Piše: Ljiljana Jokić Kaspar

Krst na bikovskom vratu

Poslednjih desetak godina postaje opasno biti ateista u Srbiji. Ko ne veruje, neka proba. Napašće ga prvi kriminalac, ili periferijski huligan, iskićen istetoviranim krstovima na nabildovanim rukama sa ogromnim krstom o bikovskom vratu. Kada su neki mediji otoič pisali o izboru patrijarha, analizirali stanje u crkvi i provaljivali ko je bio, ili je još uvek saradnik DB, rizikovali su da ih proglase nevernicima i komunjarama. Učešće sveštenstva u mračnim vremenima, ili mešanje crkve u državne poslove, više niko ne pominje

Kad je crkva početkom devedesetih ušla na velika vrata u politički život Srbije, povela je sa sobom bulumentu crkvenih velikodostojnika i sveštenstva iz svih hijerahijskih slojeva. Sveštena lica su na medijsku scenu stigla stidljivo i bojažljivo, govoreći u pola glasa, uvek u društvu profesionalne svojte. Novinari i voditelji behu zbunjeni, prosto nisu znali šta da ih pitaju. U međuvremenu se u bliskim susretima dosta naučilo, a poznata novinarska škola u Novom Sadu upravo organizuje kurs na kojem će obučavati polaznike komunikaciji sa sveštenstvom. Ne znam ko su predavači, ni gde su stekli ovu vrstu znanja, a možda su u meduvremenu pohađali i osnove veronauke. Konkretnu novinarsku školu ništa ne košta da se podiči aktualnošću i drpi neku lovu za „projekat“. Inače nije zgoreg naučiti nešto novo, samo kad imaš od koga. U medijima više neće biti neosvešćenih novinara i konačno će biti ukinute nedopustive greške u komunikaciji sa sveštenstvom. Za sada se ništa ne zna o prijavama za pričest, ili krštenju onih koji će pohađati kurs, ni u kojoj crkvi će se u budućnosti eventualno obavljati brifinzi.

Slutim, stiže vreme u kome će se ovakve novinarske diplome ceniti i više neće biti brljanja. Zanima me hoće li novinari na kursu naučiti da ne postavljaju nezgodna pitanja, ili nedajbože kritikuju nekoga ko predstavlja svevšinjeg na zemlji? Hoće li smeti da se podsmehnu demagogiji pojedinih sveštenika, njihovim lažima i smeju li uopšte da kritikuju nedolično ponašanje pojedinaca? Sećam se kako je izvesna urednica u dokumentarnom programu TV Novi Sad početkom devedestih (friško pristigla činovnica SOC saveza), uletela u restoran društvene ishrane i ležerno, pre prestojećeg razgovora sa sveštenicima, lupila šakom po leđima vladiku bačkog Jirineja pitajući: momci, šta pijete? Od tada do današnjih dana crkva i sveštenstvo su natprirodno uznapredovali u očima i srcu građana, pa ne samo da se često javljuju u medijima, već aktivno učestvuju u političkom životu Srbije. U poslednje vreme shodno ključnim događajima u crkvi, nema nedelje da neki crkveni službenik ne dobije prostor na TV, ne bi li nam saopštio šta crkva misli o svemu što se događa, ili ne događa u državi. A država se pobrinula da se maksimalno dodvori crkvi vraćajući joj oduzetu imovinu, političari se naprosto otimaju o društvo vladika i popova, slavi se sve što se da slaviti, lome se kolači i poji na partijskim slavama, krsti i metaniše. Ko voli neka slavi, ali pokuša li neko da se podsmehne tom čudno razbuktalom pravoslavlju, ili podsmehne bivšim ljutim ateistima koji još uvek nisu naučili ni da se prekrste, biće proglašen ni manje ni više nego neprijateljem vere, crkve i države.

