и молио се Богу, а и вама упућивао молбу да не рушите оно што се не може срушити – стуб Православља српског народа – владику Артемија.

Синан паша је спалио тело Св. Саве на Врачару али Савин дух се развејао међу Србима и живи са нама до данашњег дана.

Св. Владика Николај је био утамничен, од безбожника назван издајником и непријатељем државе а постао је светац својим животом и делом. И неугасиво живи међу нама Србима.

Св. ава Јустин је био интерниран у манастиру Ћелије али његова реч живи у нама. Зар може друкчије да буде са верним учеником и следбеником тројице великана српске цркве: Св. Саве, Св. Владике Николаја и аве јустина – владиком Артемијем ?

Спремајући му трнов венац и Пилатско суђење ви га изводите на пут Господа којем непоколебљиво и неустрашиво служи. Зар вам то није познато? Или су вам земаљске страсти помрачиле духовне видике па сте такве истине сметнули са ума?

Верном народу је јасно зашто се жртвује владика Артемије. Он смета белосветским моћницима, а такође и моћницима у цркви и држави који покорно треба да спроведу ‘’директиве'’ својих ментора, белосветских моћника. Директиве које служе само њиховим интересима а које иду на уништење свих србских духовних вредности којима је Србин живео и опстајао као народ Божији.

Ко може да Вам верује да Ви искрено браните Косово а презирете владикино Лазаревско опредељење? А то опредељење је суштина Косовског страдања и наше вере Православне? Јер, ‘’земаљско је за малена царство а небеско увек и до века'’.

За време безбожног комунизма, божије људе у цркви су прогонили безбожници. Сада имамо једну другу, погубну драму – истинско Православље се прогони од људи у цркви који су положили завет Господу да ће му служити. Коме они служе?

Моћници су нам узели срце, центар наше духовности, нашу праисконску неотуђиву баштину, наше Косово – а Ви, уклањајући им стожер Православља настојите да помогнете моћницима и оно мало Срба што се грејало на изворима праве вере и помагало да стравичну окупацију, живот у гетоу, прогоне и злостављања лакше подносе, да оставите и без то мало топлине и наде?

Зар Косово не може да буде без Бранковића? Зар Јуда Искариотски није завршио вешањем? Зар се његова историја непрестанио понавља не само међу нама Србима?

Можемо ли ми, верни народ, да поштујемо такве одлуке и да их следимо? Одлуке које воде у духовно ништавило, у духовну смрт? Живимо ли за вечност?

Служимо ли Богу или мамону?
Треба ли да се бојимо страдања за ИСТИНУ и правду?

Ђорђе Петрови, 16.02.2010

на страну што су ти примедбе циничне....
Прочитај овај чланак...
-----------------------------------
Људи,да буде јасно,за сваку одлука Сабор о постављању нових архијереја тражи се ПОТВРДА ОД ВЕРУЈУЋЕГ НАРОДА!!!!! Ако и један од верника узвикне:НЕДОСТОЈАН цео процес ту стаје и прави се интервију са дотичним верником зашто арихијереја сматра за недостојног!!!!!!!!!! 
То,одвојненост Цркве од државе,независност,аутономија....то су глупости  комуњарске и латинске измишљотине (не заборавите ватикан је ДРЖАВА)!!!!!!!!!Као и она глупост о ''мирољубивим''(читај:нивним,глупим,мутавим ) свештеницима/монасима!!!! Они што се хране са три маслинке и неузвраћају на понижења и шамаре-е,ти ће да вам се обију о главу!Још ако их прогласите са СВЕТЕ!!!!!! Јер како ТОРА каже: ''око за око,зуб за зуб'' или Његош учи:Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познању права то је људска дужнос' најсветија!  Ово је СВЕТОСАВЉЕ, и вечна СИМФОНИЈА!!!!!!!! 

Pa sad, koliko juče je izabran Patrijarh SPC i to "ПОТВРДА ОД ВЕРУЈУЋЕГ НАРОДА!!!!! " nisu tražili. Bilo je podosta vernika otvoreno nezadovoljnih što je baš Irinej izabran za patrijrarha ali je to njihova lična stvar koja SPC ni na šta ne obavezuje. Vreme socijalističkog samoupravljanja je prošlo.

