begaj bre jos kad vidim da je gej92 organizator 

Нико никада нити је имао нити ће имати суштинске користи од "симболичког проширивања свести" о датом проблему.Сваки иоле нормалан човек,преко кућног васпитања,преко вере којој припада,преко школског образовања,путем самог живота и његових правила које нас терају да схватимо многе ствари,преко неизоставних дружења и пријатељстава са људима,преко животно неопходних и увек приустних љубавних заједница (љубав према родитељима,жени,деци,домовини,према пријатељу ...) које нам саме собом стављају до знања неопходност сваке врсте жртве и распињања за другог и немогућност другачијег живота,који би при том могао претендовати и имато морално право назвати се нормалним,зна да би требао кад год може помоћи некоме и колико год може.Лепо је позивати некога да помогне другима,али ме интересује,шта је тај исти б 92 (или политичке партије око и на челу са лдп-ом,на пример...пошто су од "исте феле") који позива на "добротворно освешћење" урадио или ради на практичном плану за,на пример,небројене Србе избеглице из Хрватске,Космета,Босне? Да ли је икада један жути динар помоћи дао б-92 или неко из невладиних организација типа "соње бисерко и кандићка" или лдп-а са својим ситним сателитима,некој од ових безбројних српских гладних,босих и до крајњих граница уништених породица? Ако јесте,волео бих то да знам и да ми се аргументује званичним подацима.

Знаш да има гладних око тебе? Као што рекох,у име Бога и љубави према људима за шта нема потребе да те ико освешћује ако си нормалан,паре у шаке,колико имаш и можеш и дај заводу у звечанској ии ћеш лако наћи породице којој је потребно штошта од најнеопходнијих потрепштина.Поздрав!

slazem se!
muka mi je vise od toga da se prica kako smo siromasni i gladni a da niko nista ne radi po tom pitanju!

ne znam sta je konkretno ova akcija oko strajka, ali sta god treba da se radi ja sam za, samo da se iole krene ka resavanju tog problema ljudi koji bukvalno nemaju sta da jedu danas. . .

. . . a ja ih znam nekoliko barem iz svog okruzenja.  i mogu da pomognem nekolicini, a sta sa ostalih stotine hiljada!!??
jel moze neko da mi objasni sta se konkretno desava u ovoj akciji i sta ja mogu da uradim da pomognem stvarno tim ljudima? sem sto vec pomazem onima koje znam. . .

Штрајк је будалаштина, а на Б92 ћу ускоро постати алергичан...

Pa, mislim da je poenta strajka da na sopstvenoj kozi osetis kako je to biti gladan, posto svi i onako horski klepecu kako je to strasno.

Политички живот
Штрајк глађу против здраве памети
      
Павле Ћосић      
четвртак,
Све је почело пре око месец дана кад сам ушао у аутобус 31 и испред оног места за инвалиде и мајке с децом (узгред, шта бива са очевима с децом? њима не треба устајати?) кад сам угледао рекламу за штрајк глађу. "Штрајком глађу против глади" и на слици празан тањир. То је једна од оних реклама у које морате да се забленете да бисте открили о чему се ради. И поред најбоље воље, нисам схватио шта је у питању осим што сам сазнао да у Србији има пола милиона гладних. И сазнао сам још нешто - да иза те кампање стоји корпорација Б92. Ту ми је понешто одмах било јасније. Ако је од њих, онда је неко велико међународно прање пара, претпоставио сам... Овај пут на рачун гладних, јер на коме ћете да перете паре ако не на угроженим групама? Све остало било би нехумано.