Poslednjih desetak godina postaje opasno biti ateista u Srbiji. Ko ne veruje, neka proba. Napašće ga prvi kriminalac, ili periferijski huligan, iskićen istetoviranim krstovima na nabildovanim rukama sa ogromnim krstom o bikovskom vratu. Kada su neki mediji otoič pisali o izboru patrijarha, analizirali stanje u crkvi i provaljivali ko je bio, ili je još uvek saradnik DB, rizikovali su da ih proglase nevernicima i komunjarama. Učešće sveštenstva u mračnim vremenima, ili mešanje crkve u državne poslove, više niko ne pominje. A, crkva je uz pomoć države pokrila sve svoje afere, samo su neki mediji zakerali i prozivali. I zato su često na meti kritike od strane sveštenstva, a nije se prezalo ni od tužbi sudu za „klevetu“. Neke lopuže, silovatelji i pedofili medu sveštenicima su spašeni ovozemaljskog suda, zahvaljujući našem katastrofalno lošem sudstvu i slepoj veri da su sveštenici bezgrešna bića. Protekle nedelje bar tri televizije su se takmičile koja će nam preko crkvenih izaslanika objasniti stavove crkve, ali sveštenstvo ni jednom rečju nije ništa reklo na temu odnosa crkve prema vernicima. Ili su novinari koji su vodili razgovore već prošli izvesne kurseve i brifinge. Još manje je bilo reči o ogromnom novcu koji se za crkvu izdvaja iz državnog budžeta, o paprenim svotama koje sveštenici naplaćuju vernicima za krštenja, venčanja, parastose i sahrane.


Nisam odolela da čujem šta kaže vladika Australijski i Novozelandski koji dolazi iz drugog sveta tj. dijaspore. Govorio je smireno i pomirljivo na razne teme, ali smatra da nam u Srbiji gej parade ne trebaju. Ima ih tamo gde živi, pa zna koliko je to nedolično. Čitala sam i izjavu vladike Kačevende koji je izrekao „blistavu misao“ da bogatstvo koje poseduje neće poneti na onaj svet (kao neki drugi bogataši). Ostaviće ga, pretpostavljam, svojim potomcima, što je sigurno poseban kuriozitet. O materijalnim stvarima na RTS govorio je između ostalog i vladika bački Jirinej koji nema lične imovine osim svojih knjiga. Vladika je poznato skroman i stanuje u vladičanskom dvoru, ali sam sigurna da vodi računa o pozamašnoj crkvenoj imovini. Još onomad je plašio vernike posmrtnim zvonima jer prave kobasicijadu u vreme posta, a sad je smiren i siguran u državu koja sve čini da crkvu postavi iznad i izvan zakona. Nema te brljotine ni nedela zbog kojeg je do sada neko svešteno lice odgovaralo pred ovozemaljskim sudom. Doduše, izvesni pop nadrilekar i batinaš „poljske bolnice“ za lečenje zavisnosti posle svih zloupotreba osuđen je uslovno, ali ga crkva nije ražalovala. Takođe, pop bez parohije, suvlasnik Glas Podrinja osuđen je uslovno, zbog batinanja sopstvene supruge. Zato sada preti novinarki „Novosti“ da će joj polomiti kosti i besramno laže pred TV kamerama kako je on, u stvari, žrtva telefonskog nasilja. Ko sme da ga proziva za pronevere i zloupotrebe, ko sme da sumnja u njegovu misiju na zemlji? Dosta više licemerja i kvazi ljubavi, lažnog strahopoštovanja i lažne vere za koju je dovoljno reći - verujem! Valjda je svakom normalnom jasno da su i sveštenici ljudi, i kao takvi itekako greše. Onima koji kradu, lažu, otimaju i siluju mesto je u zatvoru, pa neka se tamo mole za spas sopstvene duše! U vreme krize i katastrofalne ekonomske situacije u Srbiji, država i dalje izdvaja ogromne svote za crkvu koja bi da ima bar trun samilosti prema siromašnim građanima u datim uslovima, trebala, a svakako bez problema i mogla sama da se izdržava.

Kad bi država imala snage da se obračuna sa neverovatnim proneverama i korupcijom, čitava neukaljana Srbija bi stala pod tri šljive! Nemoguće je sagledati beskrajnu pljačku države od strane direktora javnih preduzeća i njihovu nezajažljivost. Ta pljačka traje dve decenije i smišljena je da sve izgleda da je rađeno po zakonu, pa bi zato bilo logično da se konačno smene i proteraju iz politike oni koji su takve zakone doneli. Ko je Šarančić i čitava svita lopova koja ga okružuje, ko su bivši i sadašnji direktori JAT, ŽS, NIS, neki bankari i privrednici monopolisti da nesmetano pljačkaju građane ove zemlje i da im niko ništa ne može? Nemoguće je tolerisati njihovu pljačku, ako u tome ne učestvuje država i njene institucije. Od 2000. godine vlast se smenjuje, a na njeno čelo dolaze svaki put sve gladniji, nezajažljiviji i beskrupulozniji. Dok arče državnu imovinu i kradu milione evra, građani se bore za goli opstanak slušajući demagoške priče o tranziciji i svetskoj ekonomskoj krizi. Prikupljaju se potpisi za nove izbore na kojima treba da pobede nove lopuže i oni koji još nisu stigli da se napljačkaju! Svako ko veruje da bi se sa SNS Tomom i SNS Vučićem u Srbiji bilo šta promenilo na bolje, veruje da su popovi sveci, a crkva bezgrešna institucija.