Da, crkva je odvojena od države (ovde u Srbiji je tako) a sama crkva je nezavisna kao organizacija, i autonomna u smislu da niko osim sveštenika SPC ne donosi odluke.


Da, to zaista postoji kao crkveno pravilo. Ako se to desi taj koji je to uzviknuo postaje svedok i mladji monasi ga stavljaju pod svoju zaštitu i izoluju od ostalih ljudi, negde gde je pogodno u crkvenim prostorijama. Istovremeno se pod hitno saziva crkveni sud koji će saslušati optužbe protiv kandidata za vladiku, sve pred svedocima i sa zapisnikom. Svedok će do kraja sudjenja biti izolovan i pod štitom monaha. Taj svedok ima pravo da odabere nekog od monaha za pomoćnika, ako recimo treba doneti odnekud dokazni materijal svedoka. To je krajnje ozboljna stvar i po svedoka i po prozvanog sveštenika i nema nikakve veze sa OJEE-OJEE navijačkom galamom na ulici.

ФБ,форуми,твитер,чат...смс и слично се не рачуна...
а ко је тад ћутао, нека ћути довека....(рекло би се...) 
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Гришка,агент циа на задатаку,клепеће:
ајде што клепеће но што пљује своју браћу (у Христу)
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ti ljudi, koji nisu ispoštovali odluku Sinoda i koji su fizički nasrnuli na vladiku Atanasija, jesu monasi iz Crne reke i Sopoćana. Kada neko ne poštuje odluku Sinoda, to ili je patologija ili su u pitanju neke pare. Radi se o ljudima bez obrazovanja, a znate, mnogo takvih se zamonašilo. Oni ne shvataju da Crkva nije individualna organizacija. To je najveći problem. Ovde se pojavilo mnogo laži, a ne sme da se laže.

Пренето са...

Čuveni dečanski “kostolomci” Jezekiljo, Danilo i Isaijo

Згрожено, увређено и рањено зликовачким конкордатско-крцуновским насиљем над Грачаницом, и обманама којима се покушава заташкавање па чак и некакво склеротично

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 15.02.2010

+++

‘’црквено-канонско оправдање'’ овог насиља – Српство и Српско Светосавско Православље не смеју да сметну са ума да су зликовачком и лажном ‘’Успостављању јединства у самој цркви'’ Програма ‘’Раскол од Вере'’ – усмереном на Владику Артемија – претходила два подједнако зликовачка, подједнако не-црквена, и подједнако конкордатско-крцуновска злодела истог зликовачког Програма ‘’Раскол од Вере'’, под подједнако обмањивачком етикетом ‘’Успостављања јединства Цркве у дијаспори'’!

Програм ‘’Раскол од Вере'’ ‘’Успостављање јединства Цркве у дијаспори!'’

У Саопштењеу за јавност са седнице Црквеног Суда Епархије за Аустралију и Нови Зеланд, од 9. фебруара ове године, епископ СПЦ Иринеј Добријевић, који је своје служење Православљу посветио бесомучном уништењу Митрополије новограчаничке, каже између осталог да је преко потребно заштити се ‘’од лажних медијских изјава од стране оних који промовишу само раздор, чувајући нашу светосавску слогу и јединство у Христу једином Спаситељу, ‘’који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима,'’ јер је све остало пролазно и једино ‘’Његовом Царству неће бити краја.'’ (ЦПС, ‘’Саопштење за јавност са седнице Црквеног Суда Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке'’, 09/02/10, 10:05)

У понедељак 15. фебруара ове године, истог дана када се на државној телевизиији окупиране Србије и јавним гласилима појавила нова видео верзија догађаја у Грачаници, на којој су ‘’другови одсекли са снимка део где монаси траже да им се доведе владика Артемије, или да их се пусти унутра у манастир да га виде'’ – документарни материјал је отсечен зато да се неистинито покаже као некакав напад на наводне ‘’чуваре врата'’ манастира, а уствари познатих дечанских ‘’костоломаца'’, такозваних монаха Језекиља, Данила и Исаије, иначе штићеника Синода и Џозефа Бајдена, истих оних ‘’који су оцу Симеону прошле године поломили ногу'’ – наметнути политком Грачанице, умировљени епископ Атанасије, рекао је истог тог дана да је сајт владике Артемија ‘’годинама коришћен за пласирање разних “политикантских и субверзивних вести” које су урушавале углед Епархије и СПЦ у целом свету'’ и да је ‘’преко тог сајта одржавано лажно стање којим је штићено све оно што је рађено у име владике Артемија, а чије су се погубне последице понајбоље јуче виделе у немонашком и нехришћанском понашању поједине његове “духовне деце”, рекао је владика Атанасије.”