Онда ми је неко послао линк на спот за рекламу за исту ствар на Јутјубу. Ужас! Атмосфера као у играном филму о концентрационом логору из Другог светског рата. Додуше, прво се на споту појављује једна врло добро ухрањена и једра девојка с великим грудима. Али гладна, види се то одмах, јер прво чега се маши у том споту је нож. Кад си гладан, прво зграбиш нож у руке, то сви знамо, па тек онда кашику. Онда се ређају стари људи за празним столовима и тањирима и почиње опште лупање есцајгом по столовима, у најбољој традицији филмова о побунама у затворима. Разуме се, спот је урађен врло професионално. Стручњаци за маркетнинг с којима сам разговарао, рекли су ми да само производња једне такве рекламе није могла коштати мање од 20.000 евра. Није ми познато за чије је потребе прављена, вероватно за Б92, али и за остале телевизије, а ваљда је свима познато колико то кошта. Назире се већ на шта циљам... Гладни су махом гладни зато што немају паре, јер од новца се купује храна, нарочито ако нисте довољно вични да је сами набавите у природи.

А шта за крајњи циљ ми треба да урадимо да би гладни били мање гладни? Да им помогнемо? Ма јок! То се од нас уопште не очекује. По идеји онога ко је осмислио ову акцију, ми у знак солидарности 16. октобра такође треба да гладујемо. Да штрајкујемо глађу један дан. Зашто? Да бисмо видели како је то бити гладан? Ма јок! Да бисмо скренули пажњу да има 500.000 гладних у Србији!

И онда ја тако гледам у те рекламе и питам се ко је овде луд. Значи, ја сад да гладујем да бих неком тамо пренео поруку да у Србији има пола милиона гладних?

Прво, откуд та информација о толиком броју? Прецизно је наведено 500.000, не пише око 500.000. Ако их (или нас) има толико, онда је неко морао и да их (или нас) преброји. Ко их/нас је бројао? Па дајте, ако радимо једну тако скупу и озбиљну акцију, позовимо се на неке изворе. Рецимо: "По подацима Светске организације те и те", или "По подацима те и те невладине организације", а овај априори податак, нарочито ако долази из наведеног извора, делује апостериори нетачно. Да ли уопште има смисла поставити питање да ли је у ту Србију укључено и Косово? Јер, видите, иако претпостављамо да није, требало је то ипак рећи, јер без тог податка не можемо да израчунамо о којем проценту становништва се ради, а то је релевантан податак ако желимо озбиљно да се бавимо том проблематиком и ако тај проблем желимо да решимо. Ствар је у томе што изгледа ова кампања нема за циљ решавање било каквог проблема.

И ко су то гладни? Где је граница између гладног и негладног?

Још нешто ми је пало на памет. Недавно сам сазнао да у Србији живи неки огроман број слепих. Нећу сад ја да се излећем с непровереним бројкама, али сећам се да сам се био запрепастио. Сад замислимо да организујемо кампању да скренемо пажњу другима да има толико и толико слепих, и уместо да отворимо неки фонд за помоћ, на пример тако да свако ко може уложи нешто пара да се тротоари и семафори прилагоде њима, ми дамо силне паре да анимирамо грађане Србије да ставе повез преко очију и тако проведу један радни дан.

Напокон, ко су ти које овим штрајком глађу треба да информишемо о томе да у Србији има толико гладних? Гладне то вероватно не занима, они муче своју муку. Просечно негладни исто углавном муче своју муку како би задржали тај статус, хммм... Можда је ипак ово упућено онима који имају велике количине новца? Да ли они то не знају па треба да сазнају како би се одрекли једног дела свог богатства у име гладних? То би већ имало смисла, али таквих у Србији има врло мало. Било би довољно послати им поштом по један летак и то би коштало неупоредиво мање од ове кампање. Значи да ни они нису циљна група. Ко су онда?

На крају, не знам шта ће се десити тог 16. октобра и како ће проћи тај штрајк глађу, али знам како ће изгледати извештај на ТВ Б92. Јавиће нам уз оне своје увек забринуте погледе и смртно озбиљне фаце да у Србији још није довољно сазрела свест о солидарности с гладнима, упркос томе што се твртка Б92 толико потрудила да их у томе анимира.

Било како било, чак и ако одзив буде фасцинантно и неочекивано велик, једно је сасвим сигурно - гладни од тога неће добити ни корицу хлеба.
Пренето са...