Saopštenje administratora Eparhije raško-prizrenske g. Atanasija, umirovljenog Episkopa zahumsko-hercegovačkog


Odlukom Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve br. 131 od 11. februara 2010. godine, sa potpisom Svjatjejšeg Patrijarha srpskog g. Irineja, Preosvećeni episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski g. Artemije razrešen je upravljanja Eparhijom raško-prizrenskom do okončanja pokrenutog kanonskog postupka, odnosno do sledećeg zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora. Preosvećeni episkop Artemije nije pod zabranom sveštenodejstva i može boraviti u sedištu ili drugom mestu ili manastiru ove ili druge Eparhije Srpske Pravoslavne Crkve, ali uz saglasnost novoimenovanog administratora ili pak nadležnog Episkopa odnosne druge Eparhije Srpske Pravoslavne Crkve.

Istovremeno, ovom odlukom i posebnim aktom Svetog Arhijerejskog Sinoda br. 132 od 11. februara 2010. godine, dolepotpisani je postavljen za administratora Eparhije raško-prizrenske sa svim pravima i dužnostima eparhijskog arhijereja. Oba ova akta uručena su lično Preosvećenom episkopu Artemiju u sednici Svetog Arhijerejskog Sinoda 13. februara 2010. godine u Patrijaršiji, sa izričitom naznakom da oba akta stupaju na snagu odmah. Istovremeno smo, sinodskim kolima, u pratnji jednog od članova sinodske komisije koji je učestvovao u prethodno obavljenom pregledu stanja u sedištu Eparhije, upućeni direktno u manastir Gračanicu, kuda smo stigli juče, 13. februara, u ranim popodnevnim časovima. Dočekali su nas svi arhijerejski namesnici sa mnoštvom braće sveštenika, monaha, monahinja i vernika ove Eparhije, kao i vikarni Episkop lipljanski g. Teodosije i igumanija manastira Gračanice mati Efrosinija.

Tom prilikom su oba gornja akta pročitana svima prisutnima. Na njih nije bilo primedbi jer su ovdašnje sveštenstvo i narod odavno očekivali da u Eparhiji raško-prizrenskoj konačno bude razrešeno teško stanje, stvoreno bezakonim, nekanonskim i crkvorušiteljskim delovanjem Simeona Vilovskog i njegovih kolaboratera.

Po dolasku u Gračanicu, sinodskim ovlašćenjem, preuzeli smo odeljenje Info-službe, kao i odeljenje sekretara i blagajne iste Eparhije, i ušli u prostorije Episkopije, ne dirajući ništa drugo i očekujući povratak Njegovog Preosveštenstva episkopa Artemija. Preuzimanje pomenutih dvaju odeljenja izvršili smo odmah po našem dolasku zbog osnovane sumnje da može doći do zloupotrebe istih, pogotovu što se doznalo da je nekanonski postavljeni arhijerejski zamenik Simeon Vilovski prethodne noći tajno pobegao iz sedišta Eparhije u Grčku. (Ujedno izjavljujemo da eventualno oglašavanje preko zvaničnog sajta Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske (www.eparhija-prizren.com) zloupotrebom ovog ili drugog naslova Eparhije, jeste nevažeće dok se ne uspostavi normalan rad Info-službe ove Eparhije sa ovlašćenjem Episkopa administratora.)

Ovim istovremeno obaveštavamo Sveti Arhijerejski Sinod, sve parohije i manastire Eparhije raško-prizrenske i ukupnu javnost da smo, kao kanonski postavljeni administrator, preuzeli upravu Eparhije raško-prizrenske, moleći braću sveštenike i vernike, kao i monaštvo, da u celosti poštuju odluke Svetog Arhijerejskog Sinoda, koje su ustvari sprovođenje odlukâ Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve, i savesno, sa iskrenom pravoslavnom verom i ljubavlju u Pastirenačalniku Hristu, Spasu našem i svih ljudi i svega sveta, doprinesu mirnom prevazilaženju kanonskog i materijalnog nereda, stvorenog antikanonskim delovanjem, tačnije crkvorušilačkim ponašanjem, pomenutog Simeona Vilovskog i njegovih besavesnih i anticrkvenih saradnika. (Inače, za jeromonaha Simeona Vilovskog je Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve već pre dve godine zahtevao kanonski postupak, naloživši episkopu Artemiju da ga razreši svih kliričkih i administrativnih službi, što episkop Artemije, na žalost, do danas nije izvršio, kao što nije izvršio ni niz drugih saborskih i sinodskih odluka.)