Значи да је једино што је важно и за аустралијског епископа чија је конкордатско-крцуновска инквизиција очигледно оличена његовом ‘’немонашком и нехришћанском’’ антисрпском и антиправославном “политикантском субверзивношћу” и безбобзирним приказивањем антиверског ‘’лажног стања'’, и једино што је важно за ‘’погубну'’ неразборитост разорног антиверског деловања епископа Атанасија – то да спрече критику!

Зашто?

‘’Епископ Атанасије је истакао да се владика Артемије не може бранити стварањем парацрквених групица, парасинагога које прете не само јединству Епархије већ и целе СПЦ'’, јер ‘’oваква нечасна кампања… само потврђује да у овој Епархији већ годинама постоји духовно болесна и канонски посрнула ситуација, навео је владика'’ јер у ‘’Цркви Кроткога Христа не сме да буде хајдучије… него: “да све буде благообразно и по поретку”.
Дакле, баш они који јесу ‘’парацрквенa групица'’, баш они који спроводе ‘’нечасну кампању'’ која је заиста учинила цркву ‘’духовно болесном'’ и ‘’канонски посрнулом'’ у јерес – они значи нису ‘’хајдучија'’ нити ‘’костоломци'’ – него они који треба да конкордатско-крцуновски прогањају Веру и уме програма ‘’Раскол од Вере'’!

А истовремено у Записнику са 28. годишње скупштине канадске епархије, читамо чак и такве скарадности као на пример да је ‘’недостатак ревности болно очит у нашем времену, а без ревности нема праве вере и живота у Христу.'’ (Изводи из записника 28. годишње скупштине епархије канадске, одржане 7. фебруара 2010. године у Едмунтону)

Баш они верници у Канади, који се залажу за чистоту вере против мизерног материјализма представника Синода – проглашени су неревноснима од стране епископа за којег се тешко може рећи да заиста зна значење ‘’праве вере и живота у Христу.'’

Конкордатско-крцуновска пропаганда иде чак толико далеко да придаје неприкосновеност цркви у виду клерикалне институције, попут Ватикана – и као и свака јерес – потпуно запостављајући Веру:

‘’Чувати веру по општој благодати, то је наша дужност у којој предњаче свештеници. Зато нису цркве народне, не чува народ Цркву, него Цркву чува Дух Свети, а на нама је да ту благодат својом вером утврђујемо. Не треба ми да мењамо Цркву него Црква нас. Ми, лаици, ту смо да помажемо клир а не да њиме управљамо.'’ (Др Горан Поповић, Изводи из записника 28. годишње скупштине епархије канадске, одржане 7. фебруара 2010. године у Едмунтону)

Ова ватиканско-клерикална демагогија злонамерно је искоришћена за обмањивачко приказивање ‘’статуса парохије на Делаверу'’ да би се закључило да је наводно ‘’реч је о потпуно нецрквеном понашању групе директора корпорације од седам људи која годинама ровари против Цркве, на челу са др Десанком Крстић'’ који су чак оклеветани да ‘’није у питању њихово одбијање Епископа и Епархије канадске него је њихов атак уперен на Српску Цркву и њене одлуке.'’ (Изводи из записника 28. годишње скупштине епархије канадске, одржане 7. фебруара 2010. године у Едмунтону)

Од Крцуна до Теодосија… Ко је политком Синода?

‘’Како је рекао владика бачки Иринеј, уочено је'’ да је било “пропуста и проблематичних трансакција” за које је владика Артемије посредно одговоран'’…

Можда грешим… али мени се чини да тако говори Удба!