Сутра има да кркам све у шеснаест. Зна се како се гладнима помаже. Ово је као да противник смртне казне из протеста тражи да га стрељају.

kako dragi nam poslanici da se uzdrze 

Skoro milion građana Srbije gladuje

Ispod granice siromaštva je 700.000 građana Srbije, od čega 150.000 dece gladuje, porazan je podatak kojim se bave beogradski dnevnici povodom Svetkog dana hrane.

"Plašim se da će mi se deca na zimu posmrzavati jer para za ogrev nema, pa sam čamcem iz Save vadio granje i sakupljao drva sa obale", kaže za "Blic" Boro Pavlović iz Laćarka kod Sremske Mitrovice.

"Struju i vodu nemamo, nema opštinske pomoći za sirotinju, ni knjige za decu nismo dobili.

Sa manje od sto evra mesečno supruga i ja ne možemo da nahranimo naša dva osnovca, a kamo li da ih obučemo kod Kineza", žali se Pavlović, jedan od oko 700.000 građana Srbije koji sa porodicom živi ispod linije siromaštva.

A Ljubomir Pejaković, savetnik ministra rada, u mozaik siromaštva dodaje podatak da je u Trgovištu dnevni promet u prodavnici hrane 2.000 dinara, dok se na pumpi u Beloj Palanci proda dnevno tek 40 litara benzina.

"Obišli smo 85 opština, svuda traže otvaranje narodnih kuhinja. Morate biti pogođeni onim što tamo vidite. Ali više pogađa nemoć da se pomogne svakome.

Zakonska granica siromaštva je neprimereno niska, broj objektivno siromašnih građana mnogo je veći.

Pripremamo zakon koji će podići tu granicu i proširiti listu građana koji imaju pravo na socijalnu pomoć, pa će broj korisnika biti uvećan oko 40 odsto", dodaje Pejaković.

Dok država i zvanično ne prihvati realnost da danas gladuje nešto manje od milion građana, za sada imamo 58 narodnih kuhinja.

Upravo se iz Robnih rezervi u kolektivne kazane distribuira oko 560 tona namirnica kao interventna mera Vlade. Prema podacima Ministarstva za rad u prestonici ima oko 6.000 gladnih građana, do nove godine regrutovaće se još hiljadu novih. U ostatku Srbije ima ih 25.000.

"Biti gladan i siromašan kod nas je i danas sramota. Profesori u školama i penzionisani intelektualci doživljavaju kao poniženje odlazak u narodnu kuhinju.

Sa snebivanjem nose hranu kući da ih niko ne bi video dok jedu "sa kazana", sramota ih je što su gladni", kaže Dragica Kljajić, stručni saradnik za socijalnu delatnost u Crvenom krstu Srbije.

Oko 700.000 građana Srbije živi ispod linije siromaštva. Najviše siromašnih je u 40 najnerazvijenijih opština, a čak 155.000 mališana u Srbiji je siromašno.

Najugroženija su deca ispod 13 godina i stariji od 65 godina. Stopa nezaposlenosti u 2009. porasla za 1,1 odsto 737.000 građan traži posao preko NSZ, piše "Blic".

Izvor: MTS-Mondo

Посјетих данас сајт ФОН-а и ево шта затекох ?

16. oktobar 2009
Međunarodni dan borbe protiv gladi

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv gladi, Fakultet organizacionih nauka je podržao akciju „Štrajk glađu protiv gladi“. Fakultet poziva svoje zaposlene i studente kao i širu akademsku javnost da se danas uzdrže od hrane i time pokažu svoju solidarnost sa više od pola miliona ljudi u Srbiji koji žive na minimumu životne egzistencije i svakodnevno se susreću sa ovim zastrašujućim problemom. Ukoliko želite da se priključite ovoj plemenitoj humanitarnoj akciji, posetite www.strajkgladju.com

http://www.fon.rs/


Фино сам отишао у ресторан и јео до миле воље.