Istovremeno pozivamo sve neobaveštene ljude u Eparhiji raško-prizrenskoj da ne podležu obmanama pojedinaca ili grupa i grupica, koje zlonamerno šire dezinformacije o odlukama Svetog Sinoda i Sabora i klevete na Sveti Sinod i Sabor, čime se direktno protive nadležnoj duhovnoj vlasti naše Crkve, i time pokušavaju da stvore raskol u ovoj napaćenoj svetosavskoj i svetolazarevskoj Eparhiji i šire u Crkvi.

Neki od tih psevdozilota, instruisanih od pomenutog Vilovskog i drugih, čiji su sebični kriminogeni interesi ugroženi, a njihovi postupci podležu kanonskim i sudskim sankcijama, ili pak podstrekavani od igumana crnorečkog Nikolaja i njegovih poslušnih trabanata, bili su juče pred Patrijaršijom u Beogradu sa namerom da vrše pritisak i da ometaju rad Svetog Sinoda. Na to je reagovao Njegova Svetost Patrijarh i zamolio episkopa Artemija da te bundžije i kvaritelje reda i poretka u Crkvi raspusti, inače će svojoj sopstvenoj stvari dometnutiti naknadni teret i preuzeti još težu odgovornost. On je to pred Patrijaršijom i učinio. Ovo smo i danas lično predočili Preosvećenom bratu Artemiju i od njega kanonski zatražili da nekolicinu monaha iz Crne Reke i Svetih Arhanđela ukloni iz Gračanice, inače ćemo zatražiti novu intervenciju Svetog Sinoda i Patrijarha, što će biti na njegov teret, a za ovo smo ponovo dobili saglasnost Svetog Sinoda i Patrijarha. Ako zavedeni ljudi, bilo vernici bilo monasi, istinski žele da pomognu našem bratu i saslužitelju vladici Artemiju, neka to učine postom, smirenjem, molitvom i poslušnošću Njegovoj Svetosti Patrijarhu i Svetom Sinodu i Saboru, a time Crkvi Hristovoj. Posebno monasi treba da znaju da je naša Crkva saborna i da je Duhom Svetim sabornojerarhijski uređena i rukovođena, te da svi mi podležemo kanonskom redu i kanonskim sankcijama - ako smo Crkva Pravoslavna.

Pozdravljajući braću sveštenike i vernike, kao i monahe i monahinje ove drevne i svete, bogospasavane Eparhije velikomučeničkog Kosova i Metohije, od Prizrena do Raške, molitveno svima čestitamo početak Velikoposne Četrdesetnice, koja nas uvodi u krsnovaskrsnu Pashu Gospodnju i našu, sa molitvenom željom i blagoslovom da tiho, u molitvi, pokajanju i nadi Vaskrsenja, provodimo dane pashalnog posta i čista srca i mirne savesti dočekamo da se poklonimo Hristovom stradanju i Vaskrsenju, - bogočovečanskim Tajnama-Događajima našeg spasenja, - uz međusobno praštanje i bratsku ljubav, učestvujući u ove svete dane što češće u bogosluženjima, naročito u božanstvenoj Liturgiji, i pričešćujući se, takođe što češće, svetim i životvornim Tajnama Tela i Krvi Hrista, Raspetoga i Vaskrsloga radi nas i radi našega spasenja.

Ujedno najavljujemo da ćemo, blagodaću Duha Svetoga, posećivati parohije i manastire i služiti po svim kosovskometohijskim i raškoprizrenskim crkvama i manastirima, uključujući i rušene i obnavljane svetinje.

Tako ćemo, s Bogom Svetim, već na Teodorovu Subotu služiti u porušenoj, pa obnovljenoj crkvi Svetog Nikole u Prištini, a u Nedelju Pravoslavlja u sabornom hramu Svetog Georgija u carskom Prizrenu, drevnom sedištu ove po duhu nemanjićke, a po postanku prednemanjićke, starohrišćanske Eparhije.