‘’Међу двестотинак окупљених испред Патријаршије били су припадници есктремних организација'’…
Шта су екстремне организације?

Једна od заиста екстремних организација којe делује на тлу окупиране Србије је екстремна организација која је узурпирала СПЦ ради распећа православне светосавске вере.

Према сазнањима “Блица”, против ‘’најближих сарадника владике Артемија, покренуте су кривичне пријаве због основане сумње да су проневерили епархијски новац'’…

Да ли је то оно што треба да чини особа која за себе тврди да је изабрана Промислом Светог Духа? Да ли то оно што треба да чини особа која уопште има појма и свесности припадања Вери?

‘’Синод СПЦ, с Патријархом Иринејем на челу, послао је поруку да неће бити толерисане финансијске малверзације… нити покушаји нарушавања црквеног јединства – саборности СПЦ. Против Артемија је покренут поступак за утврђивање канонске одговорности'’…

Да ли је питање које канонске одговорности?
Или је питање да ли срозавање Вере у јерес не подлеже канонској одговорности?
Или је питање… ко је политком Синода?

Часлав М. Дамјановић

Цео текст....

Istraga o Artemijevim saradnicima

16. februar 2010. | 00:36 -> 15:35 | Izvor: B92, Blic, Tanjug
Beograd -- MUP je po nalogu Višeg tužilaštva pokrenuo istragu o finansijskim malverzacijama najbližih saradnika vladike Artemija, potvrđeno je za B92.


Vladika Atanasije, administrator raško-prizrenske eparhije, kaže da je glavni krivac sukoba između vladike Artemija i Sinoda Srpske pravoslavne crkve, Simeon Vilovski, pomoćnik vladike Artemija.

Istraga protiv Simeona pokrenuta je zbog sumnje da je novac namenjen narodnim kuhinjama na Kosovu proneverio da bi sebi uplaćivao staž, kao i za rad kancelarije za baštinu Raško-prizrenske eparhije.

Administrator raško prizrenske eparhije Atanasije kao glavnog krivca za finansijske pronevere smatra upravo Simeona Vilovskog.

"Dobri, radni, vredni i čestiti vladika Artemije je zaposednut nažalost od jednog čoveka, Simeona Vilovskog, koji je opak, posesivan, ne znam da li je zdrav, moralno sigurno i psihički sigurno nije. Simeon je oko sebe, sa svojom mafijom crpeo ugodnosti i bogatio se od sirotinjskog hleba. To je primećeno odavno. Da li je vladika Artemije zasenjen, ne znam", kaže on.

Vladika Atanasije navodi i da je grupa okupljenja oko Simeona već otvorila sajt na kome radi protiv Sinoda SPC-a, ali i da je odavno vladiku Artemija upozoravao na, kako kaže, mračne radnje, Simeona Vilovskog.

"Bio sam u delegaciji i to smo konstatovali. Doneli smo odluku da se Simeon Vilovski rasčini i najuri, zajedno sa njegovom bandom zvanom 'Rade Neimar'. Registrovao je firmu čovek koji je imao kiosk, na kojem je prodavao viršle. Obogatio se za kratko vreme, stekao kuću i plac u Beogradu. Registrovao je takozvanu firmu 'Rade Neimar' i ovde i u Beogradu", tvrdi vladika Atanasije.

On je preneo da je Simeon sa svojom grupom, kako se izrazio, pljačkaša od narodnih para, predviđenih za narodne kuhinje, zidao i gradio.

"Simeon ima kuću u Grčkoj, možda će da sagradi i neki manastir, to je oduvek bio mračan čovek i to sam davno rekao vladiki Artemiju. Bog je spor, ali je dostižan. On će na sud, verovatno i u zatvor ako se vrati iz Grčke. Menjao je usput kola. Jer mu savest nije bila čista iako ga niko nije ganjao. To je bio fatalan čovek za ovu eparhiju. Smenjivao je ljude, zgonio ih", dodao je vladika Atanasije.

Verski analitičar Mirko Đorđević kaže da crkvene finansije nisu transparentne, jer se država od samog početka odrekla prava kontrole nad crkvenim finansijama.

Ne bi bilo, iznenađenje, kaže Đorđević, da se pojave informacije da je finansisjkih malverzacija bilo i u drugim eparhijama.

"Ali, da se godinama ogroman novac slivao tamo i da je došlo vreme da se pogleda prihod, rashod, papiri, i ovo je dobra mera, legitimna mera legitimnog i legalnog Sinoda koji je potpisao patrijarh, kojim je on pokazao da mu je na prvom mestu stalo do interesa crkve i do jedinstva crkve da bi se sprečilo da u svakoj eparhiji može svako da bude i da čini šta hoće", ocenjuje Đorđević.

On naglašava da je smena vladike Artemija prvi slučaj u istoriji Srpske pravoslavne crkve da zvanično razvlasti jednog visokog jerarha i da bi to moglo dovesti do redefinisanja odnosa države i crkve.

Humanitarnim sredstvima povezao staž?

A kako piše “Blic”, Simeon Vilovski iskoristio je 700.000 dinara uplaćenih za narodne kuhinje na Kosovu da bi povezao sebi staž od 1992. do 2007.

Prema navodima ”Blica”, novac koji su građani Srbije davali slanjem SMS poruka u akciji Eparhije raško-prizrenske namenjenoj za narodne kuhinje na Kosovu, odlazio je za privatno bogaćenje i luksuzan život nekoliko pojedinaca iz najbližeg okruženja vladike Artemija.

Oni koji su se okoristili o humanitarnu pomoć građana Srbije i najugroženijih sunarodnika na Kosovu, prema pisanju “Blica”, su: monah Simeon Vilovski, njegov brat Vladimir Vilovski, njegov kum Predrag Subotički, vlasnik preduzeća "Rade Neimar", ali i Gordana Marković koja je do 2007. godine bila direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Veliki deo novca iz fonda za narodne kuhinje utrošen je za paradržavni organ - kancelariju za baštinu Raško-prizrenske eparhije, a koji je formiran iako postoji zvanična državna institucija u kojoj je Gordana Marković bila direktor.

Ova kancelarija iz koje nije potekao nijedan ozbiljan projekat, već samo par pamfleta, praktično je poslužila za smišljeno zbrinjavanje brata Simeona Vilovskog i bliske saradnice Simeona i vladike Artemija, Gordane Marković.

Isprva je za ovu kancelariju korišćen eparhijski novac.

Međutim, kada je izvor pomalo presušio, Vilovski se opredelio za novac namenjen za kuhinje i podizao ga bez znanja i saglasnosti popadije Svetlane Stević iz Zvečana, inače, predsednice organizacije "Majka devet Jugovića", a za čiju organizaciju je novac i uplaćivan na eparhijski račun.

Od tog novca popadija je hranila 1.200 najugroženijih Srba u četiri narodne kuhinje.

Izvor : B92

A zašto su ti monasi uopšte došli pred Gračanicu? Nemaju u svom manastiru gde da se pomole? Zafalilo im brašna pa po brašno došli? Ko je odobrio od crkvenih vlasti da napuste svoje manastire i se sjate pred Gračanicom? Manastir nije drumski motel pa da tek tako ugošćava svakog ko naidje.

ne nego moraju da se jave amfilohiju za pismeno odobrenje da napuste svoj manastir i da odu u tudji...
manastir zapravo mora da ugosti svakog ko naidje, ne razumem odakle ti takav argument, da li si uopste svestan kakvu si glupost odvalio...?

17. strana o ovoj gluposti? 

Чланак од пре годину дана.

http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/srdja-trifkovic:-na-kraju-krajeva---kosovska-pravoslavna-crkva_108215.html

Srđa Trifković: Na kraju krajeva - Kosovska pravoslavna crkva
04. februar 2009. | 01:39 | Izvor:
 
Srbija priznaje Kosovo 2010. i godinu dana kasnije normalizuje odnose, a 2012. počinje formiranje kosovske pravoslavne crkve. Ovaj scenario, po uzoru na Nemačku, u intervjuu za frankfurtske Vesti, predviđa dr Srđa Trifković, ugledni politički analitičar iz Čikaga.