U Nedelju pred početak svetog Vaskršnjeg posta,
na Sretenje, leta Gospodnjeg 2010.
Administrator Eparhije
raško-prizrenske i kosovsko-metohijske
+ Episkop Atanasije

Пренето са...

A sada spektakl - šibanje uživo:

S-R-A-M-O-T-A

То је цена уласка у ЕУ, чишћење патриота из СПЦ, како би екуменисти могли слободно да врше даље приближавање ватикану.

јбг. родили сте се у погрешна времена....
aли ни раније није било боље...
,а тек оно што долази...

Рубенс

Jel' imaš predstavu koliko je do sada njih tvrdilo da će se tako nešto desiti ? I još nije. Bar ne nekih par milijardi godina dok Sunce ne ... ali to je već druga priča...

pazi ovo....na orvj stranici je facebook link za grupu koja salje podrsku vladici Artemiju i blati vladiku Atanasija....i odem ja tamo i samo sam im lupio nekoliko argumenata i odgovora da bih odmah nakon toga bio izbacen iz grupe i moji komentari izbrisani...
e sad, ceo dogodjaj je zapravo obicna glupost na prvi pogled ali....nasa crklva je bila sklona u poslednje vreme da samo tako sklanja probleme po d tepih bas kao ovi tamo u grupi, pa nam zato raznorazne sekte pokupise vernike....imamo svestenike bez argumenata, bez ijedne reci apologetske u ustima i pogledajmo gde se nalazimo.....

Cim sam video da su dosli DSS,SRS,Obraz,1389 i ostale ''patriote'' prestao sam da citam tu vest...

ШИПТАРСКА ПОЛИЦИЈА И ТУЂИНСКА ВОЈСКА
ПОКРИВАЈУ БЕЗАКОЊА АТАНАСИЈА ЈЕВТИЋА


Одмах након јучерашњег доласка у Епархију рашко-призренску, Атанасије Јевтић са
својим пратиоцима прекинуо је интернет и телефонску везу у просторијама
Епископа Артемија. Чега се толико плаше, намеће се питање, да можда неко не јави о
терору који се чини?
Већ је најављена чистка и за наредне дане, на реду су најпре манастири Бањска и Црна
Река. Потребно је, очигледно, уништити и затрти све што је верно и одано Његовом
Преосвештенству Епископу Артемију. У остварењу тога циља, нажалост, не преза се
нити од призивања у помоћ шиптарске полиције и међународних оружаних снага.
Такође је запрећено монаштву које се уз Епископа Артемија налази у Грачаници, да
мора данас напустити манастир и да уз Епископа Артемија не могу остати више од 1-2
монаха. Као подршка своме Епископу и духовнику ка Грачаници је кренуло монаштво из
више манастира Епархије, али су јаке снаге КФОР-а и КПС полиције опколиле манастир и
не пуштају никога унутра. Око манастира Грачаница налази се и верни народ, кога
такође оружане снаге спречавају да уђе у манастир и даде подршку своме Епископу и
његовом монаштву.
Шиптарска полиција код Вучитрна је зауставила комби којим су путовали Срби за
Грачаницу, у знак подршке Епископу Артемију. Ухапсили су Србина М. Рајковића,
ставивши му лисице, уз образложење да имају наређење да га ухапсе, јер је он био
један од организатора јучерашњег скупа испред Патријаршије у Београду.

Безакоње и насиље које се спроводи у Епархији рашко-призренској по свему има
обележја инквизиције, износе се оптужбе без основа и доказа, изричу се пресуде без
суђења, не поштује се било каква процедура, газе се сви људски и Божански закони...
Клевете, неистине, конструкције и монтирани процеси су метод који се према
Епископу Артемију и Епархији рашко-призренској примењује већ неколико година,
тачније пет.
На питање Епископа Артемија након јучерашње седнице Синода, због чега се са
толиком журбом сада спроводи процес против њега, уочи почетка Великог поста 15.
фебруара, један од Синодалаца одговорио је да уопште није у питању журба, напротив,
све то траје већ пет пуних година!

Да ли се можда овим процесом управља из Вашингтона, по налогу Џозефа Бајдена, као што
је из Вашингтона пре пет година стигао налог да се мора потписати Меморандум за
обнову цркава на Косову и Метохији, а амбасадори западних земаља у Београду упорно,
већ дуже време, захтевају да Епископ Артемије буде уклоњен са катедре Епископа
рашко-призренског?