Posle Drugog svetskog rata Savezna Republika Nemačka je teritorije istočno od Odre i Nise, koje su od 1945. bile pod poljskom upravom, tretirala kao deo Nemačke. To je čak bilo ugrađeno u član 23 zapadno-nemačkog Ustava. Međutim, kancelar Vili Brant je 1970. potpisao ugovore o prijateljstvu s Poljskom i SSSR-om kojim je granicu na Odri i Nisi priznao kao realnost koja ne može da bude menjana silom. Naravno, neizbežni sledeći korak bio je i formalno priznanje te granice novembra 1990, posle nemačkog ujedinjenja, kada je i ukinut član 23 Ustava.

Kakva je tu analogija sa Srbijom i njenom južnom pokrajinom?

Očekujem da će sličan scenario sadašnja vlada Srbije primeniti na KiM, premda u mnogo kraćem roku. Prihvatanje Euleksa je ekvivalent Brantovog prihvatanja de fakto stanja kao nepromenljivog. Beskonačni proces "približavanja Evropi" staviće i formalno priznanje "Republike Kosovo" od strane Srbije na tapet iduće, 2010. godine. Ako ova vlada još bude na vlasti, a s obzirom na stanje u opoziciji to, nažalost, nije nemoguće, uprkos svim njenim lažima i promašajima, sa sigurnošću možemo očekivati da će do kraja 2011. ona prihvatiti "normalizaciju odnosa sa svim susedima" - kako zahtev za priznanjem zovu briselski zvaničnici - kao tobože bolnu, ali neminovnu žrtvu koju treba prineti na oltaru evrointegracija. Naravno, za sve će opet retroaktivno biti kriv Slobodan Milošević.

Kako bi se u tom slučaju postavila Srpska pravoslavna crkva?

Kako će se SPC postaviti zavisi u najvećoj meri od toga da li će patrijarh Pavle poživeti još koju godinu - u kom slučaju ostaje status kvo, što je trenutno najmanje zlo - ili će doći do izbora novog poglavara SPC. Ako se desi ovo drugo, veoma je moguće da kormilo preuzme ona struja u episkopatu za koju su proteklih meseci tako intenzivno lobirala državna rukovodstva Srbije i Republike Srpske. Ne treba zatvarati oči pred činjenicom da, što se KiM tiče, ta struja izražava spremnost na svaki ustupak, pod izgovorom potrebe da se "spase šta se spasti može". Njena krajnja "fleksibilnost" ispoljena po pitanju obnove svetinja zasniva se na stavu da je bitno da Srbi zadrže Kosovo u metafizičko-duhovnom smislu, a fizički posed i političko ustrojstvo je svetovna, prolazna stvar.

Kakav je to pristup?

Ovo smatram za veoma opasan pristup, koji predstavlja upravo ono šta bi srpski neprijatelji želeli da SPC zastupa: Eto vama transcendencije i duhovnosti do mile volje, držite vi nebesko Kosovo čvrsto u okvirima nebeske Srbije, samo ne ometajte Euleks i institucije prizemne kosovske države, već sarađujte sa njima. Ta ionako su prolazne, danas jesu, a sutra (ili za 500 godina) više nisu! Potom bi bilo puko pitanje vremena kada bi šiptarski vlastodršci zahtevali formalnu promenu naziva jurisdikcije, po uzoru na Dedeićevo preduzeće na Cetinju. Oni već uveliko srpske svetinje tretiraju kao "kosovske", u čemu ih podržava Zapad. Prvi korak, nedugo posle razmene ambasadora sa Beogradom negde 2012, biće zahtev za prekrajanjem eparhija i uspostavljanjem "arhiepiskopije kosovske" čije bi granice bile istovetne "državnim".

Kakav će biti odnos Prištine prema SPC?

Krajnji cilj Prištine jeste uspostavljanje "Kosovske pravoslavne crkve " uz nalaženje makar simboličnog broja srpskih sveštenika i jednog ili dva jerarha spremnih da i to progutaju u ime "opstanka" jer će prećutna, ali jasna pretnja šiptarskih vlasti biti da nesaradnja povlači konačni nestanak. Čućemo tada i argument da su Grci takođe podeljeni u više jurisdikcija determinisanih politikom (Carigrad, Atina, Nikozija, Jerusalim), što im ne menja ni duhovni, ni kulturni identitet.